Blogodak - srpski blogovi na jednom mestu

Nekoliko puta sam slušao/čitao, sada već čuveni govor Baraka Obame, o rasnim pitanjima i podelama u Americi. Već sada se taj govor upoređuje sa verovatno najčuvenijim govorom 20. veka - “I have a dream” Martina Lutera Kinga.

Govor je zaista izuzetan, bez lažnih floskula, prodavanja magle i pričanja popularnih priča. Obama na izuzetan način govori o uzrocima i posledicama raznih podela. O tome da su reči njegovog pastora takve kakve jesu zbog toga što je on (pastor) rastao i formirao se kao osoba u okruženju kakvo je vladalo u Americi 50-tih i 60-tih. Nedavno sam na sajtu Peščanika naleteo na odličan prevod kompletnog govora i najiskrenije preporučujem čitanje istog.

Govore slične snage sam slušao i u Srbiji, poslednjih godina. Zoranov govor o nacionalizmu i patriotizmu studentima u Banjaluci pred samo ubistvo je odličan primer. Njegovi govori i statvovi sa kampanje “Srbija na dobrom putu”. Ili govor Čedomira Jovanovića na završnoj konvenciji LDP-a pred prošle izbore. Čitanje Obaminog i Čedinog govora jednog za drugim je veliko otvaranje očiju kakvog mladog i perspektivnog političara ova zemlja ima.

Obamin govor se u Americi opisuje kao prekretnički, kao nešto što će se godinama kasnije smatrati za početak oporavka Amerike kao društva u kome trenutno vlada strah. Od recesije, nesigurnosti, od terorizma. Od beskrajnih ratova u Iraku i Avganistanu. Ne znam da li bi ove reči i ovakav govor imale takav efekat da su izgovorene nakon 8 godina Klintonovog predsednikovanja, nakon kojih je Amerika odlično stajala. Možda. A možda je bilo potrebno 8 godina Džordža Buša mlađeg da bi te reči imale dovoljnu težinu. To će istorija reći.
Ono što stoji je ovakav komentar:

Finally somebody gets it! Finally someone rises above all the crap, & when put in a difficult situation, dares to address the situation itself instead of cutting all ties with the offending situation and running for the hills. Finally a presidential candidate who isn’t the usual “well he’s better than the other horrible choices”

(naglašavanje moje, komentar na YouTube strani na kojoj je govor)

Mi smo devedesetih godina proživeli nacionalni i ekonomski sunovrat. Jedva da smo se pokrenuli u dobrom pravcu kada je 2003-te ta priča sjebana. Da li treba da prođe još 4 godine pod Koštunicom (ovaj put sa radikalima) pa da ideje i programski ciljevi koje zastupa LDP dovoljno dobiju na težini? Koliko još treba da potonemo da bi krenuli ka površini?

I dokle ćemo da glasamo za neke samo zato što su oni drugi gori od njih?

Videćemo za mesec i po dana.

Pre skoro 20 godina, kada je ćale raskrčio polovinu šljivara i zasadio špalir na tih 10 ari, bilo je bezmalo 500 čokota. U najboljoj godini, to je donosilo oko 1200kg grožđa. Zasađene sorte su bile who’s who srpskih kućevnih vinograda: Frankovka, Prokupac, Župljanka, Plovdina, Kardinal, Hamburg Muskat… Sve i svašta.
Ne sećam se tačno razloga za ovakav pristup, ali verujem da je bio sistem: da vidim šta će se primiti i uspeti.

Vremenom su se neke sorte isušile ili nisu ni iznikle. Povremeno bi se neka i smrzla (Pirot ume da bude gadno hladan). Onda je u martu 2005. bilo par nedelja užasne hladnoće (nije prelazilo preko -10) i tada se 60-tak čokota smrzlo.

Vreme je bilo da se tu neke stvari isprave. U četvrtak sam sa prijateljima zasadio 90 novih čokota, popunivši sva prazna mesta. Rupe su već bile pripremljene nekoliko dana ranije i sama sadnja je trajala oko 5 sati, bez neke veće žurbe.

