Blogodak - srpski blogovi na jednom mestu

Vrlo često sam prethodnih godina slušao o tome kako je letovanje u Crnoj Gori promašena stvar, kako je bolje i lepše u Grčkoj, Turskoj itd, kako je usluga katastrofalna, pa je skupo i ne znam šta sve ne. Još kada je bio referendum, onda su profesionalne patriote razvezale priču kako bre niko ne ide više tamo i ima da propadnu bez srpskih turista…

Malo morgen, što bi rek’o onaj.

Stari grad, Budva (pogled sa plaže Pizanna)

Vrlo dugo nisam bio na moru a i kada sam bio zadnji put bio sam u Baru koji je sve, samo ne letovalište. Ove godine sam 10 dana bio u Budvi. Tačnije, bili smo stacionirani u Starom Gradu u Budvi, ali smo vrlo često zujali naokolo i obilazili druga mesta.

Čamac na plaži u Perastu

Prvo prijatno iznenađenje je bila čistoća mora. Čak i na plaži Pizana koje je naslonjena na zidine Starog Grada, voda je bila kristalno čista i odlična za kupanje. Mogren plaže su prenatrpane, a na urbane plaže tipa Slovenska nisam ni hteo da idem - Ceca i co. su mi se smučili odavno, hvala lepo. Drugo je što je usluga u kafićima, restoranima ili prodavnicama korektna, uobičajena. Cene su identične beogradskim, pa ni tu nisam imao nikakvih problema - navikao sam se. Nekome ko dolazi iz recimo mog Pirota gde su cene dosta niže ovo može delovati skupo. Bilo nas je veće društvo i iznajmili smo trosobni, petokrevetni apartman (sa klimama, mada nam nisu trebale) za 60€ po danu, u Starom Gradu, što je sasvim dobra cena.

Brodić na otvorenom moru

Međutim, glavna prednost letovanja u CG je činjenica da je to mala država i da se svašta može obići u toku jednog dana. Ako idete tamo bez kola, uzmite rent-a-car - može se naći recimo Daewoo Matiz za 45€/dan za 1-2 dana a na 7 se cena spušta na 35/dan. Vredi svaku paru i načiniće odmor 10x boljim nego da si stalno na istom mestu.

Detalj iz bogate arhitekture Kotora

Tako smo išli na plaže Kamenovo i Ploče, ali i do Kotora, Perasta, Morinja (Ćatovića Mlini)…Obišli smo celu Boku koja je fascinantni primerak prirodne lepote. Kotor stari grad je divan i znatno veći od budvanskog. Popodnevno kupanje u mirnom i tihom Perastu je prava milina za nervozne programere , odlična priprema za večeru u restoranu Stari Mlini. Taj, kao i Ćatovića Mlini su restorani sa izuzetnim baštama. Teško je odlučiti se da li su lepši Ćatovići sa svojih desetak izvora u travi ili Stari Mlini na sredini reke dugačke 100m - stojite na mostiću i na jednoj strani je izvor a na drugoj ulazak u more, sa suncem koje zalazi. Meni se nekako ipak više sviđaju Ćatovići, no su to zaista nijanse. Ćatovići su i primetno jeftiniji od Starih Mlina (jedno 20%).

Ručak u Ćatovića Mlinima + pogled iz bašte u Starim Mlinima

A kada se nalazite na dvocifren broj km od Dubrovnika, gre’ota je ne posetiti ga. Šetnja Stradunom i okolnim uličicama, kuliranje na ćošku marine, pijaca na gradskom trgu (da nije modernih uređaja i telefona, pomislio bih da sam u 17. veku) - tih nekoliko sati svakako vredi puta. Iz Budve je najbolja varijanta krenuti rano ujutro, preći trajektom i otići pravo u Dubrovnik, a u povratku ići oko cele Boke i zastajkivati gde god vam se svidi.
Za ljubitelje fotografija mogu samo da preporučim da ne kreću bez 2GB kartica - ja sam napunio toliko i na kraju morao da pazim šta snimam - bilans je 5 filmića i 1000 fotografija (3.2Mpx).

