st1\:*{behavior:url(#ieooui) } /* Style Definitions */ table.MsoNormalTable {mso-style-name:"Table Normal"; mso-tstyle-rowband-size:0; mso-tstyle-colband-size:0; mso-style-noshow:yes; mso-style-parent:""; mso-padding-alt:0mm 5.4pt 0mm 5.4pt; mso-para-margin:0mm; mso-para-margin-bottom:.0001pt; mso-pagination:widow-orphan; font-size:10.0pt; font-family:"Times New Roman";} Kad je objavljen raspored sesija na Telforu, imao sam dva favorita: ovde već opisani susret direktora balkanskih telco operatora i Ratelov okrugli sto o nacionalnoj broadband mreži (NBN). Već sam se unapred izjasnio da je susret direktora top sesija ovogodišnjeg Telfora i - nisam pogrešio.
Današnji Ratelov okrugli sto je zadovoljio samo u pogledu učešća velikog broja diskutanata. Uvek mi je drago da čujem kolege i njihova razmišljanja. To što poneka izlaganja nemaju nikakvog smisla ide u rok službe.
Ja, otvoreno rečeno, nisam imao hrabrosti da javno i pred auditorijumom kažem neke stvari koje se nekima (ili većini) ne bi svidele. Shvatio sam da ljudi priznatog statusa ne vole da javno budu prozivani, a ja i nemam neku potrebu za egzibicionizmom. Starije kolege, naravno, imaju svo znanje, mudrost i iskustvo i da je ono njihovo vreme, srpski broadband bi odavno skinuo pionirsku maramu. Neki drugi imaju titule, bato, a većina mlađih, kako prigovori čika-Tika Ž. nemaju onu stvar. Ja sam svoju zaboravio kući, pa sam je, evo, sad pronašao. Mislim na slobodu izražavanja, jel'?
Direktor Ratela je u svom uvodu lepo najavio tri pitanja: zašto NBN, kako je izgraditi (dakle izgraditi!) i koje inovacije upotrebiti u projektovanju NBN? Ja moram da priznam da nisam čuo odgovor, a ni neki konkretniji predlog po ovim pitanjima.Valjda kao argument za NBN, direktor Ratela je rekao da priraštaj od 10% broadband korisnika doprinosi rastu GDP od 1,3% i porastu zaposlenosti od 2-3%. Ovo je potpuno pogrešna argumentacija (izvin'te, gospodine Jankoviću), jer da je tako Srbija bi danas bila srećna zemlja. Podsećam da je ex-ministarka na otvaranju Telfora rekla da smo za 3 prethodne godine ostvarili 100% priraštaj BB korisnika! Koliko je to više GDP-a i koliko novih nesubvencionisanih radnih mesta? Da ne računamo, raspitaćemo se kod dragog nam ekonomiste Miroslava Zdravkovića. Ako je ovo argument struke za projekat NBN za nekoga ko za taj projekat treba da odvoji pare, bojim se da od tog posla neće biti ništa. A struka će pasti na prostoj matematici.
U uvodnoj prezentaciji su predstavljeni rezultati ankete koju je naš RATEL sproveo među «Ratelima» u okolnim državama. Videli smo lepo gde su oni sa svojom regulativom i svojim problemima, ali nismo videli gde smo mi. Verujem da gospodin Janković to zna, ali mislim da je previd da i auditorijum ima sve informacije. Predstavljene su i optičke mreže nekih državnih preduzeća, valjda kao jezgro ili zametak te buduće NBN. Telekomova mreža nije pominjana, što je za mene iznenađenje, ali možda je takav stepen tajnosti podataka. Projekat NBN bez neke (i to bitne) uloge Telekoma je potpuna stranputica. Ali neću o mnogo tome, Telekom je imao ovlašćene predstavnike na skupu i nije red da se ja tu mešam. Ovo je moj lični stav.
Ja sam, kad sam video najavu okruglog stola o NBN, pomislio da je neko voljan da obezbedi neke pare za NBN. Jer NBN, to je pre svega novac! Uverio sam se da tog novca nigde nema. Onda sam očekivao da uvodničari podele sa nama svoju viziju NBN, kažu koji procenat populacije bi bio obuhvaćen NBN-om, koji protoci bi se ponudili, kojim tehnologijama bi se NBN realizovao (DSL, FTTH, wireless, satelit), koje je mesto i uloga trenutnih ali i budućih igrača na tržištu, gde je mesto univerzalnog servisa u NBN? Principi otvorenog pristupa NBN-u su pomenuti , ali to mora da bude tako. Mora otvoren pristup i mora samo veleprodaja! Ali ko bi pristupio i bio zainteresovan? Bojim se da je tu mrka kapa. Šta država u stvari hoće i očekuje od NBN – nisam čuo pravi odgovor, mada su pominjani e-government, e-learning i slični servisi. Izgleda da se ja i ekipa koja je vodila okrugli sto nismo razumeli tj. mislili smo na različite stvari. Jbg, zato ja nisam doktorirao, što razmišljam u pogrešnom smeru ;). Živa istina!
NBN bi, po meni, trebalo da bude projekat pružanja tj. omogućavanja broadband usluga što većem procentu stanovništva Srbije, pri čemu provajderi koriste javno dostupne resurse NBN pod povoljnim veleprodajnim uslovima da bi korisnicima ponudili prihvatljiv i cenovno dostupan broadband servis. NBN ne mora biti jedinstvena mreža u smislu jedne tehnologije, već može delom biti realizovana različitim tehnologijama. Itd, itd.