Sada mi ostaje da sačekam godinu dana i vidim koliko će i kako niknuti. Kuc, kuc.
A za recimo 3 godine prvi plodovi, a godinu nakon toga i prva ozbiljna berba. Kuc, kuc, kuc, kuc.

Meni izbor deluje vrlo jednostavan: Da li hoćete da Koštunicu i dalje gledate u Vladi Srbije ili ne?

Da ili ne?

Ako je da, onda glasajte za bilo koga od ovih:

Vučić: Vlada sa DSS nije isključena:

Za razliku od ranije, ovoga puta smo uvereni u formiranje vlade, a ako to kojim slučajem zatreba, makar i formiranje koalicije. Ne bih isključio tu mogućnost

Tomislav Nikolić koaliciju otvoreno nudi DSS-u, ali uz napomenu da Koštunica ne može da očekuje mesto premijera.

Ilić: Radikali su u igri

Moramo poštovati izbornu volju naroda. Ja ne mogu, niti ću bilo kada reći da sam protiv svog naroda. A ako taj narod bira radikale, onda su oni u igri

Ko je gledao Utisak nedelje od 10. marta, mogao je i da čuje Borisa Tadića kako ne isključuje postizbornu koaliciju sa DSS-om ako “promene politiku”. U Kažiprstu narednog dana Pajtić odbio da isključi tu mogućnost. Onda Boris Tadić kaže da Koštunica ne može da očekuje mesto premijera.
G17 je poznat da im nije gadljivo da prave koaliciju sa njima (zajedno su srušili Živkovićevu vladu).

Baš lepo, srećno društvance.

Ako je ne, onda glasajte za LDP ili stranke manjina.

…

Potpuno je fascinantno na kolika poniženja je Demokratska stranka Borisa Tadića spremna da ide i koliko nisko je spremna da se spusti da bi zadovoljila apetite jedne salonske stranke koja je od svog nastanka ‘93. uvek u istraživanjima imala mnogo više procenata nego što ih kasnije na izborima zaista i dobije. Dragan Bujošević odlično ilustruje:

Meni sad to izgleda prosto neverovatno, ako je Vojislav Koštunica tresnuo vrata pred nosom Borisu Tadiću i rekao je - Zdravo, bre, raspuštam Vladu zbog tebe, neću s tobom, hoću s radikalima. Sad, Boris Tadić mu ponovo otvara vrata i kaže - Ej, ipak možemo… Pa, kako možete zajedno?
To je ono o čemu je Zoran Đinđić govorio, ovo je sad jedan lični detalj, pa, bila je zima 2002. nešto smo Zoran i ja pričali i Zoran meni kaže - Ja više stvarno ne mogu da radim sa Vojom, ne mogu više, sad ćemo da sredimo mafiju, sad ćemo ovo, ono, dobićemo te izbore, ali ja neću biti premijer vlade u kojoj treba da bude i Voja, ne mogu, neka bude bilo ko drugi iz Demokratske stranke. I tad mi je objašnjavao da su u stvari politike, da su ideje Demokratske stranke i Demokratske stranke Srbije različite. I on je rekao - Ej, ja govorim o društvu, ja ću da menjam društvo, a, kaže, Voja govori isključivo o državi, o granicama, to je naša suštinska razlika.
I ja mislim da je to i dalje u stvari razlika, da se ta razlika sad ispostavila, da ovi izbori dovode upravo do toga o čemu je Zoran govorio. I mislim da veliki deo ljudi u Demokratskoj stranci to jako dobro razume.

Dalje u razgovoru je i dodatna razrada o suludom odnosu Tadića i Koštunice - preporučujem čitanje. Obzirom da DS povećava broj mandata dok se DSS-u kroz izbore smanjuje, jedino razumno objašnjenje jeste da Tadić smatra da će ovakvom populističkom pričom da dalje otima glasače od DSS-a.
Ako se to zaista i desi i ova DSS-NS idiotarija spadne na 20-tak poslanika ili (san snova) ni ne pređe cenzus, onda skidam kapu. To je istovremeno i prilično riskantna taktika jer u slučaju da tako ne bude, dobitnici će biti svi, a gubitnik samo DS. Ako i posle ovih izbora ispadne da DS mora da ide u koaliciju sa DSS-om, opet će biti meta najgorih ucena, broj razočaranih će nastaviti da raste i LDP će profitirati.

