Blogodak - srpski blogovi na jednom mestu

Uglavnom pišem više analitičke i sadržaje u vezi sa strategijom u PRofesiji. U prethodnom postu dobila sam inicijativu da detaljnije opišem jedan od alata PR-a - Konferenciju za novinare. Nakon Konferencije za novinare u nekom narednom periodu opisaću (iz svog iskustva) i neke druge zanimljive (klasične) alate komuniciranja.

Eksterna komunikacija realizuje se korišćenjem PR alata koji su manje više standardni bez obzira na to koju organizaciju/kompaniju zastupate.

Osnovni PR alati su:

• Intervjui, izjave, komentari u medijima
• Saopštenja za javnost
• Edukativne ture za novinare i urednike (posete kompaniji, Centraili kompanije, proizvodnim pogonima...)
• Društveni događaji (sajamski nastupi, okrugli stolovi, tribine, paneli...)
• Aktivnosti donacija i sponzorstava 
• Konferencije za novinare
• Internet sajt
• Korporativni blogovi
• Publikacije kompanije (newsletters)...
  

Iako nije pravilo u PR svetu, u našoj zemlji su omiljeni PR alati Saopštenje i konferencije za novinare. 

Konferencija za novinare (KZN)

Popularan način saopštavanja novine, vesti koja ima određenu "težinu"  prisutnim predstavnicima medija uz mogućnost postavljanja pitanja organizatorima  jeste konferencija za novinare.

Drugi prihvatljiv naziv je konferencija za medije.

Press konferencija kao i konferencija za štampu nisu adekvatni termini.

KZN se kao alat koristi u zavisnosti od ciljeva koje želimo da postignemo, a najčešći (prihvatljivi) su:

• Postizanje visokog nivoa publiciteta
• Postizanje medijske pokrivenosti adekvatne temi i mestu održavanja KZN (npr. uspostavljanje komunikacije sa javnostima odrđenog regiona)
  
• Slanje određene jasne poruke određenim jasno definisanim ciljnim grupama
• Detaljnije predstavljanje određene teme, pojedinca, projekta
• Demonstracija uspešnosti, jačine i potvrda pozitivnog "kursa" kompanije...

KZN nikako ne koristite ukoliko tema nema težinu. U tom slučaju preporuka je da se poslužite  alternativnim alatima za postizanje publiciteta kao što su:

• Brifinzi (manje formalna okupljanja sa 5 do npr. 8 predstavnika medija u manje formalnom ambijentu)
• Company tour (organizovana poseta kompaniji, postrojenju i sl.)
• One to One brifing ili intervju.

Informacije koje imaju "težinu" a koje je preporučljivo da vam posluže kao inicijalni motiv za organizovanje KZN su: krizna situacija, analiza poslovanja, promene ili transformacije u kompaniji, promene u načinu poslovanja, promene u menadžmentu, dostizanje visokih poslovnih standarda, afirmativna dostignuća kompanije u zemlji, okruženju ili globalno...

Od ideje do realizacije

Kada procenite da je trenutak pogodan ili ukoliko inicijativu dobijete od strane menadžmenta, od pomoći može biti sledeći sled radnji koji možete pratiti:

Kao PR menadžer morate u ime svog menadžmenta unapred predvideti potencijalna neugodna pitanja, konciprati mudre odgovore na njih i dostaviti ih menadžmentu i akterima konferencije.

To je uvek vrlo ozbiljan i zahtevan posao koji podrazumeva da pratite tržište svakodnevno, da ste informisani o gorućim temama, da imate insajdere u redovima novinara koji vas informišu o "vrućim temama" iz vaše oblasti a posebno u vezi sa vašom kompanijom. Jednom rečju - KZN je vrlo ozbiljna stvar i ona će vas u celosti okupirati dve nedelje i to vas kao operativca (što specijalno zamara) i vas kao stratega (što je iznova provera vaših intelektualnih, edukovnih i analitičkih sposobnosti).

The Day

Na dan konferencije morate biti besprekorno fokusirani i kraj sebe imati tačan spisak potvrđenih medija (sa imenima i prezimenima po mogućnosti), tačan spisak prisutnih sa strane kompanije, lično morate proveriti sva (ukoliko ih ima) audio vizuelna pomagala, prezentacije, proveriti materijale za novinare, a nekoliko kopija imati kod sebe i naravno posedovati vedrinu i pozitivnu energiju u očima.

