Blogodak - Svi postovi sa bloga: Autostoperska ponderovanja

Svi postovi sa bloga: Autostoperska ponderovanja

Nedostaje mi...

Autostoperska ponderovanja - 30.12.2010, 22:56:24

... šetnja
... zagrljaj
... bezrazložno osećanje sreće
... jedan most
... miris pospanog kišnog jutra u proleće
... jedan osmeh
... jedna ulica u jednom gradu
... onaj osećaj
... jedan pogled... jedan dodir... jedan poljubac... jedna suza... zrno vere... tračak nade... kap snage... ono kada znam da će nedostajanje prestati...
...

Judge and Jury

Autostoperska ponderovanja - 28.12.2010, 23:11:30

Znao sam da stoji negde iza mene iako niti jednim gestom nisam pokazao da sam svestan njegovog prisustva. Isto tako sam znao i da se ne mogu sakriti od njega. I on je to znao. Ova nemoć pred onim što će neumitno da se desi samo je pojačavala nervozu koju je izazivalo shvatanje da ga moje ignorisanje ni najmanje ne pogađa. Rekao bih čak da je pomalo i uživao u celoj situaciji... Ja sigurno nisam...
- Opet ti? Zar od tebe ni ovde nisam siguran?
- Nemoj mi reći da si toliko naivan?
- Zašto? Ovde mi je bilo sasvim OK dok se ti nisi pojavio...
- Ipak si naivan, od sebe ne možeš pobeći...
- Šta sad trtljaš? Ne bežim ja od sebe, ludaku, već od tebe! Taman sam pomislio da te više nema, da ovde gde sam mogu da se odmorim od tebe i da te se otarasim zauvek!
- Nažalost, uskoro ćeš shvatiti da među nama nema razlike... mi smo ja...
- Ne... Ne želim da poverujem u to...
- Želje sada nemaju nikakve veze, došao si do kraja, tvoje boravak ovde i jeste imao cilj da se sretnemo... oči u oči...
- Znači ti si moj tamničar?
- Ne, ti si...
- Kako?
- Dopustio si da strah upravlja tvojim životom.
- Ne, uvek sam se borio protiv njega, uvek...
- Borio si se, ali bez želje da pobediš, bez želje da priznaš sam sebi, da konačno otvoriš vrata ka izlazu.
- Ne... Ja to ne mogu...
- Pogledaj oko sebe, da je zaista tako nikada ne bi ni kročio ovde. Ne bi živeo u svim onim momentima. Ne bi sada razgovarao samnom...
- Nisam znao ko si.
- Znao si, samo nisi hteo da priznaš. Isto kao što znaš šta treba da uradiš, ali se plašiš.
- Šta?
- Otvori vrata, izađi odavde i ostavi svoj strah iza sebe. Zameni lažnu sigurnost za moguću sreću. Vrati se tamo gde si bio i onome što si bio. I seti se šta ti je rekla...

...

Yugo is no more! He has ceased to be!

Autostoperska ponderovanja - 22.12.2010, 09:07:56

Godine su prošle pune bola i našem druženju se evo primakao kraj, neverni moj sapa(u)tniče. Pišem ti ove redove u želji da nam se putevi nikada više ne ukrste i da te moje oči nikada više ne vide. Oduvek sam želeo da te se rešim, ali ti si kao pijavica ostao iz godine u godinu pored mene svakodnevno ispijajući iz mene poslednje kapi živaca, snage i dinara... Jedva čekam da ti vidim gepek, daleko ti lepa garaža i nosi se u tri dizne materine!
Konačno je došlo vreme da te zameni bolji, brži, mlađi i lepši model. Moja potraga za novim autom koja je intenzivno trajala tri meseca urodila je plodom i od pre par dana postao sam ponosni vlasnik novog polovnog automobila koji se odaziva na ime Fiat Punto (prezime 188A).

