Blogodak - srpski blogovi na jednom mestu

Slobodan Milovanović je student završne godine studija Mašinskog fakulteta, Univerziteta u Beogradu gde je prve dve godine završio kao najbolji student tog fakulteta sa maksimalnim prosekom ocena (10,00). Rođen je u Valjevu 1989. godine, u kom je učio specijalizovano-matematičko odeljenje Valjevske gimnazije, vodio Astronomsku grupu Društva istraživača »Vladimir Mandić – Manda« i bio angažovan u rukovodstvu Društva, a sada je aktivan kao asistent u Istraživačkoj stanici Petnica. Slobodana su interesovanja i uspeh na studijama odveli da svoju treću godinu osnovnih akademskih studija uči u Sjedinjenim Američkim Državama. Slobodan je svoja profesionalna interesovanja vodio od astrofizike, preko mašinstva, energetske efikasnosti, pa sve do primene numeričkih simulacija u nauci i inženjerstvu za šta će se najverovatnije usavršavati na master studijama. Povod za ovaj razgovor je upravo njegov povratak u Valjevo/Srbiju, nakon pune godine studija na univerzitetu UAH (University of Alabama in Huntsville).


Hantsvil je gradić u dolini reke Tenesi, na severu države Alabama. Od ostatka konzervativnog juga se razlikuje po ogromnom broju naučnih instituta i industrijskih razvojnih centara, čime je zaslužio da ga zovu srcem svemirske industrije sveta. Baš u ovom gradu je razvijena čuvena raketa Saturn V, najmoćnije svemirsko vozilo koje je čovek ikada konstruisao, koja je omogućila i prvi boravak čoveka na Mesecu krajem šezdesetih godina prošlog veka u okviru Apollo misija.

Slobodan je imao priliku da studira u ovom gradu, na univerzitetu koji je jako poznat po svom programu studija u oblasti svemirskog inženjerstva, i to upravo na tom studijskom usmerenju.

Obzirom da je i dalje mlad u inženjerstvu, predmeti koje je Slobodan pohađao bili su oni fundamentalniji, ali to nije značilo da svoje sveže stečeno znanje nije imao prilike da primeni u praksi. Grupa sa kojom je učio prenos toplote, u okviru tog predmeta, imala je zadatak i priliku da projektuje izolacioni sistem za jedan instrument koji će zaista biti poslat u svemir u toku neke od budućih misija. Slobodan kaže da su mu studije na ovom univerzitetu pomogle da otkrije svoje interesovanje ka numeričkim simulacijama, što mu je nakon završenog prvog semestra sa najvišom ocenom u klasi iz ovog predmeta, omogućilo da drugi semestar provede kao asistent u laboratoriji za numeričke metode departmana za svemirsko i vazduhoplovno inženjerstvo i mašinstvo.

Na studije u Ameriku se zaputio preko programa kulturalne razmene studenata koji se zove FORECAST Exchange. Ovaj projekat vodi međunarodna organizacija World Learning i svake godine oko 40 studenata iz Srbije i Crne Gore provede jednu punu godinu studija na nekom od univerziteta u Sjedinjenim Američkim Državama sa potpuno pokrivenim troškovima od strane Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID). Svake godine kancelarija ove organizacije u Beogradu objavljuje konkurs za prijem nove generacije studenata na program. Zainteresovani studenti treba da popune aplikacioni formular koji sadrži podatke o relevantnim iskustvima, uspesima i ličnim osobinama. Aplikacija takođe zahteva od studenata akademske preporuke i esej, na osnovu čega se formira opšti utisak. Nakon evaluacije najuspešniji se pozivaju na intervju, i ako je sve kako treba, počinje priprema za polazak na program. Program kao primarni cilj ima razmenu kulturalnih iskustava i studenti bilo koje struke se mogu prijaviti i iskoristiti program da se akademski usavrše u jako kvalitetnom sistemu obrazovanja. Ovo je idealna prilika da se uživo oseti kako izgleda živeti na jednom univerzitetskom kampusu i biti ravnopravan sa svim ostalim studentima u drugoj sredini.

Sistem obrazovanja u Sjedinjenim Američkim Državama je izuzetan pre svega zato što je orijentisan prema potrebama studenta. Student je u ulozi mušterije i profesori daju sve od sebe da uslugu prenošenja znanja izvedu na što bolji način. »Prva razlika koju sam osetio i na koju se nije bilo baš lako navići, bili su učestali domaći zadaci koji su oduzimali u proseku oko 4 sata nedeljno po predmetu«, kaže Slobodan. Svaki od ovih domaćih zadataka se predaje profesoru i on ih pregleda i na taj način prati napredak studenta. Ukoliko profesor primeti da neko od studenata ima problema sa gradivom, toj osobi se posvećuje dodatna pažnja i na taj način niko ne zaostaje za nastavom, osim ukoliko ne pokaže lenjost ne dolazeći na časove. Naravno, za one studente koji su u stanju da olako savladaju gradivo, uvek postoje dodatni problemi ili projekti koje profesor zadaje po potrebi. »Na Univerzitetu u Beogradu nisam osećao toliki pritisak da radim tokom semestra i na kraju se sve skupljalo u završni ispit gde je bilo potrebno učiti nekoliko nedelja po ceo dan u ispitnom roku i boriti se ne samo sa gradivom, već i sa velikim stresom koji uz to ide u cilju da se postignu visoki rezultati«, dodaje Slobodan. »Završni ispit u Americi je dolazio sa dosta manje stresa i mogao je se spremiti za jedan dan ukoliko su sve obaveze tokom semestra uredno ispunjavane«.

