Nedeljnik NIN je
objavio vest o kojoj se odavno šuška. Navodno je dogovoreno da Deutsche Telecom (DT) kupi 30% plus 1 akciju Telekoma Srbija, čime bi praktično stekao pravo upravljanja kompanijom. Očekuje se da do kraja juna Telekom postane otvoreno akcionarsko društvo, pri čemu će građani dobiti 15% akcija, a bivši i sadašnji zaposleni 12% akcija. Objavljen je i
demanti te vesti i iz kabineta Predsednika Republike i iz Telekoma. Skoro da nema medija koji nije objavio ove dve vezane vesti.
Demanti me ne čudi, sve i da je NIN, koji je u vlasništvu nemačkog kapitala, objavio proverenu informaciju. Očigledno je da je odavno sve samo pitanje dana i pitanje para. Biće da Nemci ovde vrše pritisak i malo obaraju cenu Telekoma. Ali da vidimo kako stoje činjenice:
Pretvaranjem u otvoreno akcionarsko društvo nema prava preče kupovine koju sada OTE odnosno DT ima. Ako se trgovina državnim delom ostavi za posle juna, verovatno će DT pohrliti da prvo otkupi akcije manjinskih akcionara, pa da onda ponudi državi za resto do upravljačkog paketa. To će za državu svakako biti manje para. Povoljnije je verovatno da se o ceni prodajnog paketa razgovara i dogovori pre podele akcija. Tržište i berza posle nek čine šta-god.
Verovatno je Vlada iz druge licence izvukla pouke da ono što očigledno mora da se proda, bolje je prodati na vreme tj. ranije, nego čekati. Da se Telekom prodavao pre par godina, to bi bila sasvim druga cifra i druga priča. Sad će svi da pričaju da je malo. Podsetiću da je u doba vlade pokojnog Zorana Đinđića od Italijana kupljen njihov deo od 29% za celih 195 miliona evra i to na rate, a da je u tu cifru ušao i dug koji je Telekom Srbija imao prema Telekomu Italija!
Druga objavljena nejasnoća koja se pominje u NIN-u jeste da će se prodaja DT-u obaviti na tenderu u oktobru sa početnom cenom od jedne mlrd evra. Ako će biti tender otkud znaju da će da kupi baš DT?
Milijarda za 30% kažu «malo je», ja lično mislim da u ovim uslovima nije, naročito ako bude brzog keša. Zavisi šta se hoće, a poznato je kako naša vlast stoji sa strategijom. Država bi sigurno trebalo da ostavi sebi nešto od vlasništva u Telekomu, bar preostalih 22%, jer će se novi gazda sigurno truditi da maksimizira dobit i što pre vrati uloženo, a tog kolača će se i država omrsiti. Drugo, biće i neko mestašce u upravnom odboru, nešto kao u NIS-u otprilike, nije za bacanje.
Šta će DT raditi kad dođe (i ako dođe) – jasno je iz primera u okolini: ulaganja će minimizirati sve dok se ne iskoriste svi postojeći resursi i mogućnosti, redukovaće postojeći kadar za par hiljada i vršiti pritisak na nadležne da povećaju cene gde god im se učini da je dobro da se povećaju. Dakle, ništa neobično i ništa neočekivano od kapitalista. Doduše, Nemci će se sresti i sa malim problemima oko vlasništva u po dve telekom-kompanije i u Bosni i u CG, ali odlučiće oni kako će.
Da li je za Telekom dobra ovakva halabuka? Može li da utiče na poslovanje i vrednost kompanije? Na poslovanje tako-tako, ali na vrednost teško. Možda je to strah od priče o «izvikanoj devojci», jer uvek u tom kalabalaku neko proturi i nešto što potencijalnom «mladoženju» neće da se svidi. Ali ko još misli da su neke informacije danas tajna? Sve se zna samo je pitanje upotrebe.