Za pobedu razumnih nad ovim zlotvorima, potrebno je da DS & co. pristigne radikale po broju mandata i da LDP dobije barem 30 poslanika. To znači da DS treba da pređe 80 poslanika a da G17 zadrži ili (ovo bi bilo ogromno čudo) poveća svoj broj. Uz sitan broj ostalih (tu računam pre svega na stranke manjina), to bi dovelo do preko 126.

U slučaju da LDP ne bude imao dovoljno poslanika da bude faktor u formiranju vlade, imaćemo ili vladu SRS + DSS/NS sa Nikolićem na mestu premijera ili vladu DSS/NS + DS & co gde će Koštunica opet sebi istrgovati mesto premijera. Situacija u kojoj DSS/NS ne pređe cenzus mi deluje nerealna, pa je ne razmatram. Pritom se potajno nadam da bi SPS ovaj put mogao da ostane ispod. Kuc, kuc.

Samim tim, cilj deluje jasan: dupliranje broja glasova LDP-a na 400.000, što bi bilo dovoljno za 30-tak poslanika. Sa ovakvim rasporedom političke scene kakav jeste, važnost LDP-a je ogromna. Stoga ponavljam pitanje s početka:

Da li hoćete da Koštunicu i dalje gledate u Vladi Srbije ili ne?

Gledajući danas reprizu emisije “Rekonstrukcija ubistava premijera Ɖinđića” pobesneo sam, kao i svaki put kada gledam nešto slično. Pobesneo jer je bilo tako blizu da se gamad pobije a mulj ukloni. Kada vidim ko ga je nasledio, ko vlada Srbijom posle njega, kapiram da veličina ovog gubitka raste svake godine.
Najlakše je kukati i žaliti što više njega nema, što Zoran više nije tu da odradi posao za nas. Nema nikog drugog, sem nas. A ono što mi možemo da radimo je da glasamo. Treba da glasamo za one koji će ovu zemlju pomeriti iz mrtvila a u istoriju treba poslati SPS, DSS, NS…za početak.

Da bi na glasanju imali povoljan rezultat, moramo da promenimo svest onih koji se kolebaju. Onima koji misle da je Ɖinđić bio mafijaš, da su ga ubili drugari mafijaši, da je on organizovao Ibarsku magistralu, da je bio strani plaćenik i kojekakve druge gluposti - takvima pomoći nema, to je samo za psihijatra.
No, najveći broj ljudi u Srbiji je prosto sluđen pričama ludaka i prodavcima magle.

Jedan dobar način je da ih podsetite šta je Zoran Ɖinđić pričao. Kapiraj i kopiraj je divna akcija - deljenje filma koji traje 30 minuta sa najreprezentativnijim delovima Zoranovih govora iz kampanje “Srbija na dobrom putu”. Ova divna akcija je prebrzo zamrla - potrebno je reaktivirati.

Danas sam kupio 50 DVD-ova za 900din i upravo ih narezujem ovim kratkim filmom. Podeliću ih sutra tokom šetnje kojom se obeležava godišnjica ubistva. Ne ljudima u šetnji - njima to ne treba - već prolaznicima koji nas budu gledali, ali prolazili dalje, svojim nekim poslom.
I da pola njih disk baci, da pola od one pole pogleda i psuje - ostaće deo koji će se zamisliti nad tim. 900din je sitnica - to može da uradi svako od vas. Kasirkama u lokalnoj piljari, prodavcu na pijaci, čuvaru na ulazu firme, taksisti, osobi pored tebe u autobusu. Potrebno je zasejati i gajiti ove ideje i ovakav pristup politici.

Kapirajte i kopirajte. Svima koje poznajete a koji su zaboravili šta su izgubili i kuda smo išli do 12. marta 2003.

Odgovornost za nasilje snosi onaj ko je organizovao miting, pre svega Vlada i one partije koje su stale iza njega.

Da.

DS i G17 plus su većina u Vladi. Koliku odgovornost snosi DS?
- To nije bio zajednički program Vlade i neka to objasni Vlada.

