Rešio sam da napišem nastavak ove bajke, no kako bi sve bilo u kontinuitetu, evo prvo
bajke broj 1 a uskoro (čitaj posle par piva) dolazi i nastavak ove krasne ljubavne priče...Eve "hektar slove bajka":
POČETAK:
Jednom davno pa i ne tako davno, u dalekoj zemlji, lažem, u jednoj bližoj zemlji, živeli ljudi ko i svugda što žive…Radili su svakodnevne poslove, obrađivali zemlju, vodili stoku na ispašu, pisali blogove i jednom rečju kao i svuda što ljudi žive i rade da bi preživeli…Ta zemlja malih seljaka zvala se zemlja Zambezija…Car te zemlje, milostivi car kome je onomad letos nestala draga mu ovčica, zvao se car Zbudžmajstor…On je svakodnevno darivao podanike svojim predstavama punim mašte i radioaktivnim elementima nove kulture…Car je inače bio istripovao (zbog godina) da je Joda iz Ratova Zvezda te je neretko u njegovim predstavama po neki statista umeo da strada kada se dotični car unese u ulogu i krene da mlati laserskim mačem…Bilo je to srećno vreme…
Zbudžmajstor car je imao kao što to obično biva tri sina.Onomad letos kad mu je nestala ovčica car pošalje svoja tri sina, jednog po jednog, da nađu odbeglu ovčicu, carevu ljubimicu…Vreme je prolazilo, car je čekao, a kako njegovi sinovi nisu sa sobom poneli mobilne telefone i nisu imali gprs, ili su se izgubili ili im se nešto strašno desilo…moguće je da su uleteli u neke demonstracije i da im se osladilo pa i da nisu hteli da se vrate.Car je čekao i čekao i čekao i čekao i čekao…svoju ovčicu i na kraju umre u najgorim mukama…prejeo se sladoleda…Tri dana i tri noći nije bilo radioaktivnih predstava…tri dana i tri noći su ljudima ukinuli internet da bi ljudi žalili cara Zbudžmajstora a ne pisali blogove o tome…Tri dana i tri noći su se pevale najstrašnije pesme spevane o carevom pohodu na mravinjak i slavnoj pobedi cara u dvoboju sa poljskim strašilom…i sve to samo zbog sećanja na darežljivog cara Zbudžmajstora…Tuga je zavladala i svi su plakali…bilo je to četvrtog meseca careve 80-te godine…
Negde u kutku Zambezije, gde nije postojao ni bežični internet a kamoli adsl, živela je starica dobra srca koju su vilenjaci prokleli da rodi zlo dete…Jadna žena puna ljubavi nije htela da dete odbaci od sebe ali je bila sigurna da kletva deluje još od dečakovih prvih reči : “Grrrrrrrrrrrr” (onomatopeja podriga).Pokušavala je da ga prevaspita na sve moguće načine, da ga nauči dobrom, da ga nauči da vozi skejt, da radi grafite i peva rege ali joj to nikako nije polazilo za rukom…Dobra žena je bila očajna, ali to joj je bio sin i ona je morala da ga odneguje do njegovog punoletstva…Nekako u vreme kada je taj mladić po imenu Starac stekao punoletstvo sa svojih 32 godine i dva ipo dana po zakonima zemlje Zambozije, nekako u to vreme se i predobri car upokojio u sladoledu.Zao mladić je u to vreme bio spreman da se sam otisne u svet i pobegne od svoje majke koja je bila presrećna jer je došao taj dan kad će se otarasiti sina zlikovca.Tom mladiću je sve krenulo pod ruku, car je umro a on je brzo razradio plan kojim bi došao na presto, buhahaha!