(ta crvena mrlja u pozadini je rezidual košmarne prošlosti koja će uskoro otići u oblivion)
Neću ulaziti u detalje aranžmana niti tačne specifikacije dovoljno je ovo što možete da vidite na slici, ali ipak ću podeliti sa vama par momenata koje sam doživeo u kratkom druženju sa mojim novim ljubimcem:

- Onog dana kada sam sav usplahiren k'o pionir na sletu išao da preuzmem saobraćajnu i nove tablice uspeo sam da nađem šraf od 2cm do pola zaboden u gumu. Sutradan ujutro sam prvi put stavljao rezervni točak na svom novom polovnom autu, doživljaj koji se po intenzitetu može meriti samo sa oduševljenjem nakon saznanja da je novi alat za zamenu toliko lak i jednostavan za upotrebu da sam poželeo da, iz čista mira, poodvrćem i izmenjam raspored i ostalim točkovima, što bih svakako i učinio da nisam morao da idem na posao, ali vikend je pred nama :) Ono što je verovatno kuriozitet jeste rezervni točak koji, pretpostavljam po izgledu istog, nije nikada upotrebljavan do dolaska u Srbiju...
- Primetio sam da ljudi sada kada gledaju prema mom autu imaju obrve podignute na gore, umesto obrnuto, kako je bilo dok sam vozio Yuga...
- Takođe sam primetio da se i stari i novi auto ne razlikuju po teškoći prilikom nalaženja parking mesta. Loznica je postala džungla na asfaltu u pravom smislu te reči - gužva je tolika da se kroz grad ne prolazi već probija, veći jedu (ili gaze) manje i bolje se provedeš ako imaš oštre iskežene zube ili ako si majmun...

I da, kupovina novog polovnog prevoznog sredstva od strane neoženjene osobe u ranim tridesetim godinama ima jednu veliku manu. Ne biste mogli poverovati koliko sam varijacija na temu "E sad si kupio auto, sad možeš i da se ženiš!" odslušao unazad par dana.... Pa, mogao sam ja da se ženim i pre auta, ne vidim u kojoj su to korealciji ove dve stvari? Mada, nikada nisam bio naročito jak u matematici, finansije, sa druge strane, su mi daleko poznatije i one kažu da će posle ovog monetarnog udara biti potreban određen vremenski period za oporavak i podizanje na noge, ali... nije ni prvi ni poslednji put...

...

Have no fear, Grinch is here!

