Blogodak - srpski blogovi na jednom mestu

Predsednik nama susedne države, podneo ostavku! To se i tražilo od njega, jer sa doktoratom dotične osobe nešto nije bilo u redu. Verovatno je ovako i u redu, ako se radi o uređenoj, normalnoj državi. A kod nas? Jašta da znamo da nismo niti normalna, niti uređena država, pravna država! Da jesmo, ne bi se od 2007 g. vuklo po sudovima afera sa indeksima; profesori prodavali diplome, pa bili uhapšeni, valjda i optuženi, ali u međuvremenu su unapređeni. I svi su izgleda zadovoljni!

Šta se dogodilo sa Veljinom „magistraturom“, bog te pita. Možemo samo zamisliti koliko falsifikovanih diploma je u opticaju, i onda na kraju i nije čudo da nam je država tamo gde jeste, a znamo i te kako dobro da nam ne ide dobro! Kumovske i dobrosusedske veze danonoćno rade, i zarađuju! Drmaju se stvarima o kojima narod pojma nema, zapravo možda naslućuje, zahvaljujući izbornoj kampanji u kojoj nam se zaista sve i svašta obećava. Već zbog ovih obećanja bi trebalo pohapsiti sve njih, ali ko će samoga sebe uhapsiti; ovde mislim i na poziciju i na opoziciju. Niti jedna krupna zverka nije procesuirana, a otprilike se zna da je učinjen lopovluk nad lopovlucima! Ispada da kod nas ne možeš osuditi ni takve koji svakodnevno, recimo, kradu drva za ogrev! Danas ukradeš kubik drva, sutra i prekosutra ukradeš takođe kubik drva, pa naksutra ukradeš kubik drva, i onda te najzad kao uhvate, ali ti ne mogu ništa, jer vrednost onog kubika drva ne ulazi u „cenzus“! Jašta da u taj cenzus ne ulaze ni one silne miliončine i ukradene milijarde, što u dinarima, što u teškim devizama, a neko ih je lepo zdipio, ali nikom ništa! Ne postoji ni zrnce osećaja za odgovornost, a i kako bi postojala kod osoba sa falsifikovanim diplomama? Za kraj još da se kaže, da je rektor univeriteta, koji je sadašnjem predsedniku susedne države, pre mnogo godina, overio doktorat, takođe dao ostavku. Eh, Srbija međ šljivama, Srbija između dve lažne diplome!
JASIKEVIČEUS GRANDE

Ljudi su se ulepšavali i kitili od kako su.

To je pogotovo činila i čini njegova lepša polovina. Zapravo, znamo da su žene te koje se više šminkaju i parfemišu, kinđure i doteruju,  da su zapravo žene te koje se više od muškaraca doteruju, a to valjda važi i za pirsing. Ne želeći da tragam gde se to sve pirsing stavlja i ugrađuje, gde ulepšava ili otežava, gde mami i gde vapi, evo nam par primera.

Ovo pak što ćete videti poprilično očigledno demantuje stereotip o tome kako su žene i u pirsingu daleko i visoko iznad nas muškaraca.

Vole i vole i muškarci da se ukrašavaju ma kako se to iz priloženog i ne može videti i ne da zaključiti, ali je sigurrno da vole da se takmiče, odnosno nadmeću po onoj olimpijskoj brže, dalje, višlje ili u našem primeru i više i gušće i ružnije.

Buše se žene ali se Bogami, buše i buše muškarci gde gopd stignu, kako god, čime god, sve zarad lepote.

Teško je zapravo zaključiti da je lepota u pitanju, ali da je golema želja biti u centru pažnje, biti primećen pa čak i po nečem što i ne spada u kategoriju estetike, to je sigurno.

Kako sve osim gluposti ima svoju konačnost, to je glupost u ljubavi prema mobilnim telefonima za sada beskonačna.

Evo jednog primera u kojem mobilni telefon na muškom uvetu zamenjuje naušnicu ili ti minđušu.

