Blogodak - Svi postovi sa bloga: Autostoperska ponderovanja

Svi postovi sa bloga: Autostoperska ponderovanja

Singularity

Autostoperska ponderovanja - 19.12.2009, 22:59:01

- Otkud ti ovde?
- Ne znam. Jedan dan je sve jednostavno prestalo da funkcioniše...
- Zvuči ozbiljno?
- Ma jok, čak naprotiv, nekako se osećam slobodnije, ali da je lako - nije...
- I šta ćeš sad?
- Kako šta? Pa, ono što sam i do sada radio, ali od sada imam bolji pogled...
- To je lepo, a dokle misliš tako?
- Hehe, ti još nisi shvatio?
- Šta?
- Pa sve ovo...
- Ne, šta treba da se shvati?
- Ovo je singularitet, nema povratka...

Strip away the layers and reveal your soul
Got to give yourself up and then you become whole
You're a slave to yourself and you don't even know

- Ne razumem...
- Kako ne razumeš? Lepo sam ti objasnila.
- Ne razumem - zašto?
- Pa zato što, zato... što... eto, jednostavno je tako, nema druge opcije, tako je i prihvati to.
- Već sam prihvatio, sad samo razgovaramo, zato i želim da znam zašto? Koji je razlog?
- Jel to toliko bitno?
- Naravno, ako to radiš zbog sebe, zbog straha i potrebe da se zaštitiš onda mi je jasno i razumljivo. Opet, ako je razlog da zaštitiš mene onda mislim da si neiskrena, ali ni to nije najstrašnije... Šta ako je to razlog i iskrena si?!

Oh look out world, take a good look
What comes down here
You must learn this lesson fast and learn it well

Uffff, mrzim sneeeeeeeeg... i zimu... mrzim... ne, čekaj, ne mrzim... to osećanje ne želim da posedujem. Idemo ponovo:
Uffff, ne podnosim sneeeeeeeeg... ni zimu... Sve se oko mene uspori i ulenji, a i ja, što je najgore... Nigde se ne ide i ništa se ne radi i onda mi preostane samo da razmišljam, a to nikako nije dobro, pogotovo kad sam sam sa sobom... Iskrena introspekcija može čoveka da otera u ludilo ili, još gore, depresiju, a sveobuhvatna belina odlična je scenografija finalnog čina raspada stvarnosti.
Popio sam još jednu grudvu u lice. Nije da se žalim, ova mi bar ne znači mnogo, a sigurno nije ni prva ni poslednja, ali, kao i svaka grudva - nije prijatna. Hladna je i ne možeš je ignorisati... No dobro, tešim se činjenicom da sam je sam tražio i da nisam pravio nikakav zaklon, mada jalova je uteha ako se ne nazire staza kojom se može izaći van sveobuhvatne beline... Rekoh li da ne podnosim sneg?

Automobilski tamni vilajet

Autostoperska ponderovanja - 13.12.2009, 00:12:25

Stupanje na snagu novog Zakona o bezbednosti saobraćaja i prateći pravilnik o tehničkim uslovima doneo je sa sobom talas smestimičnog zahlađenja. Čim vidim saobraćajce - smesta se smrznem!
Razlozi za ovakvu klimatsku promenu verovatno su poznati stalnim posetiteljima ovog bloga moga (ako takvih ima), ali da razjasnimo i onima koji ne znaju o čemu se radi. Dakle, ja vozim Yuga. 89-o godište. Treba li reći još nešto? Možda da je crvene boje, ali pretpostavljam da podatak nije od nekog krucijalnog značaja.
I tako sam se, zahvaljujući našim zakonodavnim vlastima, našao u dilemi. Sa jedne strane imam auto koji me relativno dobro služi, ali na osnovu koga bi panduri mogli da mi saspu jedno 50-60 'iljada kaznenih dinara i poena zbog kojekakvih manjih i većih neispravnosti i manjkavosti. Sa druge strane opcije za poboljšanje autoprevozničke situacije nisu naročito brojne.
U varijanti da sredim Yuga u iole ispravno stanje potrebno mi je do cca 700-800EUR kojih nemam, a uvek ostaje ono da je to domaći krš koji je doduše lako održavati, ali to treba raditi stalno... bukvalno svakodnevno...
Druga varijanta, za koju takođe nemam para, jeste kupovina drugog auta. Ovde se nekako, kao najlogičnije rešenje, nameće program subvencionisanih kredita i zamena "staro za novo" u svrhu kupovine "domaćeg" ponosa i dike, novog nacionalnog automobila - Fiatovog/Zastavinog Punta Classic. Dobra stvar u ovoj priči je što bi mi za moj krš računali 1000EUR koje nema šanse da bih dobio da ga prodajem na tržištu, sa druge strane ne mogu da se pohvalim nekom kreditnom sposobnošću pa čak ni za subvencionisani kredit...

