Apsolutno je suludo verovati da će izbori, to jest njihovi rezultati, uspeti da promene/ urede bilo koji aspekt vašeg života. Čak i ako ste duboko upleteni u mreže sistema (posao, školovanje, zelenaško finansiranje etc.) nemoguće je očekivati da će izbori na bilo koji način poboljšati vaše trenutno stanje ili prilike u kojima živite. Izbori služe na dobrobit isključivo partokratskim strukturama i njihovim gramzivim slugama. Pozivanje na komunalne ili grandiozne investicije i održavanja, te na neophodnost zakonodavnog upravljanja ljudima i dobrima, prevara je običnih oportunista bez čijeg bi se koruptivnog delovanja ljudski odnosi i upravljanje resursima lišili loše karme i neravnopravne raspodele.
Najzad, kukanje nad ovim ili onim presečenim dotokom novca iz državne kase (primer ukidanja Ministarstva kulture u Rep. Sloveniji) ravno je ljutni sitnog vojnika mafije koji je nezadovoljan podelom plena (u ovom slučaju poreza). Nerazumno oslanjanje na, inače, interesno orijentisanu grupu koja se na svim nivoima okružila potkupljenom vojskom poslušnika, ravno je verovanju da jedan glas zbilja može uticati na dogovor i odluke elita koje, potpomognute interesima svetskog kapitala, kontrolišu odisaj masa i odlučuju o svakom, pa i najopskurnijem, društvenom trendu.
Sve je, inače, problem obrazovanja, medija, nametnutih obrazaca, (ne)razmišljanja i, iznad svega, želje za novcem. Dok god delujete u tim sferama i razmišljate na način koji ne trpi improvizacije i promene, osuđeni ste da životarite u mlakim barama svakodnevne depresije, okruženi sebičnjacima željnim bogatstva i zabavljeni mas-produkcijom projektovane kvazi-stvarnosti.
Evo jednog, nepretencizno snimljenog, poštenog filma o ovisničkoj prirodi rata. Ovaj intimni, gotovo voajeristički, pogled u sâmo grotlo jedne od najomiljenijih ljudskih aktivnosti, svojom neizdrživom nepredvidljivošću i dokumentarističkom neizvešnošću okupaće vas nelagodnim hladnim znojem više od bilo kog horora ili visokobudžetnog saspensa.