Iznova sam u zapitanosti, pa gde se to sve može i mobilni telefon provući, smestiti, nabiti, ugraditi, postaviti?

Pomozite mi poštovani čitaoci, pomozite mi da otkrijemo gde se sve to nose mobilni telefone i u muškaraca ali i u žena.

aleandro minore

U stvari, mislim na raznorazne parole, i kojekakva obećanja budućih poslanika i bogomdanih političara! Dakle, evo nekoliko ideja manje iskusnim učesnicima u kampanji za nadolazeće izbore. Uvek je dobro kada se kaže ono što se očekuje da se kaže, jer se ipak radi o biračima, a njih, jelte, nije lako prevariti! Ako se govori pristalicama NATO pakta, onda ima da im se kaže da sigurno ulazimo u NATO! Ako se govori onima koji su svim srcem protiv NATO pakta, njima ima da se kaže da nema ama baš nikakvih šansi da se učlanimo u NATO pakt!

Rusofilima ima da se kaže da će Srbija postati nova ruska gubernija, a onima koji ne mogu zamisliti Moskvu, da se kaže da ne dolazi u obzir približavanje prema Moskvi. Pa nadalje, idemo u EU, ni po koju cenu u EU, već u zavisnosti od publike koja razrogačenih očiju gleda, i totalno otvorenih ušija sluša, ma guta bre svaku reč. Ako bude nekih nezadovoljnika gradskim prevozom, oma da im se kaže da će se pozabaviti šoferima i kontrolorima, a o čistačima, pardon higijeničarima naših ulica… Za naš lokalni, subotički parlament ima da se narodu kaže kako će se isterati istina o padu letećeg tanjira u jezero Palić, jer opake tajne ima da se obelodane. Ima se još u rukavu parola i obećanja, ali za sada bi ovoliko bilo dovoljno. Ne zaboravite da je vreme kampanja za izbore na svim nivoima, od kanalizacije i podruma, preko dnevne i spavaće sobe, jer svuda se ulazi, jer kad već ide, onda neka ide sve…
JASIKEVIČEUS GRANDE

Omladina, zapravo! Partijska omladina. Ali, nisu ni nalik Titovim pionirima, sa crvenom maramom oko vrata, koji idu okićenom ulicom, držeći se za ručice. Da li su bili sredstvo vlasti, tadašnje vlasti? Ne znam, ali verovatno su ovi današnji klinci u mnogo, mnogo većoj meri sredstvo, ali ne samo vlasti, već i svakojakih političkih partija. Evo, pre neki dan, ukoso od „Mirkove“ knjižare, neki nazovi klinci tražili od vozača da zatrube u protest bahatosti sadašnje vlasti. Daleko od toga da sam zajubljen u ovu sadašnju vlast, ali i te kako znam da su podosta daleko od Miloševićeve bahatosti, televizije, štampe… A pride, preslikani radikali da nam sole pamet.

No, imamo i ovu stariju generaciju! Bivši novinar, sada u penziji, odlučio da uzme stvari u svoje ruke, osnovao (šareno društvo) neko udruženje, pa ajde da pokažemo vlastima, ako bude bilo glasova za njih! SVM, se tužaka na svakom koraku, jer im vlast (?) ne dozvoljava da mitinguju na glavnom trgu! Kažu, zabranio gradonačelnik, ili tako nešto! Bunjevci, njih petoro, osnovali sedam partija i nadaju se najboljem. Pa, svi se nadamo! I DSS se nada da Srbija neće ući u EU, i istovremeno se raduje da je na čelu subotičke Elektrodistribucije, njihov čovek. Ko zna, možda direktor električara, nakon izbora bude neko iz „porodičnog“ društva DVERI! DS je toliko siguran u uspeh na ovim izborima, da je popriličan postotak mogućnosti da se pri padu opasno udari, a to boli, toliko boli da pojma nemaju, ali verovatno će saznati, iako misle da su puno dobrog uradili, ali zaboravljaju da je narod veoma kratke pameti, a i ruku na srce, trebalo je mnogo više da urade za ovaj glupavi narod! Tzv. URS udario na sva zvona depolitizaciju! Valjda bi trebali krenuti od svojih ljudi. Upravnik Gradske biblioteke, i onaj na čelu „berze rada“, Dinkićevi su ljudi. Bio bi red da daju otkaze, pa ajd’ Jovo nanovo! U međuvremenu, što je dobro, sređuje se (najzad) Dudova šuma, popravljaju se ulice… jedino ovaj naš Špartak nikako da krene prema vrhu. O stadionu gde igraju, da se i ne govori, premda još koliko juče i prekjuče slušali smo od raznoraznih gradskih drmatora o sređivanju istog, o noćnim utakmicama… Uglavnom, svejedno da li se radi o omladincima ili starijoj političkoj gardi, penzionerima… Ništa novo, luk i voda, mlaka voda, rupa na saksiji, mladež na licu ostarele kurve!
JASIKEVIČEUS GRANDE

