Blogodak - Svi postovi sa bloga: Svet telekomunikacija

Svi postovi sa bloga: Svet telekomunikacija

Odlazak iLegende

Svet telekomunikacija - 08.10.2011, 00:23:09

Normal 0 MicrosoftInternetExplorer4 /* Style Definitions */ table.MsoNormalTable {mso-style-name:"Table Normal"; mso-tstyle-rowband-size:0; mso-tstyle-colband-size:0; mso-style-noshow:yes; mso-style-parent:""; mso-padding-alt:0cm 5.4pt 0cm 5.4pt; mso-para-margin:0cm; mso-para-margin-bottom:.0001pt; mso-pagination:widow-orphan; font-size:10.0pt; font-family:"Times New Roman"; mso-fareast-font-family:Batang;}
Otišao je guru Apple-a Steve Jobs (1956-2011). Legenda odlazi u legendu. Opaka bolest je ostavila mnoge njegove ideje nerealizovanim. Talentovani, kao po pravilu, uvek odlaze prerano. Čovek sa vizijom, sjajan prezentator, inovator, preduzetnik koji je na proizvod gledao iz ugla korisnika, čovek koji je uvek mislio drugačije i učio druge da misle drugačije (think different!). Zbog toga sam i rešio da mu ovde, na mom blogu, napišem omaž.

Ja nisam imao ni Apple II, ni Mac, ni iTunes, ni iPod, nemam ni iPhone, ni iPad. Imam i imao sam neke druge slične spravčice. Ne ložim se na stvari, makar znao da su dobre, da su kvalitetne, da su extra. Mene fasciniraju ljudi. Takvi kakav je bio Stiv. Lideri, motivatori, kreativci, znalci, oni koji u jednostavnom duksu i farmerkama, i pored svih miliona koje imaju, izađu pred raju da pričaju o onome što vole, o čemu sanjaju i o realnosti ostvarenja snova. I pokazao svima da je realno, ako istrajete. Steva je svojim vizijama i svojom kreativnom strašću pomerao granice. Stvarao za svet, za narodne mase, bez obzira što je svoj softver i hardver uvek držao pod kapom. Zato je valjda Apple sinonim za pouzdano i dobro. Ja sam više za open source, ali Stiv je, rekoh već, uvek mislio drugačije.

Sam je definisao suštinu i smisao svog života i bitisanja: “Being the richest man in the cemetery doesn’t matter to me. Going to bed at night saying we’ve done something wonderful, that’s what matters to me.”

Stiv Džobs je nesumnjivo ostavio neizbrisiv trag u svetskim razmerama. “Lepo” je videti da širom sveta ljudi odaju počast Stivu i njegovom liku i delu, to je danas retkost, pogotovo što se radi o vlasniku velike kompanije. Stiv je učinio mnogo za ceo svet, a ja ću se uvek na YouTube-u vraćati njegovim inspirativnim govorima i predavanjima. Slava mu!

Uticaj FTTH na izbornu pobedu

Svet telekomunikacija - 05.10.2011, 20:01:36

Prema podacima FTTH koncila (FTTH Council) u Severnoj Americi ima preko 7,6 miliona FTTH pretplatnika, a preko 22 miliona domova ima mogućnost optičkog priključka (FTTH home passed). U odnosu na prošlu godinu, to je za 1,15 miliona pretplatnika više (18%) odnosno za 2 miliona (10%) više domaćinstava povezanih optikom. Uočite da tek svaki treći korisnik koristi priliku da iskoristi svoj optički priključak!

I ARPU FTTH pretplatnika je porastao sa prosečnih 136$ na 143$. Ova cena mi deluje gotovo nestvarno za naše prilike. Najveći porast broja korisnika beleže Kanada (5%) i Meksiko i Karipske zemlje (po 4%). U SAD je, kao što znate, kriza ;). Ipak, u ukupnoj broadband penetraciji u Severnoj Americi, FTTH učestvuje sa skromnih 5% (kablovska 45%, DSL 35%, wireless 12%). Negde sam pročitao da Meksiko ima interesantan FTTH model, moraću da istražim detaljnije, jer su poredivi sa nama.