Ako uzmem kajaću se, ako ne uzmem - kajaću se...

Cenio bih vaše komentare, savete i pomoć pri donošenju odluke, a pogotovo ako neko ima ličnog iskustva sa "našim" Puntom pa da ista prenese i meni. Šta činiti?

Rules of Conduct

Autostoperska ponderovanja - 16.11.2009, 23:27:20

Ne poznaješ me. Nemoj čak ni pretpostavljati da me poznaješ. Ne znaš ko sam, šta sam i odakle sam, ne znaš one ispred ni one iza mene, ne vidiš svet mojim očima niti znaš moju prošlost, moje snove, želje, ciljeve, planove i strahove pa onda nemoj ni da se ponašaš kao da znaš mene.
Nemoj mi pričati kako ti je život bedan i loš. Ne želim da znam. Nije pravo vreme da mi saspeš u krilo svoju trulu životnu priču sa nadom da ćeš izazvati saosećanje i sažaljenje. Da si vlasnik nejpatetičnije egzistencije u istoriji čovečanstava, ja to sada ne želim da znam, a na kraju krajeva - to je tvoj život, živi ga i pusti druge da žive.
Nemoj mi pričati kako ti je život divan i krasan. Ne želim da znam. Nije pravo vreme da mi prostreš vezeni ćilim svoje životne priče sa nadom da ćeš izazvati zavist i ljubomoru. Da si vlasnik najispunjenije egzistencije u istoriji čovečanstva, ja to sada ne želim da znam, a na kraju krajeva - to je tvoj život, živi ga i pusti druge da žive.
Ne zahtevaj i ne moli i ne sakrivaj se iza maske lažne zainteresovanosti. I nikako, ni u kom slučaju nemoj pomišljati da razumeš i shvataš i da me razumeš i shvataš...
Jel' to jasno?
Dobro, sada možemo da budemo prijatelji...
...

E, majstore, a jel' mo'š ti...

Autostoperska ponderovanja - 07.11.2009, 09:51:50

- I čime se baviš?
- Prodaja i servis računara.
- E to je super, a šta radiš sa računarima?
- Pa rekoh ti, prodaju, servis, održavanje, mreže, manje više sve što treba. Zanimam se linuxom, pišem i za SK...
- Ahaaa... imam je znaš neku dvojčicu-trojčicu, dobila deca od mog paše iz Nemačke, al nešto ne radi, jel mo'š ti to da središ? Ne treba njima ništa jako, ono, da igraju igre... Probiše mi glavu sa nekim simsima i 'oće fejs...
- Uf, malo je to matoro... donesi do radnje pa ćemo videti šta može da se uradi...
- A jel ne mo'š ti da do'eš do nas da to vidiš? De da vučem do grada?
- Znaš kako, i nemam baš vremena, radim dobar deo dana, dovučem se do kuće, obavim okolokućne poslove, ostane mi taman vremena za neke moje stvari...
- Da, da, dobro videću ja onda da donesem da ti to njima središ. Imaju sve i miš i ona kutija, samo neće da radi, a deca navalila. Mislio sam ja da to popraviš pa neka ih neka se uče još par godina, a da im posle kupim nešto novo. Ono sa tankim plazma ekranom i šta je sad najnovije? Neka četvorka ili su izašle petice?
- Ma važi... donesi... dogovoreno...
- Eeeee, sad se setih, pa moraš ti ipak da do'eš do nas!
- Što?
- Pa poslao pašo meni i devede plejer za televizor, al' ne znam ja to da povežem, a ti radiš sa kompjuterima, ti to znaš sigurno!
- Eeeee, neću moći...
- Što neš?
- Zato što bi to bilo isto kao kada bi zvao Nikolu Teslu da ti zavrne sijalicu u špajzu...