Kažu, ako automobilska industrija preživi recesiju i mi ćemo.

Kako bivam automobilska industrija će, ako već nije, preživeti, ali to ne znači da ćemo i mi.

Vitalnost te privredne grane i do sada je potvrđivala da je niko i nikada ne može toliko ugrozioti da ona preživeti neće. U stanju je da se prilagodi, da se pripremi, da proizvede i ponudi mnogo toga novog, manjeg ili većeg, raznih boja, još raznovrsnijih oblika sa neslućenim mogućnostima prilikom vožnje, ali i prilokom stajanja.

Nudi nam tako Mercedes, automobile koji svašta mogu, sada već i da sami, bez gazde-šofera voze, da se zaustave na semaforu ili pred pešačkim prelazom, da sami prilagode brzinu, da sami skrenu, da se sami parkiraju, zaključaju se i čuvaju, da vas sami odvedu do odredištea da u garažu sami uđu, da vam u njima ponude i pojaseve ali i jastuke, pića (naravno osvežavajuća i bezalkoholna) razne vrste, kompjutere i video prezentacije, muziku i filmove, ma krevet vam mogu ponuditi pa i ono što na njemu biva, dakle sve baš sve.

Evo vam jedan automobil neslućenih mogućnosti a vi sami pogledajte šta bi kako bi sa njim.

Eh, da ga samo imate, gde bi vam bio kraj, a gde početak?

aleandro minore

Stižu nam očekivane posete; lupaju na vratima, na prozorima, od njihovih koraka podrhtavaju zidovi i diže nam se šećer u krvi, a pritisak istog (krvi, naime) skače u opasne visine po naše zdravlje! Izbori, izbori! Kampanja kampanju ganja, zapravo nama su za petama. Vrebaju iza ugla, pomaljaju se iz uličnih gužvi, presreću nas kada se vraćamo sa posla (ako imamo posao, plaćeni…), vuku nas za rukave, mole nas, ali i kude i psuju, tiho ili manje glasno, ma svejedno je, jer po svaku cenu (a cena smo mi sami) treba se dokopati one stolice u parlamentu. U onom srpskom, ili lokalnom, možda pokrajinskom, a nije za bacanje ni Mesna zajednica!

