Blogodak - Svi postovi sa bloga: Autostoperska ponderovanja

Nekontrolisane kontrakcije gastrointestinalnog trakta

Autostoperska ponderovanja - 26.05.2010, 00:33:36

Da, govorim o "Farmi". Tom famoznom rijaliti šouu kojim je naša mladost i naša starost zaokupljena zadnjih dana. Baš su zadnji dani. Već sam negde napomenuo da TV ne gledam unazad dve godine otkako sam izbacio isti iz sobe, a potom i svoj komp lišio TV karte. I upravo činjenica da moram da slušam sve oko sebe kako raspredaju dešavanja sa "farme" me dovodi do ludila. Najozbiljnije...
Bio sam kod ujaka večeras na večeri pošto preslavlja i naravno - farma... Ko, šta, kako, zašto, ovi su ovakvi, oni onakvi... AAAAAAAAA popizdeh najstrašnije. Bilo mi je došlo u jednom momentu da ih sve oteram u... negde... i da vide malo kako je to lepo kada se ljudi tako čašćavaju i to pred očima vascele javnosti.
Ne planiram da ulazim u detaljnu analizu cele te fame oko rijaliti šoua i fenomena intoksikacije širokih narodnih masa emisijama koje se tako blatantno bave ovim tipom socijalnih eksperimenata, ali moram da dam par zapažanja.
Sve je naravno počelo "velikim bratom" i od tada je recept manje-više isti: uzmeš desetak osoba sa visokim stepenom egoa i niskim stepenom tolerancije i ubaciš ih na manju, poklopoljenu, teritoriju dok ne postigneš temperaturu ključanja, dodaš nekoliko intrigantnih događaja i tema, malo začiniš dobro smišljenim i planski raspoređenim zadacima i naravno, podeliš im alkohol... Ostaviti malo da "odahne" i potom se zavaliti u fotelju i uz kokice gledati klanje... Hleba i igara, please...
I nisu mi toliko interesantni učesnici ovakvih egzibicija koji moraju imati dobru dozu ekstrovertnosti i želje za eksponiranjem da bi uopšte ušli u priču, koliko su mi zanimljive reakcije konzumenata ovih šouva i količina emocija koje se u njima generišu. Da li tu leži ključ uspeha ovog tipa zabave? Da li je moguće da naš narod nema u svom životu dovoljno emocija koje bi mogao da podeli sa bližnjima pa su im potrebni veštački suplementi? Ili je jednostavno u pitanju neodoljiva potreba da se olajava. Ko i zašto nije bitno, ono što je bitno jeste da se laprda. Kao da nemamo pametnijih i boljih tema? Kao da nemamo pametnijih i boljih sadržaja za TV?
More, na farmu bi ja to sve. Pravu farmu, pravi poslovi, pa da vidimo da li će imati snage i volje da se svađaju i vređaju. A publiku koja tako nekrtitički upija sva sranja koja masmediji u nas mogu da im isporuče bih naterao da vreme koje inače provode u samovoljnom ispiranju sopstvenog mozga upotrebe da pročitaju nešto korisno. Recimo da krenu od lektire za srednju školu...
Urke je nedavno pisao na tu temu i tamo sam ostavio komentar koji ću ovom prilikom proširiti u formu zaključka.
Generacije koje su rasle uz knjige i emisije iz obrazovnog programa i pored svih loših stvari koje su im se dešavale usput uspele su da ispadnu relativno normalne, ono što me plaši je vreme u kome će stasati generacije pumpane turbofolkom, nedefinisanim buntovništvom i šouvovima nalik farmi, grand paradi i renome produkciji...

...

J.P. Morgan i firma "Krstić"

