Blogodak - srpski blogovi na jednom mestu

Krenuo sam da pišem jedan tekst koji se malo ozbiljnije bavi nekim formama pisanja (formalni dokumenti, naučni radovi i slično) i onda se zaprepastio koliko malo stvarno znam o pisanju. Kao programer retko se srećem sa blogovima namenjenim piscima, njihovim “best practices” listama i uopšteno idejom da se procesu pisanja pristupa na profesionalan način. Celu stvar uzimam manje više zdravo za gotovo:

A opet, pisanje je prisutno mnogo duže od programiranja, start-upa, korisničkih interfejsa i ostalih tema koje pratim u zadnje vreme. I tu postoje pravila, prakse za koje se pouzdano zna da su dobre, ljudi prepuni iskustva čiji savete slobodno možeš usvojiti kao aksiome. Ima perioda kada znatno više pišem nego što programiram ili radim na interfejsima, ali ipak ne pratim pisanje toliko aktivno kao što pratim druge oblasti koje sam naveo. Greška koju bi trebalo da ispravim.

Možete li da mi preporučite neke resurse o pisanju? Knjige, blogove, sajtove? Iskopao sam tone materijala preko Googlea, ali bi opet preporuka dobro došla.

Uživajte u praznicima!

Sećate se unosa gde sam gunđao kako me nerviraju SEO eksperti. Pa, definitivno nisam jedini kome pojava tog novog tipa “stručnjaka” smeta. Pogledajte ovaj tekst: SEOs: the New Pornographers of the Web. Kao i obično, od Coding Horror samo kvalitetan materijal.

Uživajte u praznicima!

Sada je i zvanično: 13. aprila 2007. godine od 17:00 do 21:00 održaće se Case Study Day u na Specijalističkim studijama iz e-poslovanja na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu. Biće četiri predavanja:

• InfoStud
• activeCollab (moje predavanje)
• eHost
• MyExit

Ulaz je slobodan, a pošto je petak u pitanju ne bi bilo loše da kasnije odemo negde na pivo. Vidimo se!

Do pre neki dan smo bili bežično umreženi (4 računara u dve prostorije). Iako prilično praktična (nema kablova, lako šetanje sa laptopom i slično) ova mreža je bila izuzetno spora kada je trebalo prebaciti veći fajl sa jednog na drugi računar. Cela mreža je bila tako konfigurisana da je jedan računar morao biti non-stop upaljen. Tako ti je to kad insistiraš da tvoj komp bude direktno prikopčan na kablovski modem pa ti noću ne da spavati jer je bučan kao omanja fabrika

No, iz navedenih razloga smo odlučili da bez kabla nema ništa i uzeli TP Link ruter (po preporuci prijatelja koji ga uspešno korsti već duže vreme na SBB mreži) i povezali se kablovima. Fajlovi se sada kopiraju i do 10 puta brže, cimer može nesmetano da spava i sve je sjajno i bajno… Osim jedne stvar: kada se okačin na neke FTP servere konekcija mi je jako usporena i malo malo pa puca. Kao za inat to je baš onaj server na kome vršimo testiranja najnovijeg sajta koji treba uskoro da bude lansiran. Frustrirajuće, kako za mene tako i za ljude sa kojima radim pošto jednostavno nisam u stanju da uploadujem najnovije izmene.

No, ono što bih vas pitao - da li imate ideju šta bi mogao biti problem i kako bismo ga mogli rešiti? Kao što rekoh, u pitanju TP Link ruter na SBB mreži. FTP krene, ali je jako spor i nakon par fajlova se konekcija jednostavno smrzne. Transmit pukne (timeout) dok Total Commander sačeka i uspe da se rekonektuje nakon par minuta. To znači da mi svaki masivniji upload traje i po par sati i da treba da koristim dva računara. Upomoć!

Obično ne pišem postove u kojima ostavim link, dva, ali ovo definivno mora da bude zapamćeno. Malo je matorije, ali sam se danas setio da ponovo potražim i opet sam se smejao kao lud.

Uživajte:

Danas sam napokon prikupio sve potrebne papire i predao zahtev za civilno služenje vojnog roka pa sam odlučio da zapišem šta je sve potrebno. Možda nekom pomogne ako ništa, a ono bar da se informiše unapred pošto znam dosta ljudi koje ova procedura tek čeka. Uglavnom, potrebno je sledeće:

Kada prikupite tu dokumenaciju (ili pre, svejedno je) treba da uzmete obrazac u vojnom odseku koji popunjavate da bi podneli zahtev za civilno služenje.

Za dizanje većine uverenja treba da plaćate kojekakve administrativne takse (ništa krupno, ali ih ima više) tako da ima dosta žongliranja sa uplatnicama. Na samim šalterima će vam reći koliko i kome treba da uplatite.

Jedna bitna stvar u celoj priči - ako možete sami da nađete gde ćete da služite vojni rok to mnogo pomaže jer mogu da vas bace gde hoće (stražar u zabavištima gde radite po smenama itd). Odete u tu instituciju / firmu i tražite njihovu saglasnost. Ukoliko su saglasni dobijete dokument koji priližite uz kompletnu dokumentaciju.