thx 4 tux

Autostoperska ponderovanja - 01.10.2009, 10:23:10

Nedavno sam doživeo jedno zaista prijatno iznenađenje. Administrator linuxo.org sajta i foruma, poznatiji kao tomaja, poslao mi je poruku da sa vizioshop-a izaberem majicu sa motivom koji želim i da će mi to biti poklon za dugogodišnju "službu" na Linuxo-u.
Služba se sastoji od redovnog posećivanja, malo diskusije, malo šale, malo offtopica i povremene intervencije, a kao što može da se vidi iz ovog parčeta statistike imam i zavidan "staž" :D Zaista lep gest na kome se iskreno zahvaljujem i za koji sam obećao revanš u vidu točenog piva prvom prilikom kad me put nanese u BG.
Na priloženoj slici možete videti šta sam izabrao. Klasika, a? Pa, vrteo sam se po vizioshopu satima i na kraju skontao da bi najadekvatniji bio neki motiv vezan za linux, a šta je prepoznatljivije nego Tux?

Ignorance is bliss

Autostoperska ponderovanja - 20.09.2009, 01:27:00

Jedna od stvari koje ljude odvaja od životinja (pored mašte i neobjašnjive potrebe da drugačije od nas spaljujemo na lomači) jeste i sposobnost razmišljanja.
Baš jedna korisna stvar... Ona nam omogućava da uštedimo sebi malo fizičkog rada i prokontamo stvari radi lakšeg i bržeg obavljanja. I omogućava da pravimo planove. Dok životinje funkcionišu na bazi instinkta, ljudi planiraju. Pa tako imamo operativne planove, strateške planove, biznis planove, planove grada... dobro, ovi potonji i nisu baš za tu kategoriju, a nije mi ni namera da teoretišem o sistemima organizacije i planiranja.
Generalno, razmišljanje je dobra i pozitivna stvar. Sve dok se ne pretera.
Preterano razmišljanje, pogotovo o nekim manje bitnim ili negativnim stvarima, ako se otme kontroli može da vam napravi probleme. Nesanicu. Glavobolju. To svakako nije dobro. Rešenje je jednostavno, mada ne i lako. U narodu se to kaže "pustiti mozak na otavu". Ili ispašu. Ili bilo gde gde vam neće smetati...
Ironija je da živim na selu, a da trenutno nisam u stanju da izvedem tu naizgled jednostavnu operaciju, a pašnjak mi na 20 metara od kuće. Sklop okolnosti i dešavanja je trnutno takav da mi svakakve gluposti padaju na pamet, a ja ne mogu da ih se otresem. I to su gluposti sa velikim G. I najgore u celoj priči je što ja znam da su u pitanju gluposti i nebuloze i što dozvoljavam da to utiče na mene pa se samo još više nerviram i nabijam tenziju.
Pre dosta vremena sam odlučio i istrenirao sebe tako da me stvari na koje ne mogu da utičem i ne dotiču preterano. Još da nekako naučim da ukolemčim (ajde baš da vidim ko zna šta to znači) mozak i da ga pustim na ledinu, a ja da se odmorim ko čovek i sve bi bilo u redu... a do tada... gde počinje ludilo???

Say no more...