Autostoperska ponderovanja - 20.05.2010, 00:02:11

Bejah juče u Novom Sadu. Na ispitu :D Prvi put posle ravno 5 (i slovima pet) godina. Heh, baš sam se blesavo osećao onako mator... Računovodstvo sam polagao, smoran predmet, ali mora da se položi, i ja se nadam da jesam. Uradio sam dosta, a da li je dovoljno - videćemo...
Ako Dare slučajno čita ovo - znaj da sam putovao busom i da zaista nisam imao vremena da ti se javim... Sorry matori, biće još prilika, a znam da te već drugi put ispaljujem, jesam smrad... :(
Dolazak u NS i nije bio naročito zanimljiv, ali povratak je svakako jedna avantura koju se nadam da neću uskoro ponavljati. Plan je bio da se vratim direktnim busom u pola 3 za Loznicu, ali po završetku ispita saznajem da je isti otkazan... Moram li pomenuti da je u pitanju propali Loznički autoprevoznik? JMS*
I tako ja stojim na stanici, a novosadska kiša se okomila, pa potpomognuta košavom pada horizontalno, čekam da naiđe neki bus za Šabac koji možda i neće stati pošto ta stanica nije predviđena za međugradski saobraćaj. Ide neki bus. Staje! Hm, za Mitrovicu... Pa, bolje išta nego ništa, makar da se sklonim sa jada, i valjda ću izganjati neki prevoz za dalje. Stižem na stanicu u Sremskoj Mitrovici, pitam za bus za Šabac i gospođa sa šaltera mi odgovara - nema ništa! Aji?! Ništa? Najbliže je, kaže ona, do Platičeva. Dobro, daj do Platičeva... (mesto 12km od Šapca, kroz njega prolazi magistralni put te je sigurno da ću ugrabiti nešto za dalje). Odlazim sa šaltera, a gospođa iza mene traži kartu do Loznice i dobija je?! Koji sam konj, pomislih, pa kud ne pitah za Loznicu, ajd' nazad - izvinem se i raspitam o kom busu se radi i dobijem informaciju da je to Loznički bus iz NS-a. :D Uzvratio sam informacijom da tog busa neće biti i otišao da sačekam prevoz do Platičeva. Pogled zbunjene šalteruše - neprocenjivo!
Platičevo. Sipi kišica, ali makar normalno pada. Mislim vertikalno pada, što je valjda - normalno. :) Čekam ja. Čeka gospođa što je u Mitrovici kupovala kartu za Loznicu. Čeka neki srednjoškolac. Kolona vozila, dečko stopira i staje mu astra karavan. Pita vozača jel ide za Šabac i jel možemo svo troje sa njim. Oba odgovora su potvrdna i mi nakon nepunih 10 minuta čekanja putujemo autom. Super. Hvala obadvojici. Znao sam da je odavde već mnogo lakše što se i potvrdilo činjenicom da je na peronu stajao autobus koji ide za Loznicu! Kao poručen. Dočepah se nekako kuće živi i zdrav, ali sada dodajem još jednu poslovicu u skup potvrđenih "u se i u svoje kljuse...".

Nego, htedoh nešto o bankama da vam kažem. Pederi, licimuri, hohštapleri, demoni, kurve, budale, krvnici i secikese... Eto, sada znate... Banke su institucije koje će vam dati novac kada vam ne treba i tražiti ga onda kada vam je najpotrebniji. Jedini motiv njihovog postojanja je sticanje profita i to ne bi bilo strašno kada taj cilj ne bi pratili sa toliko slepe isključivosti. Poslovni odnosi, kao i bilo koji drugi, moraju da se održavaju i neguju. Nebrojeno puta se problemi sa firmama sa kojima radim izglade prostim razgovorom sa komercijalistima sa kojima se vremenom ostvari skoro pa i prijateljski odnos. Isto tako banka treba da bude partner u poslovanju preduzeća. Ali, ako i na mikrosekundu postoji mogućnost da oni neće imati korist ili da će, ne daj Bože, njihov profit biti u opasnosti, onda od posla nema ništa. I sve su takve. Nema razlike. Staviće mogući gubitak svog mizernog profita ispred sigurnog gubitka klijenta koji im je tokom pet godina ostavio mnogo veće iznose kroz provizije, kamate, naknade i stotine drugih gluposti koje uspeju da natovare na vrat... E da, šta zaboravih - bednici i ljigavci...

*JMS= J**o Mater Svoju
...

PING

Autostoperska ponderovanja - 16.05.2010, 23:18:20

1 packet transmitted, 1 received, 0% packet loss

Yup, he's there...

...

Nema 'leba dok se ne digne motika... i kuka...