U modi su diskusije oko uticaja broadbanda odnosno FTTH na rast GDP (bruto društvenog proizvoda), pa su tako u Americi izračunali da u gradovima gde je implementiran, FTTH doprinosi otvaranju dodatnih 35 radnih mesta i prilivu novih 500.000$ prihoda lokalnom budžetu, na svakih 1000 povezanih domova. Istina je da je među FTTH korisnicima znatno povećan broj onih koji rade na daljinu tj. od kuće (telecommuting) i da su otvorena mnoga nova mala "kućna" preduzeća. To i jeste prava mogućnost i šansa koju pruža brz i kvalitetan Internet pristup.

Možda je ovo prilika i nova predizborna tema za domaće političare, jer prethodna reklama za nova radna mesta nije uspela. Ova bar deluje mnogo realnije, a i primamljivije: rad od kuće i da si budeš gazda na firmu, ih! Kamo lepe sreće da neko od političara pročita ovo i krene da agituje za širenje broadbanda u Srbiji! Radi pretraživača ponoviću ključnu reč "nova radna mesta". No, budimo realni, nije dovoljno uvesti FTTH i ostali broadband da bi se osvario opštenarodni napredak, makar i za 1-2% GDP kako obično navode.

Bakar vredi

Svet telekomunikacija - 04.10.2011, 01:01:24

Normal 0 MicrosoftInternetExplorer4

st1\:*{behavior:url(#ieooui) } /* Style Definitions */ table.MsoNormalTable {mso-style-name:"Table Normal"; mso-tstyle-rowband-size:0; mso-tstyle-colband-size:0; mso-style-noshow:yes; mso-style-parent:""; mso-padding-alt:0mm 5.4pt 0mm 5.4pt; mso-para-margin:0mm; mso-para-margin-bottom:.0001pt; mso-pagination:widow-orphan; font-size:10.0pt; font-family:"Times New Roman";}
Bez obzira što se i tamo kradu bakarni kablovi, u Engleskoj i Nemačkoj veliki operatori BT i DT nastavljaju sa forsiranjem pružanja broadband usluga preko bakra. A DT i BT su u svojim zemljama isto što i Telekom Srbija u Srbiji. Nemci su precizno izračunali da im za povezivanjem svakog nemačkog domaćinstva optičkim vlaknom treba negde oko 80 mlrd € i da bi im se investicija vratila za nekih 10 do 25 godina, kako gde. BT svoju broadband budućnost vidi kao 20% BB korisnika preko optike, a 80% preko bakra. Radije grade FTTC (do kabineta) nego FTTH (do kuće). Sa VDSL2 uz tehniku vektorizacije (otklanjanja šuma i preslušavanja) po bakru se već može dostići i celih 100 Mbps, a i rastojanja za pristojne brzine i full servis su znatno veća.
Šta će ljudi, imaju veliku bakarnu mrežu, nije baš za baciti, može i da se proda štošta od kapaciteta (unbundling), a sve što donosi novac u ova krizna vremena – valja itekako. Dakle, veliki operatori nemaju razloga da se stide bakarne mreže, iako se alternativni operatori hvališu modernim fiber pristupom. Kad ste novi na tržištu i kad imate greenfield investiciju, naravno da ćete graditi FTTB/FTTH i da nećete graditi novu bakarnu mrežu. To ne znači da su ovi stariji operatori zaostali u tehnologiji i razmišljanju, jer svrha i cilj je zadovoljiti korisnika i pružiti mu adekvatan servis za koji on hoće da plati.
Uostalom, veliki operatori, a među njima i domaći Telekom, pored fiksne imaju i mobilnu, pa mogu malo i da kombinuju broadband. Ne sme se ipak zaboraviti da se 80% mobilne komunikacije obavlja indoor odnosno iz kuće i kancelarije i da je kombinovanje mobilnog BB pristupa sa fiksnim, glavni izazov velikih operatora. Fiksna nije rekla poslednju reč (i neće) – ponovo podsećam one koji su je prerano i pogrešno otpisivali. Slično važi i za bakarnu mrežu, osim ako neko ne misli da je previše bogat ili previše bahat. Nije važno da li je mačka crna ili bela, važno je da lovi miševe. Oprostite, dragi korisnici (i ja među vama), na ovoj metafori, ali u pitanju su dobre mačke. Možete da ih menjate, mogu da vas iznerviraju, ali ne i da vas smažu, a to najvažnije! Da smo živi i zdravi!