Postoji takođe i velika razlika u tome šta se smatra važnim u inženjerskom obrazovanju. Osnovne akademske studije u Americi su usmerene ka tome da spreme što više kvalifikovanog kadra da radi u industriji na odgovarajućim pozicijama. Kao posledica toga, studenti inženjerstva nisu previše opterećeni kada je u pitanju poznavanje fundamentalnih principa i teorije, već je akcenat stavljen na praktičnu primenu tih znanja. Profesori naravno tokom svojih predavanja, kao i kod nas, izlažu sve potrebne fundamentalne principe, ali na testovima se traže praktičnije stvari, dok studenti koji pokažu fundamentalno razumevanje gradiva često bivaju vrbovani za postdiplomske studije. Po rečima Slobodana: »Rezultat svega ovoga je da veliki broj studenata u Americi ima jako ozbiljan odnos prema učenju, kao i da jako mali broj studenata ne uspeva da položi ispit. Ja lično mislim da sam sa mnogo manje stresa i frustracije uspeo da savladam mnogo više gradiva«.

Još jedna interesantna stvar je da u američkom sistemu studija, student sam sebi bira predmete koje želi da pohađa pre početka semestra. Mnogi predmeti se nude u više termina i postoje 3 semestra u toku godine (letnji semestar je skraćen i samim tim intenzivniji). Ovakav način organizovanja omogućava velikom broju studenata da za vreme studija imaju i posao, jer je lako uklopiti radno vreme sa nastavom.

Predmeti su uniformisani za sve fakultete u okviru univerziteta, što je jako korisno za studente koji nisu potpuno opredeljeni u kom smeru da razvijaju svoju karijeru. Na početku studija se jasno zna koje predmete treba student da položi da bi dobio određenu diplomu. Ne postoje dupli standardi tipa da svaki fakultet ima svoj ispit iz matematike ili nekog drugog predmeta kao što je to slučaj na Univerzitetu u Beogradu, gde su šanse da se student premesti sa jednog fakulteta na drugi i da mu se priznaju položeni ispiti jako male i zahtevaju veliko angažovanje.


»Stipendija koju sam primao tokom studija mi je omogućila da uštedim dovoljno novca da tokom raspusta posetim i poznate američke metropole i znamenitosti. Imao sam prilike da u toku mesec dana proputujem Čikago, Mineapolis, Njujork, Filadelfiju i prestonicu Vašington. Iskustva poput pogleda sa vrha Sears tornja, zime u Minesoti, šetnje Petom avenijom i Central parkom, doživljaja Kipa slobode i Linkoln Memorijala... ne mogu se lako pretočiti u reči. Bogati, ogromni američki muzeji ostavili su takođe ogroman utisak na mene. Field Museum i Adler Planetarium u Čikagu; Metropolitan, MoMA i American Museum of National History u Njujorku; Philadelphia Museum of Art u Filadelfiji; Smithsonian Museums u Vašingtonu i Space and Rocket Center u Hantsvilu, bili su riznice znanja i iskustva koje su mi omogućile da doživim sve ono o čemu sam ranije mogao samo da čitam u knjigama i časopisima«, izjavio je Slobodan.

Razumevši da univerzitet na kom je Slobodan proveo godinu, radi u jakoj sprezi sa agencijom NASA, kao i da veliki broj profesora radi na raznim projektima vezanim za svemirska istraživanja, on je imao prilike da sluša predavanja od strane jako poštovanih ljudi u tom polju, raznih astronauta, kao i visokih zvaničnika ove agencije. Univerzitet je jednom prilikom čak posetio i Nil Armstrong, prvi čovek koji je hodao Mesečevom površinom. Nekoliko projekata koje su studenti radili bili su direktno implementirani u svemirskim programima, a postojao je i plan da Slobodan prisustvuje lansiranju poslednjeg spejs-šatla iz Floride, ali je to nažalost morao da propusti jer je misija odložena za leto.

Pošto je u Ameriku otišao kao jedan od najboljih studenata Univerziteta u Beogradu, nije mu bilo teško da se prilagodi studijama u drugačijem obrazovnom sistemu. »Primetio sam da su moja fundamentalna znanja dosta ispred mojih vršnjaka na UAH, ali i da zaostajem u praktičnoj primeni znanja i opštem iskustvu u svojoj struci«, kaže Slobodan. Nakon ova dva semestra nekoliko profesora bilo je jako zadovoljno njegovim napredkom i rezultatima koje je postizao kao student, ali i kao asistent u laboratoriji, a dobio je i nezvanične ponude za povratak na postdiplomske studije na istom univerzitetu.

