Blogodak - srpski blogovi na jednom mestu

LDP primljen u punopravno članstvo ELDR po ubrzanoj proceduri

- LDP lobira u Stokholmu za ubrzavanje evropskih integracija Srbije -

Liberalno demokratska partija je u četvrtak, 30. oktobra jednoglasno primljena u punopravno članstvo ELDR, asocijacije evropskih liberalnih i demokratskih političkih partija.

Delegati kongresa ELDR su jednoglasno doneli odluku da se prijem u punopravno članstvo obavi po ubrzanoj proceduri. Za prijem LDP su se posebno založile liberalne i demokratske partije iz zemalja regiona i niza zemalja EU, uključujući i predstavnike Holandije. Stranka je primljena u članstvo po ubrzanoj proceduri, s obzirom na značaj koji za demokratizaciju Srbije ima LDP i rezultate koje je stranka postigla za tri godine postojanja.

ELDR asocijacija je jedna od najutucajnijih u institucijama Evropske unije i ima pretežan uticaj u okvirima Evropske komisije.

Delegacija Liberalno demokratske partije, koju predvodi šef stranke Čedomir Jovanović, u četvrtak i petak u Stokholmu, na kongresu ELDR razgovara sa nizom veoma uticajnih evropskih političara pokušavajući da omogući ubrzavanje procesa evropskih i evroatlantskih integracija Srbije.

Kongresu ELDR-a prisustvuju i premijeri Danske i Finske, zamenik premijera i ministar obrazovanja Švedske, Meglena Kuneva, komesar Evropske komisije i više od pedeset lidera stranaka iz čitave Evrope koje su članice ELDR.

ELDR (European Liberal, Democrat and Reform Party) okuplja političke partije iz čitave Evrope koje dele zajedničke liberalne, demokratske i reformske političke ciljeve i programe. Stranka promoviše i sprovodi ove principe na evropskom nivou (najviše u institucijama Evropske unije).

ELDR predstavlja u institucijama EU milione birača u zemljama članicama Unije koji glasaju za liberalne i demokratske partije širom Evrope. Trenutno je sedam komesara u Evropskoj komisiji iz redova ELDR.

U Evropskom parlamentu je ELDR predstavljen kroz političku grupu ALDE (Alliance of Liberals and Democrats for Europe) koja u parlamentu ima više od sto poslanika.

Smešna stvar, zaista izuzetno bizarna kada se analizira pažljivo. Ovo je spisak kompozicija koje sam slušao u proteklih nekoliko dana:

Alfred Schnittke: “In Memoriam”
J. S. Bach: Cantata #82, Bwv 82, “Ich Habe Genug” - Ich Freue Mich Auf Meinen Tod
R. Strauss: “Ein Heldenleben”
Sofia GUBAIDULINA: Offertorium—concerto for violin and orchestra (1980)
Gyia Kancheli: “Styx”

Svaki bogovetni dan vežbam Betovenovu Sonatu Op. 101, Šumanove Simfonijske etide i Sonatu u fis-molu.

Muziku slušam i vežbam aktivno, na način da se predajem emotivnim i karakternim obrascima svim srcem, bez ostatka. Nakon svega ovoga, postavlja se pitanje: da li je mogućno, posle svega, razmišljati i delovati trezveno i smireno? :) Da li ću zaista poludeti od “umetničke muzike”? Primećujem da su počele da mi se gade besmislene pesmice nekih novih pop bendova. Tralala… o čemu se tu zapravo radi?! Skoro pa se uvredim kada čujem neke budalaštine na radiju B92 koji ima običaj da zastranjuje po pitanju muzičkih trendova… Otišao sam daleko sa očekivanjima. Povazdan tražim snažne poente, interesantne obrte, inteligentne zaplete…

Umetnost nastaje kao rezultat koncentrisane, fokusirane i preterane emotivne akcije. U procesu stvaranja nema štednje, radi se mahnito - iskreno i neposredno. Svaka ideja pojačana je do pucanja po šavovima. Pitanje ostaje vazda isto: kako preživeti u tom pojačanom svetu? Ako je veći deo radnog dana ispunjen na taj način, da li se inficira i slobodno vreme koje bi trebalo da bude rezervisano za trezveno promišljanje, radost ili razonodu?

Zaključak: nedostaje mi pasivno posmatranje, blejanje, dokoličarenje. Nedostaju mi konvencijalni obrti, prosečne odluke i potpuno besmisleni razgovori.