Dakle, gužva na sve strane, a da se dostigne cilj, sredstva se ne biraju (zapravo, biraju nas); deli se šakom i kapom, grade se sela i gradovi, no, ipak se radi o teškoj, preteškoj raboti! Veliko je pitanje šta pametno (ili najgluplje) reći narodu. Savetnici za reklamne štosove su na ceni, a ako neko u rukavu ima ubedljivu laž koja se može istinito interpretirati, evo ti love do krova. Zna se ko ima lovu! Narod nema, zato i glasa na izborima. Lovu imaju političari i političke partije! Odakle im? Ne znam, jer da znam, ne bih sada ovo pisao, već bih bio u nekoj kampanji, a džepovi moji bi bili puni para. Ako samo bacim letimičan pogled na onog koji je za Palić obećavao sve i svašta (a na Paliću, spram nekih drugih mesta /Stara planina, recimo…/ nije bogzna šta urađeno), i vidim na šta se sve poziva, koje i kakve belosvetske firme je doveo u Srbiju, a neke „važne“ subotičke face ipak okrenula leđa i partiji i njemu… Mislim, čemu izbori, ako imamo ovakve ljude, sposobne da dovedu najpoznatije, najbogatije iz bogatog sveta? Čemu sva ova frka, trošenje para, obećavanja i laganja, kada Srbija ima „sposobne“ ljude koji su se rodili s obećanjima na usnama, a naši svakodnevni problemi su krupne laži koje služe za zamazivanje očiju… poštenih političara… Došlo je vreme da ćutimo i ne zamaramo političare našim jadikovkama o mukama svagdašnjim, jer oni su sad u kampanji, zahuktavaju se (ih, kad se setim onog šinobusa na liniji Subotica-Segedin…); ajte da im damo malo mira, a ono što nas muči, rećićemo onda kada budu bili izabrani, kada zasednu u fotelje, ili one tvrde poslaničke stolice, i kada se malo izduvaju, ma ima da im kažemo sve u lice… a te njihove face ima da poprime zadovoljnu zabrinutost za sve nas, i to pune četiri godine, koje nas čekaju skupa sa NAŠIM IZABRANICIMA!

Kažete, svega vam je dosta u ovoj predizbornoj kampanji.

Zbilja, zamislite da se ovakva kampanja vodi za otvaranje novih radnih mesta, za obnavljanje, kažu revitalizaciju napuštenih fabrika u protekloj deceniji, da se plodno zemljište pod ovakvom kampanjom prvo uzore, poseje, potom navodnjava pa nađubri, i konačno požneje. Zamislite da se ovakvom zdušnom kampanjom pokrene zamrlo školstvo zalutalo u ćorsokak, da se zdravstvo oslobodi korupcije, a sudstvo izdigne na one visine koje zaslužuje, pa makar to bilo i zavezanih očiju.

Možete li zamisliti kampanju kao što je ova predizborna kojom bi se recimo, kod nas, baš ovde, eto tu u Subotici okončala izgradnja pozorišta, kojom bi se i oni bazeni u Dudovoj šumi okončali kada i ovaj na Prozivci, kada bi se Zelena fontana iznova u rad pustila, kada bi se izgradio ugao Pap Pala i Segedinskog puta kao i onaj na kraju ulice Generala Petra Drapština, uz  završetak izgradnje novog objekta po sredini te ulice gde se nekada nalazilo Gradsko kupatilo. Sanjate li o kampanji kojom bi se voda palićkog jezera prečistila do te mere da i naše bebice kupamo u njima, a sportska igrališta iznova obnovili da izgledaju kao pre deset-petnaest godina. Možete li zamisliti kampanju kojom bi se onaj armiranio-betonski skelet kraj Otvorenog univerziteta uklonio i na tom mestu podigla zgrada Galerije savremene umetnosti, ili onaj užasni procep u Karadžićevoj nadomak Korza i same Gradske kuće okončao novim zdanjima koje bi se uklapale u svekoliki izgled grada.

Ma možete li, možete  zamisliti takve kampanje za nešto dobro čemu se svi nadamo?

kKako ne  možete?

Kažete da jedino kampanja za osvajanjem vlasti može tako žestoko da se sprovodi i ništa više.

E pa onda, nije mi ni dočega, ostraje mi da se samoubijem , a evo vam kao ilustracija i ono čime ću pokušati.