»Obzirom da sam u Hantsvilu proveo značajno vreme, stekao sam i dosta prijatelja. Sve je počelo druženjem sa drugim internacionalnim studentima, jer su i oni bili u istoj situaciji kao i ja, pa smo jedni drugima bili dobro došli, a kasnije se taj krug širio kako smo upoznavali nove ljude na časovima. Zbog svega ovoga logično je bilo očekivati da će rastanak biti težak kao što je i bio«, dodao je Slobodan.

Glavna obaveza po povratku u Srbiju mu je priznavanje ispita i završetak osnovnih akademskih studija na Univerzitetu u Beogradu. Za vreme studija u Americi trudio je se da ostane u kontaktu sa nadležnima na svom fakultetu i da ih izveštava o svim bitnim stvarima koje su mi se događale. Još pre svog odlaska obavio je potrebne konsultacije se profesorima o predmetima koje je trebalo da pohađa u inostranstvu da bi mu sve to bilo priznato kada se vrati. Nakon njegovog povratka, kako kaže, prodekan za nastavu Mašinskog fakulteta ga je više nego prijatno dočekao, a sa svojim mentorom već uveliko radi na svom završnom radu.

Slobodanovi budući planovi predviđaju nastavak studija na Erasmus Mundus master programu COSSE (Računarske simulacije u nauci i inženjerstvu). Ovo je udruženi program koji organizuje nekoliko evropskih univerziteta, gde u ovom konkretnom slučaju master program vodi KTH - Royal Institute of Technology u Stokholmu u saradnji sa univerzitetima u Holandiji i Nemačkoj. »Tokom prošle godine sam aplicirao na ovaj program i uslovno sam primljen na studije pod punom stipendijom. Uslov koji treba da ispunim je da u međuvremenu završim osnovne akademske studije«, obaveštava Slobodan.

»U mojim planovima za Srbiju oduvek ima mesta. Istraživačka stanica Petnica je mesto koje uvek nosim sa sobom kao najpozitivniji vrednosni simbol iz Srbije i tamo mi je uvek drago da se vratim. Sa druge strane očekujem da mogu biti angažovan na Univerzitetu u Beogradu ili na nekom od naših naučnih instituta, jer Srbija planira i gradnju novog super-računara u budućnosti. Nadam se da nedostatak Ministarstva nauke neće zakočiti sve dobre, započete planove u našoj zemlji«, poručuje Slobodan.

zahvalnošću Revija Kolubara

Kad dođeš u bilo koji gradA u bilo koji grad se dolazi vrlo kasnoKad dođeš vrlo kasno u bilo koji gradAko taj grad slučajno bude ValjevoGde sam i ja došaoDoći ćeš putem kojim si morao doćiKoji pre tebe nije postojaoNego se s tobom rodioDa ideš svojim putemI sretneš onu koju moraš srestiNa putu kojim moraš ićiKoja je bila tvoj životI pre nego što si je sreoI znao da postojiI ona i grad u koji si došao.
Kad dođeš u bilo koji gradOdakle biloIz Veljeg Dubokog ili KolašinaIli niotkud sasvim svejednoKad odeš od svoje kućeBilo kudaSamo da što pre odešI dođeš u bilo koji gradRecimo u ValjevoKad god da dođešDoći ćeš vrlo kasnoJer se dugo putujeDok dođe u tvoj životI tu se zauvek zaustaviOna koja je prema tebi krenulaIz velike daljineOdnekud iz Ruskog JerusalimaSa Kavkaza iz PjatigorskaU kome nikad nije bilaI zvala se kako se zvalaRecimo Vera PavladoljskaI izgledala kako je izgledalaKako više niko na svetu ne izgleda.
Kad dođeš u bilo koji gradA u bilo koji grad se dolazi vrlo kasnoJer gradovi su uvek dalekoI u njih se dolazi iz daljineA svako putovanje se odužiJer svi misle jedino o povratkuMada povratka nemaA ko god odluči da putujeMora krenuti jednog danaA kad god kreneKrenuće u ono dobaU koje uvek neko kreće od kućeObično u nedeljuKad si i ti krenuoA kad god je nedeljaNajčešće si u nekom drugom graduA u kojem god budešRecimo u ValjevuBiće to jedini gradU kome si oduvek bioA čim si čuo njeno imeI pre nego što si je sreoOduvek si je znaoI voleo već vekovima.
Kad dođeš u bilo koji gradA u bilo koji grad se dolazi vrlo kasnoKad dođeš vrlo kasno u bilo koji gradAko taj grad slučajno bude ValjevoDoći ćeš korakom koji dvostruko odjekujeTvojim i batom još nekogaKo s tobom putujeI glas mu ide po vetruU dan neobičan za to doba godineDa ni sam nećeš biti siguranNi koji je to gradNi koji su tvoji koraciSamo ćeš poznati onaj glasKoji ne ide po vetruNego se javlja u tebiU dan neobičan za to doba godineKad nije ni bilo vreme da budeš u ValjevuU koje si došao kao neznanacNe znajući nikogaNi grad ni Veru PavladoljskuNi da se zavole najvišeOni što se znaju najmanje.
Kad dođeš u bilo koji gradA u bilo koji grad se dolazi vrlo kasnoKad dođeš vrlo kasno u bilo koji gradSvet će postati uspomena na njuI neće biti ni jednog mesta na zemljiGde te neće sačekivatiNi ogledala u kojem je nećeš videtiNi plave kose koja nije njenaNi oblaka bez njenog svilenog osmehaZapamtio je prostorGora i vodaOnakvu kakvu si je prvi put videoU bilo kojem graduRecimo u ValjevuU Karađorđevoj uliciIzmeđu Pošte i SudaI evo nailazi ono doba godineIli tvoga životaKad su sve žene onaI nose njenu glavuAli ni jedna celuA ona živi nepoznata među ljudimaOdmara se i od tebe i svoga imenaAli ma gde živela i ma ko bilaZnaćeš da je to onaI da ne može biti niko drugiJer nikog drugog na tvome svetu nema.