Pre neki dan saznam kako se jedna devojka obolela od meningitisa u Crnoj Gori, i dalje bori se za svoj život. Kažu, ukoliko preživi nosiće trajne posledice.

Montenegro: ekološka država u kojoj se umire od nepoznate bolesti iz vode. Ponosit narod koji se kupa u sopstvenom izmetu. Najlepše plaže na planeti na kojima se uz uzavrla tela valjuškaju i kese sa korama od lubenice. Grad na UNESKO listi koji smrdi na urin i lepru. Crnogorci koji veruju da se uzročnik fatalne bolesti još uvek ne može pronaći. Sumnja se na neku flaširanu vodu iz Srbije!

I dalje, niko se ne uzbuđuje, čak ni nakon ubistva Pukanića koga je italijanski glavni tužilac Đuzepe Skelsi nazvao ključnim svedokom u istrazi o švercu cigareta na Balkanu, u kojoj je bio osumnjičen crnogorski premijer Milo Đukanović.

Mala bara previše krokodila. Ponosni su toliko da sve rasprodaju Rusima. Turistička destinacija bez turista. Zemlja u kojoj kafu piješ iz šolja koje dobro opreš flaširanom vodom iz druge zemlje. Zemlja u kojoj paziš da ti ni slučajno u piće ne stave led koji spravljaju od kontaminirane lokalne vode. Zemlja u kojoj ne smeš da kažeš da ti je majka Crnogorka već samo otac. Ako si polutan kao ja, onda i nisi neki. U Montenegru se ne boje od Boga već od brkatih staraca što prete i svete sa obližnjih planina. Crnogorci se najviše hvale da su od Crne Gore kada su na nekom drugom mestu (recimo, u Beogradu). Ni manje zemlje, ni više direktora (recimo, u Beogradu). Svi smo mi pomalo Crnogorci, samo toga još uvek nismo svesni. Nisu oni Srbi nego su Srbi Crnogorci. Tresla se gora, rodio se miš.

Privikavam se na ideju da čovek poseduje odnosno prepoznaje tuđu lepotu po meri svog unutrašnjeg bića - usled specifičnih opažaja iz duhovnog i emotivnog sveta. Takvo viđenje mi je postalo zanimljivo onda kada sam uvideo da se ljudi zbližavaju na osnovu izvesne kompatibilnosti, stepena uklopivosti pomenutih unutrašnjih, skrivenih obrazaca po kojima se doživljava lepo i privlačno.

Photo: Crystal Renn

Radi se o neverovatnoj ideji jer se predstava o lepoti i lepom širi kapilarno, po mreži koju formiraju isključivo intimne estetske predilekcije, očekivanja i osećaji. Opšti kriterijumi koji počivaju na platformi univerzalnih uravnoteženosti, u ovoj vrsti perceptivnosti ostaju bez značaja. Naime, univerzalnost je izbegnuta kroz individuaciju i subjektivno razumevanje nečije unutrašnje i konsekventno, spoljne lepote.

Univerzalna lepota / Kraljica Nefertiti, XVIII dinastija (1351 – 1337 BC)

Kada bolje razmislim, trebalo bi da nam bude odbojna svaka generalizacija i stereotipnost u najširem smislu te reči jer se svako dopadanje po obrascima mase (masovnog, populističkog) nasilno odriče od sopstva (od Ja). Kako smo pak, rođenjem prirodno opsednuti samim sobom i svojim bićem - neobično je da se u nekim slučajevima svesno odričemo sopstvenog osećaja za lepo da bi se približili tribalnim idealima.

Šta je vaša najupadljivija karakteristika
Izvesna naročitost u komunikaciji. Direktnost po svaku cenu i manjak sposobnosti za elementarno planiranje.

Koju osobinu najviše volite kod ljudi?
Čovečnost.

Koju osobinu najviše volite kod žena?
Vedrinu duha.

Koju osobinu cenite kod vaših prijatelja?
Prijateljsku odanost.

Koju svoju osobinu najviše mrzite?
Povremeni nedostatak smisla za uvađanje realnih okolnosti.

Koja vam je najomiljenija preokupacija?
Strastvenost.

Šta je vaša ideja o savršenoj sreći?
Biti voljen.

Šta smatrate najvećom bedom u svom životu?
Momenti kada bih reagovao plahovito, silovito - bez razmišljanja o posledicama. Slučajni izbori.

