Nisam sve rekla, moram još malo da da se pravim pametna...Da, da...Blablabla...Temu smo već
isprevrtali ovih dana, ali ja još uvek razmišljam šta mi je činiti.
Pa tako nešto mislim...
...Na Balkanu se eto, zadržala odvratna pušačka navika još od vremena Turaka. Naravno da se ta ”gadost” ne može iskoreniti preko noći pošto smo mi (Balkanci) malo žilavi, no lukavi plan sastoji se u tome da se spornom ostatku
planete koja još
džami,
izblanširaju mozgovi; Ne samo
na taj način, ali recimo da se to sprovodi uspešno, na više frontova, već jedno duže vreme. A možda gledam suviše filmova, pa mi se sve to samo
čini.
U suštini, ne znam tačno (jer google pretraga po ključnoj reči
smoking daje samo podatke za
health risks) zašto je sedamdesetih, u dekadentnoj Americi, inače
kolevci skoro svih štetnih stvari na svetu: džank fuda, droge, masovnih ubica, ostalih oblika devijantnih ponašanja, ili kako oni vole da kažu,
civilizovanog, odjednom počeo progon pušača; Boga pitaj zbog čega se to dogodilo i još uvek traje, ali sigurno nije zato što su bili zabrinuti za nečije zdravlje, na šta se sad ”vade”. Reći tako nešto, prosto je cinično, posle svih destrukcija, ratova, afera, pljački resursa, (namerno puštenog?) virusa AIDS-a i ostalih
sumnjivih epidemija, paljenja, ubijanja, bombardovanja i svih ostalih grozota koje su
naradili, baš nešto ne verujem da se silno brinu za zdravlje populacije, niti svoje niti svetske.Mogli su izjaviti i da je
ukidanje pušenja još jedan način da se zaustavi topljenje glečera; Ili da je to uzrok nestajanja neke retke životinjske vrste. Po meni bi to bio mnogo bolji i uverljiviji razlog, iako ne bih poverovala u njega. Mogli su da iznesu razne izmišljene proračune, mogli su da pokažu i neke žvrljotine koje kobajagi to dokazuju, da ih pogledamo "iz njihove ruke", ili da je informacija "procurela" od nekog špijuna, možda bih
nasela. ”Najmoralnija” i ”najsređenija” zemlja na svetu, gde su ljudi inače, sve svoje probleme rešili, a gde bukvalno gladuje 17 miliona građana bez zdravstvene zaštite, našla je za shodno da nameće
svoje standarde ostatku sveta,
samo zato što tamo vlada (primitivni)
zakon jačeg. Pa dobro.
U
igri s cigaretama su verovatno bile velike korporacije, politika, šačica multimilionera i profit, kad su bili
za, a i sada kada su
protiv.
Lupam, ne znam; Možda nikad neću saznati. Ali ima stvari koje to posredno dokazuju, kao primer koji smo i sami osetili u vezi vakcine protiv gripa H1N1. Tako su pokušali da nam ubrizgaju ko zna kakvo smućkano hemijsko govno (možda je i placebo, ali ko će to znati) u vene, šatro, da se
zaštitimo. Ispostavilo se da je ta rabota bila
polu-kriminalna, ali je ipak
neverovatno brzo zataškana. Nikako mi nije jasno kako neko, povodom te mahnite kampanje, nije razvuk’o tog nadmenog i nervoznog picopevca-ministra, kao cirkusku šatru, nasred Terazija... Od njega niko nije tražio da obrazloži
za šta je dao tolike milione, čak ni za “nečije babe” zdravlje, ni zašto nas je
jurio sa
isukanim špricem preteći!