Kad dođeš u bilo koji gradA u bilo koji grad se dolazi vrlo kasnoKad dođeš vrlo kasno u bilo koji gradRecimo u ValjevoOkružiće te deca kao svakoga pridošlicuI u celom gradu nećeš poznavati nikogaJer su svi otišliI s tim bi se nekako pomirioAli niko se ne vraćaSve je gotovo a još nikoga nemaNiti ima čvrstih obećanjaDa ćemo se ponovo srestiI to je ono što najviše zabrinjavaPa ipak čovek nije manje nego vodaPa voda ne umireNiti je smrt neštoŠto se na svetu događa prvi putI da živimo hiljade godinaProšle bi kao jednaJer godine su tu da dođu i oduAli sve što je njinoNije Vera PavladoljskaKoja ti je dala što ni sama nije imalaI uvek bila pomalo u oblacimaI u njih se konačno preselilaAli dok iko ikom čita ovu pesmuOna se rađa sve svilenijeg osmehaI nema ništa sa grobljem i smrću.
Kad dođeš u bilo koji gradA u bilo koji grad se dolazi vrlo kasnoKad dođeš vrlo kasno u bilo koji gradSve će ti biti odnekud poznatoKao poljubac već davan nekomeU grad ko zna kojiKad dođeš ko zna kadI ko zna otkudIz Veljeg Dubokog ili niotkudSasvim svejednoSve će biti isto kao da nisi dolazioI da uopšte ne postojišJer proviđenje ne žuriI ništa ne zaboravljaI ne fali mu ni mašte ni idejaDa sve poveže i ispuniKao što je pisanoSamo ti ne bi bio istiI ništa ne bi bilo kao što jesteDa je moglo biti kao što nijeJer postoji samo jedan gradI samo jedan dolazakI samo jedan susretI svaki je prvi i jediniI nikad pre ni posle nije se dogodioI svi gradovi su jedanDelovi jednoga jedinoga gradaGrada nad gradovimaGrada koji si tiPrema kome svi iduDa se sretnu sa sobomDobro je što si došaoDa se u to uverišBaš u ValjevuI sretneš Veru PavladoljskuA čim si je videoOduvek si je voleoI unapred oplakivao rastanakKoji se zbioPre nego što si je sreoJer postoji samo jedan gradI samo jedna ženaI jedan jedini danI jedna pesma nad pesmamaI jedna jedina rečI jedan grad u kome si je čuoI jedna usta koja su je reklaA po svemu kako su je izgovorilaZnao si da je izgovaraju prvi putI da možeš mirno sklopiti očiJer si već umro i već vaskrsnuoI ponovilo se ono što nikad nije bilo.
Kad dođeš u bilo koji gradA u bilo koji grad se dolazi vrlo kasnoKad dođeš vrlo kasno u bilo koji gradAko taj grad slučajno bude ValjevoGde sam i ja došaoDoći ćeš putem kojim si morao doćiKoji pre tebe nije postojaoNego se sa tobom rodioDa ideš svojim putemI sretneš onu koju moraš srestiNa putu kojim moraš ićiKoja je bila tvoj životI pre nego što si je sreoI znao da postojiI ona i grad u koji si došao.
Matija Bećković

Članovi Društva istraživača "Vladimir Mandić - Manda" obeležili su 40 godina postojanja organizovanjem memorijalne akcije "Durmitor 2009".

Na akciji je učestvovalo više od 70 članova Društva istraživača, prijatelja Društva i zaljubljenika u prirodu. Učesnici su imali priliku da uživaju u lepoti Durmitora i iskuse istraživački život. 29. jula, na dan kada je, pre 40 godina, poginuo Vladimir Mandić Manda, velika grupa ljudi sa željom da oda poštu Mandi, zaputila se u Todorov do, na mesto gde je postavljena spomen ploča poginulom speleologu. Tom prilikom, prisutni su položili cveće pored spomen ploče i, nakon minuta ćutanja, čuli od učesnika speleološke ekspedicije od pre 40 godina na koji se način odigrala velika tragedija i pogibija Vladimira Mandića Mande.



Sledeći dan je iskorišćen za pohod na Bobotov Kuk (2532 m), najviši vrh Durmitora i Crne Gore. Nekoliko iskusnih članova Društva povelo je svoje grupe u celodnevnu šetnju. Grupa je stigla na vrh posle nekoliko sati pešačenja, oko 14 h, a zatim se spustila do Crnog jezera. Ovaj pohod na vrh Durmitora završen je u večernjim časovima kada se grupa umornih ali i ushićenih akcijaša vratila u kamp.