Ode zli mladić, pošto je usput opljačkao par banki i otvorio par firmi, u prestonicu zemlje Zambezije koja se zvala Crnograd.Od pokradenih para nabavi dokaze o dnk (de en ka :) ) i predstavi se kao carev vanbračni sin koga je car Zbudžmajstor proterao sa majkom mu u krajnje granice zemlje gde čak ni kablovsku nisu imali…Kada je spomenuo otužnim glasom da zbog cara, koga je prestavio u najgorem svetlu, nije čak nikad ni kanal Bink, ni kanal C63 gledao, svi su se sažalili na njega i proglasili ga za novog cara zemlje Zambozije.Odveli su ga u njegovu carsku sobu a za sutradan zakazali krunisanje…Na svečanosti povodom krunisanja pozvane su sve zvezde estrade zemlje Zambozije: Sesa, Belena, Bubašvaba, Pera i ostali…Novi car je simbolično krunisan šutiranjem u dupe i pričanjem glupih vicevima o žandarima…
Vreme je prolazilo a novi car Starac je sve više pokazivao svoje pravo lice.Iz očiju mu je sve više virila zla vatra, no istu nisu mogli nikako da iskoriste jer su imali parno grejanje.Po ceo dan je sedeo u carskoj stolici nogama prebačenim preko naslona za ruke.Noge prekrštene je klackao tako da su se pomerale špicaste, pederske cipele…Po ceo dan je igrao PS2 i nije ga bilo briga što mu je zemlja u rasulu…Jedina zanimacija mu je bila skidanje crnog ispod noktiju i čačkanje nosa.Kad ga je samo čačkao, dobre sluge su mogle da odahnu, no u više navrata, što mu je postajala i navika, zli car Starac je svoje sluge gađao lopticama koje je pravio od slinaca…to je golicalo sluge i nije im bilo prijatno…
Na nekoj svečanosti posvećenoj Operativnim sistemima car spazi prelepu mladu devojku koja je bila izumela novi programski jezik : Aspirin c++…Ona je bila prelepo stvorenje, oličenje lepote i pameti…Imala je dugu šućmurastu kosu, pingvin noge, mali mladeš na nosu i osmeh oko glave…Svi su je želeli a niko je nije imao… pa ni za pare…bila je nedodirljiva…Bahati car se odma raspitao o njoj!Iz više pokušaja Google je izbacio sve podatke o prelepoj devojci iz Zemlje Zambozije!Krvnu grupu, matični broj pa i broj cipela koji nosi…Bahatost cara je sve više dolazila do izrašaja, hteo je sve da ima što drugi nemaju, hteo je sve za sebe, hteo je nju…Uz pomoć moći carske titule koju je stekao na kvaran način, zli car optuži devojku da radi protiv interesa zemlje, da je strani plaćenik - domaći izdajnik i privede je na saslušanje…Saslušavali su Ramones-e i ostale sentimentalne bendove dok je car muvao prelepu devojku programera!Rekao joj je da ako ne pristane da se uda za njega da će ugasiti jednu od svojih velikih softverskih firmi Sikretsoft bez koje njen novi programski jezik “aspirin c++ nebi mogao da funkcioniše…i ona jadna i zagorela prepusti se čarima umobolnog cara… :(
Zemljom Zambozijom je u isto vreme zavladala radost zbog careva venčanja i muka i bol jer su ljudi, zambozijskli seljaci morali da daju veće doprinose da bi organizovali i platili carevo venčanje…Car nije primao čekove ni kreditne kartice…Sve je radio solarno - pare na Sunce!Muka i glad su zavladali carstvom!
U to vreme se dešava nešto neočekivano…najmađi sin cara Zbudžmajstora se preobučen u seljaka vraća u carstvo.U stvari nije bio preobučen već su mu zbog opijata žandari oduzeli dozvolu za jahanje konja te je peške morao sa kraja sveta da se vraća u svoju zemlju Zambeziju…U početku ga niko nije prepoznao, zarasao je u bradu od 3 gigabajta i lap-top mu je već bio zastareo..Pa ko bi pa reko da je taj čovek sa takvim lap-topom carev sin?
Najmađi carev sin po imenu Tux je imao na umu da sazida malenu kućicu i da se uopšte više ne exponira u javnosti…bio je kivan na novinare, pre no što je krenuo u potragu za carevom ovčicom, novinari su objavili njegove nage slike kad je imao dve godine…bruka i sramota…
Međutim, kad je video kako je carstvo propalo i kad je skontao da je na vlasti prevarant a ne jedan od njegove braće koja se nisu vratila, on izazove cara na finalni okršaj…na najveću bitku…na bitku nad bitkama…na okršaj nad okršajima…Izazvao ga je na minut igranja Super Marija, pa ko bude imao više bodoba taj je cool, tj. car i on će se oženiti prelepom devom programerstva!
Zao car i naslednik Tux zauzeše položaj…uhvatiše palice u ruke…obrisaše znoj sa čela…i na pucanj luka i strele krenuše u igru…Tinuninu..ninununinu…tatata…čuje sa sa zvučnika dok preskaču prepreke i gaze kornjače…još samo malo…još malo pucanja, skakanja i tinuninu-a…još sekund i toooooooooooooooo, najmlađi sin cara Zbudžmajstora je pobedio!Ubio je sve kornjače, uzeo pečurku, cvet i probio se tajnim prolazom. toooooo!
Zli car je morao da svoju krunu preda Caru Tuxu…U zemlji je zavladala ogromna sreća i radost, a mlada programerka se u istom momentu zaljubila u cara Tuxa koji je posle par dana iskulirao jer je imao dečka…
Čiča miča i gotova priča!
