Svi postovi sa bloga: procedura

(…) “I nisu Jugoslaviju pravili kalkulanti, oni što su vagali šta je najbolje i najrealnije moguće u datom trenutku, oni što su imali rezervne varijante, karijeristi i pragmatičari; pravili su je slobodni ljudi, frajeri, što su vjerovali u pjesme i snove.” (…)

Muharem Bazdulj, Iskra u oku, Vreme 1143

Ova opaka kapica od sutra može biti vaša za tričavih £27.00 >>>

Dezen je frajerski, naravno — itison hotela Overlook iz znate-već-kog-filma.

Dragi z,

pročitali smo pesme, pišite i dalje, šaljite književnim časopisima itd. pozdrav

diže se i dalje
o da
ali pišaš široko
davno je prošlo vreme
kad si pišao preko
ramena
sve te mlade kurvice
ne primećuju te
novac ti nije gumicom
vezan oko kite
puste nešto na radiju
dodaš gas
svetla jure u off
ostavljaš most za sobom
noć je poput onih davnih
prepuna očekivanja
džaba
pocepana papuča gleda te
mrtvačkim pogledom
čovek u ogledalu
sve češće sluša klasiku
internet koristi
za skidanje starih filmova
i gledanje novih
trominutnih felacija
miris starca
iznenađuje te
ko bi rekao
da je toliko glupo
ko bi rekao
da je toliko jednostavno
noć i dalje miriše na šansu
ali ovog puta
dete moje lepo
tvoje promrzle kosti
čeka
večna ljubav

ove godine se ništa značajno
nije dogodilo
nekoliko dozlaboga dosadnih
političkih prevrata
kojima je iz pozadine tercirao
neinventivni intelektualistički
svinjac
nekoliko sumračnih prirodnih
katastrofa
koje su ogolile nemoć i ranjivost
savremenog
homo sapiensa
dva tri frontalna napada na pristojnost
uljudnost i odmerenost
potpuno razvaljivanje javne sfere
jebanje keve pesnicom u dupe
praćeno urlanjem jebača a ne
jebanog
dakle
sve u svemu
ništa posebno
otužni remiks loše kompozicije
sramotno bedna i jeftina saga
bilbordskog kvaliteta
ušljiva godina
prestupna u svakom
smislu

Smiri se, Tugo moja, smotrenije
postupaj.
Ti si tražila veče; evo ga;
tiho pada;
grad neprozirna tama obavija
i kupa,
jednima noseć pokoj, drugima
breme jada,

Dok svuda smrtnih ljudi
prostačka rulja stupa
pod bičem Zadovoljstva, krvnika
ljutog, rada
da na ropskome piru bere
kajanja tupa,
ti mi, O tugo, ruku podaj;
hajdemo sada

daleko.
Eno mrtve Godine
zovu mene
sa nebeskih balkona, starinski
odevene; Žalost iz voda
ničuć
setnim osmehom
zrači;

na smrt bolesno Sunce
leže pod most
da spava,
i dok istočnim nebom
pokrov se dug
navlači,
čuj, draga; Noć se blagim korakom
približava!

_________________________________

Šarl Bodler, Pribiranje, prevod Branimira Živojinovića, Sabrana dela Šarla Bodlera, Cveće zla, Narodna knjiga, Beograd 1979, str. 286.

što sam stariji sve me više plaše
zlokobni dani
srećni ljudi
pozitivni društveni kontekst
jadna sebičnost dosadne gomile

pružim korak
zamaknem za ugao
izgubim se u parku
oslušnem reku
zaključam vrata
uključim radio
otvorim knjigu
isplovim

što sam stariji sve mi se više gade
razgovori i mišljenja
pluralizam načela
nezasita ispoljavanja koječega
javno obožavanje čiste gluposti

mrdnem brk
okrenem list
ozidam još jedan red
spustim iglu na vinil
udahnem
nasmejem se
živ sam
i dižem sidro

Knez Mihailova ulica, Beograd

blogodak blog

Blogodak?

Blogodak je vaš pogled na domaću blogosferu. Prijavite se i napravite sopstvenu listu blogova koje pratite.

O projektu

Podrška

MyCity.rs

DevProTalk

Duhovi iz Palmotićeve 37