Blogodak - srpski blogovi na jednom mestu

Krcko Oraščić (Ščelkunčik) je balet u dva čina, za koji su koreografiju originalno uradili Marius Petipa i Lev Ivanov, a muziku je napisao Petar Ilič Čajkovski. Libreto baleta bazira se na priči „Krcko Oraščić i Kralj miševa“, koju je napisao E.T.A. Hofman. Ovaj balet premijerno je izveden 18. decembra 1892. godine u Marinski Teatru (Mariinskiy Teatr) u Sankt Peterburgu, zajedno sa operom „Jolanta“, koju je takođe napisao Čajkovski.

Balet „Krcko Oraščić“ se nije pokazao preterano uspešnim u početku. Mnogo veću popularnost stekla je istoimena 20-tominutna svita, koju je Čajkovski napravio od muzike iz ovog baleta. Međutim, početkom 20. veka, ponovo se javlja interesovanje publike za ovaj balet, pa se on sada često izvodi i to naročito u vreme Božića, verovatno zato što se u to vreme dešava i radnja baleta.

Detalji priče razlikuju se u zavisnosti od produkcije, ali osnova je ista. Ovde ću vam ispričati priču koja se dešavala na sceni SNP-a 27.01.2012.

Zahvaljujući prelepoj muzici Čajkovskog, kao i kostimima, sceni i koreografiji, osećala sam se kao da sam i sama deo ove bajke.

Balet počinje uvertirom koja je, sigurna sam, svima poznata

Click here to view the embedded video.

I čin – U domu Štalbaumovih

Kada se zavesa podigne, vidimo pisca Hofmana, kako zamišljen sedi za svojim pisaćim stolom. Odjednom se njegovo lice ozari, jer je dobio ideju za novu priču (priču o Krcku Oraščiću i Kralju miševa). On počinje da piše, a na sceni njegova priča oživljava.

Zima je, vreme oko Božića, a u kući porodice Štalbaum priređuje se Božićna proslava. Scena je prepuna odraslih i dece u prelepim kostimima, koji se vesele uz muziku i ples. Zabavu prekida dolazak gospodina Droselmajera, čiju ulogu je Hofman dodelio sebi. Droselmajer je kum devojčice Klare Štalbaum i njenog brata Frica, a bavi se pravljenjem igračaka. On nije na zabavu došao praznih ruku – iz svog magičnog kovčega vadi poklone za sve okupljene, a zatim okuplja decu i uz pomoć lutaka u pravoj veličini, priča im bajku o princu Krcku Oraščiću i Šećernoj vili.

Princ Krcko Oraščić i Šećerna vila su nekada živeli u dalekom Kraljevstvu slatkiša i bili su veoma zaljubljeni jedno u drugo. Ali, Kraljica miševa, Ratilda, bila je veoma ljubomorna na njih, jer ona nije bila ni lepa ni zaljubljena. Zato je dan pre venčanja princa i Šećerne vile pokušala da ukrade lepotu Vili. Na sreću, Krcko Oraščić se pojavio u pravom trenutku i sprečio je Ratildu da izvrši svoj podmukli plan. Da bi mu se osvetila, Ratilda ga je pretvorila u ružnog drvenog Krcka Oraščića i to je bio kraj ljubavi princa i Šećerne vile.

Kada je Droselmajer završio priču, sva deca su se vratila zabavi osim male Klare Štalbaum, koju je ova priča veoma rastužila. Bilo joj je toliko žao nesrećnog para da je pitala Droselmajera može li ona nekako pomoći Krcku Oraščiću. On joj je odgovorio da je to moguće, ali mora biti spremna da prođe kroz velika iskušenja. Droselmajer joj je tada dao lutku Krcka Oraščića, ali Klarin mlađi brat, koji je bio ljubomoran što je Klara u centru pažnje, besno joj je prišao i slomio lutku. Droselmajer je tada odneo Krcka ispod jelke i zabava se nastavila.