Autostoperska ponderovanja - 18.12.2010, 21:57:41

Došlo vreme za moj redovni godišnji hejterski, smarački, mračnjački, ničim izazvani ispust negativnih emocija i ukoliko ste u nekom pozitivnom raspoloženju (u šta prosto ne verujem) predlažem da se manete daljeg čitanja, biće nam oboma lakše...
Nazovite to kako god hoćete, ali meni je ovaj period u godini nepodnošljiv... Praznična euforija, zimska idila, sezonska preopterećenost na poslu, komplikacije sa prevozom, melanholija, bezvoljnost i apatija... Sve u svemu divno jedno vreme.
E sad, stiče se utisak da je meni možda OK da budem ovakav, ali nije baš tako. Ne volim da budem neaktivan i bez ideja, da sam u društvu, a da sve vreme mislim kako bi mi bilo lepo da sam sam... Osamljen... Usamljen? Možda... Lepo je što želite da mi druženjem olakšate tu mentalnu mučninu, ali ne želim da svojim ponašanjem utičem na bilo čije raspoloženje, a i daleko mi je lakše da sam preguram ovih par... desetina... sedmica... No, dosta o meni, ajmo sad malo o svemu ostalom.
Nekako imam osećaj da je kraj decembra i početak januara vreme u kome ljudi moraju da se socializuju i druže. Moraju da idu na dočeke. Da se čašćavaju i prenemažu. Ja jednostavno ne vidim razlog za to. Dozvolite mi da budem sam, da vam ne čestitam praznike i da vam ne odgovorim na ista (mada ću verovatno imati dovoljno ljubaznosti da to ipak učinim... zbog vas...)
I ne volim kada na radiju čujem splet božićnih pesama sa anglosaksonskog govornog područja. Šta bre naša deca ima da slušaju "Džingl Bels" i "Rudolf d red nouz rejndir"? Dovoljno je i to što su nam utrapili svog advertajzing deda mraza, samo nam još fali i da počnemo da prihvatamo njihove običaje pošto smo naše pozaboravljali ili izobičajili. A već je počelo. Slavi se helouin i tenksgiving... Mrš... Naš se badnjak u kuću unosi duže nego što postoji njihova šugava država. Ali ipak moramo mi da se stidimo svojega i svoga u naletu pomodarstva i da zamenimo te praznike nekih tuđim, jer, nećemo valjda raditi taj dan?
Mada, kada pogledam na šta su se neki običaji izokrenuli možda ih i treba zaboraviti. Ispraćaji u vojsku nekada su bili glavno slavlje za mladiće u Srbiji. Dobro, vojske više nema, po mom mišljenju neopravdano, al' ko pa pita mene šta mislim. Ova činjenica nije poremetila vredne srpske domaćine te su tako nov izgovor za nekontrolisano pijančenje i bahaćenje našli u proslavi osamnaestog rođendana. Opet, nemam ništa protiv, ali nama je izgleda klinički teško da nađemo meru u onome što radimo. To se sipa i prosipa, pije i jede, plaća i baca i sve to lepo umotano u frazu "ma to je naš srpski običaj"... Pa... Nije...
Mladenačka torta. Jeste li prisustvovali nekada iznošenju mladenačke torte na nekoj svadbi? Prati je "Marš na Drinu". Zašto? Nemam pojma... Ne znaju ni domaćini ni gosti, ali lepa je koračnica pa može da prođe, a i zvuči Srpski... Još cela sala, hala ili šatra, u zavisnosti od gazdine "snage" i brojnosti šire i uže familije tapše u ritmu... Zašto, oooooo, zašto!?
I neću da slavim doček nove godine, nemam razloga za to, pre ću proslaviti ispraćaj ove odlazeće, fala joj, preživesmo nekako, valjda će i nova biti dovoljno humana.
Novogodišnji poklon je već stigao i to ni manje ni više nego od Vlade. Znate Vladu? Onu Beogradsku? E od nje stigao poklon u vidu povećanja i to pored svih povećanja koja su nam potrebna oni nam darovaše povećanje PDV-a na računare sa 8 na 18%. Zanemeh u momentu saznanja za ovaj dar i suze mi krenuše od neizrecive navale osećanja čije opisivanje rečima ne bi prošlo cenzuru ni nekih vrlo liberalnih i slobodnih medija...
I kada će već jednom ljudi koji bi trebalo da imaju neku elementarnu pismenost, pošto su završili osnovnu i srednju školu, a bogami neki i zagazili na više i visoke škole, naučiti da se "ne znam" piše odvojeno!?

No dobro, dosta je bilo, sledeći post će biti pozitivniji, obećavam ;)

...

Sounds like Milli Vanilli

Autostoperska ponderovanja - 21.11.2010, 13:40:44

Mora da sam nešto pametno rekao kada me ljudi citiraju. U stvari ne da me citiraju već doslovno prenesu moje reči. I ne samo to, čak ništa i ne oduzmu ili dodaju. Neće ljudi da izigravaju urednike i da se prave pametni, u potpunosti me ispoštuju i moja razmišljanja osvanu na nekim drugim web stranama devičanski netaknuta i neokaljana. Jedino je malo problematično što nigde ne naglase da su u pitanju moja pisanja, a ne njihova ili nečija tuđa, ali verovatno je u pitanju manji nenamerni previd...