5 giga grehova

Svet telekomunikacija - 22.09.2011, 00:01:36

!-- /* Font Definitions */ @font-face {font-family:Batang; panose-1:2 3 6 0 0 1 1 1 1 1; mso-font-alt:바탕; mso-font-charset:129; mso-generic-font-family:auto; mso-font-format:other; mso-font-pitch:fixed; mso-font-signature:1 151388160 16 0 524288 0;}@font-face {font-family:"\@Batang"; panose-1:0 0 0 0 0 0 0 0 0 0; mso-font-charset:129; mso-generic-font-family:auto; mso-font-format:other; mso-font-pitch:fixed; mso-font-signature:1 151388160 16 0 524288 0;} /* Style Definitions */ p.MsoNormal, li.MsoNormal, div.MsoNormal {mso-style-parent:""; margin:0cm; margin-bottom:.0001pt; mso-pagination:widow-orphan; font-size:12.0pt; font-family:"Times New Roman"; mso-fareast-font-family:Batang; mso-ansi-language:SR; mso-fareast-language:KO;}h1 {margin-top:7.65pt; margin-right:0cm; margin-bottom:7.65pt; margin-left:0cm; mso-line-height-alt:13.2pt; mso-pagination:widow-orphan; mso-outline-level:1; font-size:31.0pt; font-family:"Times New Roman"; mso-fareast-font-family:Batang; mso-fareast-language:JA; mso-bidi-language:MR;}@page Section1 {size:612.0pt 792.0pt; margin:72.0pt 90.0pt 72.0pt 90.0pt; mso-header-margin:36.0pt; mso-footer-margin:36.0pt; mso-paper-source:0;}div.Section1 {page:Section1;}-->

Marketing menadžeri obično kažu: “O konkurenciji sve najbolje!” Slušaoci znaju da je to, realno, samo maska i veštačka uglađenost. Ne morate obavezno da mislite loše, ali sve najbolje je baš preterano. I netačno 100%. Cisco je “skinuo rukavice”, prekršio taj običaj i otvorio sajt na kome “opanjkava” (južnjački glagol) svog takmaca Juniper Networks. Opleli su i na Cisco-blogu. Pravi im negativni marketing i optužuje ih da varaju svoje korisnike dajući neka preterana tj. lažna obećanja. Neki bi rekli da je ipak svaka reklama – reklama ili da se za dobrim konjem prašina diže. Verovatno ima nešto u tome što im baš Juniper smeta, pa su rešili da korisnicima i kupcima networking opreme ”otvore oči”. U Juniperu se mnogo ne obaziru na optužbe, kažu da se Cisco opet malo “pogubio”, a da oni rade u skladu sa željama i potrebama korisnika.Da ne bude po onoj našoj “Dok se dvoje svađaju...”, jer Kinezi ćute i rade, a AlcaLu pokazuje ozbiljnost i sve više se nameće i u IP networking oblasti. Ne znam da li je u nekoj oblasti bilo nešto slično ovome, ali mene je malo iznenadio način.

Šta je potrebno za razvoj FTTH/B kod nas?

Svet telekomunikacija - 20.09.2011, 00:01:16

Ako prolazite nekim novobeogradskim ulicama videćete male useke u asfaltu na trotoarima. To su tragovi mikrorova u koji se polažu optički kablovi, uglavnom za FTTH/B potrebe (FTTH/B, eng. - optika do kuće/do zgrade). Čuo sam da to radi privatna kompanija, verovatno sa potrebnim odobrenjima gradskih organa. Kome, za šta i kako je namenjena ova infrastruktura, saznaće se pre ili kasnije. Stvari se pokreću i verovatno će se uskoro pojaviti i neki alternativni telco operatori koji će posredstvom nekih FTTx tehnologija nuditi telekomunikacione usluge korisnicima. Ok, to je dobro za razvoj srpskih telekomunikacija, a evo šta je, po meni, neophodno za razvoj FTTH/B tehnologija kod nas (a možda i šire):
• Konkurentnost na tržištu• Zahtevi/ potreba za većim bitskim protocima• Kontinuirane investicije operatora• Podrška države (regulative) i lokalnih vlasti (ne obavezno finansijska)• Razvoj ICT kao nacionalni cilj
Dodajte još nešto ako mislite da treba, ali u oskudici mnogo čega sa ove liste dobro je doći optikom što bliže korisniku, a onda će se rešenje nekako naći i biće i koristi za sve. Bez te "šire" koristi, džaba vam posao!