Kada se zabava završila i svi gosti otišli svojim kućama, a svi ukućani na spavanje, u mračnom salonu pojavljuju se miševi, prvo mali, a za njima i veliki. Negde oko ponoći, Klara dolazi da proveri da li je Krcko Oraščić još uvek ispod jelke, ali je iznenada okružuje grupa velikih miševa. Oni je napadaju, ali se tada pojavljuje Droselmajer i miševi se razbeže. Zadivljen Klarinom hrabrošću, on joj daje čarobni štapić i uči je kako da koristi magiju. On onda nestaje, a na scenu ponovo dolaze miševi, predvođeni svojom kraljicom Ratildom. Počinje borba između miševa i ostalih igračaka, koje su u međuvremenu oživele, a predvodi ih Krcko Oraščić. U trenutku kada je Ratilda krenula ka Krcku Oraščiću, s namerom da ga uništi zauvek, Klara prikuplja svu svoju hrabrost i uz pomoć upravo naučene magije uspeva da savlada zlu kraljicu. Porazom Ratilde i njene čini su razbijene, pa Krcko Oraščić ponovo postaje lepi princ. Kako bi iskazao svoju zahvalnost prema Klari, on je vodi u neverovatno Kraljevstvo slatkiša i time se završava prvi čin baleta.

II čin – U Kraljevstvu slatkiša

Na početku drugog čina ponovo vidimo Hofmana/Droselmajera, koji nastavlja da piše svoju priču i da stvara Kraljevstvo slatkiša. Njegova priča ponovo oživljava i pred nama se ukazuje prelepa scenografija, koja zaista podseća na Kraljevstvo slatkiša.

Dolaze princ i Klara i on je upoznaje sa Šećernom vilom, Kraljem i Kraljicom. Počinje ceremonija venčanja, a Klara, zajedno sa Kraljem i Kraljicom, oduševljeno posmatra plesače. Oni izvode prvo španski ples, a zatim orijentalni, kineski i ruski, nakon kojih sledi čuveni Valcer cveća.

Click here to view the embedded video.

Vrhunac ceremonije predstavlja ples princa i Šećerne vile. Po završetku njihovog plesa, pojavljuje se Droselmajer, koji obaveštava Klaru da je vreme da se krene kući.

Na kraju baleta, kao epilog, ponovo vidimo Hofmana koji, za svojim pisaćim stolom, presrećan, završava i poslednje poglavlje svoje neverovatne priče.

Ceo balet možete pogledati OVDE, a svakako preporučujem i uživo gledanje, ako budete u prilici

Slike preuzete odavde: 1, 2, 3, 4,

Svim koleginicama i kolegama muzičarima koju su uspešno završili e-seminar „Blog, Twitter i Facebook u nastavi“:

Č E S T I T A M !!!

Za one koji ne znaju, početkom oktobra ove godine krenula je realizacija e-seminara „Blog, Twitter i Facebook u nastavi“ za čiji nastanak je zaslužan Zoran Milojević. U kreiranju sadržaja seminara, osim Zorana i mene, učestvovala je i Radmila Nikolić, a ogromnu podršku dobili smo od Digitalne agende.

Učesnici seminara su za 22 dana naučili kako da kreiraju svoj blog, svoj nalog na Twitteru i svoju grupu i stranu na Facebooku, a sve ovo u cilju unapređenja nastave i bolje komunikacije sa učenicima, roditeljima i kolegama.

U oktobru i novembru seminar je uspešno završilo preko 500 prosvetnih radnika! Pošto mi se seminar veoma dopao, želela sam da u ovu edukaciju uključim i svoje kolege muzičare. Tako smo došli na ideju da napravimo i jednu grupu seminara koja će biti samo za nastavnike (i direktore) muzičkih i baletskih škola. Sadržaj seminara prilagođen je nastavi u muzičkim i baletskim školama i 1. decembra smo krenuli sa radom.

Iskreno, nisam očekivala ovako veliki odziv kolega, jer se internet i računari retko povezuju sa muzikom. Na moje veliko zadovoljstvo, seminar je uspešno završilo preko 100 učesnika, što znači da sada postoji isto toliko blogova o klasičnoj muzici na srpskom jeziku! Pre početka seminara bilo ih je jedva desetak. Nadam se da će kolege nastaviti sa radom na svojim blogovima i da ćemo zajedno uspeti da napravimo odličnu internet bazu za klasičnu muziku.