Naiđem ja tako na karike.com društvenu mrežu o kojoj znam samo toliko da postoji i, na moje iznenađenje, pronađem tamo - sebe! Ne u nekom pozitivnom i ispunjavajućem smislu već u smislu svog blog posta prenesenog verbatim i to bez dve verovatno bitne stavke. Tačnog naslova i linka ka izvoru. Dotični korisnik je postu dao ime "shta je internet i tv.", a svi koji me poznaju dobro znaju koliko sam alergičan na internetski novogovor i prenemaganje. Čitam tako i mislim se kako je lepo što se moje misli šire kroz cyberspace, ali nigde ne vidim link koji vodi ka mom blogu ili makar neku naznaku da je tekst preuzet sa autostoper.blogpost.com. Jok, nema toga. Koliko sam daljim istraživanjem video ta praksa je uobičajena i popularna na pomenutoj mreži i ovaj slučaj nije ništa posebno pa se stoga i razmišljam da li da pokrećem neku širu akciju pored ovog žalbenog posta. Nešto nisam siguran da bi imalo neke vajde.

Bilo kako bilo, dotični se okitio jezičkim stilom koji mu ne pristaje i pri tom pokupio nekoliko komentara i, nadam se, pokoje pozitivno mišljenje. Ako ja već ne kupim ribe na svoje ili tuđe fore, što da on to ne radi?

I na kraju, malo konkretnije informacije. Post koji je... pozajmljen?
http://autostoper.blogspot.com/2010/10/jay-what-fuck-is-internet.html

Link ka "blogu" korisnika na karike.com
http://www.karike.com/blog/218004/shta-je-internet-i-tv

A ako se slučajno desi da prethodni link nekim čudom nestane, tu je i screenshot strane:

I ukoliko posetite "blog" ovog korisnika, obavezno pročitajte i tekst pod naslovom "upuctvo za korishcenje interneta 2025" u stvari, pročitajte samo naslov, on dovoljno govori...
...

Menadžment sistematske organizacije

Autostoperska ponderovanja - 17.11.2010, 23:49:20

Ja funkcionišem na papiriće. Moj radni sto na poslu i onaj kod kuće, prekriveni su stotinama papirića ispisanih gomilom pretežno nerazumljivih poruka. Od podsetnika, preko brojeva telefona uz koje ne stoji ime, zatim gomile cifara ispisanih tokom sređivanja kase pa sve do parametara za pristup nekom neidentifikovanom ruteru.
Važnije papire nosim sa sobom. Na njima su zadaci koje bi trebalo obaviti u nekom skorijem vremenskom periodu ili podaci koje ne bi trebalo zaboraviti... odmah... Pun mi je zadnji desni džep takvih podsetnika.
Za one najbitnije i repetativne poslove imam moderniju verziju išaranih papira - moju Nokiu sa nekoliko alarma podešenih da se oglašavaju na postavljene datume: "rata kredita", "plati net", "struja!!!"...
Jeste da bolje funkcionišem u haosu, ali nije da ne sredim ponekad sav taj nered. Problem je što vrlo brzo zakon entropije zavlada i prevlada i ja se opet nađem u situaciji da prevrćem kamare papira u potrazi za onim komadom nekadašnjeg drveta za koji znam da sadrži informaciju koja mi je u tom trenutku preko potrebna... Kao i u većini sličnih situacija naći ću ga onog momenta kada budem u potrazi za drugim papirom sa drugom informacijom... Krug je zatvoren...
Pokušavam da se popravim, da sredim to stanje pošto počinje da utiče na moju radnu efikasnost, da nađem neki metod i sistem po kome bih se brzo i jednostavno organizovao. Radiću na tome, sigurno... imam zapisano na papiru u zadnjem džepu...

...

