Blogodak - srpski blogovi na jednom mestu

Nakon pola godine druženja sa veoma zanimljivom temom Rock Solid došlo je vreme za promene u dizajnu.Icijator promena je bila Miss Cybernaut koja je prilikomo naše posete Merkuru rekla kako zapravo dizajn nije bitan već sadržaj. Naravno, bila je potpuno u pravu.

Želeo sam da nađem pre svega jednostavnu temu, koju će svi sa lakoćom koristiti. a koja će imati dovoljno veliki deo za glavni sadržaj, tj. textove. Našao sam elements of seo i kada sam već misliio da je to to, moja nova tema, ugledao sam ovu koja je pred vama.

Od prvog trenutka kada sam video Mystique temu, bio sam oduševljen njenim izvođenjem. Iako se ne uklapa baš najbolje u opis jednostavne teme, ono što je čini posebnom po mom mišljenju jeste jako lepo uklapanje elemenata.

Zahvaljujući jquery biblioteci ubačeni su veoma lepo rešeni tabovi (sa vaše desne strane), komentari i trackback-ovi su takođe zanimljivo rešene i izdvojeni, automatski se drugom bojom obeležavaju komentari administratora, mogućnost reply i quote, preporučeni članci, twitter, lightbox…

Po instalaciji iste bio sam još više iznenađen mogućnostima podešavanja, tako da sam uz malo sređivanja CSS-a dobio po meni vrlo lep rezultat, ali šta vi mislite pitanje je sad Stoga…

Kakvi su vaši prvi utisci? Da li mislite da je ovo korak napred za ovaj blog?

Već nekoliko meseci razmatram nabavku nove tastature za moju desktop mašinu. Najpre sam želeo da uzmem Logitech ultra x ali kako sam pročitao nekoliko loših komentara odustah od iste. Vreme je prolazilo, a ja nikako nisam mogao da odlučim nešto pametno pa da još to i isprobam.

Pre par nedelja ipak sam uspeo da odvojim vreme i da se malo prošetam po centru grada i da testiram nekoliko modela. Ono što me je prvo vrlo neprijatno iznenadilo jeste da prodavnice u Brankovoj imaju veoma loš izbor modela, ali ono što me je još više iznenadilo je to što Win Win u Balkanskoj, koji se toliko reklamira, ima baš slab izbor. Ipak bih kod njih pohvalio vrlo ljubazno osoblje koje je pokušalo da mi pomogne, ali izbor je jednostavno bio suviše loš.

Čitajući na IT svetu opise tastatura zapadoše mi za oko par komada. Pre svega Saitek Backlit Slimline Multimedia tastatura. Pozadinsko osvetljenje i niska cena izgledali su dosta privlačni. Ukoliko se doda i da sam do sada imao lepa iskustva sa drugim Saitek periferijama činila se kao veoma zanimljivo rešenje. Nažalost od nje sam na kraju odustao zbog radnog vremena Compdesk-a koje se poklapalo sa mojim radnim vremenom tako da nije bilo moguće da odem i da testiram.

Ono što sam ipak mogao da opipam, a bolje da nisam, jeste Cooler Master Slim X i Neo-E. Otidoh tako sav srećan u Desk sa parama u džepu i željom da pazarim sebi ovaj flat komplet. Predusretljiva prodavačica mi je čak dala da testiram njenu radnu tastaturu pošto je isti komplet bio u pitanju. Prvo razočarenje je bio odgovor dugmića koji je nekako bio suviše blag. Drugi mnogo veći razlog zašto je nisam kupio je garancija. Na moje veliko čuđenje daju garanciju od samo mesec dana. Pitao sam ih zašto je tako mala, kada drugi proizvođači daju garanciju od nekoliko godina, na šta su mi odgovorili da ako tastatura nema problema tokom prvog meseca sve posle toga je usled neadekvatne upotrebe. Iskoristih priče sa Benchmark foruma i objasnih da to nije baš tako i da su ljudima crkavale i mnogo kvalitetnije tastature posle nekoliko meseci, ali se ipak na kraju zahvalih i odoh.