Drago mi je da sam bila (i još uvek sam) deo ovog velikog projekta i želim i ovako javno da se zahvalim Zoranu što me je uključio u celu ovu priču

Sve blogove koji su nastali na seminaru „BTF u nastavi“ možete pratiti na prvom edu-blog agregatoru – Edukativni blogovi, a rezultate sa seminara i imena učesnika koji su ostvarili uslove za dobijanje sertifikata možete pogledati na blogu Škola bez zidova (kliknite na link )

Evo i rezultata anonimne ankete učesnika seminara:

a evo i nekih od komentara:

Bilo je jako zanimljivo i neuobičajeno! Razbilo je monotoniju inače najčešće dosadnih seminara koji se odvijaju uživo

* * *

Odlicni ste )

* * *

na prva citanja nisu mi bili jasni zadaci o blogu i zato mislim da je potrebno vise vremena za rad u toj radionici

* * *

Seminar je inspirativan i nadasve koristan. Sve cestitke!

* * *

pa mogu da zakljucim da je navigacija na e-seminari pomalo konfuzna, ostalo nemam primedbi, bilo je lepo druziti se, a blog cu pokusati da odrzim u zivotu.

* * *

Uzivala sam tokom seminara, mnogo toga naucila. Konacno seminar na kome mi nije bilo dosadno i posle koga zaista imam utisak da sam nesto naucila.

* * *

Pod utiskom…….

* * *

Kad ce sledeci?

* * *

Pa da počnem- Jako mi se dopada način na koji ste obradili sve tri teme i zaista sam naučila dosta a najpozitivnije je što su svi učesnici iz moje grupe međusobno pričali,razmenjivali komentare…. Jedina zamerka (ako se tako može nazvati) je sama preglednost tema pa je predlog da možda budu obeležene sa različitim bojama radi boljeg snalaženja ali to je sitnica. Za mene je ipak najkorisnije što sam proširila vidike i kao da sam putovala po celoj zemlji jer sam imala uvid u to šta rade ostale kolege, koja su im interesovanja, saznanja kroz njihove blogove. Žao mi je što još uvek ima kolega koje ne barataju sa računarom i to je zaista kao da žive u profesionalnom mraku jer su ove informacije i saznanja zaista vredni i neophodni. Hvala na divnom iskustvu, ja sa mojim koleginicama u sredu pravim žurku povodom završetka seminara a vas puno pozdravljam i iščekujem još ovako kvalitetnih seminara! Jelena Obrenović

* * *

Zelela bih da pohvalim angazovanje prof. Marije Djokic koja je UVEK bila tu da pomogne – savetom, sugestijom, svojom dobronamernoscu i razumevanjem, pre svega…u svako doba dana i noci! )

* * *

Seminar je odlican…otvoriste mi oci, na neki nacin! Hvala puno celom timu! Pozdrav!

Jelena Bratic

* * *

Seminar kao seminar je odličan, ali daleko, daleko više traje od 24 sata ili bolje rečeno, daleko više vremena oduzima pošto je zaraza u svakom slučaju. Inače, sve po kući sam zarazila blogom, tviterom i fejsom. Što se tiče učesnika, kolega, mislim da bi mogli više da se opuste, mada to verovatno ima veze i sa vremenom za ovu svrhu pa pretpostavljam da će se tek otvoriti nakon seminara i na raspustu. Kada govorimo o predavačima, sve pohvale. Potrudili su se da svi dobiju odgovore na pitanja koja su ih mučila i to u vrlo brzo. Povremeno sam se pitala, spavaju li uopšte ili jedva čekaju da ih neko nešto pita. Prethodno pripremljena uputstva su dovoljna za savladavanje seminara, čak i za ovakve kompjutereske amatere kao što sam ja.

* * *

Poštovani,

obzirom da sam pre nego što sam ušla u ovu priču oko seminara bila pomalo bojažljiva, jer sam do tad znala samo za korišćenje Facebook-a. Termin Blog mi je bio totalno stran i veoma komplikovan. A upravo me je „taj“ Blog najviše i oduševio i razbio razne predrasude koje sam imala o njemu.

Međutim, kad je seminar počeo i kad sam počela korak po korak da idem sa temama shvatila sam da uopšte nije teško, čak šta više vrlo interesantno.

Uz Vašu pomoć (mislim na uputstva o korišćenju tema) koja je bila izvrsna lako sam savladavala zadate teme. Naravno da sa sadašnjim znanjem o Blogu i Twitteru, a i Facebook-u naravno može se mnogo pomoći kako nama tako i učenicima i svima koji su zainteresovani za struku kojom se učesnik seminara bavi.