Caveat emptor

Autostoperska ponderovanja - 08.11.2010, 22:19:57

Kako dobro zvuče naslovi na latinskom, moram ih češće upotrebljavati :) I mada latinski nema mnogo veze sa današnjom temom, naslov i njegovo značenje svakako imaju. Za one koje mrzi da izguglaju šta "Caveat emptor" znači u pitanju je izreka koja "po naškem" glasi "neka se kupac čuva" tj. u slobodnom prevodu "pazi se šta kupuješ jer posle jeb... kupovine nema kajanja...".
Razlog za ovaj post je skorašnja i neizbežna kupovima ličnog prevoznog sredstva koje treba da nasledi mog malog ferarija (videti ovde i ovde) i konačno me oslobodi konstante brige i trzanja na plave uniforme i bele pežoe parkirane pored puta. Da, kupujem auto, konačno... Razmišljam o tome godinama, pričam mesecima, a evo unazad par dana i nešto konkretno i radim. OK, ako postoji želja i volja, ako su se sredstva nekako i prikupila, ako imam predstavu i ideju šta mogu i hoću da kupim, gde je onda problem? Pa, stvar je u tržištu, tačnije ponudi, još tačnije u prodavcima. 95% onih koji prodaju vozilo preko nekog oglasa, placa ili parkinga to rade profesionalno pri čemu ovaj termin koristim da bih opisao vreme koje provode u vršenju radnje, od profesionalnosti tu nema ni traga ni glasa. Pri tome su, kao i njihova roba, premazani svim mogućim bojama, a vi ste u konstantnoj opasnosti da vas ne poliju litrama priče o tome kako je auto vozila "pobožna bakica u Švajcarskoj i to samo nedeljom do crkve i pijace, a ostatak sedmice je provodio u servisu u kome su o njemu neprestano brinuli...". Mada ste još dobro prošli ako vam samo uvaljuju priču. Ima i mnogo onih koji uvaljuju i štošta pride. Na sve to, ako u ovo vrzino kolo ulazite sa znanjem o autima koje i ja imam - a to je da sednem i vozim, onda nije pitanje da li će vam uvaliti, već kada i koliko...
Razumem ja da ljudi rade da zarade, ali način koji se koristi da se do te zarade dođe nikako nema lep miris. Svašta se radi, od čerupanja delova preko namernog skrivanja mana i felera sve do direktnog laganja o poreklu vozila i to ide toliko daleko da je vrlo moguće da kupite auto koji je na zapadu prijavljen kao ukraden kako bi se naplatilo osiguranje.Ako uzimate stranca onda imate dodatnu zaje... zanimaciju. Carinika i špeditera. Oba pevaju različite pesme, ali igraju istu igru u istoj disciplini - maksimizacija lične zarade slobodnim stilom.
Stoga se čuvajte i budite obazrivi, ako ne znate sami ili nemate nikoga da vam pomogne u izboru, bolja solucija je i da platite majstora da pregleda auto koji želite da kupite nego da posle lupate glavu... Ja nade polažem i u moju inostranu diviziju projekta kupovine automobila, familiju u Nemačkoj, jer pored nižih cena na zapadu je i daleko bolja i kvalitetnija ponuda...
Caveat emptor i ne verujte nikome...

...

Jay: What the fuck is the Internet?