Razmišljajući na putu kući setih se da sam video u MM house u Kralja Milana 20 da imaju Logitech Wave za 2960 dinara što se ispostavilo da je fantastična cena. Ipak kako nisam bio siguran ima li gde jeftinije proverih na netu i zaključih da ispod 4000 teško mogu da nađem. Dani su prolazili a ja nikako nisam uspevao da se organizujem i da odem do njih. Dodatni problem je bio što nemaju sajt, a na telefon nisam uspeo da ih dobijem. Ipak danas se sve poklopilo te sam otišao kod njih i uzeo ovu sjajnu tastaturu po odličnoj ceni.

Jedan od faktora zašto sam baš nju uzeo jeste i to što sam na sličnom, samo bežičnom, modelu radio u prethodnoj firmi punih 9 meseci i znam da mi prilično odgovara. Uostalom na njoj je i započeta ozbilniji život ovog bloga Ko voli gomile multimedijalnih tastera sa ovim sigurno neće zažaliti (mada meni to nije neki prioritet). Postolje za ruke je jako lepo i udobno i to me je oduvek oduševljavalo Osim toga ima i Fn dugme koje u kombinaciji sa F1-F12 omogućava pokretanje aplikacija po želji. Tasteri su malo mali po površini i bilo bi dobro da tastatura ima malo jači otpor, ali ako se to izuzme ja sam stvarno prezadovoljan. Dodajmo i da sam narednih 5 godina siguran, jer ako se bilo šta desi garancija je tu!

P.S. Kliknite na slike da bi ih videli u većoj rezoluciji.

• 18.07.2009 -- Legend(ary) shopping vs. rest
• 09.08.2009 -- Inicijativnost i ljubaznost- više od reklame! – Gost bloger The Traveler
• 24.03.2009 -- Pekara u koju ću opet otići
• 09.03.2009 -- Ljubaznost nije mit
• 29.11.2008 -- Taj strani pojam – ljubaznost
• 15.10.2009 -- “Ispuni mi želju” by Merkur
• 05.07.2009 -- My Bizzz – Posao, tim & zadovoljstvo

Zahvaljujući Jeleni i Eniacu i pre svih Aleksandru Bajiću koji je idejni tvorac, imao sam sinoć priliku da prisustvujem pretpremijeri otvaranja novog Merkur centra na Karaburmi.

Na prvi pogled sve izgleda impozantno, ali tek kada se uđe unutra i vidi koooliko toga ima postaje jasno koliki je ovo projekat bio. Ono što su nam posebno istakli jeste da su sanirali klizište sa jednom malom investicijom od 3 miliona evra, čisto da im ne dođu svi stanari zgrada iznad njih na ručak

Na okupljanju malom behu mnogi dobro poznati ljudi, a da nekog ne bih slučajno zaboravio preskočiću deo sa nabrajanjem, ali ću reći da me je veoma iznenadila činjenica da je sa nama bio i direktor Merkura koji nam je poželeo dobrodošlicu. Jako lep gest!

Ceo centar izgleda kao stvoren za trošenje godišnje plate. Primera radi meni se dopala ova jako lepa kada, ali cenu tačnu nisam mogao da saznam jer je nije bilo. Dobih samo hint da je verovatno preko 100 000 zbog renomiranosti proizvođača.

Fontane su im sjajne, a pogotovu će biti lepo kada bude došlo proleće pa ne bude napolju minus brrr. Mogao bi to da postane i lep prostor za održavanje konferencija i promocija.

Sinoć se udarao poslednji glanc, tako da ne mogu da kažem kakva je usluga, ali sudeći po ljubaznosti naših jučerašnjih domaćina, ne sumnjam da ću tamo ponovo otići.

I za kraj ono najbolje. Ko god danas bude otišao u kupovinu i na kasi rekao “Ispuni mi želju”, pored besplatnog piva i već obećanog poklona, dobiće još jedan poklon koji će učestovati u drugim nagradnim igrama.

