Blogodak - srpski blogovi na jednom mestu

activeCollab je još od verzije 1.0 (oktobar 2007.) imao mogućnost unošenja utrošenog vremena na pojedinačne projekte i zadatke. Ta mogućnost je tada dodata samo kako bi activeCollab bio konkurentan drugim alatima, ne i zato što smo mi imali realnu potrebu za njom. To se vremenom promenilo…

Problem kod prvih verzija je što nije postojala laka mogućnost automatskog praćenja vremena, gde ćete vi jednostavno pritisnuti dugme i onda će neka aplikacija u pozaditi pratiti koliko ste vremena potrošili radeći. Kada završite, još jedan pritisak na dugme i to vreme biva logovano u activeCollab.

Postojale su neke aplikacije koje su to omogućavale i lepo se integrisale sa activeCollabom, ali recimo samo da nisam bio zadovoljan njihovom izvedbom. Često su to bila kabasta cross platform rešenja koja su izgledala kao da su pala sa Marsa (Adobe AIR), ponekad bugovita i napuštena od strane njihovih autora, komercijalne aplikacije su često bile prilično skupe… Ne baš sjajna situacija.

Zato smo prošle godine odlučili da napravimo zvaničnu aplikaciju koja olakšava praćenje vremena. Cilj je bio da se korisnicima omogući jednostavno praćenje vremena gde je izvedba same aplikacije na nivou koji mi od jednog takvog alata očekujemo. I tako je nastao activeCollab Timer:

Ljudima koji naplaćuju svoje usluge po satnici ne moram objašnjavati koliko je bitno pratiti vreme koje trošite radeći, ali postoji i niz prednosti koje pruža i ljudima koji rade na projektima i ne napalaćuju po satu.

Na primer, meni je praćenje vremena promenilo način na koji radim. Kada počnete da pratite koliko vremena stvarno trošite, jasno se povuče granica između vremena provedenog za računarom i vremena provedenog u efektivnom radu. U mom slučaju, prva brojka je uvek dosta veći nego druga (npr, imam osećaj da provedem 10 sati za računarom, a opet logujem samo 3h efektivnog rada). Doduše, ja pored programiranje (za koje jedino pratim vreme) radim i niz drugih stvari, ali opet – ponekad je zastrašujuće koliko malo efektivnog rada dodam u poređenju sa količinom vremena koje je otišlo na te “sporedne” aktivnosti.

Kako vreme prolazi, tako se zajedno i activeCollab i activeCollab Timer, a i načini na koji ih koristimo, razvijaju. Trenutno testiramo verziju 1.3 Timer aplikacije koja dodaje par “sitnih” unapređenja koja značajno unapređuju način na koji se aplikacija koristi. Tako, npr, zahvaljujući tim unapređenjima ja sada Timer koristim kao svoju to do listu (vidi screenshot gore, to treba danas da odradim), nešto za šta sam do sada uvek koristio papir i olovku.

PS: activeCollab Timer je besplatna aplikacija dostupna za Windows i Mac OS X.

Definicija reči herectic (jeretnik):

A person who holds controversial opinions, especially one who publicly dissents from the officially accepted dogma of the Roman Catholic Church.

Etimologija:

Middle English heretik, from Old French heretique, from Late Latin haereticus, from Greek hairetikos, able to choose, factious, from hairetos, chosen, from haireisthai, to choose ; see heresy

Izvor: Yahoo Dictionary.

Zanimljivo poreklo reči. Jednostavno je, ali i glupo osuditi se na slepo verovanje u dogme (koje pri tom nisu ni tačne). Slobodnu misao i upotrebljavanje mozga za preispitavanje sveta oko sebe i rešavanje problema je nešto što treba ohrabrivati, a ne gušiti.

Logika vs majstori? Nemoguća misija.

Pošto dosta postova iz perioda pre 2006. godine, uključujući i nekoliko prvih postova, nije preživelo tri selidbe i tri promene blog skripte, po sećanju sam uzeo 12. april kao dan kada je napisan prvi post na ovom blogu. Moguće je da je prvi post napisan i par nedelja ranije, ali mislim da definitivno nije kasnije.

No, to sada uopšte nije bitno. Ono što je bitno je da ovaj blog sada navršava sedmu, a počinje da grize svoju osmu godinu postojanja. To ga čini “projektom” na kome sam najduže radio do sada, iako nikada na pisanje za Area51 nisam gledao kao na projekat. Uvek je ovo bilo mesto gde piskaram stvari koje mi u tom trenutku okupiraju pažnju, nekad po par postova dnevno, a nekada bez i jednog mesecima, sa nekim člancima koji su prosti citati i linkovi, do (retkih) tekstova za koje mi je trebalo par dana da ih spremim.

Velike planove za ovaj blog nemam. Trenutni naum je da ostane ono što je do sada bio: lični blog, bez jasno definisane teme i učestalosti postovanja. Kada imam nešto da napišem i objavim, to ću i uraditi, a ako me uhvati faza da mesecima ne napišem ništa, i to je OK. Ono što jeste sigurno je da neće zamreti zbog @istdn. 140 karaktera jednostavno nikada neće moći da zamene proces (u glavi) koji je potreban da se dođe do nekog teksta od 500 reči, o nečem ozbiljnijem da ne pričam.

I tako – spontano i bez ambicija do sada, spontano i bez ambicija i ubuduće. Hvala za vreme koje provedete čitajući članke, nadam se da su vam se sviđali i da će vam i budući biti zanimljivi. Do sledećeg čitanja!