Autostoperska ponderovanja - 18.10.2010, 21:53:41

Krenu danas twitterom priča kako je neko na fb-u postavio album sa slikama sa sahrane (božoprosti). Nije prošlo mnogo i sam sam video o čemu se radi i, mada nisam ni sumnjao, ispostavilo se da je priča više nego verodostojna. Ovaj detalj postao je kamen temeljac razmišljanja koja ovom prilikom delim sa vama. Dakle, ako ste pomislili da je TV program odavno izgubio i ono malo integriteta i ako ste se pitali može li pasti dublje od određenog rijaliti šouva "čije_ime_ne_sme_biti_izgovoreno" onda niste dovoljno na internetu, jer ono što na TV-u nikada nećete videti, na netu je tu iza ćoška, samo treba pogledati na pravu stranu.
Internet će od sveta napraviti ono što televizija nije uspela. Pojam "globalno selo" dobija smisao tek od kada se internet omasovio do te mere da je zaista svakome dao glas i, što je najgore, mogućnost da taj glas brzo, jednostavno i jeftino proširi...
U suštini cele priče je informacija i tokovi njenog kretanja, jer, ma koliko da je televizija masovan i moćan medij, njen najveći nedostatak je njena jednosmernost i ograničenost u smislu cenzure. Urednici TV stanica paze da se njihov program povinuje propisanim normama, zakonima, pravilima i moralnim skrupulama pa se u skladu sa tim i informacije filtriraju pre prikazivanja. Takođe stoji činjenica da je ovo medij kojim je najlakše manipulisati masama pošto za konzumaciju istog nije potreban naročit IQ, a ni, za današnje uslove, preskupa tehnika.
Ali internet je čudo... To je jedan od najboljih izuma modernog čovečanstva, a ujedno i prozor kroz koji svi mogu da vide koliko je naše društvo, u globalu, izopačeno, bolesno i, jednostavno rečeno - glupo. Dakle, dok televizija svakome daje mogućnost da informacije primi i obradi u skladu sa svojim mogućnostima i afinitetima, internet dodaje dimenziju u kojoj svaki korisnik postaje i izvor informacije. I dok je izvor informacija u svetu TV medija najčešće proveren i odobren, na netu nema tog sigurnosnog mehanizma i kompletna obrada i percepcija sadržaja pada na nejaka pleća prosečnog korisnika. A taj prosečni korisnik nije mnogo, ako je uopšte, inteligentniji i obrazovaniji od prosečnog TV konzumenta. Nemojte zaboraviti da je on ujedno i izvor... Upravo iz tog razloga i imamo gomilu negativnih primera na domaćem i svetskom webu, od nepismenim prenapaljenih tinejdžera kojima je fb sinonim za internet do morbidnih i gnusnih sajtova i pojava od kojih je gorepomenuta sahrana sa, Bog da joj dušu prosti, bakutom u glavnoj ulozi samo jedan i to vrlo benigan detalj. A sećate li se kako je nekada, i to ne tako davno, net izgledao?
U celoj toj ujdurmi i kakofoniji treba dobro izučiti metode i načine kojima se sadržaj koji primamo sa neta filtrira i prečišćava kako bi nam na samom kraju došla upravo ona informacija koji smo i želeli. Na kraju, nije problem u sadržaju koji se na netu nalazi, već u onome šta korisnici rade sa istim. Primera radi, neko će pročitati ovaj post, pomisliti "veću gomilu sranja nisam odavno pročitao" te u dva klika otići da dalje krstari prostranstvima neta. Neko drugi će proslediti člaNJak smatrajući ga zanimljivim postajući tako izvor...
Ne pokušavajte da "izlečite" internet i njegove kontributore/konzumente, uzaludna je to borba, bolja varijanta je da upijate samo one informacije koje vam odgovaraju i trebaju, na ostalo se nasmejte ili ignorišite jer upravo u tome i leži snaga neta za one koji znaju da ga upotrebljavaju.

...

Look at the bright side of life, always...