Posebno mi je bilo prijatno, opušteno, da ne govorim poučno raditi sa Vama na seminaru.

Još jednom veliko HVALA

* * *

Upotreba bloga kao komunikacija sa učenicima je nešto što bi još trebalo produbiti, mislim da je to ozbiljiniji oblik komunikacije i pruža više mogućnosti nego Fb ili Tviter.

* * *

seminar je super, rado bi ucestvovala i u drugim seminarima

* * *

Ima puno komplikovanih stvari, morala sam da potražim pomoć. Trebalo bi uprostiti sve, ne vezivati učesnike za određeno vreme – pogotovo za odgovore od 2 minuta. Trebalo bi uzimati u obzir i bolji rezultat, a ne izvlačiti prosek od 2 pokušaja, već dati bolji rezultat, kad već dajete mogućnost za ponovni pokušaj. Treba napraviti redosled po težini rada oblasti. Takođe ne dodavati zadatke! Taman mislim da sam završila kad ono još jedan sledi… Bez pomoći ne bih uspela sama.

* * *

još !!!!! još takvih seminara!!!!

Igra sabljama (The Sabre Dance ili Սուսերով Պար na jermenskom) jedno je od najpopularnijih dela jermenskog kompozitora Arama Hačaturjana. Koristeći motive iz jermenskog folklora, Hačaturjan je želeo da dočara ritualni ratni ples u kome igrači pokazuju svoje umeće igranja uz korišćenje sablji.

Ovo delo napisano je za poslednji stav baleta „Gajana“ (završen 1942. godine), u kome se opisuje slavlje povodom izgradnje novog skladišta pamuka i trostrukog venčanja.

Click here to view the embedded video.

Zahvaljujući ‘zaraznoj’ melodiji, Igra sabljama obrađivana je na najrazličitije moguće načine, a vrlo često je korišćena i u TV emisijama, serijama, filmovima, pa čak i u video igrama .

Evo jedne verzije koja se meni posebno dopada, a izvodi je čuveni pijanista Liberači

Click here to view the embedded video.

U nedelju, 29. maja 2011. godine, u 14 časova, u novosadskoj Sinagogi biće održan završni koncert hora „Suncokreti“, koji čine polaznici muzičkog zabavišta i pripremnog razreda Muzičke škole „Isidor Bajić“. Mališane je za nastup pripremila Marija Josimović, a pevaće uz klavirsku saradnju Mirjane Jocić i Marije Đokić (tj, mene ).

Koncert je humanitarnog karaktera – svojim dobrovoljnim prilogom pomoći ćete humanitarnoj akciji „Devojka koja voli život“.

*tekst preuzet odavde (ne znam treba li ovo da navodim, obzirom da sam i tamo ja napisala tekst )

** slika preuzeta odavde

Da li vam se ikada desilo da imate u glavi neku melodiju, ali nikako ne možete da se setite kako se zove ni ko je izvodi? Verujem da jeste

U takvim situacijama YouTube teško da može da pomogne, ali Daniel mi je otkrio neverovatan sajt na kome možete naći rešenje za svoj muzički problem

Radi se o sajtu Musipedia – The Open Music Encyclopedia, gde možete pretraživati muziku na razne načine. Melodiju koja vam se vrti u glavi možete otpevati ili odzviždati – kažu da je ovo drugo bolje Ako se ipak odlučite za pevanje, treba da znate da je mnogo bolje pevati bez teksta (npr. na la-la-la ili na-na-na)

Možete otkucati ritam ili čak odsvirati deo melodije na virtuelnoj klavijaturi (pod uslovom da znate da se snađete na istoj ). Postoji čak i opcija priključivanja eksterne klavijature, ukoliko je imate, a melodiju možete tražiti i – pazite sad – na osnovu konture same melodije! Sve što treba da znate za ovakvu vrstu pretrage je da li se melodija kreće na više ili na niže

Potpuno sam oduševljena ovim sajtom i ako imate malo vremena za zabavu, preporučujem vam da (prvo) probate ovu pretragu putem kuckanja ritma (ta mi je najzanimljivija) ili ovu sa zviždanjem ili možda ovu sa pevanjem ili … izaberite sami