Dubrovnik

Mnogo toga bih mogao da napišem, ali su reči slabe. Izlet brodićem do Herceg Novog, usamljene plaže u Budvi (Tanga, Tropicana, Acapulco) ili pored Kamenova, ručkovi u Tri ribara u Rafailovićima. Ima svašta i sve ih vezuje jedna stvar - u CG se ne ide po all-inclusive sistemu; ne idite da bi bili na jednom mestu.

Mala plaža Acapulco u Budvi, pored ulaza u pešački tunel ka Bečićima

E da, ono ima da propadnu… - do 1. septembra Budva je bila prepuna. Viđao sam prave GSB-’90 scene - vozić pored plaža je već pun, a još polovina od toga pokušava da se ugura unutra. Jedan lik nam je 20. avgusta tražio 83€ za trokrevetni apartman - to mu je jedini koji ima slobodan. Ljudi ima k’o pleve i što je za crnogorce verovatno bitnije - stranih turista ima na tone. Ruski se više čuje nego srpski, a ima i dosta Italijana, nešto sitno Francuza, Švaba i Engleza.

31. jula sam otišao na poslovni put u London, koji je prvobitno trebalo da traje do 9. avgusta kada bih leteo nazad. Međutim, to je par dana pred put pomereno na 10. avgust. Joj, zajeba.

10. avgusta ujutro, probudilo me kucanje po vratima. Teroristički napad, tj. uzbuna na aerodromu. kaže mi Bojan, kolega iz firme. Aaa?! više izgledam nego što izgovaram. Klik, BBC News u overdrajvu, izveštava da su panduri uhapsili 20 ljudi pod optužbom da su hteli da raznesu avione u letu, u celoj zemlji uveden critical level of security threat, na svim aerodromima ekstra mere obezbeđenja. Ispada da ništa sem nočanika, pasoša i karte ne može da se unese u avion - sve ostalo mora u kargo.
More ne se*i bre - imam laptop, digitalnu kameru, svakojaka lomljiva s*anjca, a majstori tovare kofere kao da su džakovi krompira - video uživo u Dublinu pre koju godinu. Gde to da pakujem u kargo, sunce vam…No vidim da nema zajebancije, pa umotavam laptop između kesa prljavih čarapa, gaća i još čega tu sve ima a što može da služi kao amortizer. Gazdarica stana (da je nema, trebalo bi je izmisliti) se ponudi da nas odveze do stanice Tubea odakle ide Picadilly linija ka Heathrowu i time nam uštedi jedno pentranje po stepenicama.

Stignemo nekako tamo - uz presedanje na Hatton Crossu na autobus jer nema Tubea do terminala 4 - a tamo već počeo pičvajz. Ulazimo na terminal i odmah lepota: BA888 Belgrade 9:20 - cancelled. Bladi džoli super. Stanemo u red za informacije i taman kad smo blizu upadnu neke 2 žene, svaka sa po 100 pitanja. Ovi Englezi beskrajno strpljivi i odgovaraju na svako, a mi pizdimo na ove kvočke koje misle da su same na aerodromu. Konačno jedna od BA službenica shvati da ove nemaju nameru da završe skoro a red se povećava i priđe ka nama, potvrdi da je otkazan let i da nam broj da pitamo za informacije: 0800 727 800 - besplatan broj (iz UK) za British Airways informacije, rezervacije itd. Dok smo tako stajali tamo, preko razglasa objavljuju da su svi evropski letovi do 15h otkazani. Nalevo krug, pa nazad kod gazdarice. Da zabeležim: pentranje niz 9 nizova stepenica i spuštanje niz 12 nizova stepenica sa koferom teškim k’o crna zemlja. Bojanu još gore jer nosi dva - ovde je došao sa ženom.

Onda kreće odiseja sa rebookingom. Karte u Beogradu je firma uzela preko GEA Travela. Sekretarica iz firme u UK zove BA, da promenimo karte za neki drugi dan. Uspe da dobije posle 1h zvanja, kažu joj da je prvi slobodan let u subotu isto vreme i da ima samo 11 mesta ostalo. Ali ne može re-book - to mogu samo ja lično da uradim i nema šanse drugačije. Posle dosta zivkanja na relaciji London-firma, London-ja, Beograd-firma, sekretarica iz UK napravi telekonferenciju ona, ja i službenica BA. Tražila da potvrdim svoje ime i onda da eksplicitno kažem da želim promenu karte na subotu. Na žalost, za subotu ostalo još samo dva mesta - shit. Ni’ta, ubacujem njih dvoje tada, a ja ću u nedelju.