My 7 cents
Veoma mi je drago što sve više kompanija se okreće digitalnim medijima i što se polako naša blog zajednica uzima kao jedan od činilaca medijske promocije. Verujem da će u budućnosti biti sve više ovakvih akcija, a po rečima ljudi iz Merkura ovo bi trebao da bude samo početak naše uspešne saradnje.

P.S. U dogovoru sa našim domaćinima, ukoliko privlačna devojka bude pitala stasitog prodavca da joj ispuni želju, on ima slobodu da joj da svoj mobilni telefon.
P.P.S. Ukoliko upitate privlačnu prodavačicu da vam ispuni želju, očekujte samo dodatni poklon

• 09.08.2009 -- Inicijativnost i ljubaznost- više od reklame! – Gost bloger The Traveler
• 18.07.2009 -- Legend(ary) shopping vs. rest
• 09.05.2009 -- Besplatna škola za prodavce – pijaca
• 17.04.2009 -- Meridian, EFG, Intesa – dobar, loš, zao
• 24.03.2009 -- Pekara u koju ću opet otići
• 09.03.2009 -- Ljubaznost nije mit
• 29.11.2008 -- Meridijan banka – muka moja

Dok članak “Susret sa kompanijom „Mokra krpa” iz dana u dan beleži sve veću čitanost, a “Inicijativnost i ljubaznost- više od reklame!” daje nove teme za razmišljanja, The Traveler nam donosi još jedno svoje zanimljivo iskustvo.

Nedavno sam se, vozeći se ponovo autobusom, osetila poprilično nebezbedno. Radni dan je, kasni večernji časovi, poslednji dnevni autobus. Ulazim, sedam i…safari počinje.
Prvo me je privukla priča telefonom. Vozač u ranim 30-im je neprestano telefonirao. U trenutku kada je završio razgovor, ponovo je buljio u telefon, verovatno u imenik i okretao nove brojeve telefona. I tada sam se setila! Jednom sam išla baš tom 25-icom celu trasu- od Karaburme do Kumodraža, i da, to je taj! To je taj isti vozač koji celu trasu, nooon stop razgovara telefonom i piše poruke. To je taj isti koji nije video da nisu svi putnici izašli, to je taj što je “čukao poruke” iako mu je bilo zeleno svetlo koje on nije primetio, to je taj što uvek ima šta da priča i baš dok vozi. Da, poželela sam da sama držim volan u rukama i sopstvenim očima gledam na put, da prevezem to malo studentarije koji se vraćaju ranije iz grada, i ono malo zalutalih gospođa koje nisu ranije krenule sa kafe od drugarice. I onda se desilo čudo! Vozač više nije imao sa kim da priča. Pomislih: “Dar sa neba!”, ali avaj…sms je tu! Čovek ladno poče da kuca duge poruke i pritom ni ne gleda na put. Verovatno je umislio da je Miško i da može i zatvorenih očiju. Pomislih, možda i mi, ceo autobus, treba da počne da viče “Veeerujemo, verujemo”, pa reko’ da dignem bunu i razbudim ono malo mojih saputnika, ali u tom trenutku je došla nova zanimacija- kolega vozač ulazi na novoj stanici. Miško je konačno dobio sagovornika!
Svima nam je laknulo, tada je bar gledao na put ponekad.

Uvek sam se divila vozačima autobusa. Oni treba da budu uvek pažljivi, pouzdani i strpljivi. Pogotovo ovi iz GSP-a, pogotovo na vrućini, i pogotovo u špicu. Kada god bih birala da li da idem sama kolima na more ili da idem autobusom, uvek bih izabrala autobus, jer kakav god da je vozač, zna put, iskusan je i u 95% slučajeva jako pouzdan i vešt. Ali šta se dešava sa ovim vanzemaljcima u GSP-u koji sve vreme ugrožavaju živote putnicima i svoju ličnu bezbednost? Ko će da zabrani mobilne telefone vozačima?
Koliko puta vam se desilo da vozač užina burek i jogurt baš u nekoj opasnoj krivini, a onda hvata volan u pauzi brisanja masti o rukav? Da li ste i vi prisustvovali situaciji da volan vozaču služi kao dobar podmetač za dnevne novine koje još uvek nije pročitao i to baš između dve najprometnije stanice? Koliko puta vam se desilo da vozač nagari, seče u krivinama, bude drzak i bezbrazan a onda dođe na poslednju stanicu i vi shvatite njegovu misiju- 5 minuta duže za pivce sa drugarima vozačima i kondukterima u hladu na okretnici. E ono što mene zanima je: ko kažnjava tako nešto? Ili pak, zbog čega se oni odlični vozači ne nagrađuju? Zaista ima sjajnih i savesnih a to očigledno nikoga nije briga. Čula sam da postoje zakoni i pravila za sudare, ali šta se dešava sa svim onim što se dešava pre sudara, ono što prouzrokuje nesreće. Zbog čega niko ne brine o tome?