Tek nedavno sam pazario svoj prvi iPhone (4. generacija, model od 32GB). Malo sam preterao sa svojim obećanjem koje sam dao kada se iPhone pojavio pre par godina, kada sam rekao da se neću zaleteti na v1 nekog proizvoda i platiti early adoptera porez.

To je bilo sad već davne 2007. godine. Od tad je iPhone napredovao i postao prilično kompetentna sprava, i što se hardvera i što se softvera tiče. Pored toga što je sprava brza, ima dosta prostora da syncam svu svoju muziku (love it!), poseduje super kameru, najlepša stvar je činjenica da je iPhone pre svega mobilan i moćan računar, na kome je telefon samo jedna od aplikacija (Phone.app).

Ranije sam imao jasnu granicu između toga šta pokrivam telefonom, a za šta mi služi računar. Npr, s jedne strane nikada nisam imao RSS reader na telefonu, dok s druge strane nikada nisam koristio računar da bih komunicirao sa većinom prijatelja (za šta uglavnom koristim SMS). Ta granica je potpuno nestala kada sam prešao na iPhone.

Tu su sve stvari koje očekujem od telefona: adresar, telefon, SMS i MMS, bluetooth integracija i budilnik, ali i “ekstenzija” svega onoga što radim kada sednem za računar: pristup sadržaju i mrežama koji pratim (Reeder i Instapaper su sjajan combo, plust nativne Facebook i Twitter aplikacije), sve moje beleške i liste (Evernote), kao i sjajan browser koji mi omogućava pristup svemu ostalom (našem help desku, forumu, kao i svom ostalom web sadržaju).

Rezultat te dostupnosti je da sada već 5 dana za redom moj RSS reader izgleda ovako, što ranije nikada nije bio slučaj:

Takođe, to što su mi sve te stvari uvek dostupne znači da mnoge stvari sada mogu da radim kada nisam za računarom. Na primer, veći deo ovog teksta je spremljen na telefonu, dok sam čekao red u banci. Za beleške i piskaranje korstim Evernote, koji je uredno sinrhonizovao kopiju na račanaru. Sad sam samo seo i prepakovao listu beleški i nabacanih rečenica. A takvih tekstića imam stvarno dosta – ideje vezane za posao koje bi se verovatno izgubile da ih nisam zapisao, zanimljivi članci i tehnike koje sam zabeležio kako ne bih kasnije morao da ih jurim, ideje i draftovi za blog postove i koješta slično.

I tako dođem i ovim tekstom pojedem sopstvene reči. Iskreno, ranije sam očekivao da će iPhone biti samo igračka, ali se ispostavilo da menja kako učim i radim na načine na koje to nisam očekivao da će raditi – time što je “Drugi Ekran”, uvek dostupno proširenje svega onoga što radim za računarom. Ima to niz svojih prednosti, a to što češće proveravam Facebook i stalno kačim kojekakve gluposti ću već nekako preživeti.

Area51 - Mesto u stanu u koje se uzipuje sav krš kada dolaze gosti.

• Milorade, kuća nam je u haosu, a Rajko i Dragana dolaze za 15 minuta. Znaš i sam kako je kod nje uvek čisto kada uđemo, kako sada da zateknu ovaj krš? Skloni te limenke, tu kutiju iz “Bucka” i taj Sony negde.
• Aman ženo pobogu, pa nisam ja Mister Masl. Gde ću sve ovo?
• Pa stavi ispod stepeništa.
• Joj, pa gde tamo, tamo je zona 51, samo vanzemaljci fale. Poslednji put sam trpao krš kada su tvoji bili za Božić, ko zna šta se nakotilo?

Izvor: Vukajlija

Design is a funny word. Some people think design means how it looks. But of course, if you dig deeper, it’s really how it works.

Steve Jobs: The Next Insanely Great Thing, 1996. Ceo tekst je zanimljiv, posebno kada se glada sada, posle 15 godina, pošto je ujedno i Stevin tadašnji pogled na web i njegovu budućnost.

Pre neki dan sam se sreo sa prijateljicom koja radi u B92 i kao rezultat našeg ćaskanja ispao je ovaj tekst: Himalaji – kako je biti na krovu sveta?

Već sam sa jednim prijateljem koji želi da poseti Nepal pričao o praktičnim stvarima, tako da – ako bi još neko probao nešto slično i ima pitanja, slobodno neka me kontaktira pa ću pomoći koliko mogu.

… dobronamernim, ali lošim savetima. Ljudi koji tvrde da je biznis plan potreban da bi se krenulio u neki posao greše:

One survey of Inc. 500 CEOs found that 60 percent had not written business plans before launching their companies. Just 12 percent had done market research.

Leigh Buchanan, How Great Entrepreneurs Think.

Kada se spremao activeCollab 1.0, imali smo samo jedan plan: završimo v1.0 do kraja leta i počnimo da prodajemo, jer sumanjam da će ćemo imati novca za bilo kakvo dalje razvlačenje. Upalilo je samo zato što smo imali realan pritisak da do određenog datuma izbacimo nešto, bilo šta, ne zato što smo imali savršen biznis plan.

A kad si jednom na tržištu, onda više nema izgovora i pretpostavki – bugovi treba da budu ispravljeni, mailovi odgovoreni, dokumentacija napisana… Tek tad kreće zabavni deo.