Blogodak - srpski blogovi na jednom mestu

CAPTCHA…zaista štiti od SPAMa, nema šanse da komentar prođe. Fundamentalno pogrešan sistem zaštite.

Kasno preksinoć sam postavio novi dizajn za vinske forume. To je kompletiranje posla koji je započeo pre nedelju dana kada sam izvršio tranziciju sa bbPressa na phpBB3. To je sada već druga promena forum softvera i mislim da je bilo dosta i da neću više menjati.

Mesecima sam se nadao da će se pojaviti attachment plugin za bbPress, ali nema pa nema. Na forumu ovog tipa slike su prilično bitne; ubiše se ljudi objašnjavajući sa hiljadu reči kako izgleda neka od sprava za podrum - slika bi to rešila bez problema.
Zatim su tu slike vina, vinograda, načina orezivanja…

I tako, krajem prošle godine krenem u još jednu avanturu.

phpBB3 je značajno komplikovaniji od Vanille i bbPressa - ima daleko više mogućnosti i podešavanja i samim je kompleksnost mnogo veća. Jedna činjenica koja o tome govori je da bbPress ima 7-8 tabela, phpBB3 ima 50+ (odokativno, nisam brojao).
Sve to je sad trebalo analizirati i premapirati podatke.

phpBB3 ima mogućnost konverzije prilikom instalacije…ukoliko postoji odgovarajući konverter. phpBB3 isporučuje samo konverter sa verzije 2 na verziju 3. Što je i normalno. Taj konverter se aktivno promoviše kao model kako treba pisati konvertere za druge sisteme. U zvaničnim forumima već ima nekoliko konvertera za druge forumske aplikacije (SMF, vBulletin, Nuke…) ali ne i za bbPress.

Pokušaji da analiziram te konvertere i prepravim neki od njih za bbPress su bili više nego frustrirajući. Iako originalni konverter ima dosta komentara, nikako nisam uspevao ni da počnem. Ma ni da stignem do prvog koraka u konverziji. Nizak nivo mog PHP znanja je jedan od razloga, ali sumnjam da je najbitniji. Više mi deluje da tu nedostaje jedan propisan detaljan vodič u tehnički deo priče - kako phpBB3 radi - a zatim i detaljno objašnjenje converter frameworka, pre svega kako početi, kako podesiti osnovne parametre itd…
Tako sam posle nedelju dana bauljanja po mraku digao ruke i krenuo drugim putem.

Podigao sam phpBB3 forum lokalno, napravio par usera, foruma i postova i onda posle svake operacije analizirao šta se desilo i gde je šta upisano. Zatim sam parče po parče pravio SQL upite za svaku pojedinačnu operaciju. Dve večeri su bile dovoljne da stignem do prve beta verzije skripta koji konvertuje korisnike, forume, teme i postove. Za još dve sam počistio sitne bugove i doveo skript u stanje gde kompletno konvertuje moj stari forum.

Tu verziju sam poslao u gore spominjani forum, ako još nekome zatreba. Ne garantujem da će konvertovati baš sve - meni uradilo posao.

To je bila polovina posla - nakon toga je trebalo napraviti…

Osnovni stil foruma je onako, baš generički; tačno kakav osnovni stil i treba da bude, pa da te natera da napraviš nešto što će imati veze sa tematikom foruma. Vanillin osnovni stil je baš baš ružan - a pogledajte šta je Dragan uradio od toga na Herbivu. bbPress je nešto lepši, ali skroz u sivim tonovima i takođe zove na doradu.

Jedna od bitnih stavki na listi novosti u verziji 3 phpBB softvera je i CSS-baziran dizajn, maltene bez tabela. To je veoma retko kod ovakvih softvera i glavni razlog što sam uopšte testirao ovaj softver. Ja, kao najgora pedanterija po pitanju HTML koda bih imao svašta da doradim/izmenim, ali sam generalno prijatno iznenađen.

CSS kod sa druge strane je krš. Ima desetak fajlova u theme folderu i podeljeni su po meni totalno bezveze. Da bi promenili header, morate da promenite barem 4 fajla. Jedno te isto CSS pravilo se po 2-3-4x ponavlja u različitim fajlovima. Bilo je ekstremno frustrirajuće pohvatati gde je glava a gde je rep.
Kada vidim ovako nešto nimalo me ne čudi koliko su ljudi koji pokušavaju da uče CSS ponekad frustrirani. Ja obožavam CSS dizajn ali ovo je bilo da popizdiš.