Autostoperska ponderovanja - 05.09.2009, 18:01:31

Zašto nikad neću zaraditi velike pare ili kako sam sistematski uništen od 1D10T4

Autostoperska ponderovanja - 29.08.2009, 23:51:56

Nešto razmišljam poslednjih dana kako nikada neću zaraditi veliku lovu pa pokušavam da shvatim zašto je to tako. Tačnije, pokušavam da nađem opravdanje za tako nešto.
I što više mislim o tome, sve mi se više čini da će najbolje biti da svu krivicu svalim na... druge!
Kao u onom odličnom skeču Pajtonovaca u kome crkvena policija hapsi porodicu zato što je glava iste počinila ubistvo biskupa (a koji ne mogu da nađem na YT kako bih ga linkovao), tako i ja prst osude upirem ka društvu i sistemu u kome živim.
A ne tražim mnogo. Samo da višnji obezbede jednake uslove za sve. Samo toliko.
Pun mi je više duplih standarda i "znaš me, znam te" hajdučke ekonomije. Pun mi je više da gledam kako pojedinci prolaze nekažnjeno za činjenja koje počinju da liče na SF priču. Recimo da je sada fazon da otvoriš firmu, dobro je zadužiš dok je neko ne blokira, a potom otvoriš drugu (sličnog naziva) i nastaviš da radiš... opušteno... i voziš mečku... besnu... To što će firma kojoj duguješ najverovatnije propasti zbog toga nije bitno, a nije ni tvoj problem, kad su glupi da daju neka propadaju. I njihovi radnici zajedno sa njima...
Nema ni od suda ništa jer dok isteraš pravdu taman ti ostane za parcelu na kojoj ćeš se sa'raniti. Ili recimo plaćanje PDV-a državi. Za one koji ne znaju, Poreska uprava kada ustanovi da neko kasni sa uplatom PDV-a ili ako posumnja da nešto nije u redu sa prijavom poreza, stušti se na obveznika ko ameri na talibane. Ali opet postoje izuzeci koji za porez duguju milionske cifre. Ponoviću: milionske cifre. Ispada da moraš da muljaš i da budeš đubre da bi opstao u igri, a za tako nešto moraš da se rodiš sa poprilično debelim obrazom i tankom i fleksibilnom kičmom. Dok u privredi i ekonomiji ne prorade mehanizmi koji će obezbediti da uspešni opstaju i napreduju, a oni nesposobni propadnu, ni drugima neće svanuti. O tim uslovima govorim. Ako već težimo ka nekom zapadu treba valjda da skapiramo tamošnje principe i uvidimo da tamo ne žive sveci i poštenjačine i da i oni imaju korumpirane i pokvarene, ali za razliku od nas oni imaju i sistem koji efikasno takve elemente eliminiše iz jednačine. Nama to još ne treba, ne, mi imamo "lako ćemo" ekonomski sistem... posle se pitamo što je pogašeno preko 60000 preduzeća od početka godine...
I još nešto. Budžetski korisnici. Natovarili su ionako izmučenoj privredi na grbaču penzionere, propala preduzeća, profesore, doktore, policajce, sudije, vojsku, činovnike, birokrate i administrativce i ko zna koga još. Da budem jasan, ne kažem da tim ljudim ne treba dati platu i penziju. Naprotiv. Samo kažem da ih je previše i da su preplaćeni. Da, dobro ste čuli - PREPLAĆENI. Kada vidim da radnik kod privatnika koji neretko radi i 10 sati dnevno zaradi manje od nekog bednog piskarala u državnoj upravi smuči mi se život. A tu činovničku platu zarađuje upravo taj radnik kod privatnika. I posle se bune? Male im plate? Znate šta ja mislim? Fuck them! Ostaviti samo one neophodne, a svi ostali kako su se snašli da uvale guzice na budžet neka se snađu za dalje.
I sada vam je valjda jasan razlog zbog koga nikad neću namlatiti veliku lovu? Glup sam da se ucurim na "isplativo" mesto u državnoj upravi i lenj da pošteno radim i zaradim.
Oj Srbijo međ' šljivama!

Baljezgarije?