Haos se nastavlja i narednih dana i vikend smo sa zebnjom iščekivali. Bojan i Ana ustaju ujutro - ma po noći - u subotu 12. i odlaze na Heathrow, a tamo opšti pičvajz, kako su posle rekli. Prvo, ne može da se uđe u terminal, nego te pošalju preko puta na krov car parka, gde krova u stvari nema i duva k’o blesavo. Ima neki šator u koji uopšte ne može da se uđe jer je zakrčen. Stoje tamo 2h i čekaju da prozovu njihov let za ukrcavanje, provere, šta li. Konačno se i to desi, kažu idite do šatora A, kad tamo ništa ukrcavanje: vaš let je otkazan, žao nam je. Šta će, vrate se nazad. Tada su još zvali pre poslaska i potvrđeno im je da ide, niko tamo nije ni rekao da avion ne ide do tog momenta. Haos.
Još je bolja fora bila kada sam popodne špartao po Netu i video da BA web sajt kaže da je avion uredno odleteo u 9:47. Odem na BAA sajt i tamo ne piše da je cancelled već scheduled. Odem na sajt Aerodroma Beograd i tamo piše da je sleteo u 13:15. Aaa?! Zovnem Bojana, ispričam mu to, a on mi kaže da mu je BA već uredno promenio kartu za utorak. Ludilo. Na kraju on uspe da ponovo dobije BA, pita ih za ovaj odlazak i oni kažu da su zaista poslali avion, prazan. I da to nije jedini koji je otišao tako.
Ispostavlja se da je tamo takav haos i gužva, da se svaka osoba pojedinačno proverava, pa da BA888 putnici uopšte nisu ni stigli na red, ma nisu stigli ni do ulaza u zgradu i ovi su otkazali let. Kasnijih dana direktor BAA Heathrow izjavljuje da, pod ovakvim okolnostima i sa ovakvim proverama, Heathrow može, u najoptimističkijim predviđanjima, da ostvari 70% letova. No to je bilo u nedelju - u subotu su još i tvrdili da se stanje popravlja.

I tako ti ja ustanem u nedelju u pola 6 i iskoristim poslednjih £1 i kusur kredita na preskupi Orange Internet - bluetooth modem varijanta na 112kbps. Uspem za te pare da ostanem oko 2 minuta na vezi, taman da odem na BA sajt i vidim da je let cancelled. U triiiii lepe. Pratim BBC News celo jutro i reporter kaže da su svi prešli na defetizam totalni. CEO of BAA Heathrow kaže ono za 70%, EasyJet poziva vladu da pošalje vojsku koja bi pomagala u proverama, BA CEO je totalno popižđeo što nemaju šansu da sprovedu svoj emergency plan za ovakve situacije. Generalno - svi se slažu da je ovo stanje neodrživo i da će, ako ovako ostane sve da se raspadne za 2 dana i aerodromi prestanu da funkcionišu. 2 dana - taman utorak kada mi imamo sledeće izvlačenje. Wow, fantastično.

I tu smo gde smo, u ovom trenutku. Nas troje barem imamo gde da spavamo - na aerodromima je gomiletina ljudi koji nemaju gde, nemaju para da igde odsednu, sreli smo i neke naše ljude koji ni engleski ne znaju pa mogu misliti kako se snalaze. Bojan kaže da su sreli i ljude koji su bili u tranzitu pa završili na kraju pod šatorom - možeš misliti kako je tek njima super. Provod je super, nema šta.

E da, najbolja je bila reakcija Engleza iz firme na moju izjavu, u petak, da se brinem da li će uopšte biti letova i kako će mi laptop preživeti putovanje. Kaže on “oh, I wouldn’t be worry about airport, I would worry about Underground. That’s much better target, especially now.” I ode on na Underground da stigne kući, kao i mi koji sat kasnije.