Nikada, ama baš nikada nemojte rascepkano praviti CSS za isti blok na strani. Napravite osnovno parče koje definiše globalne stilove za elemente, a onda za svaku celinu na strani napravite po jedan fajl i onda sve @import-ujte u neki main.css. Svi stilovi unutar tog pojedinačnog fajla neka imaju na početku klasu kompletne celine.
Na primer, ako imate header blok, onda svi stilovi su .header XX {...}. Time se ne može menjanjem jednog fajla skrkati nešto u nekom desetom. Ne cepkajte stilove za istu stvar u više fajlova - to niko kasnije ne može da pohvata a da sačuva živce. Ma - dajte sebi 6 meseci lufta od tog projekta i ni vi nećete znati zašto se nešto sjebatalo, a ma samo sam promenio par linija…

Sve su ovo lekcije koje sam naučio iz višegodišnjeg svakodnevnog rada na desetinama CSS projekata, od sitnih 1-3 strane projekata do monstruma koji se kače na 20+ sajtova.
Video sam da neki od najpoznatijih CSS dizajnera/kodera vole da parcelišu na fajlove po sistemu: tipografija/layout/boje/šta god je ostalo. Svako ima svoj sistem rada i poštujem svačiji proces rada koji daje rezultate, no lično ovo smatram za čisto samoubistvo za bilo kakvo kasnije održavanje ili ne daj može ostavljanje nekome drugom na održavanje. Npr, tipografija utiče na layout i obrnuto - retko mi se dešavalo da jedno promenim a ne moram ono drugo.

No, da ostavim ovaj rant po strani - vinski forumi sada manje više izgledaju onako kako sam od početka hteo. Ako nemate vinograd i ne bavite se proizvodnjom, već samo volite vina i volite da razmenjujete iskustva, imamo mesto i za vas. Te forume tek nameravam da poguram sa par postova o mojim omiljenim vinima, biće mi zadovoljstvo da vas vidim tamo i čujem šta vi volite.

A meni ostaje da vidim kako da ubudžim RSS i SEO-friendly URLove za forum…

Nameravam da pazarim MacHeist gomilicu softvera, a kako CSSEdit već imam (kupio ranije) rad sam da ovu licencu poklonim nekome. Dakle, vlasnici Maca a pritom i CSS dizajneri - javite se.

Ostavite u komentaru puno ime i prezime i stvarnu email adresu (bez brige, neće se javno ispisati ali ću ja videti) i stići će licenca za koji dan. Nemojte se javljati reda radi, nego ako vam ovo zaista treba - programče je korisno samo za CSS i ništa drugo.

Koja je moja žena talija, nemam reči…

28. decembra 2004. je u Informatici kupila Dell Latitude D505 koji je radio ok do pre 4 dana. Ekran je tada pocrneo i jedva da se išta naziralo. Kako se ipak nešto videlo, pretpostavio sam da je u pitanju pozadinsko osvetljenje, a kasnije mi kolega iz firme reče da može da bude i manja šteta, tj. da je u pitanju kabl za isti.

U svakom slučaju, Ana preturi malo po fiokama i pronađe otpremnicu i račun za laptop i pozove Informatiku, u subotu jutro. Ana nije ni znala koliku tačno garanciju ima, jer na papirima ne piše. S druge strane joj kažu da pošaljemo Dellov service tag pa će nam reći. Ispostavi se da laptop jeste u garanciji i da ista važi do 24. decembra.

Do bladi ponedeljka! Tačnije, važi do dan pre toga. Laptop smo odmah odneli i sada čekamo da stignu rezervni delovi. Ne samo da je Ana imala sreće da ovo umre ove a ne naredne nedelje, nego smo zvali u subotu kada Informatika obično ne radi, ali danas eto rade zbog praznika.
Totalna talija. Meni se ovako nešto ne bi nikada desilo. Verovatno bi crklo u ponedeljak popodne ili tako nešto.

Kako god, Informatika zaslužuje pohvale i preporuke za kupovinu. Na mailove i pozive su brzo odgovarali i korektno ispoštovali garanciju, čak i kada kupac nije ni znao da li uopšte ima garanciju.

Nakon što sam kupio MacBook Pro, prodajem prethodnog mezimca: Sony VAIO SZ1 XP/C.

• Core Duo 1.83GHz
• 2GB DDRII (ja uradio upgrade)
• 100GB SATA 5400 disk
• nVidia 7400 + Intel integrisana grafika
• 1.69kg težiine (sa baterijom)
• 13.3″ LED ekran
• raznorazni čitači memorijskih kartica (i CF), Bluetooth, WiFi

Poklanjam crni Incase sleeve uz njega.

