Nemojte pitati druge da vam pričaju svoje priče jer mnogi to ne vole da rade, a oni koji i imaju želju za pripovedanjem samo će ispričati neku tuđu ili bajku kakvu bi voleli da imaju. Gledajte lica drugih ljudi i videćete deo priče, slušajte ih dok govore i dobićete još jedan deo slagalice, pratite njihove reakcije dok pričate svoju priču i slika će biti skoro kompletna.
Svaki dan je mala priča. Jedna stranica u velikom romanu. Slažući listove dobijamo knjigu sa velikom pričom koju možda niko nikada neće pročitati, ali to nikako ne umanjuje njenu važnost. Njen pripovedač je nekada gostovao u tuđoj priči i svojim je dodirom dodatno ulepšao.
Kao što je i normalno, priča ima svoj početak, razradu, svoje kulminacije, rasplete i epiloge i niko iz svoje priče ne može da pobegne mada je moguće da neko počne da priča drugu priču, ali to bude kratkog veka. Njegova priča ga prati iz dana u dan i on je kroji svakim svojim dahom pa je vrlo bitno pisati najlepšu moguću priču koju možete.
Ali postoji i Priča koja nema početak. Nema kraj. Njene stranice su druge priče. Znajte da je i vaša priča stranica u toj velikoj. Znajte da bez obzira kako vaša priča izgleda ona ima svoje mesto i svoj uticaj. Isto tako vaša priča kroz tu veliku gubi početak i ne dobija kraj. Ona će zauvek biti stranica u Priči.
Budite dobar pripovedač i dobar slušalac...
...