Zbilja je “prelepo” i fantastično što se
u civilizovanom svetu ne puši i što se radi na tome da se s tom “poganom navikom” potpuno prestane. Samo što ja ne želim da budem
na toj žurci. Meni se sviđa ovde gde sam, poštujem njihove vrednosti (i ”vrednosti”) ali ih ne prihvatam kao svoje. Rado ih posećujem, jer mi se “tamo” sve brzo smuči, pa kad se vratim, bude mi sve lepo i manje
zlo. Možda smo mi Srbi samo obični glupaci koji se puvaju
ni sa čim, odn. svojom ”smešnom” istorijom, ismevajući sami sebe, rado slušaju viceve o sebi i najglasnije se njima smeju, i zato što je za nas centralni događaj koji se slavi već 600 godina, bitka koju smo u stvari izgubili. Možda su istiniti podaci o tome da smo faktički nepismena nacija iz koje se, gle čuda,
izlilo pola miliona mozgova u svet, Evropu i Ameriku, u čije je obrazovanje
ulupano 12 milijardi evra ( uzgred, kako to onda ispadamo onakve
gluperde na nekakvim lestvicama sklepanim po računici
(OECD)...Jesmo li pametni, ili smo glupavi,
rešite već jednom!) A moguće je i da bolje poznajemo
rudarstvo Engleske i nemačke gotičke građevine, ali zato ne znamo vlastitu istoriju, nego dozvoljavamo da nam je svetski mediokriteti tumače, koji do pre deset godina nisu znali ni da Srbija postoji, niti da je pokažu na karti. No manje više za Srbiju, mislim da ne bi znali da pokažu ni Australiju. Neki od njih su bili potpuno beznačajni (neću da pišem imena) u svojim EUropskim gradovima, za koje nije bilo posla, pre nego što su završili ovde, u
balkanskoj vukojebini, gde je potpuno nebitno šta se radi, jer ovaj narod može sve da istrpi i još da te prijateljem i bratom zove, sve i ako mu se 500 puta posereš na frizuru. Pa i ako
slučajno smakneš nekog od nas ludaka, važno je samo znati nazvati tu grešku
pravim imenom (kolateralna) ili odabrati
instant sud u nekoj stranoj zemlji i
Bog te veselio... Sada nam istoriju prekrajaju po svom nahođenju i prisiljavaju da je
ponavljamo, dok ne naučimo
novo gradivo napamet. Traže da zaboravimo
ponovo, ne samo
ono što je bilo, već i bajke koje su nam babe pričale pre spavanja. Kažnjeni smo i za nepoštovanje tuđih nametnutih pravila u neravnopravnoj borbi, jer baš kad mislimo da smo ih skapirali, pa protivnik dobije
po piksli, pobeđeni se uz pomoć posmatrača i navijača, okomi da ti
oko izvadi, jer to tako ne može, pošto su
upravo doneli novi pravilnik...Sad sam malo otišla u ofsajd s pričom, ali evo, vraćam se u tok; Suština je da se od nas očekuje, traži i zapoveda, da promenimo navike, način života i razmišljanja. Ne mogu. Neću.
Gde su bili ti vrli (nikotinski) higijeničari 1999 godine, kad mi je suva cigareta kojoj je istekao rok trajanja, bila jedini sedativ, dok su se oni premeštali s
guza na guz , dokono se premišljajući kad će dati signal za poletanje bombardera iz Avijana? Kao da je dole šahovsko polje sa drvenim figurama. Neko se na cigarete možda ”navukao” baš tada. I šta, prestale su sirene, pa treba da je ugasim? Naravno, mogla sam sve to da podnesem sa bensedinima umesto cigara. Svi, “organizatori” i “saučesnici” u “zločinu” dozvoljavaju unos i rasturanje droge u zemlji, gde će gram uskoro da košta kao moja kutija duvana; (Bolje bi bilo da mogu da puše.) Dozvoljavaju uvoz
otrovnih kineskih igračaka samo zato da se pobrinemo da mnogobrojna kineska nacija nekako preživi uprkos svom nezaustavljivom
čoporenju, a i to preko naše grbače; Ma što da ne, ima se može se...Gde čeljad nisu besna, ni kuća nije tesna; Nauštrb ono malo naše dece koje smo jedva kadri da
proizvedemo i othranimo; Ne samo što nam plasiraju inferiorne kineske proizvode, nego dovode u opasnost zdravlje i dečije živote. Što im Amerika ne napravi grad u Nevadi? Neka njima prodaju otrovne Barbike. Ne može, jer smo mi njihovo smetlište. Za uranijumske bombe, igračke, hranu, ljude. Jedino im je važno da niko od nas NE PUŠI. Ma nemoj.
