Prijavite se ili ako nemate nalog registrujte se.
Prikaži opcije
težak i stran osećaj
kad nemaš mnogo u sebi
i kad svi dodiri sveta
srcu otkucaj proizveli ne bi.
poderane stranice
i zavijena marihuana
ma jebeš ljubavne romane
i leptiriće iz stomaka…
prelamam te kroz prizmu
iluzija i ocekivanja
nikad ja i nisam umela
da gledam svojim očima.
težak i stran osećaj
kad nemaš mnogo u sebi
i kad svi dodiri sveta
srcu otkucaj proizveli ne bi.
poderane stranice
i zavijena marihuana
ma jebeš ljubavne romane
i leptiriće iz stomaka…
prelamam te kroz prizmu
iluzija i ocekivanja
nikad ja i nisam umela
da gledam svojim očima.
Lupom si trazio oziljke
na mome srcu
i sipao sirce u njih
dok mi se krv izlevala
u pluca
u stomak
u mozak
u oci
neka si, dragi,
jer sad znam da te volim
vise od zivota
vise od svega
vise od svakog
i nije mi vazno
sve bez cega bih
s tobom ostala
volim te, sad kad
me ostavljas
srecan rodjendan Milly
9.april ostavice oziljak
duboko u mojoj kozi
i vise necu imati srce
vise necu nikoga da volim
krv ce samo za tebe teci
zbog tebe cu da samo postojim.
Volim te, mrzim te,
volim kad te mrzim
volim te, mrzim te,
mrzim kada volim
pustam te kao
papirnu ladju
niz reku zivota
koja tece i odlazi daleko
nikad ista, nikad razlicita
niz reku koja je krug
i nadam se da cu doziveti
da te opet meni vrati.
Odlazi.
Koferi još neraspakovani stoje,
u uglu moje malene sobe
i onaj pasoš iz ove zemlje
što sad ima samo tamne boje,
ali ja ću da odem i zajebem
i policiju i carinu.
I tako malo mi treba
da batalim sve
al pasoš iz prve strofe
ne važi za neke
granice od taštine.
I mislim ljubavi, da ubrzo
jutra neće biti tako olovna
i noći neće biti umorne aveti
kad zaspimo u istoj postelji…
Praviću ti kokice
i mazati paštetu na hleb
i živećemo od ljubavi,
ješćemo je polako,
iako je beskonačna
ali ipak.
A do tad ću da spavam
da obmanem vreme i godinu
pa kad me poljubiš usnulu
ostavljamo sve, i idemo daleko.
Znaš, volim te toliko
da se moje telo razbolelo
i pluća me zabole onoliko
koliko te ima u mom dahu…
Napravi od mene sundjer
i spusti me u vodu
napravi od mene svecu
i ugasi kad oni odu
umotaj me u plahtu
i zapali kao Drinu
prebaci onda u slow motion
da bude kao na filmu
zedna sam, pretoci me u Dunav
onaj lepi, modro plavi
i kupi novi stan
kada ti ovaj poplavim
ostavi me gore na ormaru
da sporije ostarim
posalji me u raj
kad andjeli budu zaspali…
.tvoj kažiprst koji klizi
u korito moga pupka
.osetljiva zona
negde oko tvoga kuka
.tvoje napućene usne,
i pogled negde na plafonu
.neuspela fotografija
u tvom telefonu
.okus tebe u mojim ustima,
kad ustanem i onda kad zaspim
.tvoja zagonetna tuga,
i tvrdnja da nemam veze s tim
.oči u koje je palo plavetnilo
kad se pocepalo nebo
.prva linija fronta probijena
i krvava uniforma zamišljenog vojnika
.trenutak kad se sunce promeškolji
kraj tvoga lica
.tragovi koji su ostali posle tebe,
i sobe koje su pretvorili u muzeje
.tragovi koje si neizbrisivo
postavio u mene
Za: A.
Zuta zutim
Pricam a cutim
I sa liscem jesenjim
Cekam da padnem.
U vreme nevremena
Ja trazim trenutak
Da k’o papirni lutak
prezivim zakprljena.
List po list
I okrenuce se boja
Jesenjih krosanja
I mozda po koja
Zaplete sunce
u granama.
Dok ja
Zuta zutim
Pricam a cutim
I cekam da moj pad
Dobije zvuk
I cekam i cutim
I uplasena slutim
Da ce moj pad
Biti muk.
Amerika i njenih milion dolara
Ne vrede k’o tvoja saka dinara
Sto si mi davala za kafu i cigare
Za koje si znala, a meni cutala…
I sva ta sarena svetla, pozornice
S nekim stranim mirisom drveta
Nisu mi vazni, svi su lazni,
to ostavljam gavranima,
nek jure za sjajnim predmetima…
Amerika i njenih million dolara
Samo su blef, tupe kovanice
Naspram slavskog kolaca
I onog vetra s juga Balkana
Sto se poput pijanice
Tetura duz sokaka…
Sta ja dobijam od sveg toga
Saku prstiju povijenih od bola
Zagusljiv vazduh i tugu,
gustu kao smola…
Ovaj siroti istok je moja biblija
Mama,
ne zelim ja milion dolara.
S andjeoskih krila
pada srebrna prasina,
na ovaj crni sneg,
crna je svetlost dana
i crn je Bijeli Brijeg.
Svakog drugog u mesecu
na vratima crni znak
da ono sto Bog nece,
odnese crni vrag.
Tone u bezdan ulicno svetlo,
i mracniji sad je mrak,
sat na zidu uplasi me cesto
svojim upornim tika-tak.
Sneg ce opet, kazes mi,
i sve ce da pobeli,
al ne vredi to kad je mrak
gde mali plamen vise vredi.
Tika-tak, tika-tak,
Dodji, zar ne znas
Da je tesko kad padne mrak?
Mnoge noci dobre su za spavanje
Ova izgleda kao dobra za plakanje.
Blogodak je vaš pogled na domaću blogosferu. Prijavite se i napravite sopstvenu listu blogova koje pratite.