Poslednji dan, akcija je privedena kraju i nakon uobičajenih priprema za put i nekoliko sati provedenih u druženju na Žabljaku, učesnici akcije su krenuli ka Valjevu u koje su stigli iste večeri.

Fotografije sa akcije možete pogledati na webalbumu

napisala Milica Milić

Dragi prijatelji Petnice,

Kako bismo povećali vidljivost problema sa kojim se IS Petnica susreće odlučili smo da pokrenemo online peticju. Pored pokretanja peticije sa ciljem povećanja vidljivosti počećemo sa organizovanom promocijom sajta i peticije na http://digg.com.

Kao prvi korak zamolili bi smo sve prijatelje i saradnike Petnice da se upoznaju sa funkcionisanjem digg-a (http://en.wikipedia.org/wiki/Digg).

Pošto je za uspešnu promociju potrebna koordinisana akcija svih nas zamolili bismo smo vas da sutra 25. juna budete pri računaru na bar 10 minuta u periodu izmedju 10 i 22h i sledite instrukcije koje će te dobiti.

Ukoliko nas bude dovoljno i budemo dovoljno dobro koordinisani ovakva akcija može da dovede do opšte vidljivosti problema među svetskom internet populacijom. Ukoliko odaziv bude uspešan, pokrivenost problema uslediće u klasičnijim medijima.

Ova akcija je ranije bila planirana za danas no usled tehničkih problema, a i potreba sinhronizacije pomerena je za sutra.

Hvala svima koji sudo sada pokazali brigu za Petnicu i misle na nju.

Ministarstvo prosvete obustavilo je finansiranje Istrazivacke stanice Petnica. Direktor te jedinstvene naučno-obrazovne ustanove za mlade na Balkanu Vigor Majic upozorava da su zbog toga dovedeni u pitanje programi koji su planirani u toku leta i napominje da je ovo prvi put za 25 godina, koliko postoji Istrazivacka stanica Petnica, da je Ministarstvo prosvete potpunio obustavilo finansiranje programa.

Ima li novca za talente?

„Ministarstvo prosvete potpunio je obustavilo finansiranje naših obrazovnih programa. Za sprovodjenje seminara, kurseva i kampova ove godine nam je potrebno 40 miliona dinara. Po važećem planu finansiranja od strane Ministarstva prosvete, očekivali smo 24 miliona, ali smo dobili nula dinara. To praktično znači da ćemo morati da prekinemo realizaciju dobrog dela programa, tako što ćemo letnje seminare i kampove, umesto krajem avgusta, okončati krajem jula, te otkazati sve ono što je planirano za jesen. Pitanje je i da li ćemo onda moći da udjemo u ciklus prijavljivanja učenika za programe sledeće godine, a tako smo radili prethodnih 25 godina”, priča direktor Istraživačke stanice Vigor Majić.

Za sprovodjenje programa u Istraživačkoj stanici za ovu godinu potrebno je 40 miliona dinara. Bez 24 miliona dinara, koliko su ocekivali od Ministarstva prosvete, prakticno bice obustavljene sve aktivnosti, a u Petnici kazu da ce potrebna sredstva morati da pronadju za odrzavanje sedam objekata u Petnici i za plate 35 zaposlenih. Vigor Majic kaze da se Istraživačka stanica Petnica nasla u apsurdnoj situaciji, jer se ovih dana privode kraju dogovori Vlade Srbije sa Evropskom investicionom bankom o nastavku gradnje i prosirenju kapaciteta stanice. „Biće zaista jako ironično ako započnemo proširenje smeštajnih kapaciteta, a u isto vreme obelodanimo da nemamo novca za programe. Ideja da treba davati pare za gradnju, a zanemariti sadržaje, na našem primeru može da pokaže svu svoju besmislenost”, konstatuje Majić.

Inace, u Petnici se svake godina odrzi oko 140 programa, seminara, kurseva i kampova, kroz koji prodje oko 2.500 daroviti ucenika i studenata iz cele Srbije i zemalja regiona.

zahvalnošću Nauka@B92

Valjevac Slobodan Milovanović - Boba je student prve godine Mašinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Ovih dana on je uspeo ono što je san mnogih studenata – „očistio“ je prvu godinu već u junu i to sa prosekom 10, što je i povod za razgovor sa njim.



Nakon specijalizovano-matematičkog smera u Valjevskoh gimnaziji upisao si mašinstvo, šta te je opredelilo da napraviš takav izbor?

Pre svega osoba koja voli prirodne nauke, poput mene, u našoj zemlji najčešće bira da li će se baviti fundamentalnim prirodnim naukama ili inženjerstvom. Inženjerstvo je malo popularnije jer je na ceni, dok mladi i nezreli mislimo da fakulteti fundamentalnih nauka služe za obučavanje profesora srednjih škola ili u drugoj krajnosti doktora nauka i vodećih svetskih istraživača (što se često čini da je preteško postići). Ja sam izabrao inženjerstvo iz egzistencijalnih razloga, a baš mašinstvo..? Učinilo mi se kao najbliže primenjivo uz nauku koju najviše volim – astronomiju. Takođe su na moj izbor uticala i iskustva drugih studenata, da je fakultet super organizovan i da ću za razliku od studiranja elektrotehnike (između čega sam se dvoumio) imati više slobodnog vremena, što mi je značilo jer sam želeo da dobar deo vremena provedem baveći se i astronomijom.