I u trenutku kada je leto, svi se žale na redovnost vozila, ja pre svega predlažem da se pre ulaska u gradski prevoz prekrstite. Ne može da škodi čak iako ste agnostik. No ukoliko radije preferirate nereligijske obrede, šetnja je sjajna stvar i za zdravlje tela i za zdravlje duha.
Dobra obuća i put pod noge. Šetnja je odlična stvar. Mada me ne bi čudilo da uvedu porez i na šetnju. U odnosu na ostale smrtnike koji se voze GSP-om, šetnja mu dođe kao pravi luksuz.

Živela šetnja!

Podstaknut celom pričom oko parade ponosa i današnjih prozivki na račun mog drugara Miloša putem Twittera od strane Blogowskog i AuroreNS nisam mogao a da se ne zapitam kako ljudi gledaju na demokratiju.

Da li je za vas demokratija pravo da svako iskaže svoje mišljenje ili drugi to smeju samo ukoliko se slažu sa vama? Da li ako ja imam drugačiji stav to znači da sam glup ili homofob? Zašto se moje drugačije mišljenje smatra toliko opasnim i degradirajućim?

Ako ja poštujem tuđe mišljenje zašto i on ne bi poštovao moje? Po čemu se to razlikuje? Ko je to nekome dao pravo da kaže drugome da je glup zato što se ne slažu oko nečega?

Mislim da se demokratija suviše često uzima kao generički pojam pod kojim se podrazumeva i sloboda govora (koja baš i nije tekovina osnovne demokratije), ali da je krajnje zanimljivo kako ona podrazumeva slobode samo kada se govori o manjinama. Ako većina iskoristi isto pravo i iskaže drugačiji stav to je onda glupost, to je neki strah to je…

I za kraj. Ja jesam bio za održavanje parade ponosa. Smatram da svako treba da bude ono što jeste. Smatram da niko ne bi trebalo da ispašta zbog svojih opredeljenja. Ne mislim da je homoseksualnost bolest. Mislim da oni trebaju da imaju sva prava kao i heteroseksualci. Ne mislim da ih treba tući ili slati na lečenja. Mislim da oni mogu da doprinesu društvu.

Ali ne mislim da je sloboda govora jednosmerna ulica…
Povezani tekstovi

• 29.06.2009 — Pamet (kacigu) na glavu!
• 08.02.2009 — Veliki mali trag
• 12.12.2008 — Posao… Posao… Posao… porodica i prijatelji

Danas sam blizu posla naručio palačinku sa šunkom, pečenicom, kačkavaljem i pečurkama.

Nakon 10ak minuta čekanja i još par ljudi koji su se izređali ispred mene naručujući druge stvari, vidim kako lik sprema ortaku palačinku i potom kreće moju da macka. Stavi on pavlaku, pa stavi pečenicu i šunku, pa kačkavalja pa… rusku salatu. Ja reko možda se čovek zeznuo, pa ga upitah da li je to ruska salata za mene? On mi mrtav ladan odgovori kako nemaju pečurke pa svima stavljaju rusku! Objasnih mu da ja to ne jedem, te on sam predloži da mi napravi novu što i na kraju dobih. Ne možete da verujete kojom je brzinom nova bila gotova… no…

