Godine 1851. u pariskom teatru Odeon izveden je pozorišni komad pod nazivom „Hofmanove fantastične priče“ (Les contes fantastiques d’Hoffmann). Ovaj komad napisali su Žil Barbier (Jules Barbier) i Mišel Kare (Michel Carré), prema motivima iz pripovetki nemačkog ranog romantičara E. T. A. Hofmana (E. T. A. Hoffmann).
Žak Ofenbah (Jacques Offenbach), pariski kompozitor nemačkog porekla, video je ovaj komad i došao je na ideju da napiše operu prema istim motivima. Uzeo je motive iz sledećih Hofmanovih pripovetki: Die Gesellschaft im Keller („Društvo u podrumu“), Der Sandmann („Peščani čovek“ – mitski lik, onaj koji te vodi u san), Die Abendteuer der Sylvester-Nacht (Avantura Novogodišnje noći“), Rath Krespel i Das verlorene Spiegelbild („Izgubljeni odraz iz ogledala“)***. Ovo je bila Ofenbahova prva i jedina opera, a libreto je napisao Žil Barbier, na francuskom jeziku.
Fantastična opera „Hofmanove priče“ (Les contes d’Hoffmann) prvi put je izvedena 18. maja 1879. godine u kući Ofenbaha. Prvo javno izvođenje bilo je 10. februara 1881. godine u Opéra-Comique u Parizu, ali bez drugog čina (priča o Đulijeti). Prva prava premijera bila je deset meseci kasnije, 8. decembra 1881., u Ringtheater u Beču, kada je opera izvedena prvi put javno i u celini.
Lica:
- Hoffmann, pesnik – tenor
- Olympia, mehanička lutka – sopran
- Giulietta, kurtizana – sopran
- Antonia, mlada devojka – sopran
- Stella, pevačica – sopran
- Niklaus, Hofmanov prijatelj – meco-sopran ili alt
- Spalanzani, pronalazač, Olimpijin „otac“ – tenor
- Krespel, Antonijin otac – bas
- Lindorf, član gradskog veća u Nirnbergu – bariton
- Kopelijus, optičar – bas
- Dapertuto, čarobnjak, sakupljač duša – bas ili bariton
- Dr. Mirakle – bas ili bariton
- Peter Šlemil, mladić zaljubljen u Đulijetu – bas ili bariton
- Glas Antonijine majke – sopran
- Pitičinaćio, patuljak – tenor
- Franz, nagluv Krespelov sluga – tenor
- Luter, gostioničar – bas ili bariton
- Nirnberški studenti, gosti na Spalanzanijevoj zabavi, gosti na Đulijetinoj svečanosti, sluge
Radnja se dešava u Nirnbergu, 1820. godine
PROLOG:
U Luterovoj krčmi u Nirnbergu sastaju se studenti. Tu dolazi i Hofman sa svojim najboljim prijateljem, Niklausom. 
Kako bi zabavio društvo, on im peva grotesknu baladu o patuljku Klajnzaku (kliknite na sliku ako želite da pogledate video). Među njima je i Lindorf, kome se dopada prelepa operska pevačica Stela. Međutim, Steli se dopada Hofman, kome je poslala poruku da želi da se sastanu posle predstave. Na nagovor Lindorfa, Hofman pristaje da društvu ispriča priču o svoje tri velike ljubavi – lutki, kurtizani i pevačici.
PRVI ČIN
Hofmanova prva velika ljubav bila je Olimpija. Kada je sa svojim prijateljem Niklausom došao u kuću njenog „oca“, pronalazača Spalanzanija, kako bi izbliza video prelepu Olimpiju, tu je bio i optičar Kopelijus, koji mu je prodao posebne naočare kako bi mu Olimpija izgledala još lepše. Ono što Hofman nije znao je da je Olimpija bila mehanička lutka! To sada nije mogao ni da vidi, jer su naočare koje mu je Kopelijus prodao bile magične. Njegov prijatelj Niklaus je to naslutio i pokušao je da ga upozori, ali Hofman nije želeo da ga sluša.
Spalanzani je priredio zabavu kako bi prikazao prijateljima svoj izum – mehaničku lutku koja igra i peva. Olimpija započinje svoju veliku ariju „Pesma lutke“ (Les oiseaux dans la charmille – kliknite na sliku ako želite da pogledate video), ali nekoliko puta u toku arije ona posustaje, tako da Spalanzani mora da priđe i da je navije kako bi nastavila dalje. Hofman, koji i dalje nosi magične naočare, veruje da je i Olimpija zaljubljena u njega. Međutim, u toku plesa, on padne i slomi naočare. U istom trenutku pojavljuje se i optičar Kopelijus, koji prilazi Olimpiji i razbija je u paramparčad, jer ga je Spalanzani prevario za honorar. Svi gosti smeju se Hofmanu, a on najzad shvata da je bio zaljubljen u mehaničku lutku.