Koja su bila tvoja očekivanja, da li si zadovoljan kvalitetom nastave?

Očekivanja mi nisu bila velika. Nažalost, kvalitetom nastave kod nas teško je biti zadovoljan kada se osvrnemo ka univerzitetima u drugim zemljama. Imamo mi super profesore koji znaju odlično svoje predmete, ali je problem što nemamo nikakvu modernu opremu, laboratoriju i što se u to ne ulaže, već sve više i više propada. Često je jako zamorno slušati veoma dugo objašnjenje o nekom procesu, koji bi nam bio jasan istog trenutka kada bi ga mogli videti, odnosno doživeti svim čulima, a ovako često doživljen kroz teorijsku priču ostane nejasan, kao hrpa reči za naučiti i zaboraviti posle. Naravno, prisutni su tu i sitniji problemi poput neažurnosti nekih profesora, studentskih službi, ali su to problemi svih institucija sa kojima često možemo izaći sami na kraj, tako da ne bih o njima posebno pričao.

Koliko si ispita položio u junskom roku i koji ti je ispit u prvoj godini bio nateži?

Položio sam sve ispite, što je ukupno 14. U januarskom roku sam „dao“ 6, a u junskom 8. Najteži ispit mi je bio Osnove sociologije i ekonomije, zbog ogromne količine gradiva ove dve nauke sažetog u jedan semestar.

Kako izgleda studentski život jednog brucoša koji završi godinu u junu sa prosekom 10?

Ja sam iskreno od oktobra do juna prisustvovao svim predavanjima, što mi je kasnije bila ogromna olakšica pri spremanju ispita. Svidelo mi se što je fakultet organizovan tako da predavanja imamo samo od ponedeljka do petka i to isključivo od 8:00 do 13:00 časova, pa sam svaki vikend dolazio u Valjevo da se odmorim. Česti kolokvijumi su me terali da svako malo nešto pročitam, ali se to do pred završni ispit nije pretvaralo u više od 2 sata rada dnevno, dok sam završnim ispitima morao posvetiti dosta više vremena. Uspeo sam čak i da stignem da odem u Pariz na 4 dana, kao član delegacije naše zemlje na proglašenju Međunarodne godine astronomije, u čemu su mi pomogli i fakultet i naša opština. Tako da mi se život, pored vannastavnih aktivnosti, nije razlikovao mnogo od ostalih brucoša koji su „očistili“ godinu u junu, a za onaj slađi ostatak godine ćemo tek da vidimo.

Kako ti se svidja Beograd?

Beograd ne volim kao mesto u kom bih živeo i opustio se. Iako lep, jednostavno je previše neuređen i loše funkcioniše. Na neki način sam prisiljen često da budem tamo, jer tamo je univerzitet i tamo je sada celo društvo. Koristim svaku moguću priliku da dođem u Valjevo, prošetam Gradcem, provozam bicikl Povlenom i mnogo mi je lepše kada u Beograd odem samo zbog koncerta, pozorišta, predavanja, žurke ili neke druge manifestacije i vratim se opet kući nakon toga.

Tvoje aktivnosti u Istraživačkoj Stanici Petnica i Društvu istraživača?

U Istraživačima mi je već treća godina kako vodim Astronomsku grupu, a član sam iste i ujedno Društva istraživača od svoje prve godine srednje škole. Za to vreme, pored realizovanja naučno-istraživačkih i naučno-popularizacionih aktivnosti, bavio sam se i organizacionim poslovima u Upravnom odboru kluba i vođenjem projekata. Najdraži rezultat mi je vođenje ekspedicije Potpuno pomračenje Sunca 2006 godine u Antaliju (Turska), kao i osmišljavanje programa Škola astronomije za osnovce, koji živi u našem gradu već dve godine.

Sa Istraživačkom stanicom Petnica sam se upoznao u sedmom razredu 2003. godine, na po meni možda i najvažnijem programu koji Petnica realizuje, a to je Letnja Naučna Škola. To je bio moj prvi korak u nauku i uticaj koji je presudio da se bavim onim čime se danas bavim. Nakon toga, kao srednjoškolac, bio sam polaznik programa Astronomija, gde sam objavio svoj prvi naučni rad „Analiza svetlosnog zagađenja u Istraživačkoj stanici Petnica“, dok sada radim u istoj instituciji, na edukaciji novih generacija, kao mlađi saradnik na istom programu.

Ambicije za narednu godinu?