Verujem da se ista greška javlja i u drugim sverama poslovanja, stoga kada nešto nemate ili niste sigurni uvek pitajte klijenta, tako je mnogo brže, kvalitetnije i jeftinije!
Povezani tekstovi

• 05.03.2009 — Imate li Vi neko pitanje? – Gost bloger Predrag Milićević
• 09.08.2009 — My Bizzz – Poverenje
• 05.07.2009 — My Bizzz – Posao, tim & zadovoljstvo
• 27.03.2009 — Susret sa kompanijom „Mokra krpa” – Gost bloger The Traveler
• 19.02.2009 — Dobar dan, kako ste? – Gost bloger Predrag Milićević
• 06.02.2009 — Po(s)lovna komunikacija – Ignorisanje
• 08.01.2009 — Zamena sijalice – planovi, želje i potrebe

Posle izuzetno čitanog članka “Susret sa kompanijom „Mokra krpa”” The Traveler nam donosi još jedno svoje dragoceno iskustvo.
Juče sam ušla u apoteku na Auto-komandi (preko puta Franša i podzemnog prolaza). Pozdravio me je ljubazni mladić i pitao šta želim. Vadeći mobilni kako bih se podsetila naziva leka koji treba da kupim šalili smo se zajedno kako mi treba puškica. Pitala sam ga za lek, a on je rekao da nema baš taj, već da ima zamenu koju ja nisam prihvatila. Objasnio mi je da je sastav potpuno isti, da ima isti efekat i da je samo proizvođač drugačiji. Ponudio je da sačeka (iako je bio kraj radnog vremena) dok ja pozovem doktorku da proverim, ali je bilo 20:58 i bilo je kasno da je zovem. Štreberski sam odgovorila da mi treba baš taj lek i zahvalila mu se. On se nasmejao i rekao da je to moja odluka.

Krenula sam da izlazim i onda je on doviknuo: “Ali znate da mi nudimo 15% popusta celog meseca za sve što nije lek? Imamo čak i 50% popusta za trudnice.” Okrenula sam se, nasmejala se i odgovorila da trudnica još uvek nisam, ali da ću uskoro na more pa će biti puno zezalica na kojima je dobro uštedeti tih njegovih 15%. A kada sam se okrenula, videla sam da drži flajer i ima onaj papy eye, u fazonu, “kupi nešto i od nas”, ali na pristojan i fin način. Uzela sam flajer i svakako ću se potruditi da, iako nije u blizini moje kuće, tu obavim kupovinu pred more. Možda ću zvučati kao neka baba, ali rizikujem da sa vama podelim svoj stav- ne sreću se često mlade i preduzimljive osobe u Beogradu, nažalost… Biti ljubazan, pristojan, šarmantan, boriti se za nešto malo u šta veruješ pa bila to i prodaja još dva preparata koja će povećati prodaju u doba krize, ili pak osmeh koji ćeš da dobiješ ili daš i njim ulepšaš svakodnevicu, čini mi se da su sve češće zaboravljene vrednosti.

Zato podržavam inicijativnost i dobrog trgovca!
Povezani tekstovi

• 18.07.2009 — Legend(ary) shopping vs. rest
• 09.05.2009 — Besplatna škola za prodavce – pijaca
• 27.03.2009 — Susret sa kompanijom „Mokra krpa” – Gost bloger The Traveler
• 05.07.2009 — My Bizzz – Posao, tim & zadovoljstvo
• 10.06.2009 — A šta ako oglas nije efikasan? – gost bloger Predrag Milićević
• 09.05.2009 — Da li oglas mora da bude lep? – gost bloger Predrag Milićević
• 23.04.2009 — Kako se zakucati by VolksBank

Da bi ste dobili nešto morate nešto i dati, poverenje je ključna stvar.

Mnogo ga je teško izgraditi, a suviše lako razrušiti.  Poverenje mora biti obostrano. Zaposleni moraju da veruju menadžmentu da donosi ispravne odluke, dok rukovodioci ukoliko nemaju poverenja u zaposlene previše će energije trošiti kontrolišući ih i samim tim će svim biti samo gore.