Neću da pametujem ovde i dokazujem da su uvaženi profesori (a ne ja) «promašili» temu i da su joj prišli olako. Uostalom, oni su inicirali, možda se više očekivalo od prisutnih, a i mene među njima. Osim...osim – a stekao sam takav osećaj da je nešto drugo bilo namera:
U jednom trenutku je profesor Radunović, moderator okruglog stola, objasnio da se pod terminom nacionalna mislilo na mrežu od nacionalnog značaja, a ne na nacionalnu pokrivenost. Dakle, tu smo! A sve dalje je i išlo u smeru nagoveštaja i inicijative da se optička mreža EPS-a promoviše na neki način u NBN, napravi javno preduzeće za upravljanje njome i ponudi na korišćenje, prema jednom predlogu na «lambda» nivou (WDM). Svest da za neki nacionalni broadband treba doći do korisnika postojala je među učesnicima diskusije, ali imam utisak samo površno i da se nema prava predstava šta to znači i šta sve iziskuje. Nekako sve se u diskusijama završavalo na milju do korisnika.
To što postoji vrlo moćna i razgranata EPS-ova optička mreža i što se ona praktično koristi sa vrlo niskim procentom iskorišćenosti je zaista sramota i još jedan u nizu dokaza da je naša država loš gospodar imovine. Napraviti još jedno državno preduzeće za telekomunikacije, čak pored nekoliko privatnih optičkih mreža (npr. Nuba) na magistralnim pravcima je u ovom trenutku besmisleno. Osim ako je država rešila da digne ruke od Telekoma. Naravno, nisam uopšte protiv da se EPS bavi telekomunikacionom delatnošću, naprotiv. To je dobro za struku, a ja podržavam sve ono što je dobro za struku. Zašto se EPS ne bi bavio kad dobrih primera po Evropi ima na pretek. Ne vidim nikakvu prepreku da kapacitete njihove mreže koriste i državni organi! Ta mreža postoji, kažu, do svih gradova i to je odlično. Mada, u nekim pričama o potrebama državnih organa, pomislim da je sam Google u pitanju. Mislim da nema potrebe za rasipanjem, a ni za preterivanjem.
Drago mi je što sam čuo da je direktor strategije Telekoma počeo da čita prave stvari (npr. ovaj blog) jer je rekao da nije baš sve u optici i da bakar nije za bacanje kad je BB u pitanju (Ne moraš, Ranko, da priznaš, platićeš piće negde u potaji).
Da ne razočaram kolegu Acu iz Novog Sada, koji mi danas zameri da sam pesimista prema novim trendovima u telekomunikacijama (a pesimista je optimista sa iskustvom!), evo mog jeretičkog na okruglom stolu neizrečenog stava:
1. Srbiji u ovom trenutku nije potrebna Nacionalna širokopojasna mreža (NBN). Za te pare (kad bi ih bilo; ne znam kolike, ali svakako velike!) mogu se uraditi mnogo važnije stvari za narod i državu! Nema realnog opravdanja! Inače, NBN traži mnogo ozbiljniju pripremu, analizu i argumentaciju. To je takav projekat koji bi, s obzirom na neophodno dugo trajanje, morao stalno da se nadograđuje i usklađuje do samog kraja. Ako se ipak kroz NBN radi o nekakvoj mreži od nacionalnog značaja, to je stvar deklarisanja – neka bude, pa šta ispadne na kraju!
2. Lepo je što su kolege iz Ratela pokrenule ovu temu (kao stručnjaci), ali Ratel ne treba da se bavi ovim pitanjem, niti mu je to posao! Sasvim je dovoljno za razvoj broadbanda da obezbede uslove i pravila za liberalniji pristup infrastrukturi, gradnju infrastrukture, bavljenje telekomunikacionom delatnošću, da smanje takse. Predlog za NBN bi eventualno trebalo da pokrene Vlada Srbije odnosno nadležno ministarstvo, ali to je vrlo kompleksan i ozbiljan posao pogotovo u fazi pripreme! Hoću reći mora mu se ozbiljno pristupiti.
3. Bez ozbiljne uloge Telekoma kao najvećeg posednika infrastrukture u Srbiji (i dogovora sa njim) je nemoguće i neozbiljno ulaziti u projekat NBN. Ovo je nepobitna činjenica, dugačka za objašnjavanje ovde i sad.
4. Ako je glavni problem NBN-a infrastruktura, a mnogi su tokom tendera za prodaju Telekoma «kumili i molili» da bar infrastrukturu treba zadržati – šta je sad, kad je prodaja propala, smetnja da pristupe razgraničenju i ostave 100 godina vrednu infrastrukturu državi? To, gospodo, nije nimalo lak i jednostavan posao i tvrdim da nema kapaciteta ni volje da se on sprovede do kraja. Zato se valjda nacionalna mreža traži na drugoj strani.
Odlično je što je okrugli sto o NBN organizovan i što postoji Telfor. Svako će poneti svoje zaključke i imati neko mišljenje. Ja svoje stavljam na uvid internet javnosti i nadam se da će ova tema probuditi moje komentatore.