U kojoj zemlji biste najviše voleli da živite?
Voleo bih da živim u zemlji u kojoj ne bih morao da dokazujem da postojim.

Koji su vaši omiljeni pisci?
Man; zatim Darel i Džojs.

Koji su vaši omiljeni pesnici?
Svi pesnici preislamske arapske književnosti.

Koja je vaša omiljena junakinja iz knjiga?
Justina.

Koji je vaš omiljeni junak iz knjiga?
Setembrini.

Koji su vaši omiljeni kompozitori?
Trenutno Betoven i Šuman.

Koji su vaši omiljeni slikari?
Trenutno Mone i Sera.

Koja su vam omiljena imena?
Hiram i Solomon.

Šta je to što najviše mrzite?
Ljudska glupost.

Koji biste talenat voleli da imate?
Talenat za pevanje i ples.

Kako biste voleli da umrete?
Neprimetno.

Kakvo je trenutno stanje vašeg uma?
Vetrovito.

Koji je vaš moto?
Nikada ne okreći glavu od tuđe nesreće i bede.

Da li još neko sme da se otvori? Copy/paste pa edit u komentare! :)

Prelude, Etude (Gershwin-Earl Wild). FMU, 25 Oct. 2008

Daša Raičević, Gershwin from Deyan Sinadinovich on Vimeo.

Nekima je suđeno da trguju i posluju, sude i presuđuju, predaju i ocenjuju, kalkulišu i zaključuju, daju i naplaćuju. Drugi su tu da postavljaju pitanja i nikada ne ponude odgovor. Prvi su čvrsto zasađeni u plodnoj zemlji vaseljene na kojoj živimo dok za druge kažu da su sanjari i vagabundi, pesnici i umetnici.

Sve bi bilo divno da prvi makar delimično odgovoraju na pitanja koja život postavlja. Ispostavilo se, međutim, da su njihovi odgovori netačni i u velikoj meri pretenciozni. I tako, dok se prvi šepure dajući lažne odgovore, drugi se povlače u dubinu sopstvene zapitanosti. Za njih je jedno pitanje vrednije od svih odgovora. Oh, kako je lako odabrati pravu stranu! Potrebno je samo zaćutati makar i na tren, pogledati se u ogledalo i razumeti da je umetnost veća od života.

Rachmaninov, Prelude (Boris Berezovski, na bis)
Ovaj Bis je odsviran nakon Rahmanjinovljevog trećeg koncerta; jednostavno, na klaviru koji je nakon koncerta dobio onu svirljivost od koje zastaje dah. Borisova pokretljivost je nešto od čega se može umreti. Kada čujem ovakvo sviranje, konačno prestajem da razmišljam i počinjem da osećam!

Ove dve fotografije sam napravio u dubini jedne napuštene zgrade u koju je pristup zabranjen. Ogroman prostor, začudni hodnici, tajni prizori. Slikao sam kultnim fotografskim aparatom - Holga 120SF. Obimna postprodukcija u PS.

Lutao sam tim prostorom u strahu da me neko ne primeti. Kako se strah povećavao, meni je bilo bolje u utrobi te ruine. Fotografije su nastale u trenutku ekstaze, u trenutku kada sam bio skoro siguran da će me neko primetiti.

150cmx180cm
Ožiljci. Ogroman format. Ne sviđa mi se. Već sam ga premazao. Pretenciozno je. I glupo je. Prekonkretno. Loš crtež. Polomio sam prste. Ne ide pastel na tako veliko platno. Jer, dobio sam gigantsku sličicu… Prelazim na ulje. Imam dosta dobre četkice. Fale mi boje.

Nedostaje mi vežbanje. Nedostaje mi razložno razmišljanje dok sviram; hladni vršci prstiju ujutro, vrela glava popodne. Nedostaje mi sladak zamor nadlaktica, uši pune zvuka, hladan atelje i miris terpentina u njemu - zvuci klavirskog zvuka bez pedala, zvuk partije leve ruke, vežbanje legata u najsporijem tempu. Nedostaje mi premor od harmonije, obamrlost od ritma. Klavir je ovih dana napušten, stolica prazna. Krajnje je vreme da mu se vratim. Odluka: od sutra ponovo radim na Šumanovoj fis mol Sonati.

Danas sam slušao Mendelsonov Trio, Prelide Sergeja Rahmanjinova (Berezovski, Majnc 2006). Pogledao sam i pola “Ludviga” Lučina Viskontija i opet čitao Darela.