Ono je najbitniji faktor kada se zapošljava osoba preko preporuke. Vi praktično verujete osobi koja preporučuje da će osoba koja dolazi kod vas adekvatno odgovoriti zahtevima.

U ovom trenutku kada bih ja zapošljavao uvek bih koristio preporuke i ljude koje poznajem, da bih dobio najboljeg timskog igrača. Veoma mi je važno da ja mogu da se uzdam u osobu da će svaki put na odgovarajući način izvršiti svoj zadatak, a ukoliko nešto slučajno krene po lošem, da će mi reći to otvoreno, a ne da će pokušati da zataška stvari. Greške u poslovanju su normalna stvar i verujem da svako mora da ih povremeno pravi. Bitno je da se one ne ponavljaju i da se iz njih izvaliči pouka. Ukoliko Bi mi zaposleni prećutao bitne informacije, to bi mi mnogo više smetalo nego da mi otvoreno kaže da je zbog toga i toga došlo do negativnih posledica.

Atmosfera u kojoj se otvorenost ceni nije baš česta pojava u poslovnom svetu, stoga mislim da su srećne kompanije koje su uspele da je stvore u svojim timovima.

Mislite o tome kada sledeći put budete zapošljavali ljude, jer poverenje vaših ljudi, timski duh koji su oni gradili, atmosferu, možete previše lako da srušite dovođenjem pogrešne osobe.

Da li zaista mislite da je jedan vrstan stručnjak vredan kompromitovanja svega onoga što se u vašoj firmi godinama gradilo? Da li je znanje jedino bitno?

Na temu poverenja se može još mnogo toga reći i unapred se radujem vašim komentarima i diskusiji koja će se razviti
Povezani tekstovi

• 05.07.2009 — My Bizzz – Posao, tim & zadovoljstvo
• 27.03.2009 — Susret sa kompanijom „Mokra krpa” – Gost bloger The Traveler
• 05.03.2009 — Imate li Vi neko pitanje? – Gost bloger Predrag Milićević
• 19.02.2009 — Dobar dan, kako ste? – Gost bloger Predrag Milićević
• 06.02.2009 — Po(s)lovna komunikacija – Ignorisanje
• 05.01.2009 — Bizzz – poslovna tema
• 29.12.2008 — Kako reći Ne!

Još jedan pokušaj šopinga u Beogradu doneo je relativno očekivane rezultate. Oličan mix izuzetno ljubaznih i krajnje neljubaznih i drskih prodavaca. Odakle krenuti pravo je pitanje.

Miiirnoo!
U springfildu (ne zaslužuju veliko slovo) ne umeju da se kulturno obrate, a kamoli zamole da se ne ulazi u prostor gde su garderobe. Na stranu što mi uopšte nije jasno zbog čega nečija devojka ili dečko ne bi ušli u taj prostor. Valjda je devojka gledala kako se obraća u vojsci pa je mislila da može i ovde da naređuje. Mislim može ona, ali može i da gubi mušterije zbog toga. Bar par je danas uspešno oterala iz radnje.

Čiji si ti mali?
Mura je posebna priča. Potpuno nezainteresovane starije gospođe koje pride su zaboravile negde pravila prijatne komunikacije, a o prodaji da ni ne govorim. Em što nas nisu pozdravile kad som ušli, em što nam nisu ponudile ništa što nas je zanimalo. Osim što su mi napomenuli da to nisu odela već samo sakoi, a druga koja sam gledao su za visoke ljude… Fala im lepo, ali za mene baš ništa pametno ne rekoše.

Too hot…
Dvoje iz Azzaro-a, relativno ljubazni, blago nezainteresovani, mada razumem i današnji dan je bio krajnje naporan svima, a plus petak. Ali opet kada vidite kako neki drugi rade, ne možete da se ne zapitate zašto su oni takvi.

