Tog jutra nisam ni znao šta me čeka. Ni slutio nisam da ću ići u najveći i najlepši zabavni park. Kako sam krenuo u nepoznato poneo sam pištolj na vodu.
I dobro sam uradio jer evo šta me je u parku sve čekalo.
Morao sam mamu držat za ruku. Bilo je strah.
"Seko, ne boj se. Ja sam tu. "
I ja ću upecati ovoliku ribu kad porastem.
Da me neko pita šta mi se najviše dopalo u parku rekao bi "EKIM" e a sad ću da Vam objasnim i zašto. Ekim u prevodu znači Eskim a to je jedan čika koji nam nešto pričao u ledenom gradu.
Sednemo tata, seka, mama i ja na neka sedišta i ona pođu u mrak. Seka plače a ja ne, ali moram priznati da mi nije bilo sve jedno. Stisao sam se uz mamu i ne mrdam. Mrak, mrak a onda....
Foke.....
Pingvini...
Seka više ne plače, ja se po malo opuštam a onda "štrc,štrc, neka voda".
On je kriv za sve.
Mami je sve nakvasio naočare. Tu sam se nasmejao i skroz opustio.
Vidite kako je lepo..
Meda i medvedići...
Evo i njega. G-din Eskim.
Kolica nas spuštaju još niže a tamo sve hladnije. Ima i riba i rakova.
Let, let..
I dok smo mi gledali gore, neko nas je slikao. Tu je nastala ova fotka koja najbolje pokazuje našu reakciju na svet oko nas.
Ponovo na svetlost dana a tamo...
Spajdermen.
Ima i dinosaurusa.
"Mama, mama vidi koliko ih je."
Malo vožnje kao odmor...
"Pazi, krokodil!"
Ovo je slikano samo za ujku.
Ovo je bilo za mamu...Jedva me naterala da se slikam. I ne znam ko su ovi ljudi iza mene.
Za kraj - vožnja čamcem. Tata i ja moreplovci.
Tata šofer, ko po običaju a ja kapetan lađe.
Htela je i seka ali samo jedan krug.
Bilo je strah. Pa, da , čamci su samo za dečake.
Ovo je bilo sve za prvi dolazak. Ali, vratićemo se mi opet.
