Svi postovi sa bloga: pavle milojevic

 Juče, 17.09. bio je mojoj seka Tamari divan dan. 
Najlepša je, zar ne?

Kako se je ona vratila kući u Beč (bila je par dana kod mene) morao sam preko računara da joj pevam pesmicu.
"Danas nam je  divan dan, divan dan, divan dan mojoj seka Tamari rođendan,rođendan,rođendan, živela,živela i srećna nam biiiiiila živela, živela i srećna nam bilaaaaaaaaaaaa!!!!!!!!"

Pošto sam po prirodi radoznao dečko, sve bi da znam  i u sve se razumem (tu sam na tatu) ovog puta pokazao sam interesovanje za šah. Tata je to jedva dočekao (i on i deda Dragan igraju ga iz zadovoljstva), odveo me u radnju i za neki minut eto šahovske table i figurica na našem stolu.
Prvi čas je bio upoznavanje sa igrom i figurama. Prvo sam morao da naučim kako se ređaju figurice i kako se koja zove (pešak, konj,lovac,kralj,kraljica,top).

To mi nije teško palo jer sam se već vežbao kod deke na staroj tabli.
Ja ređam prvi.Tata prepisuje od mene ;-))

Tatina taktika: više puta sam sve sklanjao i ređao ponovo i ponovo....
 A onda su krenula pravila i pravila: -prvi igraju beli- top ide pravo ne koso- lovac ide samo koso po poljima iste boje- konj skače 1,2,3- kralj ide na sve strane samo na jedno polje (pošto je mator, star-tatino objašnjenje)- kraljica ide na sve strane i najjača je 
E, kada sam sve to savladao igra je mogla da počne. 


Tata je nekoliko puta pokušavao da me prevari ali mu to nije pošlo za rukom.


Dopala mi se igra. Za početnika nisam bio nimalo loš. Mama je naravno, zavijala (nikako da upamtim reč navijala) za mene.  
I taman kada sam sve skupio u kutiju i rešio dosta je za danas pojavio se čika Paja. On je ljubitelj šaha i nisam mogao propustiti priliku da mu pokažem šta znam.  
Tata kaže da treba mnogo učiti. Da se šah ne uči kao Ne ljuti se čoveče. Neka, neka naučiću ja a onda čik neka mi neko izađe na crtu.
Leto polako prolazi. Ja sam svoje letnje dane proveo na selu i bilo mi je super. Radio sam svašta nešto. Dane sam provodio u kupaćim gaćama, bos jureći i po travi i po vrelom betonu. Učio sam prva slova, gledao seriju "Kamiondžije"( smejao se na Pajo, Pajo, ), pao nebrojeno puta (odrana leđa, kolena, mao glava, čvoruga od špica stola, ) .
Kako su dani bili vreli dobio sam bazen za rashlađivanje. Pri ulasku u bazen skidao sam kupaći, da ga slučajno ne nakvasim.Časovi plivanja.
Uživancija."Znam i ti bi mama. Ali žao mi je, bazen je premali za tebe"

Imao sam vremena i za pomoć baki  u pravljenju kiflica. Ovog puta su mi odlično ispale.

Za lepši izgled treba to lepo premazati.Malo sporta uvek dobro dođe.
Ko sme jednu partiju?
Pojavio se i Nindža kornjača.
Mmmmmmm, a šta se najviše leti jede? LUBENICA!!!!!!!!!!!!!!!!!!!! Pošto ja to jedem onako sa puno elana meni daju parče i odmaknu se od mene nekoliko koraka. Što je sigurno, sigurno je.
A ko drugi u kuhinji nego opet baka i ja. Palačinke sa šećerom i orasima.


Tata i ja na času. Uče se prva slova.
Volim sladoled ali me uvek namuči.
Bii su mi i drugari Staša i Nikola. Ne može leto bez reke i pecanja. Čak sam nabavio i pravu pecaljku.
Nešto slabo ribe grizu na suv lebac.
Nema ribe ali zato ima par punoglavaca.
Ko ne voli šljapkanje u vodi.
 Malo društvo ali odabrano. I svi vole sladoled.



U blizini mog sela nalazi se odmaralište Divljane. Tu Vam je odlično mesto za rekreaciju. Ima i dobar parkić za decu.

Joj što ja volim visiti na graniiiiiiiiiii.....



Nastaviće se......
Tata je pre neki dan imao dogovoren sastanak u Beogradu. Mama je došla na ideju kako bi smo se i ona i ja mogli ubaciti kod tate u auto i poći sa njim. Bio je petak ali ja tog dana nisam išao u vrtić. Put do Beograda je za mene dug, pa smo pravili malu pauzu na pumpi. Mami i tati vreme za kafu a meni za igranje. Pametan čovek ko izmisli mini park za decu na pumpama.   

Na pumpi je bio i mali izazov. Kako odabrati onu pravu čokoladu?Kako mama ne poznaje Beograd tata nas je ostavio u TC Ušće gde smo proveli za mene super 4 sata zabave. 
Prvo obilazak dečijih prodavnica.


 Kad porastem biću strašan i jak kao on.







Onda je na red došla igraonica.

Malo skakanja.







                                                                                                                                                              A onda veliki kavez. E, tu je bio ludo. Na jednom mestu sam se baš mučio da se popnem. Čak su mi i neki novi drugari pomagali, vukli me, jedan za noge jedan za ruke.
Veliki vulkan-tobogan.Evo me tamo skroz gore.
Igraonica je velika ima i mapu.Ovde sam se totalno pogubio. 






