Blogodak - srpski blogovi na jednom mestu

Nastavlja se intenzivan rast IPTV tržišta. Prema Gartnerovom istraživanju, ukupan broj IPTV korisnika u svetu krajem ove godine iznosiće oko 19,6 miliona (1,1% domaćinstava u svetu), što je porast za oko 64% u odnosu na kraj 2007. kada je ih bilo oko 12 miliona. Prihod od IPTV usluga porastao je takođe sa 2,3 na 4,5 mlrd $ (porast za oko 94%). Gartner predviđa da će do kraja 2012. biti oko 54,8 miliona IPTV korisnika (2,8% domaćinstava u svetu), a da će prihod tada iznositi oko 19 mlrd.$. Najviše IPTV korisnika trenutno ima u Zapadnoj Evropi (oko 8,2 miliona), dok se najveći prihod ubire u Severnoj Americi (2 mlrd $). Očekuje se da 2012. godine u Kini broj korisnika poraste sa sadašnjih 1,9 miliona na 21 milion. Zapadna Evropa bi prema procenama tada imala 18,8 miliona korisnika.

Pretpostavlja se da svetska ekonomska kriza neće mnogo uticati na tržište telekomunikacionih usluga i tržište zabave. Ako ne bude hleba, biće bar igara. A liči da se operatori od samog IPTV-a neće baš najesti hleba. Vreme je za triple-play, a pošto sledi ekonomska kriza, čak i za quadruple play.

Nedeljne Novosti slute „rat“ mobilnih protiv fiksnih. Ali rata nema, jer i jedni i drugi su na istom zadatku, a i svako ima tj. igra svoju igru. U podacima RATEL-a o prihodima telekomunikacija u Srbiji, koje objavljuju Novosti, pokazano je da za fiksna telefonija još uvek ima svoje mesto u Srbiji, što sam, podsećam vas, i ja onomad konstatovao. Tačno je da se prihodi od fiksne smanjuju iz godine u godinu, a tako će možda biti i ubuduće, jer VoIP tek stupa na scenu. Sa druge strane, Internet kod nas još uvek ne donosi očekivane prihode i rast prihoda, ali to će se svakako narednih godina promeniti. Kad je VoIP u pitanju, ni mobilni operatori nisu bezbedni u pogledu svog prihoda od saobraćaja, jer je govorni saobraćaj izrazito dominantan u mobilnoj telefoniji u odnosu na prenos podataka. Nesporno je ipak da je mobilna telefonija trenutno perjanica kad su prihodi u pitanju. Tipujem ipak da će iduće godine procenat fiksne u prihodu biti veći od sadašnjih 28%, a da će se mobilna pasti ispod sadašnjih 57%.

Bez obzira na „brak u najavi“ fiksne i mobilne, fiksna će zadržati svoj identitet i prihod, pogotovo u Srbiji. Do potpune konvergencije fiksne i mobilne proteći će još mnogo vode Dunavom i Savom, uostalom to zavisi interesa od velikih igrača na telekomunikacionom tržištu (vendora i operatora). Osim toga, i korisnici treba da prihvate tu priču.

Suština za operatora je da korisnici „troše“ usluge, nebitno kako i gde, ali bitno je koliko. Jedini ispravan zaključak bio bi da tehnologija nije više toliko bitna, bitno je zadovoljstvo i komfor korisnika. Nije bitno da li je koka pirgava ili bela, bitno je da nosi jaja.

Cene broadband DSL pristupa na globalnom (svetskom) nivou pale su od početka godine prosečno za oko 20%, utvrdili su analitičari Point Topic-a. Pale su i cene kablovskog brodbanda za oko 12% i cene FTTx pristupa za oko 6,5%.

Bez obzira na ovaj pad cena, DSL ostaje najskuplji vid BB pristupa u pogledu brzine pristupa, tj. u odnosu cene po Mb/s. Zavisno od regiona cene po Mb/s se kreću od 3.80$ u Aziji, 6.23$ u zapadnoj Evropi, 16.10$ u Severnoj Americi do čak 46$ po Mb/s u Africi i na Srednjem Istoku. Interesantno je da su cene kablovskog broadbanda skoro iste u zapadnoj Evropi (4.80$ po Mb/s) i Severnoj Americi (4.89$ po Mb/s), što je, rekao bih, pokazatelj potpune zrelosti te tehnologije i da je neminovan sledeći korak - upgrade na DOCSIS. Cene kablovskog BB u istočnoj Evropi pale su čak za oko 25%. Istraživanje je pokazalo da su cene FTTx usluga vrlo konkurentne u odnosu na DSL i kablovski BB. Svetski prosek cene po Mb/s kod optičkog BB je 4 puta niži tj. jeftiniji od kablovskog, a čak 10 puta od DSL pristupa (podaci iz Q3 2008).