Dugo sam razmišljala da li da uopšte napišem ovaj tekst (i postavim ovaj video snimak), ali pošto je to moje prvo pojavljivanje u medijima u vezi bloga koji pišem, nadam se da ćete mi oprostiti na samopromociji

Pre nekih mesec dana javila mi se Jovana Subota sa pitanjem da li želim da učestvujem u njenoj emisiji „Jovana subotom“ i kažem par reči o blogu koji pišem. Iako mi je Marija (nekima poznatija kao ‘Drveni advokat’) već rekla da me je preporučila za ovu emisiju, bilo mi je drago kada je Jovanin mail stigao. Pristala sam, ne samo zato što ću imati priliku da promovišem svoj blog, već i zato što mi se jako dopao ceo koncept Jovanine emisije.

Emisija „Jovana subotom“ podeljena je na pet oblasti:

„Zarazno pod razno“ obrađuje najrazličitije teme i predstavlja ljude koji se bave zanimljivim poslovima ili izradom neobičnih predmeta

„Net market“ predstavlja interesantne blogove, sajtove i daje korisne informacije o internetu. Osim bloga „Moj svet muzike“, Jovana je predstavila i blogove „Čuvaj život“ (video), „Kakav je film“ (video), „Najdrvenija advokatska e-kancelarija“ (video), „Kremašica“ (video) i mnoge druge.

U rubrici pod nazivom „Knjižara“ jedan gost bira i preporučuje gledaocima knjigu. Na kraju rubrike možete videti Laguninu „Top 10″ listu, a najsrećniji gledalac dobija knjigu koja je na prvom mestu.

„Prelistavanje“ govori o svetu poznatih i manje poznatih, o zanimljivostima iz sveta, raznim premijerama…

Nove ideje za kombinovanje garderobe možete dobiti u rubrici „Budoar“, u kojoj garderobu za vas bira Srđan Šveljo, stilista i modni urednik Joy-a.

„Jovana subotom“ emituje se svake subote (naravno ) od 19.30 na Novosadskoj televiziji (bivša TV Apolo). Repriza je nedeljom od 18.30, a ako nemate ovaj kanal, Jovanu možete gledati i on-line.

I, konačno, video

Click here to view the embedded video.

Inače, osim moje malenkosti, u emisiji „Jovana subotom“ pojaljuje se i flautistkinja Jovana Lukač (puno Jovana na jednom mestu ).

Zahvaljujem se još jednom Mariji na preporuci, Jovani na prijatnom intervjuu i Stanislavu, koji je uspeo da pronađe pravi ugao za snimanje

P.S. U sledećoj Jovaninoj emisiji (14. maj 2011.) imaćete prilike da pogledate intervju sa našim najboljim (i najlepšim ) violinistom, Stefanom Milenkovićem. Evo i najave…

Nekoliko prijatelja sastalo se na večeri u jednom otmenom restoranu. Osim u ukusnoj hrani, imali su prilike da uživaju i u prijatnoj muzici koju je izvodio kamerni orkestar. U jednom momentu, jedan od članova orkestra počeo je da svira kompoziciju koju su svi za stolom prepoznali, ali niko nije mogao da se seti njenog naziva. Pozvali su raskošno obučenog konobara i zamolili da ga da sazna šta to muzičar svira.

Konobar se lagano prošetao po restoranu, otišao do muzičara, vratio se za sto za kojim su sedeli radoznali gosti i sav važan im saopštio:

– „Svira violinu“

*slika preuzeta odavde

Ako do sada niste verovali u to da matematika i muzika imaju puno toga zajedničkog, evo pravog videa za vas

Američki muzičar Majkl Džon Blejk (Michael John Blake) dosetio se kako da matematičku konstantu Pi pretvori u muziku. Počeo je od toga da brojevima dodeli tonove C-dur lestvice, pa je tako broju 1 dodelio notu C, broju 2 notu D i tako sve do broja 7, koji predstavlja notu H.

Broj 8 je takođe C, ali za oktavu više (u intervalima – oktava od osnovnog tona, tj. broja 1), broj 9 je nota D (za nonu udaljena od osnovnog tona), a nulu predstavlja broj 10, pa je dobila ton E, koji je za decimu udaljen od osnovnog (početnog) tona.

