Blogodak - srpski blogovi na jednom mestu

Mac OS X i iSync se jako lepo igraju sa raznim mobilnim uređajima omogućavajući krajnje jednostavnu integraciju računara i telefona. Telefon možete koristiti za pristup internetu, slanje SMS-a (što da se mučite sa tastaturom na telefonu kad su vam računar i prava tastatura pri ruci), sinhronizaciju podataka iz adresara i kalendara i tako dalje. Super je varijanta kada odete negde na klopu ili u šetnju i setite se da nešto morate da uradite. Ukucate to u telefon i kada se vratite samo sinhronizujete sa primarnim kalendarom.

Što je najleše, to sve radi bez ikakvog dodatnog softvera i uz minimalna podešavanja.

Danas sam tek saznao da je konačno i N73 zvanično podržan. Kada sam uzeo Mac N73 nije bio podržan pa sam koristio plugin koji je jedan od korisnika skuckao. Radilo je to sasvim fino - do jednom. Sitna “greška u kompjuteru” i kompletan imenik na telefonu i na računaru su bili obrisani. Naravno, kao i svaki iskusan korisnik računara nisam pravio backup pa se zato zadnjih mesec, dva svima izvinjavam i objašnjavam zašto više nemam njihov broj telefona.

Sad još samo da skontam zašto mi je opcija za slanje SMS-a u Address Booku onemogućena i sve će biti super. Da li brojevi moraju biti u određenom formatu da bi ih Address Book prepoznao ili je nešto drugo po sredi? Koristim standardan format: +381643464***.

PS: Umalo da zaboravim da izjavim dobrodošlicu još jednom switcheru. Nek’ te mašinica služi lepo!

Počnimo sa dve zanimljive stvari:

Na pitanje kako bih najlakše sprečio sebe da pristupam internetu kada radim Godža je dao jako dobar savet - definiši lokaciju gde je mreža loše konfigurisana ili kompletno isključena. Savršeno!

Kada krenem da radim samo promenim lokaciju na Working i istog trena više nemam pristup ni lokalnoj mreži, ni Internetu. Treba mi samo jedan klik da ponovo sve osposobim, ali je i on dovoljan da me podseti da treba da radim, a ne da surfam.

Sad još samo da smislim način da budem dostupan na ICQ pošto nam je to primaran način komunikacije u firmi. Najverovatnije ću instalirati IM na telefon kako bih bio prisutan, pa se prebacivati na komp kada me startuju. Imate neki bolji predlog?

Upravo sam naleteo na odličnu tehniku za brzo serviranje statičnog sadržaja, pre svega CSS i JS fajlova. Ako seckate CSS i JS na više fajlova kako biste raspodelili stvari u logične celine onda se vrlo lako možete suočavate sa problemima koje uzrokuje prevelik broj HTTP zahteva.

Tehnika opisana u Faster Page Loads—Bundle Your CSS and Javascript članku na SitePointu omogućava da se više fajlova istog tipa iz istog foldera spoje na server strani i budu usluženi kroz jedan HTTP zahtev, samim tim dovodeći do značajno bržeg učitavanja stranice.

Krenuo sam da pišem jedan tekst koji se malo ozbiljnije bavi nekim formama pisanja (formalni dokumenti, naučni radovi i slično) i onda se zaprepastio koliko malo stvarno znam o pisanju. Kao programer retko se srećem sa blogovima namenjenim piscima, njihovim “best practices” listama i uopšteno idejom da se procesu pisanja pristupa na profesionalan način. Celu stvar uzimam manje više zdravo za gotovo:

A opet, pisanje je prisutno mnogo duže od programiranja, start-upa, korisničkih interfejsa i ostalih tema koje pratim u zadnje vreme. I tu postoje pravila, prakse za koje se pouzdano zna da su dobre, ljudi prepuni iskustva čiji savete slobodno možeš usvojiti kao aksiome. Ima perioda kada znatno više pišem nego što programiram ili radim na interfejsima, ali ipak ne pratim pisanje toliko aktivno kao što pratim druge oblasti koje sam naveo. Greška koju bi trebalo da ispravim.

Možete li da mi preporučite neke resurse o pisanju? Knjige, blogove, sajtove? Iskopao sam tone materijala preko Googlea, ali bi opet preporuka dobro došla.

Uživajte u praznicima!

Sećate se unosa gde sam gunđao kako me nerviraju SEO eksperti. Pa, definitivno nisam jedini kome pojava tog novog tipa “stručnjaka” smeta. Pogledajte ovaj tekst: SEOs: the New Pornographers of the Web. Kao i obično, od Coding Horror samo kvalitetan materijal.

Uživajte u praznicima!