Računajte na još dve stvari: elektronski mediji dolaze 15-ak minuta ranije, te im morate omogućiti da svoju opremu postave tada, kako ne bi ometali ostale predstavnike medija ili samu konferenciju.

KZN mora početi na vreme, izuzetno sa kašnjenjem do 10 minuta obzirom da vaš događaj sigurno nije jedini događaj toga dana, a sve i da je tako materijal sa KZN mora da se prilagodi, uobliči, eventualno novinar mora da sačini dodatne analize i prikupi još neke informacije, televizijskim i radijskim novinarima predstoji još i montiranje materijala. Iz tog razloga, počnite na vreme, budite koncizni i na kraju, ukoliko novinar pravovremeno najavi, omogućite mu i "uzimanje" izjave od predstavnika vaše kompanije kako bi prilog koji priprema dobio još više na težini.

Nakon konferencije, opciono možete organizovati koktel sa kafom i pićem ili u zavisnosti od povoda (i doba dana) jednostavnu zakusku.

Narednog dana započinje novi posao - praćenje i analiza sadržaja sa vašeg događaja u javnosti. Ova analiza značajna je kao vaš izveštaj za internu upotrebu u delu procene efektivnosti (mada po meni kvantitet nikako nije relevantan parametar, stoga sa posebnom pažnjom analiziram kvalitet publiciteta i interpretaciju novinara, svakog pojedinačno), ali i kao odlično iskustvo kako biste bolje upoznali medije i novinare i njihov način razmišljanja i razumevanja onog što radite. Dani nakon KZN su od velikog značaja u cilju bolje pripreme narednog događaja. Kao što kažu u politici, priprema sledeće KZN u širem smislu značenja počinje odmah.

Svakom narednom konferencijom postajete mudriji i iskusniji, što vam svaki sledeći put daje novu mogućnost da budete originalni i kreativniji.

Međutim, KZN mora zadržati nivo događaja od posebnog značaja te se potrudite da je ne banalizujete prečestim i neosnovanim organizovanjem, kao i da svom menadžmentu  kad za to imate priliku, ukazujete na njene navedene specifičnosti.

Konferencija za novinare je kao i druge aktivnosti PR-a Ogledalo ličnosti. Setite se toga dok uživate u uspehu kada je okončate, ili u osećaju nezadovoljstva ukoliko ste, a da niste morali  napravili neki propust.

U komentarima na jednom od nedavnih postova sa draganadjermanovic.com možete naći vrlo dobre sugestije u vezi sa edukacijom od/kod kuće.

Deo komentara i dragoceni spisak literature uz savete redovnog posetioca ovog bloga, Makedonca, prenosim u nastavku.

Budite uvereni da je ovo gotovo sve što vam je potrebno da osvežite svoje znanje (ukoliko ste duže u poslu) ili da ga steknete o PR-u. Ukoliko biste nešto dodali, budite slobodni.

"Potrudiću se da budem praktičan i konstruktivan...

Ključna recenica oko koje trebate istraživati je:

"Public relations role in contributing to strategic decision-making and strategy development"

Da bi ste bili aktivan i cenjeni učesnik u procesu odlučivanja u organizaciji, ne treba vam formalno (dopunsko) obrazovanje. Sve možete postići i samostalnim usavršavanjem i napornim radom (pod uslovom da imate intelektualne kapacitete, koje trebate staviti u fukciji svog unapredjenja i razvoja).

Krenite redom (ili po vašem izboru):

1. SOURCE: Steyn, B. 2007. Contribution of Public Relations to Organizational Strategy Formulation. In E.L. Toth, The Future of Excellence in Public Relations and Communication Management: Challenges for the Next Generation (Chapter 8, pp. 158- 166). Mahwah, NJ: Lawrence Erlbaum.

Kratak sadržaj:

- PUBLIC RELATIONS STRATEGY: A CONCEPTUALIZATION
- MODELS AND FRAMEWORKS IN THE PR LITERATURE FOR DEVELOPING PR STRATEGY
- Model for developing public relations strategy, linked to enterprise strategy
- STRATEGIC LEVEL: Role of the PR Strategist in developing Enterprise Strategy
- Public Relations Strategy: An Operationalisation

skinite ceo izvadak sa ovog linka
http://www.prconversations.com/wp-content/uploads/2007/08/excerpt-excellence-book.pdf

2. Proučite dobro ovaj blog
http://www.prconversations.com/?p=295
http://www.prconversations.com/?p=290
a nije liše i da ga pratite redovno preko RSS-a