Kada je svaki broj dobio svoju notu, onda je Majkl svakoj noti dodelio i trozvuk (kvintakord) čiji je osnovni ton upravo ta nota: za broj 1 – C-dur kvintakord (C-E-G); za broj 2 – d-moll kvintakord (D-F-A); broj 3 – e-moll kvintakord (E-G-H); broj 4 – F-dur kvintakord (F-A-C); …

No, da vas ne zamaram više teorijom, evo kako to zvuči u praksi – jedna lepa fuga

Click here to view the embedded video.

Davne 1747. godine Prusijom je vladao Fridrih II, poznatiji i kao Fridrih Veliki. Ovaj pruski kralj bio je veliki ljubitelj umetnosti i filozofije. Kažu da je vežbao flautu čak 4 puta dnevno (dok god je imao zube ).

Na njegovom dvoru radio je Bahov sin Filip Emanuel, kao dvorski muzičar. Pošto je Filip Emanuel toliko pričao Fridrihu o svom ocu, kralj je rešio da pozove starog Baha na dvor, kako bi ga upoznao i svirao malo sa njim.

Poziv je poslat u Lajpcig i 7. maja 1747. godine Johan Sebastijan Bah pojavio se na kraljevom dvoru u Potsdamu. Iako je stigao baš u vreme dok je Fridrih II držao solo koncert na flauti, kada su ga najavili, kralj je prekinuo koncert i poželeo dobrodošlicu velikom kompozitoru.

Onda mu je ponosno pokazao svoju zbirku instrumenata s dirkama, među kojima su bili i najnoviji klaviri Gotfrida Silbermana (Silberman je 1732. nadogradio Kristoforijev model klavira, dodavši mu desni pedal, koji pomaže u sviranju legata, tj. u povezivanju tonova).

Pošto je u to vreme Bah bio poznat kao jedan od najboljih majstora improvizacije, kralj mu je zadao jednu veoma dugu temu i izazvao ga da na tu temu improvizuje troglasnu fugu (fuga – polifoni oblik, čija je suština sistematsko imitaciono sprovođenje jedne teme (ređe 2 ili 3 teme) po izvesnom tonalnom planu; pisana je najčešće za 3 ili 4 glasa*). Bah je prihvatio izazov i počeo je na licu mesta da improvizuje. Svi su bili zadivljeni, a posebno kralj, koji je tada naredio da se njegovom gostu ukaže poštovanje dostojno samog kneza.

Izgleda da je Filip II želeo još malo da testira Bahovo umeće, pa mu je postavio još jedan izazov: da na istu onu temu improvizuje fugu koja bi imala 6 glasova! Pošto do tada niko još nikada nije napisao šestoglasnu fugu, svi su mislili da se kralj samo poigrava sa velikim kompozitorom. Međutim, Bah je ponovo prihvatio izazov, ali je zamolio kralja da mu da malo više vremena.

Vratio se u Lajpcig, a dva meseca kasnije od te jedne teme nastala je zbirka kompozicija poznatija danas kao „Muzička Žrtva“ (Das Musikalische Opfer).

Bah je delo posvetio pruskom kralju, a posveta je glasila „Regis Iussu Cantio Et Reliqua Canonica Arte Resoluta“ (ovo bi trebalo da znači ‘tema koju je zadao kralj, rešena u kanonskom stilu‘). Zanimljivo je da prva slova ovih reči daju reč RICERCAR (Ričerkar), što je bio naziv za tadašnju fugu.

Inače, osim ove neverovatne šestoglasne fuge, koja je poznata i kao ‘Pruska fuga‘, „Muzička žrtva“ sadrži još jednu troglasnu fugu, 10 kanona i trio sonatu za violinu, flautu i basso continuo.

Kod kanona je zanimljivo da neki od njih sadrže i zagonetke. Naime, Bah je napisao samo jedan glas i na latinskom upisao zagonetku. Rešenje te zagonetke predstavlja način na koji bi izvođači trebalo da sviraju ostale glasove. Na primer, negde piše ‘u augmentaciji’ (augmentacija – dvostruko produžavanje notnih vrednosti), što znači da bi tu melodiju trebalo izvoditi tako da su note dvostruko duže od onog što je napisano. Pored ove zagonetke stoji i napomena „Notulis crescentibus crescat Fortuna Regis“, što znači ‘Neka se kraljeva sreća uvećava kako se note produžuju’.