1500€, za detalje 064/117-61-42 ili kontakt forma.

Pod time podrazumevam:

• da omogućava otvaranje više računa u istoj valuti, kao i proizvoljnog broja računa u raznim valutama
• online banking sistem koji omogućava proizvoljno kreiranje platnih naloga (za struju, telefon i slično)
• da nudi barem VISA Electron i Classic (ili Gold) debitne kartice
• trenutno prebacivanje mojih para između mojih računa, putem online banke
• da ima dežurnu službu za hitne transakcije
• da radi vikendom

Nije mi bitno da li to mesečno košta 200din ili 500din za održavanje i koješta - zanima me samo da poštuje moje vreme.

Inicijator ovog posta je Unicredit banka sa kojom nisam imao neke veće muke, ali su me zaista iznervirali danas. Zaboravio sam juče da prebacim neke pare između svoja dva računa i sada mogu da se slikam do ponedeljka. Ne rade vikendom i nemaju ama baš nikakav način da se to uradi. Zaista ne razumem tu DB-ovsku politiku gde neko treba da klikne i odobri transakciju između mojih sopstvenih računa i to u istoj valuti, gde nema čak nikakve konverzije. Banka ne radi vikendom, svi sistemi su ugašeni. More, nosite se.

Da li ima boljih?
Nadam se da ima normalnije banke, da mogu da pozatvaram sve kod ovih i pređem u banku koja će poštovati moje vreme. A to znači da ih što manje viđam u filijali.

Evro po čoveku, za film Atentat.

Bladi konačno. Čitav turnir je odigrao fenomenalno, jedino je ovde bio blago stegnut ali je ipak uspeo da pobedi the najboljeg. Federer je bio isti kao i uvek - mnogo winnera i ekstremno mnogo poklonjenih poena. No, pobeđuje onaj k’o manje greši i Novak je bio izuzetan.

Izuzetan momak u svakom pogledu. Kako je samo dostojanstveno prešao preko teškog kiksa organizatora, a usput verovatno i naljutio sve lokalne “patriote”. Dva velika plusa za njega u mojim očima.

Možda već na US Openu, ali sasvim sigurno sledeće godine minimum jedan Grand Slam.

Aleksa je napunio mesec dana. Ili barem kalendar tako kaže.

Prvih par dana su bili pakleni. Dolazak malog pištavog je urnebesan. Kaže mi Ana da je u bolnici bio retka zverka - miran i uglavnom spava. Ne znam šta su mu tamo radili, ali se kod kuće regularno drao, samo tako.
Kasnije smo pravili da su ga verovatno dohranjivali i on onako sit samo kulirao. Anino telo se još uvek privikavalo na celu tu priču i oporavljalo od porađaja, pa mleka još uvek nije bilo dovoljno. A mali navikao na dosta hrane, pa je bilo vrištanja i pištanja, frustracije, čitave noći na nogama u pokušaju da ga umirimo…

Posle 3 ili 4 dana smo provalili da u stvari možda i nije samo do hrane.Uspeo je da iskija jednu slinu, što će reći da ga je mučio i nos. Fiziološki rastvor i malo golicanja pelenom i iskijao je još svašta…što je ta noć bila divna, čudo jedno.

Tada se već i mleko ustalilo, pa smo počeli da ga privikavamo da ne može da jede kada mu padne na pamet. Potrajalo je to nekih nedelju dana, dok se nismo ustalili na 3h. Između početaka hranjenja, pošto je u početku jedno hranjenje trajalo i po 1.5h. Mali blesan u početku sisa k’o gladna godina, a onda počinje da posustaje i zaspe. Neverovatno - ne možeš ga probuditi, ne reaguje na drmusanje, štipkanje, ma ništa. Baksuz mali - a kada ga uspavljujem i spustim da spava, probudi se i na najmanji nagli pokret.
Sada je kraće, obično oko 40min.

Na kraju druge nedelje su počeli grčevi. E što je to muka…Najede se, pun stomačić, zaspe k’o klada, spustiš ga u krevetac; 10min kasnije čuješ prvo stenjanje a onda dreku. Grči se, isplazi jezik i stiska ručice - srce me zaboli kada ga gledam. No, šta je tu je, jedino da mu nekako zagrejem stomak i blago pritisnem.
Ako podrigne, ih - mirni smo 15min. Ali sve je to malo. Opet se budi, kako kad. Nije strašno baš uvek, nikad se ne zna.