Nakon znanja i iskustva koje sam stekao bivajući student uopšte, shvatio sam da neko ko je završna godina srednje škole nikako ne može biti dovoljno zreo da izabere odgovarajući fakultet, jer jednostavno nema dovoljno informacija o tome šta je zapravo studiranje i čemu to služi. Tako da ne izabravši astronomiju kao svoj poziv iz skroz ludih i nezrelih razloga, proveo sam dosta vremena razmišljajući da li sam upisao pogrešan fakultet i onda sam odlučio da takav višak vremena zamenim studiranjem još jednog fakulteta. Tako da sada planiram da upišem i Matematički fakultet u Beogradu i smer Astrofizika.

Kako reaguju tvoji vršnjaci kada im saopštiš da si očistio godinu i sa kojim prosekom?

Oni koji me ne znaju prvo me pitaju koliko učim, a često misle i da sam lud kada čuju još i za Petnicu i Istraživače. Oni koji me znaju i znaju da na Mašinskom fakultetu može možda malo lakše da se dobije ocena, opet to ne uzimaju kao skroz uobičajeno, jer desetku niko neće olako da da, dok ostale ocene iz nekih predmeta je moguće i dobiti na neku pregovaračku veštinu ili da ne kažem na još koji način... tako da ima zaprepašćenja da baš nigde nisam pogrešio celu godinu, čak i kod mene samog. Sa druge strane, imam dosta prijatelja koji su slični studenti, tako da nemam problem od neke izolovanosti, već je to neko normalno stanje među nama i retko predmet naše priče.

Da li planiraš da ostaneš u Srbiji, Valjevu... tvoji planovi po završetku fakulteta?

U Valjevu bih najviše voleo da živim i da do kraja svog života doprinosim njegovom razvoju. Trenutno to radim kroz Istraživače trudeći se da mladi Valjevci dobiju neka znanja koja njihovi vršnjaci u drugim mestima nemaju priliku da steknu. Takođe mi je želja da doktoriram negde u inostranstvu, radi kvalitetnijeg obrazovanja, a i da bih video kako to u svetu rešavaju neke probleme sa kojima bih se ja uhvatio u koštac ovde. Voleo bih da nastavim svoj rad u Istraživačkoj stanici Petnica, jer uživam da svoja saznanja i iskustva prenosim na učenike koji su najradoznaliji i najgladniji nauke u našoj zemlji i koji će sigurno biti osnova našeg budućeg razvoja. Naravno na sve to dolazi i porodica i komforne šetnje Gradcem...

Opet bez odgovarajuće materijalne i finansijske podrške, ne samo meni, već i svim drugim studentima je jako teško da ovakve želje i ostvare. Zastareo računar, potreban teleskop, udžbenici, fensi seminar u inostranstvu, pa i novi bicikl i letovanje, samo su neki problemi koje studenti uz pomoć svojih roditelja, opštine, fakulteta, države... uspevaju da prevaziđu ili mnogo češće ne...

zahvalnošću portalu ugradu.info
Kristina Cvejanov

Republika Srbija je izrazito centralizovana zemlja što kao posledicu ima odlazak mladih ljudi iz sredina gde su rođeni i odrasli. Dugoročno, manjim zajednicama preti ekonomsko, duhovno i kulturno osiromašenje usled nedostatka obrazovanih i kvalitetnih mladih ljudi. Grad Valjevo, kao jedan od mnogih, je takođe suočen sa ovakvim problemom.



Analizom i promovisanjem vrednosti Grada Valjeva, Društvo istraživača „Vladimir Mandić - Manda“, putem projekta „101 razlog“ želi da kod mladih ljudi stvori pozitivan i realan odnos prema zajednici kojoj pripadaju. Sa jedne strane, znajući nedostatke i prednosti svoga grada, mogu kvalitnije proceniti odluke vezane za lične i profesionalne ambicije. Sa druge strane, promovisanjem vrednosti je pokušaj da se razbiju negativne predrasude koje postoje kod mladih o svom gradu i zajednici kojoj pripadaju, a koje su zasnovane na nepoznavanju činjenica, vrednosti sredine i grada Valjeva.

Projekat „101 razlog zašto živeti u Valjevu“ nema ambiciju „ubeđivanja“ mladih ljudi o potrebi ostanka u zemlji i svom gradu stvaranjem idealizovane slike i romatičnih priča, već želju da pokrene sveopštu i kvalitetnu diskusiju o vrednostima grada Valjeva i dugoročno da doprinese pokretanju inicijativa, prvenstveno kod mladih, koje će predstavljati male korake u procesima razvijanja i unapređenja grada Valjeva. Njegov cilj je da se mladi Valjevci ponose svojim gradom i da, nevezano za mesto života i profesionalnu orjentaciju, doprinose boljitku njihovog grada svesni svih njegovih nedostataka i vrednosti.
Svoje razloge zašto živeti u Valjevu možete ostaviti na sledećem linku

http://www.istrazivaci.rs/101/form/

Članovi Nacionalnog organizacionog odbora su pregledali svih 6 pristiglih radova na konkurs "Na tebi je da otkriješ svemir". Izabrana su dva, po mišljenju žirija, najbolja rada. Pobednik konkursa je Slobodan Milovanović (student I godine Mašinskog fakulteta u Beogradu) sa esejom "Posmatrati zvezdu padalicu", a drugoplasirani je Andrej Obuljen (student II godine Matematičkog fakulteta - smer astrofizika u Beogradu). Njih dvojica su stekli pravo da prisustvuju Ceremoniji svečanog proglašenja Međunarodne Godine Astronomije, u Parizu u januaru 2009. Žiri je imao tezak posao jer su radovi i ostalih autora bili jako kvalitetni i zato svi oni zaslužuju pohvalu.