Analiza se odnosi samo na cene „čistog“ BB pristupa (stand-alone tariffs), bez ikakvih paketa, uz koje korisnici, naravno, mogu dobiti još povoljnije cene BB usluga (npr. TriplePlay).

Neću navoditi cene kod nas i u komšiluku, ali lako ćete, dragi čitaoci, sračunati i izvući zaključak. I kod nas je cena po Mb/s pala i kod ADSL i kod kablovskog pristupa, ali smo od Evrope daleko. Kao i u mnogo čemu ostalom. Pozitivnih pomaka ipak ima i to je dobro. Bez obzira na ono : platite isto za nešto više, iako vam to više i ne treba. A kome treba – njemu dobro. Svetu se ne može ugoditi, ali korisniku mora. Ja sam uvek za to da korisnik dobije tačno ono što hoće i da za to pošteno plati. A poznato je da korisnici (bilo koji i bilo čega) za svoje zadovoljstvo ne žale da plate. Samo poštovan korisnik je lojalan korisnik. Borba za lojalnost korisnika je možda nešto najvažnije za operatore u narednim godinama smanjenog ekonomskog rasta.

Prema istraživanju konsultantske kuće IDC, u zemljama srednje i istočne Evrope broj IPTV pretplatnika u 2008. godini porašće za preko 100% u odnosu na 2007 godinu, kada je bilo otprilike oko 290 000 IPTV pretplatnika. Ipak, samo su Češka i Hrvatska premašile „magičnu“ granicu od 100.000 IPTV pretplatnika, dok je u ostalim zemljama usled jake konkurencije kablovskih operatora rast broj korisnika mnogo manji. Takva je npr. situacija u Bugarskoj i Rumuniji, gde je kablovska televizija veoma dobro raširena. Slična situacija je i kod nas, ali važno je što će od iduće godine i Srbija biti uzeta u (IPTV) razmatranje.

Problem sa kojim se najviše susreću IPTV provajderi jeste diferencijacija ponude. Naime, nude se uglavnom isti TV kanali kao i kod CATV, tako da pravi izazov predstavlja ponuda nečeg novog (npr. atraktivan VoD, gaming i sl.). Dobitna kombinacija je inovativnost, cena i jednostavnost korišćenja.

Telekom Srbija Grupa je uspešno predstavila svoju novu uslugu – telepresence (održavanje sastanaka „uživo“ na daljinu) - najavljenu u maju mesecu ove godine. Instalirane i povezane su telepresence sobe na 4 lokacije (Beograd, Banjaluka, Podgorica i Kosovska Mitrovica). U budućnosti će biti omogućeno i korišćenje telepresence-a ne samo između ovih lokacija, već i sa nekoliko drugih evropskih i vanevropskih gradova. Kako je telepresence usluga zasnovana na IP tehnologiji, njeno korišćenje nema ograničenja „u dometu“. Komercijalna upotreba telepresence-a se očekuje od decembra. Cena usluge će zavisiti od broja učesnika, broja lokacija i vremena korišćenja. Telepresence mogu koristiti i biznis i privatni korisnici, ne samo za susrete i sastanke, već i za održavanje prezentacija, intervjua, kurseva, obuka, konferencija za štampu – što je, po mom mišljenju, čak interesantnije od poslovnih sastanaka.

S obzirom da je i Crnogorski Telekom krajem septembra promovisao telepresence između „svojih DT“ lokacija (Budimpešta, Skoplje, Podgorica), možda će biti ostvarena i partnerska saradnja. Pisao sam već da NGN podrazumeva i ostvarenje partnerskih odnosa između provajdera usluga, mreža i aplikacija.

Svaki stanovnik Crne Gore ima bar dva mobilna telefona. Prema podacima koje je saopštila crnogorska Agencija za telekomunikacije i poštansku delatnost, u oktobru je bilo ukupno 1,26 miliona korisnika mobilne telefonije što je za četvrtinu više nego u istom mesecu prošle godine. Stepen penetracije iznosi 204,5% i primetan je blagi pad u odnosu na prethodni period.