Šansa za mobilni broadband

Svet telekomunikacija - 19.09.2011, 23:17:45

Normal 0 MicrosoftInternetExplorer4 /* Style Definitions */ table.MsoNormalTable {mso-style-name:"Table Normal"; mso-tstyle-rowband-size:0; mso-tstyle-colband-size:0; mso-style-noshow:yes; mso-style-parent:""; mso-padding-alt:0cm 5.4pt 0cm 5.4pt; mso-para-margin:0cm; mso-para-margin-bottom:.0001pt; mso-pagination:widow-orphan; font-size:10.0pt; font-family:"Times New Roman";}
Koji faktori su najbitniji za razvoj mobilnog broadbanda u nekoj zemlji?
ARPU kod fiksnog broadbanda (ARPU, eng. – prosečan prihod po korisniku): što je veći, bolje je za razvoj mobilnog broadbanda. Ukazuje na broadband razvijeno tržište i na korisnike koji znaju šta je broadband, troše ga i ne mogu bez njega. Da bi ga imali uvek i svuda, rešenje je mobilni broadband!
GDP (BDP) po glavi stanovnika: što veći, to bolje. Bogatija i razvijenija zemlja - ljudi mogu da troše više na ICT.
Najava implementacije LTE: u zemljama gde se očekuje puštanje LTE tehnologije, može se očekivati i rast mobilnog broadbanda koji je imanentan LTE tehnologiji.
Pokrivenost stanovništva fiksnim broadbandom: što veća raspoloživost fiksnog broadbanda, manje ima prostora za rast mobilnog broadbanda. Tamo gde nema fiksnog broadbanda, mobilni broadband je spas i premija za korisnike. Za naše uslove, ovo je možda najbitniji faktor. Slično kao za kablovsku TV i IPTV – manje su šanse za uspeh IPTV-a u gradovima gde su već odavno razvijene mreže kablovskih operatora, a ograničavajući faktor u manjim sredinama može biti jedino cena. Dakle, atraktivna cena i ekskluzivnost je apsolutno dobitna kombinacija.
ARPU kod mobilnog broadbanda: ako se danas manje troši na mobilni broadband nema razloga za brigu. Ima šanse da se atraktivnijom ponudom i boljom pokrivenošću (boljim kvalitetom mreže) troši sve više i više. Visok ARPU mobilnog broadbanda u današnje vreme često ukazuje na ograničen broj (dobro platežnih) korisnika, visoke cene, ograničenu konkurenciju, a samim tim ne obećava proširenje baze novih korisnika.
Penetracija mobilnog broadbanda u razvijenim i bogatim ekonomijama kreće se oko 20%, dok je u zemljama u razvoju reda jednocifrenih procenata.
Iz priloženog se lako može zaključiti kakve su šanse za razvoj mobilnog broadbanda u Srbiji. Može ga biti više i biće ga sigurno više, ali hoće li i koliko biti isplativ, veliko je pitanje. Telenor i VIP imaju jasan cilj i strategiju, napadaju Telekom i u sferi mobilnog i u sferi fiksnog broadbanda. Operatori koji «furaju» i mobilni i fiksni broadband moraju da preispitaju svoj strateški put, jer nije naivno i mora se biti pametan. Kolač u Srbiji nije više tako veliki.

Šta se krije ispod pokrivenosti

Svet telekomunikacija - 01.09.2011, 00:01:18

Čitam po forumima iskustva korisnika o kvalitetu mobilnog broadbanda kod nas tj. o 3G internetu. Od full zadovoljnih do očajnika! Sa druge strane, znam da se operatori hvale pokrivenošću teritorije i stanovništva, koju proveravaju tzv. driving testovima. Sedne ekipa u auto, vozi se po gradu i okolini i meri intenzitet 3G signala. Pokriveno! Da se malo zađe po unutrašnjosti zgrada, a tu su i tradicionalne prirodne prepreke radio signala koje se u različitim uslovima različito ponašaju, (drveće, soliteri, uzvišenja, udubljenja, cigla, armatura). možda bi se otkrilo i još nešto oko pokrivenosti. Neću otkriti toplu vodi ako kažem da pokrivenost ne odgovara baš uvek i kvalitetu i snazi signala. Najbolja ilustracija izrečenog su neretko komšije koje na terasi ili prozoru pričaju preko mobilnog.