DRUGI ČIN
Dok je sa svojim prijateljem Niklausom bio u Veneciji, Hofman se zaljubio u kurtizanu Đulijetu. Na noćnoj zabavi, koju je Đulijeta priredila u svojoj palati, pored velikog kanala, Hofman joj se udvara. Njih dvoje pevaju prelepu Barkarolu, uz pratnju hora (kliknite na sliku ako želite da pogledate video). Hofman veruje da je ljubav obostrana, ali ne zna da ga Đulijeta zavodi po naredbi čarobnjaka, koji uz njenu pomoć želi da zavlada nad pesnikom. Da bi to uspeo, on mora Hofmanu da oduzme odraz u ogledalu.
Ljubomorni Peter Šlemil, kome su Đulijeta i Departuto već uzeli odraz, izaziva Hofmana na dvoboj i u tom dvoboju umire. Kako bi spasao prijatelja, Niklaus odlazi po konje. U međuvremenu, Hofman se sastane sa Đulijetom i odrekne se svog odraza zbog nje. Međutim, ona ga napušta i odlazi čarobnjaku. Hofman tada kaže čarobnjaku da će ubrzo doći njegov prijatelj Niklaus, koji će ga spasiti. Departuto pravi otrov za Niklausa, ali Đulijeta greškom popije taj otrov i umre u Hofmanovom naručju.
TREĆI ČIN
Hofmanova treća velika ljubav bila je Antonija, prelepa ćerka Minhenskog većnika Krespela. Antonija je od pokojne majke nasledila neverovatan glas i njen san je da postane poznata pevačica. Na žalost, ona boluje od teške bolesti i škodi joj svako uzbuđenje, a naročito pevanje. Zbog toga joj otac zabranjuje da se viđe sa Hofmanom. Međutim, njih dvoje se ipak tajno sastanu i počnu tiho da pevaju za klavirom, pri čemu Antoniji pozli. Hofman ne zna da njoj pevanje škodi, ali sumnja da se nešto čudno dešava. On se sakrije u stanu, kako bi otkrio u čemu je stvar. Tada dolazi čudni doktor Mirakle. Krespel ne želi da on leči Antoniju, jer je zbog njega Antonijina majka umrla. Iz njihovog razgovora Hofman saznaje da bi pevanje ubilo Antoniju. On odlazi u njenu sobu i moli je da mu obeća da neće više pevati, što ona nevoljno učini.
Kada Hofman ode, doktor Mirakle krišom uđe u Antonijinu sobu i nagovara je da peva. Govori joj o njenoj majci i prelepom glasu koji je imala. Uz pomoć čarolije, on oživi sliku Antonijine majke iz koje se začuje pevanje. Antonija se pridružuje pesmi svoje majke sve dok ne padne od iscrpljenosti (kliknite na sliku ako želite da pogledate video). Doktor nestaje, a očajni otac stiže prekasno. Kada Hofman uđe u sobu, Krespel krene na njega kako bi ga ubio, jer misli da je on odgovoran za Antonijinu smrt. Niklaus još jednom spašava svog prijatelja.
EPILOG:
Dok je pričao prijateljima o svoje tri ljubavi, Hofman se opio i zaspao za stolom. U krčmu dolazi Stela koja ga vidi pijanog i okreće se od njega s gnušanjem. Prilazi joj Lindorf i njih dvoje odlaze zajedno iz krčme. Kada se Hofman najzad osvestio, Stela je već nestala, kao i sve ljubavi u njegovom životu (i još jednom, kliknite na sliku ako želite da pogledate video).
Prema ovoj operi urađena su dva filma: Hoffmanns Erzählungen (1916), nemi film koji je režirao Ričard Osvald (Richard Oswald) i The Tales of Hoffmann (1951) za koji su zaslužni Majkl Pauel (Michael Powell) i Emrik Presburger (Emeric Pressburger).
*sve slike preuzete su iz odgovarajućih videa, osim prve koja je preuzeta odavde
Naime, za ulogu glavne glumice, lepe i krhke pariske kurtizane, odabrana je pevačica koja je bila ružna, debela i pucala od zdravlja. Pevač koji je tumačio ulogu Alfreda, tenora koji se zaljubljuje u glavnu glumicu, bio je potpuno promukao, tako da je jedva uspevao išta da otpeva. I najzad, bariton koji je tumačio ulogu Afredovog oca, bio je toliko uvređen što je dobio tako malu ulogu da je bilo više nego očigledno da ga uopšte ne zanima šta se deševa na sceni…
Kada je Pučini otvorio vrata, ugledao je pred sobom prelepu devojku. Imala je smeđu kosu, plave oči i gledala ga je ne skrivajući svoje divljenje. Pučini se blago zakašljao, što je činio kad god je bio zbunjen. Mlada devojka nije progovorila ni reč. On je pozvao da uđe, a onda je shvatio da na sebi ima samo pidžamu. Izvinio joj se i brzo otišao u susednu sobu da se obuče.