U to vreme sam odgledao jedno 6-7 filmova koji mi mesecima stoje u redu za čekanje. Odgledao sam 7 epizoda Battlestar Galactice iz treće sezone. Pre neku noć sam počeo i 24, prva sezona. Fenomenalna serija.
Da se primetiti da čuvanje slatkiša ima i dodatnih prednosti. Kad već se leže u 2, 3, 4 ujutro, barem da iskoristim.

Poslednjih nedelju dana ima dana kada po čitav dan plače. Prosto ne znamo zašto ponekad, zaceni se od plača da se zagrcne i prestane da diše. Tada se umiri, misliš neće više, kad ono - samo uzme vazduha i nastavi. Dođe mi ponekad da ga bacim kroz prozor. Pa se đipa, gura me i rukama i nogama, grči se a nekad i ne…ludilo. A onda po čitav dan bude miran, čak i ne spava nego samo leži u kolicima i gleda…negde…

No…da vam kažem…kada mi spava u naručju, što na ramenu, što na grudima i jedna ruka ispod njega a druga podignuta malo višlje ka mom vratu…rastopim se.
Zaboravim i na to da je 3 ujutro i da moram da izdržim još 1h jer je tada sledeće hranjenje (i da Ana uhvati malo sna). I da sam hteo da ga bacim pre pola sata jer se drao bezveze. I da čitavo veče ništa pametno nisam radio jer ga čuvam i pazim ili prosto samo smirujem grčeve.

Nema tada ničega drugog na svetu sem nas dvojice.

Ne, neću pisati o radnji.

Ko ne čita, čuće već, a ko prati knjige, pročitaće. Mada, prosto ne mogu da zamislim da je neko pročitao svih onih šest i da nije sad preko vikenda dohvatio sedmu knjigu. Ja sam jako ponosan na sebe - uspeo sam da se uzdržim da ne skidam ništa sa Interneta, da ne pratim forume, da ne čitam NY Times review ukradenog izdanja…ništa.

U subotu, oko pola 1 sam krenuo ka Plato knjižari u Knez Mihajlovoj, gde sam i ranije kupovao HP knjige, pa sam znao da prodaju. Blago sam se iznenadio kada sam u redu video samo 15-tak ljudi - očekivao sam više. Mark, kolega iz firme, inače Englez je trebalo da dođe takođe, ali oko 5 do 1 ga nije bilo.

Krećem tada unutra, pazarim knjigu i čujem se sa Markom, koji kaže da stoji ispred Knjižare Akademija gde čeka stotine ljudi u redu. I onda sledi jako smešan razgovor.

- Mark, come here, 200m down to Plato. There are 4-5 people in line.

- Are you sure they are selling it there, I think it’s only here that it’s sold…

- Mark, I’m telling you, you can buy it here.

- I’m not sure, really…

- Mark, I’m holding the book, I just bought it.

- You’re holding it? Really? You got the book?!

- Yes. (umirem od smeha ovde)

- Err…buy me one, buy me one please, I’m coming now.

Nakon što je i on uzeo knjigu, vratili smo se do Akademije i obavestili ljude u redu da mogu da je kupe i nešto niže. Prvo smo mislili da dođemo ispred i da se proderemo “knjiga na prodaju u Platou” i napravimo stampedo ali smo odustali, pa rekli tu ovima što su bili zadnji u redu.
Nisu nam baš svi poverovali. Šta da im radim…

E da: bio sam i na premijeri 5. filma. Super sam se zabavljao, klinci su navijali čitav film, a scena borbe Death Eatera i članova Order of the Phoenix je izuzetna. Jedva čekam DVD pa da pogledam nekoliko puta.

E da 2: Deathly Hallows je sjajan završetak - dinamičan, stalno se nešto dešava, bez praznog hoda. Sve se rasvetljava, JKR je sve niti lepo ispovezala. Na par mesta sam bio iznenađen razvojem situacije i pomislio eh, sad nije znala šta će pa koristi Deus ex machina foru ali ne - sve je ok, sve ima razlog. Naravno, suštinska poruka čitavog serijala - da su ljubav, nesebičnost i požrtvovanje najveća snaga i vrednost jednog razumnog bića - se potvrđuje i ovde i na divan način rešava celu priču.

Jedva čekam da Aleksa poraste, pa da ga zarazim ovim virusom.