Dobar prodavac, neodgovarajuća ponuda
U Brankodexu ništa kupio nisam, ali se prodavac dovoljno potrudio da poželim da opet odem tamo kada budem nešto drugo jurio, jer mi je vrlo lepo objasnio zašto lanenih odela nema (prodaja je kranje variabilna, jedne godine odlična, pa dve ništa…

Legend(e)
Najbolje za kraj. Legende iz Legend-a. Zaista izuzetno ljubazni prodavci. Usluživali su me momak i devojka koji su se maximalno potrudili da mi daju sve potrebne informacije, da ukoliko nema veličine u jednoj boji ponude mi drugu, da nazovu drugu radnju da bi mojoj devojci rezervisali majicu, a treba li da spomenem da rade ceo dan u prostoriji gde klima loše radi?! Zaista prodavci kakve samo poželeti možete sa dobrim savetima o veličini, o materijalima… Kod njih sam pare sa osmehom potrošio, samo mi je bilo žao što još par stvari u mojoj veličini bilo nije. Topla preporuka!

• 24.03.2009 — Pekara u koju ću opet otići
• 09.03.2009 — Ljubaznost nije mit
• 29.11.2008 — Taj strani pojam – ljubaznost
• 05.07.2009 — My Bizzz – Posao, tim & zadovoljstvo
• 09.05.2009 — Besplatna škola za prodavce – pijaca
• 17.04.2009 — Meridian, EFG, Intesa – dobar, loš, zao
• 08.01.2009 — Zamena sijalice – planovi, želje i potrebe

Već neko vreme razmišljam o tome šta bih ja radio kada bih imao svoju firmu, gde ljudi greše u ophođenju sa zaposlenima, šta se zaboravlja prilikom intervjua za posao, koje su to stvari koje su meni sada iz ugla zaposlenog važne, a kojih bih voleo da se setim i kada ja budem imao svoje preduzeće.

U narednom periodu ću vam predstaviti serijaučlanaka na ovu temu, koja se „krčka“ već neko vreme.
Prvi u nizu je nastao kao plod kraće diskusije tokom prvog #twittupbg okupljanja, održanog juče.

Tim & zadovoljstvo

U trenutku kada mnogi kukaju kako nema posla, kada su radnici nezadovoljni, kada firme koje zapošljavaju uglavnom barataju samo ciframa i slovima, kada se jako mala obraća pažnje na najvažnije stvari, želeo bih da ukažem na činjenicu koja mislim da se suviše često previđa.

Tim

Kada su vremena teška, kada je posao stresan, mnogo je važnije kakva je osoba neko, koliko je spreman da uči i doprinosi timu, nego koliki je stručnjak u trenutku zapošljavanja. Neko može da bude odličan programer, ali da je loš u timskoj komunikaciji i da upravo zbog toga praktično smanji produktivnost celog tima remeteći postojeći timski duh.

Zadovoljstvo

Menadžer koji ne obraća pažnju na zaposlene već ih samo forsirao do krajnjih granica, koliko god on imao dobre rezultate iza sebe, neće doneti dobro na duži rok kompaniji, jer će najbolji zaposleni odlaziti na druga mesta gde će oni biti zadovoljni. Koliko god posao bio naporan u dobrom timu, gde postoji razumevanje i poštovanje, zadaci se mnogo kvalitetnije završavaju, jer ljudi imaju potrebu da ne iznevere tim i stoga daju dodatne napore. Ukoliko zaposlenima uspete da prenesete ideju vodilju, ukoliko oni sebe poistovete sa kompanijom, ukoliko znaju da je kompanija tu za njih, pa onda će i oni biti tu za nju. Ili nisu pravi zaposleni za vas.

izvor slike

Šta vi mislite o ovoj temi?

• 27.03.2009 — Susret sa kompanijom „Mokra krpa” – Gost bloger The Traveler
• 05.03.2009 — Imate li Vi neko pitanje? – Gost bloger Predrag Milićević
• 19.02.2009 — Dobar dan, kako ste? – Gost bloger Predrag Milićević
• 06.02.2009 — Po(s)lovna komunikacija – Ignorisanje
• 08.01.2009 — Zamena sijalice – planovi, želje i potrebe
• 05.01.2009 — Bizzz – poslovna tema
• 29.12.2008 — Kako reći Ne!