Autostoperska ponderovanja - 09.08.2009, 12:38:03

Menjaj svet ili menjaj sebe. Kažu da je to recept za sretan život. Nekako mi se čini da ključne reči nisu "sebe" ili "svet" već "menjaj". Promena. Kako skladna, pitka, moćna reč. Tako jaka. I tako teška. Mislim, probajte da promenite neku naviku, najbolje neku lošu naviku kao pušenje ili grickanje noktiju i videćete. Teško je. Ali nagrada! Kako je lepa nagrada.
Imao sam do sada nekoliko velikih promena u životu. Najskorija je prestanak pušenja, a najvažnija je... pa... dvoumim se (ili troumim) pa je bolje da ćutim. Osećam neki talas kako nadolazi. Neki se detalji već menjaju. Talas promene. Na bolje ili na gore ne znam, ne znam ni šta će se menjati, ja ili svet, ne znam ni kad ni kako, ali da će biti promene...oooo, daaaaa, biće...
Posmatram ljude zadnjih sedmica. Posmatram njihova lica u prolazu i čitam priče koje njihove oči pričaju. Tužni su ljudi. I nesrećni. I usamljeni. Ne plašim se ljudi više. Nedostaju mi ljudi. Neki ljudi od pre i neka mesta od pre i neki momenti od pre. Ne želim da se vrati ono što je bilo. Nisam zalutali sanjar izgubljen u sopstvenim svetovima. Svestan sam reke vremena, ali samo delić... samo krajičak nekog sekunda... da osetim ponovo ono peckavu, usplahirenu nelagodnost neizvesnoti... i beskrajne sreće samo koji časak posle...
Ali, i zapisati je olakšanje. Možda vam zvuči depresivno, ali nije. Sasvim se OK osećam. "Shields up!" za ljude sa negativnim aurama koje, nažalost, svakodnevno srećem. Praznina. Ispunjava ih i užasava pa se svim silama i svim mogućim načinima upiru da zatrpaju tu rupu koja zjapi iz njih i probija im uši nesnosnom drekom i ječanjem... Svim silama i svim pogrešnim načinima... Takvi ljudi se trude da vas uguše jer ste pretnja njihovoj zamišljenoj ravnoteži. Oni ne mogu da se osećaju dobro dok se vi osećate dobro. Srećom pa ih moje ignorisanje efikasno razoružava. Ne mogu da podnesu jalovost svojih reči pred tim zidom. A i trudim se da što manje čujem druge ljude, a više sebe. Šta čujete u samoći?
I otkud sada sve ovo? Pa, posao me preokupira zadnjih dana (ma koliko to čudno bilo uzevši u obzir okolnosti), toliko da nemam vremena da ispišem pojedinačne događaje koji me navedu na razmišljanje, i onda ovako sednem ispred kompa i pustim da mozak sublimiše podsvesno u nadi da neće zvučati kao gomila baljezgarija.
Hm... Nada... Kako lepa reč... Menjao bih nadu za dašak kuraži i parčence drskosti. Čisto da promenim i da vidim kako bi to izgledalo...
Pokušavam ponovo da čitam Pračeta, ide nekako, sviđa mi se, mada mi ipak nešto kod njega ne leži u potpunosti. Nekako je previše... veseo? I slušam neke stare pesme drugim čulom. Stare pesme sa novim značenjem. Zanimljivo.
Imam planove, kratkoročne, ne naročito bitne i velike. Oni drugi su nejasni i udaljeni i ma koliko se trudio ne mogu da ih iskristališem... Možda će onaj talas promeniti to. Nadam se... kad već ne mogu da je menjam...