Amerima su u suštini, važni samo resursi vode i goriva. Njihovi šakali trenutno cunjaju satelitima po svetu i sakupljaju te podatke, da bi posegnuli za njima kada bude trebalo da
nahrane i napoje svoju debeloguzu, raskalašnu, gramzivu, primitivnu, svirepu, bezosećajnu i devijantnu naciju.
Ko nam je kriv kad nemamo
nikakvu strategiju. Ne kažem da bi pomogla, ali bar da
kažemo nešto pre nego što nam
skinu gaće i počnu da zavrću uši.
U prilog pušenju, a na kraju moje
verbalne onanije (dragička!), da li bismo mogli zamisliti nekoga od ovih likova: Šerloka Holmsa, Ajnštajna, Gruča Marksa, Čerčil, Marka Tvena, Tolkina, Zapu, Sinatru, Diznija, Skota Ficdžeralda, bez cigarete?
A žene?
Oriana Falači, Liz Tejlor, Katrin Danev, Brižit Bardo, Marlen Ditrih i Koko Šanel? Zar se nisu žene još u prošlom veku "izborile" za slobodu nošenja npr. pantalona i kratkih sukanja i za mogućnost da zapale cigaretu u javnosti;
Ne radi se tu samo o cigareti; To je jednostavno "
way of life";
Cigareta je moje lično merilo za vreme, moj aksesoar, moja poštapalica, moje oružje protiv dosade i usamljenosti, moja uteha, opuštanje, sećanje na mladalački bunt i vid moje ženske i ljudske slobode. Meni je nećete uzeti, dok je ja sama ne ostavim.
Smeta mi sve to jer uskoro, možda već ove nedelje, nećemo ni moći izlaziti kad hoćemo, već verovatno, na JEDNOJ pauzi. Iza toga možda dolazi i Dress Kod, tako ću onda morati kupiti iz svog džepa, garderobu koju inače ne nosim ili mi se ne sviđa. Možda će mi predložiti da se presvučem kad stignem i kad odlazim s posla, ako mi se ne sviđa model. Smeta mi uskraćivanje slobode. Mislim da bih lakše podnela i kućni pritvor, ali sa cigaretom.
Poenta je da se ovo neće stati. Represije će biti sve više i više. Ovo je
100 posto deo šireg plana pre potpune zabrane pušenja i ko zna čega još. Za 10-20 godina pušenje će zabranjeno i u kućama. Izgovor za to će biti, da svako ko ima dete, životinju, možda čak i biljku, neće smeti da puši u kući.
I onda smo ga ugasili.
Na Netu više ne može da se pronađe ništa afirmativno u korist cigarete, čak ni neutralno, ni kao istorijski pregled ili nekakav zanimljiv podatak. Zato sam se ovde
nalupala svega i svačega improvizujući. Molim čitaoce da me isprave, ali ne u stavovima, već u podacima! :))Nego, nešto mi pade na pamet: Da napravimo
google boooom-b? Npr.
From United Smokers of Serbia, With Love, Ima li još predloga? :)
Odbornici Skupštine grada na današnjoj sednici trebalo bi da usvoje odredbe novog Kućnog reda u stambenim zgradama koji predviđa uvođenje kazni i do 25.000 dinara za one koji ga ne poštuju. Kako piše list ''24 sata'', od sada će svi morati da imaju pločicu na vratima sa prezimenom stanara, da čiste sneg sa terase i da poštuju vreme odmora. Postojeći Kućni red donet je pre gotovo 20 godina i već dugo nije primenjiv zbog smešno malih kazni i činjenice da su komunalni inspektori veoma retko izlazili na teren zbog prijava. Novosađani kao jedine česte intervencije na koje se nadležni odazivaju navode glasno puštanje muzike i žurke do ''sitnih'' sati, kada reaguje i policija. Međutim, sada će komunalni policajci ili inspektori moći stanarima da naplate kazne od 2.500 do 25.000 dinara u zavisnosti od prekršaja.