Međutim, da bi se izbegla interferencija i omogućilo višestruko korišćenje (re-use) frekvencija po ćelijama mobilne mreže, snaga signala mora biti kontrolisana. U manjim ćelijama mora se smanjiti, dok u ćelijama veće pokrivenosti može biti i veća (jači signal). Snaga signala je ustvari sasvim dovoljna u svakoj ćeliji, a ono što utiče na njene varijacije je interferencija i broj istovremenih korisnika na baznoj stanici.
Potrebe odnosno zahtevi korisnika direktno utiču na dizajn mobilne mreže. Čak rekao bih da ga “ugrožavaju”. U zonama guste naseljenosti obično se postavlja više baznih ćelija, koje imaju manju oblast pokrivanja, a samim tim i manju predajnu snagu. Sa druge strane, mobilni operatori gotovo neprekidno ulažu u poboljšanje svojih mreža. Naravno da ih onda frustrira loše iskustvo korisnika.
Glavni problem kod 3G interneta jeste kvalitet signala (održivost 3G veze) koji direktno utiče na iskustvo korisnika. Pokrivenost 3G mrežom ne podrazumeva i dobar 3G servis! Zato bi bilo u obostranom interesu da operatori budu fleksibilniji sa korisnicima koji hoće da raskinu svoje ugovore za mobilni broadband usled nezadovoljstva uslugom.
Verovatno se (a i siguran sam u to) u daljem razvoju mobilnog broadbanda ne može izbeći offload saobraćaja, piko i femto ćelije – ali to mora da bude neka nova priča ovde na blogu.

Serija o Džordžu

Svet telekomunikacija - 31.08.2011, 23:56:45

Telekom operatori ulažu značajna sredstva u svoju mrežu, ali mnogi pokušavaju i da se oprobaju na drugom terenu – polju medija, produkcije i isporuke multimedijalnih sadržaja. Pokušavaju da pronađu svoj biznis i u isporuci TV sadržaja. Koje su konsekvence novog angažmana, ključni faktori za uspeh, opasnosti koje vrebaju, razlozi koji ih navode na taj posao i strategije koje će koristiti – verujem da operatori sve to zaista znaju i da znaju šta hoće i kako hoće. Verujem i da žele da malo promene digitalni svet medija, da malo uštinu od kolača kablovskih operatora. Do sada su operatori prenosili sadržaje (glas, podaci) koje su prevashodno korisnici generisali i nudili jedni drugima, a sada operatori žele da sadržaje nude korisnicima. Ok, zadovoljstvo je u davanju!

Licenciranje TV programa zna da bude nezgodna igra u kojoj ponekad učestvuje više zainteresovanih, a glavni “problem” na kraju je prihvatanje sadržaja od strane korisnika. Uz sve to, tu je i konkurencija kablovskih i satelitskih operatora. Da li telekomi zaista mogu da naprave bolje deal-ove za programe od TV kuća koje se time godinama bave? Jako je važno zadržati dugoročnu raspoloživost ponude programskih sadržaja.
Uopšteno, uslov za uspeh je kvalitet servisa (programa) i dobro iskustvo korisnika umiksovano sa tehnološkim inovacijama koje to obezbeđuju (npr. IPTV). Ništa sporno ako je sve to isplativo na kratak i/ili duži rok. Ništa sporno u tome ako trošite svoje pare. Ako vam je to isplativo – možete i slona učiti da leti.
Ovo jeste doba velikih i dramatičnih promena u telekomunikacijama (a i šire). Tehnologija itekako utiče na medije, ali i mediji na tehnologiju. Da li će Internet video da “ubije” biznis kablovskih TV operatora? Da li će online kanali i Internet video distribucija da omogući dobar biznis telekom-operatorima? Mišljenja su oprečna, ali, rekao bih, niko ne sme da se kladi.
Mislim da je glavna začkoljica u komfornosti terminalnih aparata (tableti, smartfonovi, da ne govorimo o mobilnim običnim ili tzv. feature aparatima). Mala slika na ekranu mobilnog aparata naspram velike TV slike i ugođaja gledanja nema nikakve šanse na pobedu. Slično kao i u priči PC protiv tablet-računara, ko god ušao ili izašao iz PC biznisa. Poslednja istraživanja pokazuju da se gledanje TV-a, kao običaj, čak povećava sa pojavom mogućnosti gledanja Internet sadržaja (TV aparati sa Ethernet portom!, ima ih i kod nas). Mogu još ohoho da pišem o ovome, ali zaključiću samo da Internet video umnogome preti da poremeti i ugrozi današnji TV biznis. Treba li nekome da pričam o famoznoj popularnosti YouTube-a? Uostalom, za proizvođače sadržaja su sve TV kuće, operatori i provajderi servisa samo još jedno koleno (posrednik) između njih i gledalaca tj. korisnika. Ako je tu Internet, dokle će im trebati posrednici?
Mobilni video do danas nije baš uspeo da se značajno probije do korisnika, bez obzira na njegovu privlačnu ekskluzivnost. O nekoj masovnoj upotrebi, koja je ključ dobre zarade, mislim da nema ni govora. Telekom operatori imaju svoj osnovni (core) biznis i od njega još uvek mogu dobro da žive. Sve ostalo, ukoliko se isplati i može da napravi dobit , nije i ne mora biti isključeno, ali gubljenje fokusa i rasplinjavanje može da bude vrlo opasno. Samo je petica odlična ocena, a Radovan treći je večna inspiracija, pa i za naslov ovog teksta!

