Blogodak - srpski blogovi na jednom mestu

Bole je moj 24″ iMac. U zadnjih par meseci je bio potpuno neuračunljiv. Mislio sam da je u pitanju softverski problem (Leopard mu nije lepo legao), ali se na kraju ispostavilo da je problem bio u hard disku koji je polako počeo da umire.

Mašina je poslata u Beograd gde su mu zamenili disk, ugradili još RAM-a (jako dugo sam planirao da mu ugradim 4GB RAM-a i završim sa tim) i instalirali OS.

Tu je i najsmešniji deo priče. Kada je poslata mašina na njoj je bio Leopard - retail licenca koju sam kupio u novembru. U kutiju sam stavio samo Tiger diskove koje sam originalno dobio sa mašinom jer nisam video potrebu da im šaljem i Leopard (znao sam da je hardverski problem u pitanju i da ću sam instalirati OS kada oprave računar). Kada mi je mašina vraćena na njoj je bio Leopard (nemam pojma čija i koja licenca) sa sve gomilom softvera - sve podešeno, ikonice kulturno poslagane u Dock, ma milina jedna.

Da li je softver krekovan ili su bile trial licence na disku stvarno ne znam, ali za OS znam sigurno da nije moj. U čemu je fazon sa domaćim servisima? Pošalješ računar na servis i dobiješ mašinu sa podešenim i krekovanim softverom? Kao da se podrazumeva da to želiš i da nemaš licence. Nisu čak ni pitali.

Znam da je ovo Srbija i da je 90% softvera krekovano, ali mi u firmi smo se dogovorili da koristimo legalan softver i toga se držimo. Bilo bi krajnje licemerno da softverska firma koristi krekovan softver i očekuje da će neko drugi plaćati njen. Kao što Dragan često ima običaj da napiše - Give respect and get it back!

No dobro, živimo u sredini gde većina stanovnika ovako nešto tretira kao value added uslugu Ono što je bitno je da mašina sređena i da radi kao sat. Sad treba videti koliko 4GB stvarno pomaže u svakodnevnom radu.

Leopard je dobio lepe, velike ikonice za računare u mreži. Samo pogledajte kako izgleda generic PC ikonica. Nekom je baš bilo zabavno dok je ovo pravio.

Da napomenem - ovo nije fan art ili neko zezanje. Ovo je stvarna ikonica koju dobijete u okviru Leopard operativnog sistema.

Na ovogodišnjem Web.Startu trebalo je da držim dve prezentacije - jednu uopšteno o tome šta radimo, kako radimo i šta smo naučili razvijajući i prodajući activeCollab. To je bila the prezentacija i nadam se da se ljudima svidela. Trudio sam se da prezentacija bude otvorena i da ispričam neke stvari koje ne možete pročitati na internetu.

Druga prezentacija je trebalo da bude kratko, desetominutno predstavljanje activeCollab za vreme jedne od pauza. Genije kakav jesam uspeo sam da promašim sopstveno predavanje (nisam znao kada je i zakasnio). Talenat, šta reći…

Kako bih se koliko toliko iskupio kačim najvažniji slajd iz prezentacije:

Dragan i Maratz su se potrudili i obukli učesnike konferencije. Croportal + SuperAwesome teez na delu:

Photo by Maratz. Plus jedna Croportal solo:

Krenuli vozom iz Stare Pazove (nema ništa direktno iz Novog Sada) u 22:59, stigli u Zagreb oko 5:30. Do granice nema zaključavanja zbog kontrole gde smo stigli oko 1:00. Posle toga spavanje…

A sad još da rešimo ovu peripetiju sa sobom

U zadnjih par dana sam poslao 2 maila vezana za posao firmama kroz kontakt forme na njihovim sajtovima. U oba slučaja sam dobio potvrdu od njihovog sistema da je poruka primljena i prosleđena gde treba.

Juhu! Ovo je stvarno bitan korak. Ako forma na vašem sajtu ne šalje ovakva “Šta se upravo desilo i šta dalje?” obaveštenja trebalo bi da ih dodate. Značajno unapređuju korisnički doživljaj jer korisniku jasno govori da je sve u redu i kako će se razgovor nastaviti.

Međutim, ono što u oba slučaja nisam dobio je tekst MOJE poruke. Nije najvažnija stvar na svetu, ali kada je priča vezana za posao voleo bih da imam celu diskusiju u logovima. Ovo je možda samo moj trip, ali mislim da ne bi bilo loše da na dnu poruke sa obaveštenjem o prispeću stoji i:

You wrote:

– Tekst moje poruke –

Bio bi to fin detalj.

Kao društvo obožavamo da uzmemo nešto što već postoji, promućkamo, kombinujemo, povežemo i zakrpimo da bismo na kraju dobili nešto potpuno novo. To smo oduvek radili, a sada je cela stvar postala još dostupnija i zanimljivija zahvaljujući jednostavnosti baratanja digitalnim sadržajem i mogućnostima objavljivanja naših kreacija.

Okruženi smo remiksima i oni nam omogućavaju da neke dobro znane stvari doživimo na novi način. Evo samo par primera:

• Naše lokalne zafrkancije - Sinan of a Down i Bobo Smrade
• Refresh nekih dragih nam stvari - Pink Floyd Vs. Eric Prydz - The Wall
• Bush i Blair u duetu - Gay Bar i Endless Love

Problem je što zakon ne prati način na koji ljudi koriste sadržaj i uvek drži stranu autoru originalnog dela, čak toliko da sputava kreativnost i razvoj novog sadržaja. Od gore navedenih klipova samo remix Pink Floyd stvari je legalan jer je konsultovan autor originalnog dela i dobijeno odobrenje za kreiranje izvedenog dela.