3. Potrudite se da pronadjete ovu literaturu i da je dobro proučite:

- Corporate Reputation, the Brand & the Bottom Line: Powerful, Proven Communications Strategies for Maximizing Value By Roger Haywood
- Nightly Business Report Presents Lasting Leadership: What You Can Learn from the Top 25 Business People of our Times By Mukul Pandya, Robbie Shell, Susan Warner, Sandeep Junnarkar, Jeffrey Brown
- Master the Media to Attract Your Ideal Clients: A Personal Marketing System for Financial Professionals By Derrick Kinney
- Strategic Planning for Public Relations By Ronald D. Smith
- How to Manage Your Global Reputation By Michael Morley
- How to Manage Your Global Reputation By Michael Morley
- In The Court of Public Opinion: Winning Your Case With Public Relations By James F. Haggerty, James Haggerty
- Public Relations on the Net: Winning Strategies to Inform and Influence the Media, the Investment Community, the Government, the Public, and More! By Shel Holtz
- The PR Buzz Factor: How Using Public Relations Can Boost Your Business By Russell Lawson
- The IABC Handbook of Organizational Communication: A Guide to Internal Communication, Public Relations, Marketing and Leadership (J-B International Association of Business Communicators) By Tamara Gillis
- Public Relations For Dummies (For Dummies (Business & Personal Finance)) by: Eric Yaverbaum, Robert W. Bly, Ilise Benun,
- Public Relations Techniques That Work (Business Action Pocketbooks) By Jim Dunn
- Raising the Corporate Umbrella: Corporate Communications in the Twenty-First Century By Philip J. Kitchen, Don Schultz
- The Executive's Guide to Corporate Events and Business Entertaining: How to Choose and Use Corporate Functions to Increase Brand Awareness, Develop New ... Nurture Customer Loyalty and Drive Growth By Judy Allen
- Corporate and Organizational Identities: Integrating Strategy, Marketing, Communication and Organizational Perspectives
By B. Moingoen
- A Handbook of Corporate Communication and Public Relations By Sandra Oliver
- How to Manage Your Global Reputation By Michael Morley
- Crisis Management by Apology: Corporate Responses to Allegations of Wrongdoing (Lea's Communication Series) (Lea's Communication Series) By Keith Michael Hearit
- Managing Reputational Risk: Curbing Threats, Leveraging Opportunities (Institute of Internal Auditors Risk Management Series) By Jenny Rayner

Nakon što dobro proučite što više literature... uradite svoj domaći zadatak: Seminarski rad na temu - "Public relations role in contributing to strategic decision-making and strategy development"

Pripremite prezentaciju na istu temu i zakažite termin sa top menadzmentom u vašoj organizaciji, za odbranu vaše strategije.

Usput uključite vašu imaginaciju i kreativne kapacitete i ugradite sebe u sve što radite. Lepo upakujte sve i stavite svoju etiketu..."

Zahvaljujem Makedonac na tvom izvanrednom doprinosu edukativnom aspektu bloga.

Sa vama delim neke svoje misli.

Imam svoje razloge, naravno. Uglavnom motivi koji me vode kroz život nisu sebični, nekada jesu, ali uglavnom nisu. Pronađem širi interes... ja ga vidim i idem ka njemu.

Možda idem pogrešnim putem... Možda stojim u mestu... Možda idem unazad, niz brdo a da to ni ne znam.

Molim vas za mišljenje: da li piskaranje ima smisla?

Da li išta može da promeni, ikoga da potakne, ma kome da učini posao (PR-a) lakšim?

Zašto ovako lična tema (a nije moj manir):

Dve jako drage i važne osobe su mi rekle sledeće:

Prvi je rekao:  "Za velike misli ti trebaju velike pare!" A pošto ih nemam, one (misli), po mišljenju mog prijatelja ne vrede ni kao lanjski sneg. Baš poražavajuće...

Drugi je rekao: "Pametni ljudi ne troše vreme, a mudri reči!"

Kako mi je tek ovo teško palo! Pogađate zašto... pa ja sam samo žena koja je i sujetna i lakoma i veruje u sebe i svoja dela. O sebi možda ne bih mogla na glas (pred vama posebno) da kažem da sam pametna ili mudra, ali da sama sebe razbudim stavom da TO nisam.. Uh... ma to je bilo previše.

Direktan motiv je obojici bio blog draganadjermanovic.com, tačnije moja razmišljanja i tema generalno... Jednom od njih - apsolutno i najdirektnije.