Tržišni udeo Promontea sa 504 780 korisnika iznosi 39,8% (u padu), T-mobile-a sa 423 420 korisnika - 33,4 % (u porastu) i m:tela sa 340 260 korisnika - 27,4% (u padu). Najviše postpaid korisnika ima T-mobile 43%, slede Promonte sa 40,1% i m:tel 16,5%. U broju prepaid korisnika vodi Promonte sa učešćem od 39,5%, T-mobajl ima 30,77%, a m:tel 29,7%.
Primetno je da je u odnosu na prethodne mesece smanjen i broj poslatih SMS poruka. Najviše poruka, 42% od ukupnog broja, poslato je iz mreže m:tel-a, a slede Promonte sa 39,6% i T-mobile sa 18,4%.

Analiza kretanja na veoma naprednom crnogorskom „mobilnom“ tržištu, zahvaljujući redovnom objavljivanju podataka od strane nji’ove regulatorne agencije, može biti veoma poučna za druge operatore i druga tržišta. Ostaje mobilni broadband kao šansa...

Opšti trend je da se zaposlenima omogući komfornija komunikacija, da imaju virtualnu kancelariju i da budu nezavisni i nesputani u odnosu na lokalnu mrežu ili fiksni telefonski priključak. Drugim rečima, njihova dostupnost i mogućnost komunikacije ne treba da zavisi od toga da li su u kancelariji ili nisu. Kada ste u kancelariji, obično koristite svoj lokalno umreženi PC i svoj fiksni telefon, putem žične veze ili bežične (802.11 Wi-FI) veze. Kada niste u kancelariji (i čak niste ni u firmi), koristite (samo) svoj mobilni telefon za razgovore, razmenu mailova ili nekih podataka. To se, naravno, odvija putem bežične komunikacije, obično preko GSM/3G mobilne mreže. Tehnologije koje omogućavaju mobilnost korisnika nisu obavezno i deo fiksno-mobilne konvergencije.

FMC (fiksno-mobilna konvergencija) nije nova tehnologija. U svojoj suštini, FMC označava mogućnost ponude govornih i data usluga preko mobilnog aparata. FMC je zapravo konvergencija žičnih i bežičnih tehnologija u jedno jedinstveno rešenje. U FMC svetu imaćete samo jedan telefon i samo jedan telefonski broj preko koga ćete komunicirati i kod kuće i na radnom mestu i van radnog mesta odnosno van kuće. Tip mreže preko koje ostvarujete komunikaciju uopšte nije bitan. Efekat konvergencije jesu smanjeni troškovi i povećana efikasnost, jer se, hajde da kažemo, „objedinjenjem“ fiksne i mobilne mreže smanjuje broj „telefonskih“ aparata, pojednostavljuje održavanje mreže i smanjuju troškovi isporuke servisa (posebno rekao bih govornog servisa). Sama mogućnost da preko mobilnog aparata razmenjujete i podatke znatno poboljšava i unapređuje i radnu efikasnost zaposlenih.

Iako još nije sazrelo za fiksno-mobilnu konvergenciju, sve više proizvođača opreme nudi FMC rešenja. Tu prednjače ponuđači mrežne (tj. ne mobilne) opreme. Trenutno se reklamiraju dva osnovna rešenja za FMC : jedno je IP-PBX proširenje (IP-PBX extension ili tzv. single-mode), a drugo je Wireless - Wi-FI konvergencija (ili tzv. dual-mode). Kod IP-PBX proširenja omogućava se da klasičnim mobilnim telefonom (u koga se instalira poseban softver za IP telefoniju) ostvarujete vezu direktno sa lokalnom IP-PBX vašeg preduzeća. U preduzeću mora postojati i gataway koji povezuje lokalnu PBX sa mrežom mobilnog operatora. Dakle, vaš mobilni telefon u ovom slučaju radi i služi kao tradicionalna telefonska linija. Tako možete imati (i imate) isti broj i kada jeste i kada niste u svojoj kancelariji, a možete koristiti i sve uobičajene PBX usluge (npr. skraćeno biranje, prosleđivanje poziva, konferencijsku vezu i sl.). Neću reklamirati koje firme nude ovo rešenje, samo ću reći da su veoma poznate kao proizvođači mrežne opreme.

Kod dual-mode rešenja, kada ste van kancelarije koristite mobilnu mrežu, a kad ste u kancelariji koristite WLAN za vezu sa lokalnom PBX. Pri tome, naravno, koristite svoj mobilni aparat koji mora imati ugrađene radio primopredajnike za više radio mreža (jedna za mobilnu mrežu, druga za wireless 802.11 voice). Isti proizvođači koje nisam pomenuo maločas nude i ovo rešenje.

Može se zaključiti da u oba FMC scenarija, ključni element jeste telefon tj. korisnički aparat. E sad, ko će usaglasiti sve neophodne preformanse telefona, vek trajanja baterije i standarde neophodne da bi FMC rešenja postala opšte prihvaćena i komforna. Nesporno je da je što se tiče mogućnosti koje nudi FMC veoma atraktivna i poželjna za korisnike, ali trebaće vremena da zaživi.