Autostoperska ponderovanja - 04.05.2010, 19:29:30

Verovatno sam malo poranio sa lamentom nad petooktobarskom revolucijom pred njenu desetogodišnjicu, ali sve mi je teže i neverovatnije da svarim vesti koje dopiru do mene. Politika je kurva, to svi dobro znamo, ali isto tako je jasno da je tim damama jako teško odoleti, da jeste, ne bi im zanat opstao. Ja ću pokušati da se distanciram od politike i politikanstva i dam akcenat onome što me, kao poslovnog čoveka, muči i užasava.
Pre svega, od 5. oktobra tamo neke 2000-te sam očekivao da sredi stanje u ovoj zemlji i da konačno omogući da se može od svog poštenog rada živeti. Do skoro sam još i imao nadu u to, ali kako vreme protiče vidim da postajem sve ogorčeniji i sve manje siguran u budućnost. Nikada nisam imao želju da odem odavde i probam da se snađem "napolju", mada, kako je krenulo...
Deset godina očekujem da će ljudi koji vode ovu državu (ma ko oni bili) početi da stvari dovode u red. Jasno je meni da treba vremena, jasno je meni da moramo da se "stisnemo", samo mi nije jasno kad misle da počnu dok smo mi ovako "stisnuti". Upravo suprotno, svakim danom sve gore i gore vesti, a ovo malo optimizma što je bilo u meni polako, ali sigurno, nestaje. "Jedan radnik izdržava petoro ljudi", "Ispod granice siromaštva 720.000" i "Cena benzina skače na 120 dinara?" su samo neke od današnjih vesti sa B92, a slične pristižu svaki dan. OK, SEKA došla pa nam se napamprčila keve kao izgovor i može da prođe - donekle, šta je bre sa prethodnih deset godina? Šta su kravataši i naši vajni poslanici radili sve ove godine sem zaprskivanja sa skupštinske govornice i skupljanja fiskalnih računa iz supštinskog restorana? Ne tražim da mi se bilo šta da, tražim da mi se omogući sa sam zaradim, međutim izgleda da nema nikoga ko bi bio voljan da stavi glavu na panj i da nešto uradi kako bi svima nama u ovoj zemlji bilo bolje.
A neće nam biti bolje dok vlasnike nekih firmi više puta hapse za utaje višemilionskih iznosa poreza, a te firme i njihovi vlasnici i dalje rade, dok će meni da brebnu kaznu od 50.000din ako nemam sertifikat za jebenog miša koji i ne uvozim, već kupujem od veleprodaje? Neće nam biti bolje dok plate budžetskih korisnika koje su jedva upristojili da građanima ne odgrizaju glavu kada ih nešto pitaju ne budu usklađene sa stanjem u privredi koja radnike u privatnim firmama sa desetočasovnim radnim vremenom plaća ispod 20.000 dinara mesečno. Neće nam biti bolje dok se ostatak Srbije ne približi proseku koji se tako ponosno gaji na Novom Beogradu, niti dok jedna mala radnja više para da državi i banci nego što ostane njenim vlasnicima. Neće nam biti bolje dok se ne izjednače kriterijumi i zakon ne počne da važi za sve. Neće nam biti bolje dok glavonje ne uvide da je napredak u njihovom interesu i dok onima koji imaju mogućnost da nešto promene ne dođe iz dupeta u glavu da sada živimo na pozajmljenom vremenu i parama i da ćemo uskoro postati socijalni slučaj. Svi mi. Cela država.
A onda kud koji... Tada mi neće biti žao da odem...

...

Srpski polijelej

Autostoperska ponderovanja - 19.04.2010, 19:07:09

Odličan primer srpske duhovne muzike u izvođenju Pavla Aksentijevića. Verovatno će vam biti poznato ako ste gledali film Boj na Kosovu. Ne znam za vas, ali mene ovako nešto neverovatno opušta.

Prvi deo:

Drugi deo:

Uživajte...

...

Torba

Autostoperska ponderovanja - 17.04.2010, 22:52:23

I
- Šta ti je to?
- Torba. Kupila sam novu torbu...
- Zašto?
- Zato što u nju hoću da spakujem neke stvari. Odlazim...
- To znam, zanima me zašto?
- Zato što jednostavno moram. Mislim da je tako najbolje.
- Ma znam i to, zanima me zašto si toliko čekala?
...

II
- Ti si još tu?
- Nadala sam se da ćeš promeniti mišljenje?
- Ne, nažalost ne mogu... Moraš otići...
- Ali, bilo je skoro savršeno.
- Jeste. Ipak, uzmi svoju torbu i idi.
- Zašto?
- Zato što je bilo skoro savršeno.
...

To whom it may concern...

Autostoperska ponderovanja - 12.04.2010, 22:26:25

Da krenemo od očiglednog - novo ruho! :) Pre nekog vremena se blogger smilovao i nama koji smo hendikepirani znanjem pravljenja templejta za blog i ujedno operisani od smisla za estetiku i lepotu, ponudio mogućnost da sa malo strpljenja i kombinatorike napravimo izgled koji želimo. Dobro, naći i ubaciti gotov templejt nije preterano teško, ali ja lično nisam uspeo da nađem neki koji mi "čuči", a i volim da dam svoj pečat tako ličnoj stvari kao što je blog. Treba još poraditi na poboljšanju izgleda pošto je očigledno da ima detalja koji bodu oči... Baner na primer... a i boje mi se baš ne sviđaju, ali generalno će to ovako izgledati. Jel vam se sviDŽa? Predlozi? Saveti? Kritike? A?