Ultra je provod, nema šta.

Konačno se dogegao letom u utorak. Treća-sreća što bi rekli…Smanjili su detaljne provere sa svih putnika na svakog drugog, pa je išlo dosta brže. Ja sam bio neparni, pa nisam skidao cipele i te lepote. Plus su dozvollili malu torbu da se unese, pa sam bio miran što se tiče prenosa laptopa jer sam ga uneo sa sobom. I jutros je bilo otkazanih letova, ali bih rekao manje nego prethodnih dana.

Razvaljivanje.

To je verovatno najbolja reč da opišem sinoćnji početak Exita06. Razvaljivanje u najpozitivnijem mogućem smislu. Dobar nastupa Cardigansa (malo vrljav u startu ali se popravili kasnije) me ničim nije pripremio za one škotske ludake. Ne da se vidi da su još mladi i glavni svirke, nego nije normalno. Drugi deo koncerta je bio takvo prašenje da su zajebali najveći deo metalskih bendova koje sam ikada slušao, sa definitivnim vrhuncem u momentu kada su trojica svirala na bubnjevima. Smrz!

A onda su nastupili The Cult, zbog kojih sam najviše i došao. Kada sam bio klinac / srednjoškolac, nisam ih baš previše slušao, ali sam znao glavne hitove *. No, vremenom sam shvatio koliko sam sebi uskratio pa sam ubrzao obnavljanje propuštenog. Te stoga sada…moram da priznam da sam u početku bio blago skeptičan, pogotovo kada Ian nije uspeo (ma, nije ni pokušavao) da izvuče refren SSS, već je onako seckao. No, svirali su tako dobro, tako moćno, da sam do 5-6 pesme i to prestao da primećujem i prepustio se ritmu. Vrhunac - Rain - je bio da odlepiš. Iznenađujuće izvođenje Edie (više bih voleo razbijačku varijantu, no i ovo je bilo dobro) i 10-minutni poziv na bis, kada su izveli She Sells Sanctuary, po kvalitetu izvođenja odmah iza Rain.
Srmz, smrz!!

* - sećam se, bili su to počeci Trećeg Kanala, a na istom, nekog od dana u 22h je bila Heavy Metal top lista. Kultno bre - tada sam se zatvarao u sobu, odvrnuo TV i postavljao “not now!” znak na vratima. I tako se jedne nedelje celom emisijom najavljuje da je na prvo mesto uleteo novitet, za koji je u par dana pristiglo nekoliko hiljada glasova. I čekam ti ja i čekam i onda na kraju krene…Sweet Soul Sister…raspametio sam se. 100% rock, 100% od sorte koju najviše volim.

Malo li je…

Kakvi carevi ovi Finci. Ajde što su poslali ove hard rokere na Pesmu Evrovizije nego ih i obuku u demonske kostime, pa se pola Evrope primi i glasa sa njih. U potpunosti skidam kapu - odavno nisam video ovakvu sprdačinu sa celim konceptom takmičenja a pritom su zahvaljujući tome što glasaju ljudi a ne neki tamo žiri, ovi likovi pobedili. Fenomenalno, potpuno sam oduševljen.

Potpuno je degutantno kakav treš od pesama se pojavljuje tamo a da ne pričam o scenskim nastupima. Mislim da su one snajke iz beše valjda Andore što su nastupale u gaćicama i korsetu bile prilično iznervirane pobedničkim kostimima.

U prošlom zapisu sam već spomenuo sjajne članke koji se mogu pronaći na B92.net sajtu. Ako imate malo vremena u toku dana, prošarajte po sekciji Život…Ima zaista fascinantnih tekstova, od sorte koja vas prenese u neki lepši svet od ovog realnog.

Danas sam naleteo na jedan takav: o albumima sa sličicama fudbalera Svetskog Prvenstva. Čoveče…raspekmezilo me, skroz. Impulsivno mi došlo da odem do kioska i tražim album [1]…

[1] : a onda sam uradio Alt+Tab i ugledao nove poslovne mailove u Outlooku; beh…