Ovo sam igrao u Beču tako da sam već znao kako do pobede.
Od toliko akcije ogladnelo se.


Krompirići i piletina. Mmmmm...
Za kraj je ostala najluđa stvar. Biskop. Ali, ne onaj običan...Ne,ne...Već onaj sa specijalnim sedištima i naočarima.

Pravi svemirci.
Spremni za poletanje.












Mama je odavde gledala nas. I dok se brinula da meni nije loše ustvari tata je bio taj kome nije bilo dobro. Na kraju mogu Vam reći da mi je ovaj jednodnevni izlet bio super. Sad čekam sedeći.
Od seka Tamare poslednji put kada smo se videli dobio sam kutiju za pravljenje automobila. Trebalo je napraviti Rorija i njegova dva drugara. Jedva sam dočekao da tata nađe malo vremena pa da se bacimo na posao. Evo kako je to izgledalo.
Prvo smo dobro proučili uputstvo. Novina,činija, kašičica za mešanje, gips, modla za automobile. Za početak sve je tu.Uz moj nadzor tata je sipao gips i promešao.Polako je sipao u činiju. Naravno, uz moje instrukcije.






  Morao sam da mu pomognem.
Pitam se našta li će ovo ličiti na kraju.
Polako smo pritisli odozgo.Po izrazu tatinog lica može se reći da je baš uživao.

Nakon jednog dana sušenja na red je došlo farbanje.Polako smo izvukli automobile iz modli. Mogu vam reći, kakvi su majstori super je ispalo.Za farbanje sam bio glavni ja.Ipak sam ja taj koji gleda crtaće i zna koje boje idu.Evo kako je ispao Rori.Rezulatati našeg rada su bili više nego odlični.Naredna nekoliko dana  igrao sam se samo sa njima.   














Sezona letnjeg kupanja je počela. Pre nekoliko dana smo proveli super vikend kod čika Ivana i teta Sonje. Stariji uživali u roštilju a mi deca u bazenu. Bilo je super, super,super.
Ko je najjači od sve dece?



















Znam, znam, zgodan sam.
Udružili se drugari protiv mene.Ipak je to kumovska veza.


Borio sam se svom svojom snagom. Koliko sam jak. A jak sam mnogo.
Na kraju je ipak prijateljstvo pobedilo.









 
Došao je i kraj kupanju. A to je jedino bilo moguće ako se isprazni bazen.
Ovo je bio tek početak letnjeg druženja. Nastavak sledi...
Nema veće radosti nego biti zajedno sa seka Tamarom i bratom Viktorom na selu. Bata Vitkor je najmlađi i zato je još u nemogućnosti da se odbrani od sekinih i mojih napada izliva nežnosti.Evo kako to izgleda.








 Pesak je prava dečija radost. Ima ga u patikama, čarapama, pantalonama, kosi....
Znate ono kad napravite štetu a nažalost budete uhvaćeni u tome. E, to se meni desilo.
Uzeo ja tati pečat, doduše stari, i neznam koji me đavo terao, uvek lupam po papiru ali ovog puta nisam mogao da odolim hodniku, zidu i plakaru.
Lupao ja tako, lupao i izlupao ceo hodnik. Kada je mama to videla ma ne mogu Vam ni ponoviti sve njene reči, a bilo je i po dupetu.
Baka htela da riba ali mama joj nije dala.
"Ko je lupao taj i riba"-reče mama, i dade mi sunđer i vim.
Ribao sam bez pogovora. Znao sam da sam kriv.





Kada sam video da je mama malo iskulirala hteo sam joj nešto objasniti ali ovog puta moja priča nije pomogla.

Ostao je po neki na zidu, ormanu i tepihu za koji mama nije ni znala nego sam joj posle priznao.
Ovo je bilo prvi put da me mama ozbiljno kazni za nešto što sam loše učinio. Videćemo da li sam naučio lekciju.
"Asteriks i Obeliks" je prva pozorišna predstava kojoj sam ja prisustvovao. A, evo i ekipe.

Kada smo se udobno smestili
I slikali za uspomenu

predstava je mogla da počne.


Predstava je bila puna igre, muzike i aktivnog učešća publike tj.nas dece tako da sam je odlgedao a da nisam ni trenuo.

Nakon predstave trebalo je sve to zasladiti kako bi doživljaj bio potpun. I, eto nas na kolače.


Dopalo mi se u pozorištu. Rekao sam to mami i ona je obećala da eto nas opet čim bude u našem gradu.
17 Marta 2012 godine udala se mamina drugarica Tamara.

Nisam neki ljubitelj takvih događaja ali bio sam taman toliko da se kaže da sam bio.


Među gostima su bili i ujna i ujka.

Sva sreća pa sam imao malo koga da gnjavim.

Bio sam fin i dok me je ujka uslikao sa mamom. Mami za ljubav.
A onda sam počeo da se ludiram.

Naravno, nemam na koga takav da budem ;-))))

Još ni sarme nisu došle na red a mene više nije bilo. Nisam imao društvo a kod kuće su me čekali seka Tamara i Viktor.
blogodak blog

Blogodak?

Blogodak je vaš pogled na domaću blogosferu. Prijavite se i napravite sopstvenu listu blogova koje pratite.

O projektu

Podrška

MyCity.rs

DevProTalk

Duhovi iz Palmotićeve 37