Nego, nije nova fasada ono najbitnije, danas sam opet bio u Novom Sadu. Jel pogađate zašto? Daaaa, od danas sam ponovo student... tačnije apsolvent Visoke poslovne škole strukovnih studija. Jeeeee!!! Reših eto i ja da ta dva mučena ispita koja su mi ostala konačno položim i svoje decenijsko studiranje privedem kraju. Biće mi žao studentskih dana, ali svemu u nekom momentu dođe kraj... se la vi... :) Uspeo sam čak da navatam i jednog profu za konsultacije. Lik je bio skroz kul, sve mi je lepo objasnio i još mi dao i knjigu iz koje ću da spremam ispit :D
I, ako se pitate, nisam išao Yugom, iako ima znakova ipak još nisam načisto poludeo. Pozajmio sam auto od drugara i, pošto je ponedeljak, još pre polaska sam napravio sat i po zaostatka tako da sam zadovoljan što sam uopšte stigao da uradim bilo šta... Nažalost, znam jednu osobu iz Rume i jednu iz Novog Sada koje će mi zameriti što nisam imao vremena za njih, ali oni su gotivni likovi i neće se dugo duriti... ili možda hoće?
Otprilike da je to sve, sada ponovo mogu da koristim stari dobri izgovor:
"Gorane, treba da se ________ (upisati posao)"
"Ne mogu sad, moram da učim!"

:D

...

Dobar kao lebac...

Autostoperska ponderovanja - 11.04.2010, 14:24:21

Što će reći naizgled sa tvrdom korom, ali u suštini mekan i u dobroj meri šupalj. Pojam "dobar" se upotrebljava za osobu koja se povinuje prihvaćenim pozitivnim moralnim i socijalnim normama, za nekoga ko se drži biblijske "čini drugome što želiš da čine tebi", ali ova reč ima i još neke konotacije. Recimo, u mom kraju je običaj da se za nekog sa umanjenim mentalnim kapacitetima, tj. za nekoga sa blagom retardacijom ili izraženom naivnošću kaže da je "dobar". Ono što mene zanima je u kojoj meri neko može da bude dobar, a da ne bude "dobar"?
Ova razmišljanja jednim delom imaju veze i sa nedavnim postom o nezavisnosti i ljudima bez granica, pošto je ishodište i geneza obe kategorije verovatno ista, ali nisu direktno povezane u ovom slučaju. O dobroti kao osobini razmišljam već dug period pokušavajući da razvrstam i kategorišem sve relevantne faktore u nadi da ću uspeti da nađem prelomnu tačku u kojoj dobrota prema drugima postaje autodestruktivna, a to već nije, nadam se da se slažete, dobro. Kako se uopšte postaje dobar? Pa od malih nogu vas uče da slušate roditelje i starije, da ćutite kada vas niko ništa ne pita, da pričate kulturno i ponašate se pristojno, da radite šta vam kažu i da ne radite šta vam kažu... Sve ovo bi moglo da se podvede pod kućno vaspitanje i bonton da u nekim slučajevima ne postane toliko usečeno u mentalni sklop da jednostavno ne znate da se ponašate drugačije (postajete čovek bez granice). Toliko ste primorani da se ponašate u skladu sa ovim pravilima da počnete da gubite svoje "ja" pod naletom onih koji imaju šesto čulo da namirišu osobe slabe volje i talenat da ih maksimalno iskoriste.
Lepo je biti dobar, ima to svojih prednosti i naravno da je pristojno ponašanje i dobrota prema drugima važna i bitna i nikako ne govorim protiv toga, samo kažem da u nekim momentima jednostavno treba staviti sebe na prvo mesto. Džordž Karlin je u svojoj čuvenoj rutini "10 zapovesti" rekao da "poštovanje prema roditeljima ne treba da bude automatsko i podrazumevano, već treba da se zasluži" i potpuno je u pravu. Treba poslušati starije i ustupati im mesto u prevozu, ali kada vidite da preteruju zašto im ne bi rekli "Alo, bakuta, de si zapela? Ne ide ovaj bus na gradsko groblje!". Ili drugi primeri sopstvene dobrote koji direktno rade na vašu štetu, ali daleko bilo da neko kaže kako niste bili dobri. Izreka "Nijedno dobro delo ne prolazi nekažnjeno" u sebi nosi toliko istine. Koliko puta ste ponudili ruku, a tražili su vam bubreg? Koliko puta ste uradili nekom nešto, a da niste dobili ni hvala? Ili još gore, dobili ste nerazumevanje i nepoštovanje kao da je vaše delo bilo podrazumevano i obavezno? Koliko dugo i koliko mnogo čovek može da bude dobar drugima dok ne postane loš sebi i u još gorem slučaju dok ne postane "dobar"? Kada treba reći: "Ma da se nosiš u ... ... !"?
A znate li da možete da budete i previše dobri i da to nije dobro? Po vas? Jeste li imali prilike da čujete reči "Nisam ja za tebe, ti si previše dobar..."? OK, poštujem te, nisam preterano navalentan, trudim se da budem fin, kulturan i pažljiv i to je "previše dobro"? Prilikom sledećeg susreta ima prvo da ti zalepim šamarčinu i nazovem te droljavom funjarom pa da te onda vodim na piće, zaista ne bih želeo da budem previše dobar... Kad bolje razmislim - "Ma da se nosiš u ... ... !"

