Malac je danas napunio dve godine. Kao da je bilo juče, sećam se još uvek svih detalja sa porodjaja, utrčavanja u salu da se ne bih porodila u liftu, bolova od kojih mora da se ječi, muževljeve pribranosti dok je ceo dogadjaj snimao, bebinog prvog plača i moje groznice posle... A sada taj smotuljak od 3.400 g puni dve godine, i prethodna dva dana me neprestano zapitkuje "Moze duwa wecice ja?" :)Kako još uvek ispraćamo prošlonedeljni asmatični napad i zvanično smo još u bolnici (pustili su nas kući na vikend), nismo zvali goste. Napravila sam samo jednu malu nepečenu tortu, inspirisana Sneško tortom od Vere, kojom smo malo obeležili ovaj dan.
U originalu se sneško pravi od mase za keks tortu a oblaže rafaelo smesom. Ja sam unutrašnji sloj pravila od kestena, koji inače obožavam, a još ga ni jednom u ovoj sezoni nisam jela. Kesten kupujem uvek u jednoj staroj poslastičarnici blizu raskrsnice Ruzveltove i Cvijićeve, nikad ne znam kako se zove ni poslastičarnica, a ni uličica u kojoj se nalazi (izlazi na Cvijićevu). Kesten je mleven i nezasladjen, izgleda kao prah. Kilogram je 400 din.Lopte od kestena sam obložila rafaelo masom, kao i Vera. Za oči i dugmiće sam stavila chocolate chips, malo rafaelo mase obojila narandžastom prehrambenom bojom i prilepila nos, usta napravila od jedne suve brusnice. Od metle sam odustala jer sam stavila ruke - tj. dve svećice. Na sneškovu glavu sam stavila najmanje lonče koje imamo, i sve posula kokosom.
Radost je bila tipično dečija. Iskrenost njihovih reakcija mi uvek preplavi srce nekom neopisivom toplinom. Da sam samo mogla da uhvatim slavljenikov izraz lica kad sam iznela torticu, on se jednako zbunio i obradovao. Duvao je svećice bar deset puta, jer bi mu brat ugasio iste pre nego što bi stigao da uhvati vazduh. Završio je sa duvanjem, prišao snešku i odgrizao mu nos, a posle se zabavio vadjenjem očiju! Kad je došlo do jela tu je bio najslabiji, za razliku od nas ostalih ;)
Srećan ti rodjendan, pile!
Sastojci:
1 kg mlevenog nezasladjenog kestena
250 g prah šećera
50 g mlevenih oraha
60 g putera
70-80 ml vode
200 g mleka u prahu
200 g kristal šećera
125 g putera
200 g kokosovog brašna
Postupak:
1. Kesten, prah šećer, orahe i omekšali puter sipati u sud za mešenje, sjediniti da masa bude kompaktna. Podeliti masu na 50%-30%-20%, formirati tri lopte, svaku zamotati u plastičnu foliju i ostaviti u frižideru.
2. Ugrejati vodu u šerpi, isključiti ringlu. Dodati mleko u prahu, izmešati da nema grudvica. Zatim umešati šećer i puter, i na toploj ringli mešati dok se sve ne otopi. Na kraju umešati kokos.
3. Ohladjene kugle od kestena obložiti jednim delom mlake rafaelo smese, pa ih vratiti u frižider (odvojeno). Drugi deo iskoristiti za kuglice koje će imitirati grudve snega. Mrvicu smese obojiti narandžastom bojom za kolače, pa oblikovati malu kupu za sneškov nos.
4. Pre serviranja sastaviti sneška uz pomoć čačkalica ili štapića za ražnjić, dodati mu detalje, a okolo poredjati kuglice. Na kraju sve dodatno posuti kokosovim brašnom, da liči na sneg.
Najpomorandžastiji kolač/hleb koji sam probala, to je ovaj. Cela kuća miriše na pomorandžu dok je kolač još u rerni, i dodaje na zimskoj atmosferi koja nas obavija ovih hladnih dana u Beogradu.
Varijanta bez čokolade i kandiranih korica, u običnom četvrtastom plehu:
Pre nekog vremena sam pravila 
Opet hvatam zadnji voz za učešće u našem druženju. Tema ovomesečnog blogo-kulinarskog druženja su pinjole, a domaćica je 
Iza neobičnog imena krije se neka vrsta pite od kiselog testa sa punjenjem od spanaća. Prema receptu, u fil treba staviti sirup od nara, koji je meni duplo veća egzotika od pinjola ;) te sam potražila recept za sirup od nara i pronašla da sok od nara treba ukuvati sa šećerom, i dodati malo limuna. Iscedila sam 100 ml soka iz jednog većeg nara, i dodala dve navršene kašike šećera, kuvala 15-ak minuta. Nisam limun dodavala, jer je nar koji sam kupila ionako bio kiseo. Na fil je otišlo nepune dve kašike sirupa, a ostatak smo svi pijuckali iz rakijske čašice, deci se jako svideo. Čini mi se da sirup daje baš dobar fazon celom filu.
Mladji sin je opet imao napad (Asthma). Morali smo hitno u bolnicu, dečiju bolnicu za plućne bolesti i tuberkulozu na Dedinju, gde smo već "stari" pacijenti i gde smo zadržani na lečenju. Ovo nam nije prvi boravak u bolinici, znali smo šta da očekujemo po pitanju terapija, uslova boravka i hrane. Prvi put sam ponela fotoaparat, da pokušam da zabeležim kako izgleda jedan bolnički meni.
Moglo bi se reći da je ovo prva kulinarska kreacija mog 23-mesečnog sina :) Imala sam spremno ludo testo u frižideru i smišljala kako bih ga iskoristila. Malac se odmah nakačio čim je video da vadim testo iz frižidera, i dok sam se okrenula počeo da ga čerupa! Da mi u istom trenutku nije sinulo da ćemo od tih čupkica napraviti pogaču verovatno bih ga grdila, a ovako sam ga, zahvalna zbog ideje, samo cmmmmoknula :)
Imala sam polovinu ludog testa spemljenog od 1 kg brašna. Iseckala sam 200 g slanine, malo stavila na dno pleha, preko smo zajedničkim snagama pobacali čupke od testa, pa odozgo ostatak slanine ušuškali izmedju čupki.
Pekla sam oko 40 minuta, a bar polovinu ovog vremena sa folijom odozgo. Bojala sam se da bi slanina mogla da se prepeče i ugljeniše dok bi testo bilo gotovo, tako da sam samo na početku i na kraju pečenja pogaču držala otkrivenu. Ispalo je super, hranili smo i sebe i sebi drage, i pogača je skoro nestala a nije se pošteno ni ohladila...
Ove korpice su nastale kao rezultat utiska koji su na mene ostavile 
Zelje nisam blanširala. U receptima za testa sa zelenišem obično stoji da se lišće blanšira pa onda dodaje. Još ranije, praveći Zeljaru, projaru sa zeljem o kojoj ću uskoro pisati, shvatila sam da ovo nije neophodno, i štreber u meni je rekao da i sada tako postupim. Zelje sam oprala, svakom listu odstranila dršku, pa iseckala na sitno. Uz jedno jaje i mrvu testa, ovo je bio fil za moje korpice.