Kako biva, ni to neće biti baš lako.

aleandro minore

Sretnem sinoć komšiju, a on mi se izjada, jadnik – šta bi drugo, kad je samac, i teve je jedino društvo koje ga i u kasnim večernjim satima verno prati. A on kaže: „Spremam se na selidbu! Ne mogu više izdržati ovo blagostanje!“ Kakvo bre blagostanje, pitam. A on: „Ma svi ovi što nam obećavaju, obećavali su, i sve se unapred radujem da će nam do kraja života samo obećavati.“

Kaže on nadalje da nije planirao sladak penzionerski život, i da želi samo malo više mira. Međutim, počela kampanja za izbore, i jedni mu obećavaju kule, drugi gradove, a sada i oni treći, koji kažu da će izgraditi selo i gradove! Njemu, komšiji, dosta je Potemkinovih fasada, i koliko već sutra, seli se u neke druge krajeve. Pa… ko zna, vredi razmisliti. Recimo, u onaj zamak na gornjoj fotki! Zabarikadiramo se i čekamo da ova idiotska vremena prođu. A ako ne prođu, jednostavno ostanemo u zamku. Ionako nam ovaj sadašnji život liči na život iz srednjeg veka!
JASIKEVIČEUS GRANDE

Četvorogodišnji mandat trenuno vladajuće ekipe je na izmaku, zahuktavaju se predizborne aktivnosti, vlast se mora potvrditi, dakle iznova osvojiti, ne daj Bože izgubiti.

Sredstva koja se koriste u predizbornim aktivnostima su veoma maštovita, raznovrsna, čini se da je sve dozvoljeno, a da su pravila tako postavljena da je zapravo poželjno što više i što češće ih kršiti.

Ono pak što je jedinstveno svim trkačima u borbi za vlast jesu obećanja – obećanja.

Sreća se deli na svakom koraku, osmesi su besplatni, ljubavi ima u izobilju za svakoga i svukuda, standard će u neslućene visine, bogatstvo se preliva u svakom domu i svakom džepu, deca su nam najobrazovanija, o zdravlju da i ne govorim, a stambena izgradnja se razvija neslućenom brzinom.

I to nije sve.

Ne samo da je deseti put u Evropi po značaju okončan, već su nam i vozovi krenuli velikom brzinom, avioni lete kao u stripovima o Flaš Gordonu, a sve reku su ukroćene i naravno plovne pa se tako iz Leskovca ili Subotice brodom može stići i do Hamburga na sever ili Istambula (volja vam Carigrada) na jug i istok. Usevi obaraju rekorde u prinosima, maline se služe u Beloj kući, a šljivovica u Kremlju, što je sasvim normalno.

Elem, predizborni period je zapravo i najlepši jer je u tih par meseci med i mleko, sve je sjajno i dobro i blistavo i…

Šta da vam kažem, Švajcarska nam nije ravna, pa dragi moji čitaoci uživajte i radujte se do Đurđevdana, a potom, eh potom…

Kako nam već bude.

aleandro minore

Nema više onih dobrih, starih vremena. Nema više onih vremena kada smo jeftino pazarili mnogo toga. I onda je uglavnom bila bofl roba, i danas je bofl roba. Gledam onu reklamu na lokalnim televizijama (uglavnom na K23): subotički glumci hvale buvljak na sav glas. Naravno, reklama nije sveže snimljena, ali danas mnogo toga možete jeftinije kupiti u gradu, no što bi ste trebali, jelte, na daleko čuvenoj pijaci, koja je, čini mi se, odavno zaboravila one slavne dane.

Kinezi podigli cene do oblaka tmurnih, a roba im godinama ista. Možete na prste izbrojati „trgovce“ koji su spremni za nadmetanje u cenkanju! Slabo, slabo! Oni koji posluju, vode buvljak, u poslednjih nekoliko godina ništa novo nisu smislili! Sve je isto kao prošle, ili pretprošle godine. Ništa se nije promenilo. Pre mnogo godina su me pitali (za nekadašnje „pijačne“ novine), šta mislim o buvljaku. A ja rekoh: „Ne mislim ništa dobro! Nadam se da će u narednim godinama, neka strana firma otkupiti buvljak, i na njenom mestu izgraditi supermega tržišni centar, sa sve parkiralištima ispod!“ Za sada ništa, ali ko zna šta nam se može dogoditi u idućih sto godina?
JASIKEVIČEUS GRANDE