Dakle, budite dobri, ali ne dozvolite da vam ljudi kažu da ste "dobri", ja više svakako neću...

...

Why do people fail?

Autostoperska ponderovanja - 02.04.2010, 13:33:20

U kom momentu kažete sebi: "Ja više ne mogu" i odustanete? Od čega to zavisi? Jel to momenat ili se vremenom jednostavno izgubi motivacija, želja, snaga, elan ili šta vas već goni da završite započeto? Jel strah od neuspeha dobra pokretačka snaga? Da li vas dosadašnja dostignuća motivišu na nove uspehe?

Opet previše pitanja i premalo odgovora, a u suštini samo jedno pitanje bez odgovora koje izaziva lavinu uskomešanih misli koje me jednostavno pregaze i onesposobe. I obično kada se nađem u poziciji za koju nemam konkretno rešenje, pokušavam da se nateram da ne razmišljam previše, ali ovaj prokleti mozak ima pokvaren OFF switch. Prosto je neverovatno kako lako i brzo mašta konstruiše najfantastičnije scenarije na osnovu samo jednog nebitnog detalja. Reč, pogled, gest, osmeh... bilo šta od toga može biti inicijalna kapisla eksplozije od nekoliko megatona, a samo jedan dašak realnosti poruši čitavu konstrukciju. Zato ne volim kada imam slobodnog vremena, previše prostora za razmišljanje.
Ne plašim se neuspeha... generalno... tačnije, plašim se samo jednog. Možda to i nije tako loše, valjda je život sa što manje strahova i stresova dobar i lep? Ali šta ako je u pitanju neuspeh u sferi kojoj dajete najveći prioritet i značaj? Može li se kompenzovati jedan veliki neuspeh kamarom sitnijih pobeda?

I možda najvažnije pitanje - dokle se boriti?

Misplaced

Autostoperska ponderovanja - 31.03.2010, 23:24:45

Pomeren, izmešten, skrajnut, neodgovarajući, neadekvatan, neprilagođen, sklonjen, smaknut, smetnut, sturen, dekoncentrisan, smeten, smotan, neshvaćen, nerazumljiv, nerazuman, nategnut, istanjen, zacenjen, ucenjen, ucveljen, neprihvaćen, neprimeren, neprimetan, neznatan, nemušt, nejak, prek, preči, pređašnji, pretežak, preteran, pritisnut, istisnut, istaknut, izmoren, izmučen, utučen, utišan, oteran, otežan, razbucan, rastrojen, odvojen, izdvojen, pretrpan i prepun pitanja...

Bez odgovora, bez vidika, bez naznake, bez navike, bez panike... još uvek.

Out of space and out of mind, in to shadow, on to you and with no good reason...

Znam šta hoću, ali ne znam kako, kad i kuda, nemam mir ni spokoj ni elan, ali ne gubim nadu, želju, veru i ljubav.

Čekam dok mogu, dok ima vremena, tuđeg ili mog.

Kada i koliko, sa kim i sa čim, kako i zašto, kuda i kamo i na kraju krajeva - čemu?

I nemam kraj, a to je najgore, jer onda samo nastavlja da traje, a malo je stvari koje treba da traju... večno... ili bar upola toliko...

...

Blogodak - srpski blogovi na jednom mestu

Prijavi se na Blogodak

Svi postovi sa bloga: Autostoperska ponderovanja