Time well spent

Autostoperska ponderovanja - 20.07.2009, 23:32:36

Još jedan letoputo(o)pisni post, znam da počinjem da se ponavljam, ali pošto ne mogu da vam opišem kako izgleda dobiti 7 na LOTO-u (mada nisam siguran da bih uopšte pisao o tome :D ), od drugih zanimljivijih detalja iz života, ostaje mi samo ovo... Ne biste voleli da vam pišem o svom radnom danu... Trust me...
Pošto nisam stigao da prikupim i izaberem par reprezentativnih fotografija ostaću vam dužan za delić vizuelnog doživljaja, ali utiske moram da vam prenesem, dok su još sveži.
Posle dve vrlo intenzivne radne sedmice odlučili smo da napravimo mali predah i da jedan produženi vikend od petka popodne do nedelje popodne provedemo na mestu koje sam vam ranije već pominjao. Tako je, jezero Zaovine na Tari se pokazalo kao vrlo interesantno za posetiti, dovoljno blizu da se ne gubi mnogo vremena na putu i dovoljno daleko da se nazove doživljajem.
Namera nam je bila da, pošto smo raspolagali sa celim vikendom, svratimo i na jezero Perućac, ali da obe večeri provedemo na Tari. I kao što je to uvek slučaj u dobrim avanturama plan nam se nije baš ostvario, ali daleko od toga da je bilo loše.
Došavši u Bajinu Baštu saznajemo da je upravo vikend u kome se održava Drinska regata i da će jedna od pratećih manifestacija biti i i Most Fest na kome će, pored lokalnih i neafirmisanih bendova, nastupati i veličine kao 357 i Jura Stublić!
Promena planova je bila neizbežna pa smo odlučili da drugo veče provedemo u Bajinoj Bašti.
Odlazimo na planinu, zauzimamo lokaciju, razapinjemo šatore i uživamo. Posle relativno spokojne noći koju je samo Flok (naš brzopotezno usvojeni četveronožni čuvar kampa) povremeno kvario svojim nebuloznim lajanjem provodi se jedan poprilično vruć dan u lenčarenju i kupanju (not me). Predeo je zaista ekstra i preporučujem da posetite ukoliko imate aspiracije ka ovom vidu zabave. Čisto jezero, planine, šume, odličan pogled i vazduh koji razbija pluća koliko je čist :)
Posle ručka skupljamo opremu i polazimo put Bajine Bašte, ali uz stajanje na Perućcu. Lepo mesto, mnogo naroda na kupanju iako je jezero dosta prljavije u odnosu na Zaovine. Neko je pio kafu (me), a neko se ipak praćnuo u vodi (not me). Kratko smo se zadržali pošto smo morali do večeri naći mesto za kamp pored izletišta u kome se dešavao pomenuti Most Fest.
Sva dobra mesta su, naravno, bila zauzeta, pa smo posle intenzivnog cenjkanja sa lokalnim zemljoposednikom platili mali harač kako bi se pridružili šatorskom naselju koje je nicalo na njegovoj njivi. Upali smo u rupu između dva šatora, zaposeli teritoriju i počeli sa blejanjem do početka obećanog koncerta. Masa se polako skupljala dok je trajala tonska proba.
Propustili smo par početnih bendova i nekako se dovukli do poljančeta ispred bine taman na vreme da ludnica počne. Zvuk i efekti su bili odlični, svaka pohvala za organizatore, a ceo koncert je protekao u odličnoj atmosferi. Nismo pogrešili kad smo odlučili da promenimo početni plan. Jedino što je malo pokvarilo utisak jeste kiša koja je naterala ljude da se raziđu, ali je program već bio pred samim krajem pa ni šteta nije bila naročito velika. Mi smo tada već bili u backstage-u (pošto je naš kamp bio lociran iza bine :) ), neki u šatoru (not me), a neki u autu (me).
Nedelja ujutro. Ustajem sav slomljen pošto spavanje na prednjem sedištu nikako nije doživljaj koji bih nazvao udobnim, da nije padala kiša bilo bi mi lepše da spavam napolju na dušeku, ali nije to bitno, već činjenica da smo ostali bez kafe i da nije bilo komšinice iz Srebrenice u šatoru pored, koja nas je tako ljubazno ponudila svojom kafom, dan bi unapred bio osuđen na propast.
No, sve se lepo završilo, mi smo se spakovali, kupili doručak u B. Bašti i smazali ga pored Drine i potom krenuli put kući. Umorni, neispavani, neugledni, sprženi, ali zadovoljni i maksimalno opušteni. Ja sam svakako dopunio rezervu za naredne dane...
Inače, kod mene su trenutno ONI dani, sreća pa sam u stanju opuštenosti :D

Na vrh

Blogodak - srpski blogovi na jednom mestu

Prijavi se na Blogodak