Ja sam mislio da u demokratiji odlučuje većina…

Miting nije mogao biti otkazan, jer su ga sa mnogo žara najavljivali i DSS i SRS i SPS. O tome očigledno nije odlučivala većina Vlade.

…izgleda da u Srbiji ne.
Čitajući ovo, razuman čovek prosto ostane zabezeknut. Koliko vrede te ministarske fotelje, kolike đonove ministri DS imaju umesto obraza? Šta još treba da se desi da mrdnu svoja dupeta iz tih fotelja? Ima li ikoga u toj senci od stranke da ima obraza, časti, morala; da ima hrabrosti, minimuma hrabrosti da uradi ono što su odavno morali da urade?

Koja je krajnja tačka, odnosno šta DSS više treba da uradi da bi DS izašla iz Vlade?
- To su zahtev za vanredno stanje, dalja eskalacija sukoba i ovde i na Kosovu, nastavak politike nasilja umesto dijaloga i prekid svake komunikacije sa Evropom.

Ko određuje šta je dalja eskalacija sukoba? Da li treba da čekamo da ovi ludaci ubiju nekoga? Da spale, razapnu, rasčetvere na ulici? Da li treba da čekamo Evroviziju u Beogradu pa da isti bezumnici napadnu predstavnike Albanije, Engleske, Francuske…? Zar treba da čekamo formalno vanredno stanje? Zar činjenica da je strance strah da se šetaju ulicama ovog grada, da strane ambasade prestaju da rade i upozoravaju svoje građane da budu obazrivi - zar to nije već vanredno stanje? Meni sigurno nije redovno.

Dokle više? Gde je granica?

Jučerašnji hit dana na YouTubeu:

Bilo ih je stotine koji su radili isto što i ove dve šabanke. No, tragedija ovog dešavanja se tu ne završava. Ove dve su se same javile B92 da protestvuju zbog serije prozivki i uvreda koje su ih jadne snašle u komentarima.

Normalan čovek prosto ostane zabezeknut potpunim odsustvom zdravog razuma koje njih dve ispoljavaju. One se čak i iščuđavaju kakva je to zemlja u kojoj je moguće da neko nekoga tako nekažnjeno i javno vređa. Ovo je vrhunski dokaz onoga što sam napisao u prethodnom postu.
Veliki broj pripadnika generacija, koje su odrasle devedesetih, imaju potpuno pomeren sistem vrednosti. Njih dve počine krivično delo razbojništva i pljačke i nije im jasno šta je problem kad su to i ostali radili. Toliki je stepen neshvatanja pogrešnosti onoga što su uradile da su se same dobrovoljno javile. Znači, ako 100 ljudi ubije jednu osobu šutiranjem, nije problem. Ako 500 ljudi zapali ambasadu nije problem - to su svi radili, zašto bi iko bio uhapšen.
Ako ove dve ne budu uhapšene, optužene i osuđene to će biti znak svima u ovoj zemlji. Samo smislite neku patriotsku maglu za prodavanje i sve vam je oprošteno. Uostalom, stranka koja to radi od početka svog postojanja je najjača stranka u skupštini. Takve stvari se nagrađuju u ovakvoj zemlji.

Daleko od toga da je ovo izolovan slučaj. Malopre sam prošao kroz YuBC i tražeći apoteku prođem pored dva (mlada, 20-tak godina) pripadnika tamošnjeg obezbeđenja i jedne prodavačice. Ta devojka spomene slučaj ovih pljačkašica i jedan od ove dvojice bukvalno kaže:

Ma da, video sam. Ovaj B92 ceo dan sere bezveze protiv njih dve…

To kaže osoba kojoj je posao da štiti prodavnice/kancelarije od razbijanja / krađe.

Nemam nikakvu dilemu da su ovakvi i ovakve izvor povećanog broja glasova koje SRS dobija na izborima. A naših jedva skupljenih 2.3 miliona glasova je dato na prag beskičmenjacima i kukavicama. Elokventiji su to rekli bolje nego što bih ja umeo.