Postoji i modulirajući kanon (modulacija – prelazak iz jednog tonaliteta u drugi), koji počinje u jednom tonalitetu, a završava se u tonalitetu koji je za stepen viši od početnog. Ovde stoji napomena „Ascendenteque Modulationis ascendat Gloria Regis“, tj. ‘kako raste modulacija, tako neka raste i kraljeva slava’.

Osim sonate, za koju jasno stoji kojim instrumentima je namenjena, za ostala dela ne stoji takva napomena. Fuge i kanoni se uglavnom izvode na instrumentima s dirkama (klavir, orgulje) ili u verziji za kamerni ansambl. Šestoglasnu fugu Anton Vebern je 1935. aranžirao za mali orkestar i to u stilu ‘Klangfarbenmelodie’ (tehnika kojom se jedna tema podeli na više instrumenata, kako bi se dobila lepša boja i tekstura same melodije). Evo i slike:

Tema u originalu:

Vebernova verzija:

Ako vas je sve ovo zainteresovalo da poslušate kako zvuči ta famozna fuga u 6 glasova, evo nekoliko izvođenja:

• na klaviru

Click here to view the embedded video.

• na čembalu, uz notni tekst, tako da možete da pratite šta se sve ovde dešava

Click here to view the embedded video.

• i verzija za kamerni ansambl u stilu ‘Klangfarbenmelodie’

Click here to view the embedded video.

*definicija: Dušan Skovran i Vlastimir Peričić – „Nauka o muzičkim oblicima“ [nazad na tekst]

**slike preuzete odavde: 1, 2, 3 i 4

„U okviru velikog internacionalnog tango festivala Belgrade Tango Encuentro 2011., koji će se održati u Beogradu od 6-11. aprila, nastupiće i elektro tango atrakcija Otros Aires.

Na početku inspirisan takozvanim “mestizahe stilom” (estylo mestizaje), Otros Aires se kao audio vizuelni elektro tango projekat razvija kombinujuci  argentinske muzičke korene, tango, “zvuk iz starog kraja”, muziku Gardela, milonge kao vrstu tanga i bogatstvo raznih elektronskih ritmova. Otros Aires je bend koji je u tango svetu jednako poznat kao i Gotan Project, a ubzano osvaja i ljubitelje dobre  muzike širom sveta. U svakom slučaju, ako volite Gotan Project, volećete i Otros Aires!

Zanimljivo je da je ovaj bend svoje velike uspehe postigao kombinujući visoku umetničku profesionalnost i kvalitet , sa jedne, i potpuno negiranje savremenog markentiškog nastupanja, sa druge strane. Naime, Otros Aires je, kako i sami ponosno ističu, bend bez menadžera i bez promotivne strategije. Zanimljivi ritmovi, neponovljiv zvuk električnog bandoneona, hipnotički glas Miguela Di Đenove, zaokruženi stripovskim video projekcijama izgleda da su sasvim dovoljni. Svet osvajaju čistim kvalitetom.

Click here to view the embedded video.

Ovogodišnja evropska turneja, koja će trajati od aprila do juna, pokriće dvadesetak evropskih gradova među kojima i Beograd. Kada je u pitanju Beograd, Otros Aires će nastupiti 10. i 11. aprila u Studentskom Kulturnom Centru ( SKC ), s tim što će prvi događaj biti rezervisan isključivo za domaće i strane plesače. Koncert otvoren za javnost će se održati u ponedeljak, 11. aprila u SKC-u, sa početkom u 20 časova. Ovo je prvi put da ovaj bend, sastavljen od argentinskih muzičara koji žive i stvaraju u Barseloni, nastupa u Beogradu. Dinamična, ali ponekad i sentimentalna muzika, koja je već uveliko osvojila Evropu i Južnu Ameriku, garantuje adrenalinsku žurku ovog aprila u Beogradu.

Organizator koncerta, Instituto Tango Natural, kao i glavni sponzor događaja  kompanija Holcim, omogućili su da prvi susret beogradske publike sa ovim bendom bude veoma pristupačan kada su cene karata u pitanju – karte za događaj će koštati svega 1000 dinara i moći će da se kupe na biletarnici Studentskog Kulturnog Centra.“

Zahvaljujem se Darku Doziću na ovom tekstu i na skretanju pažnje na ove odlične muzičare!