Autostoperska ponderovanja - 17.10.2010, 00:34:08

Pre izvesnog vremena lokalni autoprevoznik (koga sam u nekom momentu i pominjao) prestao je da funkcioniše i tako na cedilu ostavio dobar deo prigradskih i okolnih seoskih naselja (međ' kojima i moje) u kojima se stanovništvo sada na najrazličitije načine dovija kako da se dokopa urbane sredine i pozavršava neumitne i neophodne poslove. Ova propas', sa druge strane imala je za posledicu i procvat gomile linijskih taksija (kako legalnih, tako i onih iz sive, crne i ružičaste zone) koji sada preuzimaju zabludele putnike namernike i sprovode (vrlo adekvatna reč) ih do odredišta u gradu u svojim privatnim automobilima. Ovaj procvat, sa treće strane, uzrokovao je da se, silom navedenih prilika, i ja svake druge sedmice nađem u ulozi putnika u jednom od ovih vozila. Put do grada traje nekih 20-30 minuta, u zavisnosti od sposobnosti vozača, ali i prevoznog sredstva, pa je to vreme najbolje upotrebiti na slušanje (i analiziranje) komentara sap(a)utnika pošto je alternativa slušanje lokalnih radio stanica (tipa radio Dženarika). Prilažem kompilaciju najčešćih fraza i izjava:
- Nikada oni neće završiti ovaj put, vidi kako su ga ostavili.
- Pogledajte kako nam ovi vode državu, ništa se nije promenilo zadnjih deset godina.
- Gde god da kreneš samo lopovi, pošten narod ne može da živi.
- Policija korumpirana, dajem im 1000 din da mi ne pišu kaznu, a oni 'oće još!
- Kad dođeš u bolnicu ne znaju šta ti je i samo te šalju kod privatnika, a isti doktori rade tamo.
- Sve je bre preskupo, ne može čovek da sastavi sa platom...
- Vidi kako vozi onaj manijak, sve ludo i pijano!
- Ovo vreme nije normalno, leti hladno, zimi u kratkim rukavima, pa mora zdrav čovek da se razboli.

Uf, sve negativno i deprimirajuće, sreća pa se ne putuje duže inače bih morao da biram jednu od mogućih opcija: da zamolim vozača da stane i sačekam drugi prevoz te se tako poštedim pesimističke atmosfere, da se upletem u priču i privedem je nekako kraju ili da jednostavno pustim gas(ove) i sačekam da prođe vreme u neugodnoj tišini... i mirisu...
Ja igram igru u svojoj glavi dok slušam ove izlive negativnosti. Za svaku lošu misao nađem i "zašto je to dobro" razlog i tako efektivno smanjim njenu snagu depresivnosti i pesimističnosti.
Igrajte se samnom, zar ne bi bio lepši početak dana ako bi smo našli neku lepu i pozitivnu misao i podelili je sa okolinom?

- Lep dan danas, jeste malo maglovito, ali nije tako hladno, taman da se lepo diše...

Think happy thoughts! I bićete makar malo srećniji...

...

Pokušaji

Autostoperska ponderovanja - 30.09.2010, 10:59:24

I

Stajao je pogleda spuštenog ka tlu. Otvorenih očiju. Jedino je lagano pomeranje grudnog koša otkrivalo neki znak života u njemu. Spolja potpuno smiren iako je u sebi kuvao od erupcije nekontrolisanih emocija. Bio je ljut i razočaran u isto vreme. Ljut na sebe. Razočaran u sebe. Najtužnije shvatanje je ono kada konačno uvidite da niste ona osoba za kakvu ste se smatrali. Nakon toga postajete bolji ili gori...
Polako se okrenuo i pogledao je. Taj pogled govorio je jače i jasnije od reči "izvini" koju je izustio i jedne suze koja je počela da pravi sebi put preko obraza hladeći crvenilo u obliku dlana...

II

Osećao je njen pogled na sebi. Pravio se da je ne primećuje. Ona takođe. Igrali su igru kojoj su pogrešno protumačili pravila zbog čega su od samog početka osuđeni na neuspeh. U jednom kratkom deliću trenutka pogledi su im se sreli... Jedva primetan mig omakao mu se dok je skretao pogled izbegavši tako da primeti sjaj u njenim očima.
Ponekad je cilj igre da se prekrše pravila. Shvatio je to momenat pre nego je uzviknuo njeno ime nateravši je da se okrene i ponovo upali onu iskru od pre nekog sekunda...

III

Sve oko njih je stajalo dok su se šetali. Rukama su nežnim i čvrstim stiskom pokušavali da shvate da li je san uzrok ovog fenomena ili jednostavno ništa drugo nije bilo važno. Vreme je prestalo da teče. Ljudi oko njih ostali su zamrznuti u svojim dnevnim rutinama. Sada su imali dovoljno vremena da uživaju u trenutku. Za njih, večnost je tek počela...

...

Na vrh

Blogodak - srpski blogovi na jednom mestu

Prijavi se na Blogodak