Dobra priča u njihovoj mreži

Svet telekomunikacija - 20.08.2011, 20:03:33

Privatni mobilni operatori u Srbiji nastavljaju sa dobrom praksom redovnog objavljivanja kvartalnih izveštaja o poslovanju. Time nam, svakako, pomažu da pratimo kretanja i trendove na srpskom mobilnom tržištu. Svesrdno pozdravljam transparentnost, pravovremenost i otvorenost u informisanju! Verujem da korisnici i stručna javnost to zaslužuju.

I VIP i Telenor beleže značajan rast prihoda i dobiti, uz povećanje i broja korisnika. U nedostatku zvaničnih informacija, ostaje da verujemo da je i Telekom ima sličan trend i da srpske mobilne telekomunikacije odolevaju ekonomskoj krizi, čak i osetno napreduju.
Prihod Telenora u prvih 6 meseci 2011. iznosi oko 18,1 mlrd dinara (oko 180 mil €), a VIP-a oko 6,6 mlrd dinara (65,6 mil €). U Telenoru kažu da trenutno imaju 3.061.000 korisnika, dok VIP ima preko 1,5 miliona.
Moja jedina zamerka tim izveštajima je u izračunavanju tržišnog učešća: Telenor kaže preko 35%, VIP egzaktno 14,7%, a pitam se otkud znaju ako nemamo podatke iz Telekoma za konkretni period (mada, možda Ratel ima, pa im ša'ne).

Podaci koji su me malo iznenadili su – investicije! Telenor je u samo u drugom kvartalu 2011. uložio oko 13,5 miliona € u modernizaciju mreže, dok je VIP u prvoj polovini godine uložio čak 29,9 miliona €. Ulaganja su im znatno veća nego prošlogodišnja u istom periodu, posebno kod Telenora (skoro 3 puta). Na osnovu ovoga, može se zaključiti da će mobilni Internet u Srbiji tek da doživi ekspanziju i da korisnici mogu očekivati dobru pokrivenost i dobre brzine protoka (HSPA+).

Poredio sam malo ove podatke sa podacima iz vrlo sadržajnog Izveštaja Telekoma Srbija o poslovanju za 2010. godinu gde piše:
MTS 5,5 miliona korisnika (360.000 manje nego u 2009.!), a poslovni prihod u celoj 2010-oj 36 mlrd dinara; MTEL Srpske 1,3 miliona mobilnih korisnika, prihod mobilne 15,7 mlrd dinara, a ceo Telekom Srpske ima poslovni prihod 25,6 mlrd dinara; MTEL CG 445.000 korisnika, prihod 4,8 mlrd mobilna, a 6,1 mlrd dinara ceo MTEL CG.
I da ponovimo: Telenor 3 mil korisnika, šestomesečni prihod 18,1 mlrd dinara; VIP 1,5 mil korisnika, šestomesečni prihod 6,6 mlrd dinara.

Zaključak poređenja bio bi sledeći: VIP Srbija se po biznisu (broj korisnika-prihod) približava mobilnom MTEL-u Srpske, dok Telenorov biznis koji je do sada bio u rangu MTEL-a Srpske polako grabi ispred. Ako bi rekli da je biznis MTEL-a Srpske i CG "rame uz rame", isto važi i za MTEL CG. MTS je, nažalost, u biznis sferi znatno ispod svih navedenih "kompanjona" (broj korisnika-prihod). Ukoliko Telenor održi trend rasta iz prve polovine ove godine, a MTS bude na nivou rezultata iz 2010. godine, Telenor će sa 2,5 milona korisnika manje imati gotovo isti prihod kao MTS! Ne znam šta reći, a rekao bih. Elem, dobro bi bilo da imamo sveže podatke i iz najvećeg operatora da bi izbegli pretpostavke. Neka se zna ovde da sam ja skromno pomogao biznis MTS-a pretplatom na 3G postpaid. Nije baš k'o Čovke Zvezdu, ali i to je neki opšti interes, jer velike srpske brendove treba (p)održati i pokazati im da imaju prijatelje.