Crtica prva:

Možda nije lepo, ali legitimno jeste.
(Slobodan Samardžić, ministar)

Crtica druga:

“Slušajte, neki nazivaju ceo skup huliganima, ne bi trebalo tako da rade. To neki mediji rade i sve više iritiraju učesnike skupova da sutra razbiju još neke ustanove. Ja ne bih bio iznenađen da se polupaju prozori i na nekim drugim ustanovama, koje nisu u ovom momentu bile oskrnavljene”, kazao je Ilić.

Posledica prva, druga, treća…

Grupe huligana izazvale nerede po Beogradu. Razbijeni prozori na ambasadi SAD, demolirana ambasada Slovenije. Ima povređenih.

U ambasadi SAD je nađeno telo, čiji identitet i pol zasad nije utvrđen. Situacija se smrila oko ponoći.

Kako je potvrđeno za B92 u Ambasadi SAD, nastradala osoba nije zaposlena u ambasadi.

…

Ovo su najgori računi koje nam Miloševićeve devedesete šalju. Čitave generacije koje ne znaju za bolje od ‘vize, ‘vize, zipa, tebra, šta me gledaš, bre!. Koje znaju da su ti stranci sve pederi i šljam, a nisu mrdnuli dalje od Dunavskog Keja ili Zlatibora.

I gde teško da će mrdnuti. Jer ovo je zemlja gde predsednik Vlade u svom govoru u Orašcu kaže šta je to u nama što svet tera da nas smanji i time potpaljuje istu ksenofobiju i mržnju kao i Milošević. Ovo je zemlja gde premijer pravi mitinge sa opozicijom, a njegovi partneri u vladi to osuđuju. Ali ta ista vlada nastavlja da radi, kao da ništa nije bilo, sve je to normalno i ok.

Gde policija ima naređenje da ne sme da povredi slučajno nekog od ovih mamlaza što skaču na hummere. Kao što je imala naređenje da ne sme da premlati mamlaze koji su marta 2004 spalili džamiju. A nas su jurili i mlatili devedesetih za protestne šetnje.
Jurili su nas. Ne SRS, ne DSS, već nas ostale, koji smo 5. oktobra doveli DSS na vlast.

Ovo je zemlja čiji je predsednik (težak 2.3 miliona evropskih glasova) pička pobegulja, bez hrabrosti da juče izađe i stane ispred američke ambasade i spreči ovo ludilo. Koji nema hrabrosti da odjebe parazite i raspiše nove izbore.

Sve što nam se dešava, potpuno smo zaslužili.

…dobra prilika.

Ministar Velimir Ilić je sinoć pred svedocima izjavio “…neka Čeda bude srećan ako doživi mart, ali neće tako lako. Odleteće taj do kraja nedelje kod Đinđića”. Bila je to Ilićeva reakcija na tvrdju jednog od prisutnih da će “na sledećim izborima pobediti Čeda». LDP zna imena svedoka koji su čuli ovu izjavu i oni su spremi da svedoče ukoliko bude pokrenut postupak.

Tražimo od Državnog tužioca da sasluša Ministra Ilića i svedoke i pokrene odgovarajući postupak.

Samo gledajte…

…a tih nekoliko pokriva odgovore na svih 1000 zašto:

Intervju Vladimira Bebe Popovića sarajevskom listu Slobodna Bosna: prvi deo, drugi deo.

Interesantan je detalj oko časopisa Evropa - upravo to što Beba najavljuje se i desilo; Zepter je zatvorio list, a uredništvo je održalo konferenciju za štampu najavljujući da će pokrenuti novi časopis.

Samo gledajte.

1.1.3 firmware.

Nemojte da plaćate 30€ lokalnim muvatorima. Zibri je odradio posao - ovi samo koriste program - bolje dajte pare njemu (PayPalom), zaslužio je.
Skinete verziju 2.0, radi predivno i brzo.

Pisaću više o telefonu kada postignem; za sada sam oduševljen. Bez ikakve dileme najbrži interfejs koji sam ikada video/probao na mobilnim telefonima. Najveće iznenađenje - fantastični Installer.app i čitava scena programera koji pišu čudesne aplikacije bez SDK i bilo kakvog uputstva. Kapa dole.