Meni je za završavanje celog procesa bila potrebna jedna radna nedelja, ali to može da varira u zavisnosti od toga koliko morate da čekate na pojedina dokumenta.

To je manje više to. Nadam se da nekom pomaže bar da stekne uvid u to koliko je posla i vremena potrebno da se cela stvar završi.

SEO eksperti. Da je sreće i zdravlja ne bi ni postojali. Postoji par čisto tehničkih pravila kojima možete učiniti sadržaj dostupnijim mašinama (kvalitetan markup, smisleni URL-ovi i tako dalje), ali bi po mom mišljenju tu trebalo stvari da stanu. Sve preko toga je varanje sistema koji je napravljen da pomogne običnim ljudima, ne da vama zaradi pare.

Stvari treba optimizovati za ljude, ne za pretraživanje jer će pretraživači gotovo uvek naći stvari vredne pažnje. Kvalitetan proizvod, usluga ili sadržaj su definitivno najbolji način da privučete ljude na svoj sajt. Sve ostalo nema smisla i ide mi strašno na živce.

Kao što rekoh, SEO eksperti ne bi trebalo da postoje kao kategorija web profesionalaca.

Po meni, jedna od bitnih osobina blogova su komentari i diskusije koje mogu nastati u njima. Uglavnom, svi znamo vrednost komentara. Stvari idu dotle da se često postavlja bitanje da li je blog blog ako ne podržava komentare.

Uprkos važnosti komentara i diskusija koje se kroz njih mogu razviti, blog sistemi obično nemaju jednu izuzetno bitnu osobinu koja je osnovna za sve diskusione sistem - način da obaveste čitaoce da je došlo do razvoja diskusije (tj. da su objavljeni novi komentari). Na primer, tematika posta me zanima ili sam već učestvovao u diskusiji i želim da ostanem u toku sa njom. Najčešći vrh koji možete da dobijete u tim situacijama je RSS feed za komentare. Ja ipak mislim da to nije dovoljno i da je email znatno bolje rešenje:

Ukoliko obezbedite da čitaoci mogu da se subscribeuju na komentare to može dovesti do kvalitetnijih diskusija jer će više ljudi moći da ih prati nego inače. Blogovi se gotovo nikad ne obilaze kao forumi, a uz gotovo nikada ne prikazuju šta je novo od vaše zadnje posete. Zato i diskusije često uvek umiru nakon par (desetina) komentara, ako i toliko. Kvalitetan sistem za obaveštenja bi bar malo popravio stvar…

Što se konkretnih rešenja tiče za WordPress postoji plugin koji dodaje kompletno rešenje za email obaveštenja: Subscribe to Comments 2.0. Feature set je stvarno kompletan: upravljanje postojećim subscriptionima, stavljanje svoje adrese na blok listu (ukoliko vas neki šaljivdžija non-stop prepisuje na komentare) i tako dalje. Preporuka.

Evo ga još jedan test ličnosti: koji ste super heroj? Ja sam Green Lantern. Eto…

U 2007: Reduce, Focus, and Filtering My Inputs Jeremy Zawodny je izneo par prilično bitnih problema koji zajedno mogu da naprave gužvu u vašoj glavi i kalendaru prouzrokujući dosta stresa i komplikacija zbog zatrpanosti obavezama. Iz iskustva znam da su neki od navedenih “ometača” prilično nezgodni.

Posebno bih naglasio konstantnu naviku da kažem “Da” novim obavezama bez previše razmišljanja. Sviđa mi se predlog iznesen u jednom od komentara - napiši par beleški o projektu, ali nemoj reći “Da” (ili “Ne”) dok cela stvar ne prespava. Takođe, usluge koje činim potpunim neznancima ću morati da počnem da naplaćujem (ili odbijam) kako bih smanjio količinu takvih “intervencija” i jasno stavio do znanja da me one koštaju.

Druga prilično kritična stvar je prevelika količina ulaznih podataka ili velika učestalost proveravanja izvora (npr, proveravanje maila ili RSS readera na svakih 5 minuta). Jedno od rešenja je da obrišem sve feedove koji me ne interesuju ili koji su mi tradicionalno zatrpani (Techcruch i Guy Kawasaki mi odmah padaju na pamet - obavezno ih zapustim). Već sam podesio Mail da proverava mail na 1h, a NewsFire da osvežava listu feedova na svaka tri sata. Svako povećanje učestalosti preko toga jednostavno nema smisla.

I najvažnija stvar - unormaliti spavanje. Tačno znam da kada se prebacim iz normalnog režima (u krevet oko 23, ustajanje oko 6, 7) počnem da ličim na zombija i jako malo stvari završavam (ili ih završavam uz veliki napor). Obaveze se toliko nagomilaju da jednostavno prisilim sebe da se vratim u normalu ne bi li ih rešio. Uz malo discipline mogao bih kompletno da se prebacim u jutarnji režim i rešim se bede.

Ima li neko neke druge predloge?