Dobro je što mobilne telekomunikacije u Srbiji i dalje rastu i razvijaju se. Očekujmo veći "uticaj" mobilnog 3G interneta! Možda je vreme da se ozbiljno razmisli i o ponudi četvrte licence za MNO (ovih dana sam negde pročitao da su Bugari rešili da daju i četvrtu, a Bugarska je tržište poredivo sa našim). Ako ne bude niko od velikih hteo, možda je prilika za Orion da "osveži" svoj biznis (ne znam kako stoje sa parama za širenje biznisa). U svakom slučaju, to će biti dobro za telekomunikacionu struku i sve nas koji se njome kako-tako bavimo.

Bilo kuda, Google svuda!

Svet telekomunikacija - 18.08.2011, 21:00:50

Google kupuje Motorolin sektor za proizvodnju mobilnih aparata (Motorola Mobility) za celih 12,5 mlrd $. Uz HTC, LG, Samsung i Motorola je član Android porodice tj. u svoje aparate su ugrađivali Android OS. Analitičari u ovom trenutku ne veruju da će Google favorizovati Motorolu u implementaciji Androida, koji je Google-ova open source platforma koja trenutno zauzima oko 45% smartfon tržišta. Za davanje ekskluziviteta Androida Motoroli zaista mislim da nema razloga, mada nije isključeno da Motorola ima neke mogućnosti koje drugi Android-telefoni neće imati. Možda Google hoće da se upuste u bitku mobilnih brendova, sa namerom da Motorola proda što više aparata. Drugim rečima, možda žele da napadnu Apple iPhone i preuzmu mu primat inovativnosti. Prema najnovijim istraživanjima Nielsen-a, među smartfon postpaid korisnicima u SAD, iPhone ima 28% učešća, HTC 14%,a na trećem mestu je Motorola sa 11%. Ja nešto ne verujem da će preterano da forsiraju baš prodaju aparata.

Dakle, Google je već ušao na mobilno tržište, a sada samo produbljuje i širi svoj uticaj. Nešto slično oni rade i sa svojim Google Global Cashe serverima (GGC) koje smeštaju kod Internet provajdera (ISP). Da ne govorim o njihovim FTTH projektima u SAD, o fajtanju sa Facebook-om kroz Google+, o Google TV i partnerstvu sa kompanijom Sony Picture.

Ali, kroz ovu akviziciju Google je kupio i Motorolin odeljak proizvodnje set-top-box-ova i kablovskih modema, gde je Motorola lider na globalnom tržištu. Lično mislim da u tom grmi leži zeka. Kako je Google vlasnik YouTube-a, preti li možda ozbiljno tzv. over-the-top video (OTT) – video streaming preko Interneta – kablovskim i IPTV operatorima? Ili će možda Android da se nađe u STB-ovima, ko zna? U svakom slučaju, kupovinom Motorola Mobility, Google je ušao u dnevne i spavaće sobe mnogih, a već je odavno je u radnim sobama kroz Internet.
Još malo kad otvorite frižider, iz njega će izviriti Google, ili ako imate više sreće - naš Nole ;). Naravno, kao i za AT&T – T-Mobile USA spajanje, i za sve ovo treba sačekati odluku američke antimonopolske komisije. Kanda da Google naginje da postane telekomunikacioni džin – gigant kakav je i sada u Internet domenu.

Setite se da je pre pola godine Microsoft ušao u partnerstvo sa Nokiom, sa namerom da iskoristi popularnost Nokia aparata u proboju Windows 7 platforme. Pre otprilike tri godine pisao sam ovde na blogu da Cisco kupuje raznorazne male uspešne proizvođače telekomunikacione opreme i širi svoj portfolio i svoju ponudu. To su ta globalna partnerstva koja otvaraju nove izvore prihoda i profita.

Na vrh

Blogodak - srpski blogovi na jednom mestu

Prijavi se na Blogodak