Sada je i zvanično: 13. aprila 2007. godine od 17:00 do 21:00 održaće se Case Study Day u na Specijalističkim studijama iz e-poslovanja na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu. Biće četiri predavanja:

• InfoStud
• activeCollab (moje predavanje)
• eHost
• MyExit

Ulaz je slobodan, a pošto je petak u pitanju ne bi bilo loše da kasnije odemo negde na pivo. Vidimo se!

Do pre neki dan smo bili bežično umreženi (4 računara u dve prostorije). Iako prilično praktična (nema kablova, lako šetanje sa laptopom i slično) ova mreža je bila izuzetno spora kada je trebalo prebaciti veći fajl sa jednog na drugi računar. Cela mreža je bila tako konfigurisana da je jedan računar morao biti non-stop upaljen. Tako ti je to kad insistiraš da tvoj komp bude direktno prikopčan na kablovski modem pa ti noću ne da spavati jer je bučan kao omanja fabrika

No, iz navedenih razloga smo odlučili da bez kabla nema ništa i uzeli TP Link ruter (po preporuci prijatelja koji ga uspešno korsti već duže vreme na SBB mreži) i povezali se kablovima. Fajlovi se sada kopiraju i do 10 puta brže, cimer može nesmetano da spava i sve je sjajno i bajno… Osim jedne stvar: kada se okačin na neke FTP servere konekcija mi je jako usporena i malo malo pa puca. Kao za inat to je baš onaj server na kome vršimo testiranja najnovijeg sajta koji treba uskoro da bude lansiran. Frustrirajuće, kako za mene tako i za ljude sa kojima radim pošto jednostavno nisam u stanju da uploadujem najnovije izmene.

No, ono što bih vas pitao - da li imate ideju šta bi mogao biti problem i kako bismo ga mogli rešiti? Kao što rekoh, u pitanju TP Link ruter na SBB mreži. FTP krene, ali je jako spor i nakon par fajlova se konekcija jednostavno smrzne. Transmit pukne (timeout) dok Total Commander sačeka i uspe da se rekonektuje nakon par minuta. To znači da mi svaki masivniji upload traje i po par sati i da treba da koristim dva računara. Upomoć!

Obično ne pišem postove u kojima ostavim link, dva, ali ovo definivno mora da bude zapamćeno. Malo je matorije, ali sam se danas setio da ponovo potražim i opet sam se smejao kao lud.

Uživajte:

Danas sam napokon prikupio sve potrebne papire i predao zahtev za civilno služenje vojnog roka pa sam odlučio da zapišem šta je sve potrebno. Možda nekom pomogne ako ništa, a ono bar da se informiše unapred pošto znam dosta ljudi koje ova procedura tek čeka. Uglavnom, potrebno je sledeće:

Kada prikupite tu dokumenaciju (ili pre, svejedno je) treba da uzmete obrazac u vojnom odseku koji popunjavate da bi podneli zahtev za civilno služenje.

Za dizanje većine uverenja treba da plaćate kojekakve administrativne takse (ništa krupno, ali ih ima više) tako da ima dosta žongliranja sa uplatnicama. Na samim šalterima će vam reći koliko i kome treba da uplatite.

Jedna bitna stvar u celoj priči - ako možete sami da nađete gde ćete da služite vojni rok to mnogo pomaže jer mogu da vas bace gde hoće (stražar u zabavištima gde radite po smenama itd). Odete u tu instituciju / firmu i tražite njihovu saglasnost. Ukoliko su saglasni dobijete dokument koji priližite uz kompletnu dokumentaciju.

Meni je za završavanje celog procesa bila potrebna jedna radna nedelja, ali to može da varira u zavisnosti od toga koliko morate da čekate na pojedina dokumenta.

To je manje više to. Nadam se da nekom pomaže bar da stekne uvid u to koliko je posla i vremena potrebno da se cela stvar završi.

SEO eksperti. Da je sreće i zdravlja ne bi ni postojali. Postoji par čisto tehničkih pravila kojima možete učiniti sadržaj dostupnijim mašinama (kvalitetan markup, smisleni URL-ovi i tako dalje), ali bi po mom mišljenju tu trebalo stvari da stanu. Sve preko toga je varanje sistema koji je napravljen da pomogne običnim ljudima, ne da vama zaradi pare.

Stvari treba optimizovati za ljude, ne za pretraživanje jer će pretraživači gotovo uvek naći stvari vredne pažnje. Kvalitetan proizvod, usluga ili sadržaj su definitivno najbolji način da privučete ljude na svoj sajt. Sve ostalo nema smisla i ide mi strašno na živce.

Kao što rekoh, SEO eksperti ne bi trebalo da postoje kao kategorija web profesionalaca.