U svom najnovijem intervjuu generalni direktor Telekoma Srbija objasnio je razloge poskupljenja telefonske pretplate i impulsa. Glavni (i najubedljiviji) razlog je, čini se, to što u maju naredne godine stiže na plaćanje prva tranša zajma, uzetog od City banke za kupovinu Telekoma Srpske, u iznosu od 300 miliona Evra ! To je zaista ozbiljna suma čak i za državu, a kamo li za preduzeće. Na to se još nadovezala i svetska finansijska kriza, trend pada profita mnogih telekom-operatora i zato je poskupljenje takvo i toliko.
Plan Telekoma je da do kraja 2010. godine razdvoji sve dvojnike, kojih trenutno ima oko 180.000 a za njihovo razdvajanje treba izdvojiti više od 160 miliona Evra. To je mnogo posla i mnogo para.
Za ostale interesantne detalje, preporučujem da pročitate intervju.

Hrvatski Telekom (T-HT) je, od svog starta septembra 2006. do danas, dostigao cifru od 100.000 IPTV korisnika svoje “MAXtv” IPTV usluge. U odnosu na jun 2008. broj IPTV korisnika se povećao za 40%. MAXtv ponuda obuhvata preko 100 TV kanala, VoD sa bazom od preko 2000 filmova, HD sadržaj i PVR uslugu, koja se može aktivirati čak i "remote" - telefonom ili SMS-om.

T-Com u Hrvatskoj ima trenutno oko 403.000 broadband korisnika i 1,5 miliona pretplatnika fiksne telefonije.

Šta reći osim - respekt ! Nije sve u veličini, ima nešto i u relativnom odnosu – cifara, se raz’me. Krajnje je vreme da i naši dečki počnu da delaju. Štefica već gleda IPTV, pa bi valjalo da Bata postane novi predsednik UO TS. Iako je Bata za to sigurno SPSoban, kažu da ipak traži neko SPOsoban. Prvo to, pa onda ono.

Osvojiti ili zadržati korisnika u savremenim uslovima znači interdisciplinarno delovati na širokom frontu. Objediniti i integrisati sve informacije, analize, mogućnosti i veštine, sve u svrhu ostvarenja cilja i uspeha. To se može samo zajedničkim radom svih zaposlenih u firmi tj. timskim radom. Jeste da tu nema tajni i velike mudrosti, ali nije sve ni tako prosto i jednostavno. Raditi timski, stvoriti dobar tim – to je danas čitava nauka.
Tim čini mala grupa ljudi međusobno komplementarnih znanja i veština koji imaju zajednički cilj i svrhu, osećaj međusobne i zajedničke odgovornosti, uzajamnog uvažavanja i poštovanja.
Tim mora da poseduje kvalitet, da bude efikasan i funkcionalan (skladan). Nije lako napraviti dobar tim. Onaj koji u tome uspe zaslužuje respekt. Od principa koji su važni za uspešno funkcionisanje tima izdvojio bih dva :
1. Precizno određivanje misije tima, pojedinačnih zaduženja i načina rada.
2. Otvorena, slobodna i aktivna komunikacija, uz puno uvažavanje tuđeg mišljenja i ideja.
Dobri članovi tima mogu se odrediti raznim naučnim programskim metodama, a od karakteristika moraju imati visoki stepen prilagodljivosti i saradnje, koji se kombinuju sa radnim iskustvom, samopouzdanjem, komunikativnošću, spremnošću za preuzimanjem odgovornosti. Odlučujuću ulogu u radu i uspehu tima, kao i najveću odgovornost, ipak ima rukovodilac tima.
Postoje tri načina pravljenja tima od kojih su dva dobra i jedan loš. Dobro je da menadžment firme odredi vođu i dozvoli mu da sam izabere članove tima. Dobro je i da menadžment odabere članove tima i dozvoli im da sami izaberu vođu. Loše je ako menadžment izabere i vođu i članove tima.
Dobar tim se ne stvara „preko noći“, niti slučajno. Za dobar tim potreban je ozbiljan, odgovoran rad i - vreme. Uslov za stvaranje tima je postojanje sistema. A sistem (čitaj: pravila igre), to je ono što se u zemlji Srbiji često izbegava i izvrdava. Stvaranje dobrog i uspešnog tima je ne samo potreba nego i uslov opstanka svake firme u uslovima tržišne konkurencije i borbe za svakog korisnika. Tačno, sve ovo je važno ako igrate u jakoj ligi.