Tehnički, ja mogu da popasem tužbu zbog ove moje kreacije (interna šala):

Niti sam konsultovao autora niti imam odobrenje ljudi na slikama da mogu da uradim šta sam uradio. Mislim da neće biti problema pošto su ljudi i s jedne i s druge strane objektiva moji prijatelji i poznanici, ali opet - kreirajući novi sadržaj od postojećeg bez dozvole i učinivši ga dostupnim na netu ja sam prekršio zakon.

Ukoliko kreirate sadržaj, u bilo kojoj formi i nemate problem da neko ko poželi može da ga iskoristi u nekom izvedenom delu koristite Creative Commons licence. Pomoću njih jasno možete naznačiti vaša prava i uslove pod kojima sadržaj može biti korišćen (attribution, non-commercial use only, share alike).

Ljudima može svašta pasti na pamet, a u budućnosti će još lakše biti naći sadržaj koji se može slobodno miksovati. Zašto ih sputavati ako imaju nešto da (po)kažu?

Možda uskoro vidite neku vašu fotku u stripu, muziku koju ste kreirali kao podlogu klipa koji promoviše probleme globalnog zagrevanja, vašu pesmu kao podlugo za odjavnu špicu serije… Pustite ljude da miksuju i uživajte u stvarima koje naprave.

PS: Ovo ne znači da apsolutno sve što napravite mora biti dostupno za remiks, ali neke stvari su ipak bolje kada su slobodne.

Nedavno sam pisao o kompilacijama koje svaki vozač treba da ima u svom automobilu i priznao da sam do tada samo jednom seo za volan. Vožnja me nije baš privlačila i sve mi se to činilo kao teško cimanje i smaranje.

Ono što tada nisam znao je da ću za nepunih mesec dana krenuti sa vožnjom (skroz spontano i iznenada), da će mi se ista svideti i da će kombinat pazariti ovog “mališu”:

Sad još samo da položim pa da imam i neke vajde od njega. Ovako samo Godža ima šansu da se igra, a ja ništa

Što se tehnikalija tiče - Audi A3 2.0 TDI Ambition; 2004. godište. Iz Italije sa ljubavlju.

Don’t be afraid, this post is just an experiment. It’s been a while since I’ve been writing blog posts that are not activeCollab related in English. With this one I just want to see how much additional time and energy it takes me to write a short article in English over writing it in Serbian.

I’ve tried to start blogs in English two times in the past and in both cases they didn’t stick. It took me a while to write a decent article and still they were full with errors. That killed all the fun and I reverted back to Serbian after a while.

Hopefully my English has improved since than. In the past couple of months I’ve been taking English classes - one hour conversation with native English speaker twice a week. I was a bit skeptical at the beginning, but wanted to get the “conversation thing” going and believed that there’s a method to professors madness (there usually is). Classes are now part of my weekly routine and I really don’t have any problem switching between Serbian and English in any situation. Everything just flows naturally…

What I need to do now is to go to USA or UK for a couple of months and really get exposed to the language. Any ideas? Summer schools or something like that?

Dok se u pozadini uploaduje najsvežija verzija activeCollab koju ćemo da testiramo danas čitam “The Myths of Innovation“. Iako sam tek počeo da je čitam knjiga mi je već sada dala niz tema za razmišljanje.

Jedna od njih je priča o tome da živimo u uverenju da se velike ideje dešavaju same od sebe, jednostavno blisnu u našim glavama.

“Njutnu pala jabuka na glavu i čovek smislio gravitaciju” tip priče. Naravno, niko ne pominje da je gravitacija do tada bila poznata (ljudi padali kao kruške i pre Njutna) i da se ta scena sa jabukom najverovatnije nikada nije desila. Njutn je “samo” matematički objasnio gravitaciju i to nakon što se 20 godina zanimao za istu.

Bez romantiziranja o momentu nastanka ideje teško da bilo šta možete da prodate, posebno novinarima. Scott u knjizi navodi primer eBay ekipe koja je htela malo “PR ljubavi”. Priča o tome da žele da naprave mesto gde ljudi mogu lako da trguju nije prošla jer je bila previše suvoparna.

Ono što je naposletku prošlo je priča kako je jedan od osnivača napravio eBay kao mesto na kome bi njegova verenica mogla da razmenjuje PEZ dispensere. Kako slatko od njega! Naravno, ta priča je izmišljena i pored priznanja eBay ekipe i dalje se ljudi lepe za nju i prepričavaju je kao da je istina.

Ko god se bavio kreativnim radom zna da su munja i eureka momenati više stvari koje se dešavaju u filmovima nego u realnosti i da ono najbolje dolazi samo predanošću, upornošću i gomilom sprženih radnih sati.

Ali opet… [Girly ton] “Kako slatko od njega! Pa on je baš voli!”

Pre neki dana na Business of Software forumu se javio čovek koji prodaje aplikaciju za $450 sa pitanjem da li bi uvođenje osiromašene verzije za manju svotu ugrozilo prodaju pune verzije i kako da joj formira cenu.

activeCollab koristi sličan model (Small Biz za $199 i Corporate za $399) pa sam se uključio u diskusiju, a to su uradili i još neki članovi zajednice.

Par zanimljivih stvari do kojih smo došli:

A evo je i sama diskusija.