Da li je moguće da sav moj trud i sve korektne namere nemaju smisla zato što nisam "tajkun(ka)" ili zato što samim tim što "trošim" vreme i reči nisam mudra ni pametna!?

Pa samo sam čovek...

Profesor Merlin Stoun  za Biznis i Ekonomist.

U današnjem izdanju magazina "Biznis" objavljen je intervju sa  dr. Merlin Stounom. Zanimljiv intervju sa njim objavljen je i u broju 437 Ekonomist magazina pre nekoliko nedelja.

Ovaj vrlo zanimljiv čovek je redovni profesor marketinga na „Surrey European Management School" i „University of Surrey", i gostujući predavač na mnogim univerzitetima širom sveta. Konsultant je kompanije IBM, suosnivač Instituta za direktni marketing i partner na Institutu za marketing. Direktor je marketinške agencije „Nowell Stone LTD i WCL", i ono (za mene najznačajnije) specijalni konsultatnt iz oblasti CRM-a u finansijskim organizacijama.

Teze koje je izneo kao i sugestije preneću vam u narednim redovima.

Tržištima u razvoju, kao što je srpsko, Stoun preporučuje da pokušaju da preskoče jednu fazu razvoja i da što brže pređu na model koji se bazira na web/Internetu i služi da se upravlja odnosima sa klijentima, odnosno da izbegnu fazu kol-centara i direktnog obraćanja preko pošte.
On smatra da elektronsko poslovanje preko Interneta nije od ključnog značaja za strategiju većine kompanija. Još manje je to poslovanje uz posredstvo mobilnih uređaja, jer se sve više ljudi ne oslanja na neku posebnu mobilnu tehnologiju, već pristupaju elektronskom svetu, koristeći e-mail i Internet. Stoun ističe da sve više preduzeća polazi od pretpostavke da je Internet način na koji treba da posluju, a sve ostalo dolazi posle toga.

Profesor Stoun je za „Biznis“ dao i svoje viđenje svetske finansijske krize uz vrlo dobre inpute sektorima za komunikaciju finansijskih organizacija:
„Neiskrenost prema klijentima, koji ne razumeju zakone tržišta, dovela je do toga da mnogi uzimaju hipotekarne kredite i kupuju nekretnine, verujući da će na tome brzo i lako zaraditi. Sve je to pothranilo krizu. Bez svesti o potrebama klijenata, kompanija može da angažuje najbolje marketinške agencije i najpametnije stratege, uspeh će najverovatnije izostati, kaže za Biznis dr Merlin Stoun, jedan od vodećih stručnjaka iz oblasti marketinga i CRM-a (upravljanje odnosima s klijentima) u sektoru finansijskih usluga. Klijenti su zbunjeni. Većina njih ne shvata šta je uzrokovalo tako ozbiljnu krizu, zašto su njihove banke u to umešane. Banke, pre svega, treba da im objasne zašto je do krize uopšte došlo. Većina finansijskih organizacija veruje da klijenti nemaju potrebu da shvate celu situaciju, što je, naravno, pogrešno. Klijentima sada mora biti objašnjeno šta se dešava, jer su čak i klijenti najboljih banaka zbunjeni i zabrinuti. I u Srbiji ljudi povlače novac iz banaka, iako ovde nema dokaza da su banke u problemu. Osim toga, političari treba da prestanu da krive banke, jer su sami stvorili preduslove za nastanak krize. Klijenti imaju pravo da znaju istinu, a u tome je značajna i uloga medija. Umesto što se bave trenutnom krizom, mediji treba da se pozabave retrospektivom i kažu da smo dovde došli zbog desetogodišnjeg lošeg upravljanja. Uostalom, neiskrenost prema klijentima, koji ne razumeju zakone tržišta, dovela je do toga da mnogi uzimaju hipotekarne kredite i kupuju nekretnine, verujući da će na tome brzo i lako zaraditi. I dok je trajao trend rasta cena nekretnina, to je i bilo tako, ali je neko morao da im kaže da će takvo ponašanje neminovno dovesti do kraha tog tržišta. Nadam se da će i političari i menadžeri naučiti lekciju.“

Profesor Ston je na kraju sagledao i poziciju Srbije kao brenda i potsetio da često u pozicioniranju ma koje robne marke (u ovom slučaju zemlje) moramo pomeriti fokus ili ga sporadično usmeravati u različitim pravcima. Zašto gubiti vreme u unanpred izgubljenim bitkama kada možemo voditi one sa većim izgledom za pobedu:

„Kako od Srbije stvoriti uspešan brend?
- Situacija je u tom smislu prilično teška, jer većina ljudi u svetu ne zna ni gde se Srbija nalazi. Važno je da investitori znaju da je to moderna država sa modernim biznisom. A upravo to predstavljanje i jeste svojevrsno brendiranje. Teško je promeniti već usvojeno mišljenje ljudi. To je veoma dug proces. Teško da bilo šta može da izmeni mišljenje Amerikanaca o Srbiji. Zato na to ni ne treba rasipati resurse. Srbija treba da se okrene EU - Francuskoj, Nemačkoj, Britaniji, Italiji i Španiji, da omogući da političari i privrednici iz ovih zemalja dođu u Srbiju i uvere se da je reč o najcivilizovanijoj zemlji u ovom regionu. To je dugoročna, ali i najpouzdanija strategija. S druge strane, da bi opstala na svetskom tržištu, mala država mora da se fokusira na određeni segment privrede, za čiji razvoj ima najpovoljnije uslove i s kojim će najbolje proći na svetskom tržištu. A i to je svojevrsno brendiranje, jer će zemlja na taj način postati poznata po određenim proizvodima, kao što je Češka poznata po „Škodi", Novi Zeland po poljoprivredi...“

Pa i mi smo poznati... plašim se utiska koji imam, da smo postali simbol konflikata i epskog dostojanstva...

I to u  vremenu u kojem kompromisi stvaraju budućnost a kategoričnost zadržava u prošlosti.

EUPRERA 2008. Milano, Italija

Dragi moji,

Opet sam potvrdila sebi da što više čovek zna - to više zna da ne zna.
A mogla sam prosto da pročitam 1. poglavlje u Istoriji filozofije sa opisom života milog mi i dragog Sokrata

Ali ne, morala sam da se sama uverim.

Prilično sam se iznenadila jednim novim saznanjem.

Evropska PR i istraživačka asocijacija (EUPRERA) je na godišnjoj konferenciji u Milanu pre nekoliko dana analizirala temu «Institucionalizacija PR-a i korporativnih komunikacija».

Evropske (i svetske) PR grupe mori misao kako pozicionirati PR struku.

Hm, šta je tu za mene bilo veliko izneađenje?

Pa to što se ne more oni oko toga da li PR zaslužuje top izvršno (decision making) mesto u visokom menadžment (to je činjenica već deceniju); glavna tema (i na tu institucionalizaciju se misli) jeste kako pozicionirati PR na Univerzitetima u onom bazičnom edukativnom stadijumu.

Tj. da li je profesiji od opšteg značaja (PR-u) koja je preširoka za svako usmereno obrazovanje mesto na komunikacijskim studijama, žurnalističkim studijama, užem menadžmentu ili nešto četvrto.

Zaključak je sledeći – PR mora da počne da se izučava na studijama ekonomije i biznisa!

Kao grana, struka, life style top menadžmenta!

Ma znala sam to, valjda!

Samo, kod nas PR nema svoje mesto ni na mnogo skromnijim studijskim grupama; u kompanijama se bavi postizanjem (dostizanjem) pukog publiciteta;

Evropske PR asocijacije više ne organizuju seminare tipa: «javni nastup», «organizacija uspešnog Eventa», «Odnosi s medijima»....

Teme kojima se bave i oblasti za koje se PR-ovci trenutno usavršavaju su «Kako postići svoje ciljeve u Briselu», «Komunikacija sa Evropskom zajednicom», «Lobiranje u transkompanijskim interesnim grupama»....

Nebo i zemlja!

I u PR-u, kao i u mnogim drugim oblastima, strašno se oseća koliko kaskamao za okruženjem.
Moja slobodna procena – 3 godine nam je potrebno da razumemo šta rade ljudi oko nas u ovom trenutku i još 2 da počnemo da se ponašamo u skladu sa onim što smo razumeli.

A već prilično kasnimo.

U međuvremenu: obaveza svakog od nas koji smatramo da u sebi imamo (malo) više energije od ostalih je da proaktivno guramo stvari napred! Svako u svojoj oblasti... Da nas manje iznenadi promena kada (neminovno) dođe; da nam je manje nepoznat novi način poslovanja, edukacije i biznisa uopšte kada postane deo i naša realnosti.

I čak kada me neko saznanje (kao ovo o tendencijama u evropskom i svetskom PR-u) ovoliko iznenadi i dalje čvrsto verujem da mogu nešto (i pre vremena) da promenim na bolje.