Posmatrati zvezdu padalicu

...Zima je, ledi mi se dah. Stežem vreću u kojoj ležim, tako da što bolje smanjim otvore što puštaju unutra hladan vazduh, koji me tera da drhtim. Vreća je skroz vlažna spolja. Uspevam da sakrijem od hladnoće sve delove tela osim očiju i ništa me neće naterati da odem u topli dom, sem izlaska Sunca. Još jedan je proleteo! Mislim da je Leonid, dok mi oči prate unazad trag sjajnog meteora. U mrklom mraku, osvetljen samo zvezdanim nebom, na papirić slepo pišem „L -2“.
Vreme prolazi, a ništa se ne dešava. Iščekujući još jednu zvezdu padalicu prelećem očima preko svoda, na kom jedva uspevam da raspoznam sazvežđa, dok mi duboki izdisaji stvaraju kratkotrajnu maglu u vidnom polju. Ne sećam se kad je nebo bilo ovako kristalno prozirno, a znam da svaki put na zimskoj vedrini to pomislim. Odjednom me prekida glas: „Vreme, 02:45“ i opet na svoj urolani papirić, u toplini vreće, zapisujem vreme i nastavljam da čekam širom otvorenih očiju.

Svaki čas proleću, u svim bojama, različitim pravcima, svetli, tamni, dugi, kratki... pravi vatromet. Jedan je čak zasvetleo ljubičasto, razbacujući varnice i nastavljajući svoj put još jedan sekund u žuto-zelenoj boji... naravno sporadik. Drugi je bio toliko sjajan da je posle toga i njegov trag ostao da svetli čitavih 15 sekundi, bledeći lagano u tamu. A treći...
Na severu zvezde se gase od horizonta ka meni? To je oblak. Počinjem da strahujem da će posmatranje biti završeno pre vremena i nadam se da je dovoljno mali da lagano proleti ostvaljajući što veći deo neba vedar, kako bih ugledao makar još jednu. Srećom, vetar prestaje da duva i sivi oblak se zadržava na svojoj poziciji.
Istok polako postaje plavlji i svestan sam da će uskoro jutro. Oči mi se sklapaju same, a pažnju mi u budno stanje vraćaju samo uzvici: „Stop“ i „Vreme...“, ali na kraju potpuno padam u slatki san u toploti svoje vreće za spavanje...
Bila je to fascinantna posmatračka noć, razmišljam. Da su me bar probudili ranije, možda i ne bih nazebao ovoliko, ali mi to i nije toliko važno. Posle druge, dnevne ture spavanja u toploj sobi planinarskog doma, obrađujući rezultate posmatranja, prisećam se svake padalice, dok njene podatke prepisujem u formular sa papirića od sinoć.
Uskoro će mrak, stežem zube od nervoze, nadajući se da će posle večere nebo biti opet vedro. Iščekujem sledeću zvezdu padalicu kao da je nikad nisam video i znam da će kad je budem video, želja koju ću zamisliti biti da vidim samo još jednu.
Zima je, ledi mi se dah, stežem vreću...
Slobodan Milovanovićzahvalnošću Društva Astronoma Srbije

Britanski naučnik Stiven Volfram, šire poznat kao tvorac programa Mathematica, održao je 28. aprila na Harvardu, u Berkmanovom centru za Internet i društvo, prvu javnu demonstraciju svoje nove Web alatke Wolfram Alpha koja će odgovarati na pitanja drugačije od Googleovog pretraživača.

Za razliku od tradicionalnih pretraživača kao što je Google, koji kao odgovor na upit prikazuju Web strane, Volframov izum nastoji da konkretno odgovori na postavljena pitanja.
„Wolfram Alpha odgovara na pitanja izvodeći složena izračunavanja, zbog čega je zovemo 'računajuća mašina znanja'“, rekao je njen izumitelj, dr Volfram. „Odgovaramo na pitanja čiji odgovori nisu eksplicitno napisani, ali se mogu izračunati.“


Wolfram Alpha čine četiri komponente. Prva služi da pripremi podatke. „Uzimamo sve vrste podataka i obrađujemo ih, proveravamo, prečiščavamo i organizujemo, delom automatski, a delom i ručno.“ Druga izvodi izračunavanja koristeći sve moguće algoritme i ogroman ali konačan broj matematičkih modela. Za ovaj deo je zadužena Mathematica ili bolje reći oko šest miliona redova programskog koda napisanih u istoimenom programskom jeziku. Treća komponenta je zadužena za lingvističku analizu. U toku pretraživanja koristi algoritme za obradu prirodnog jezika kako bi se korisnicima omogućilo da pitanja postavljaju na engleskom na isti način kako bi to činili u normalnoj konverzaciji. „Našli smo rešenje koje lako izlazi na kraj s kratkim upitima, jer smo ustanovili da korisnici vrlo brzo odustaju od opširnog pisanja i sami izbacuju nepotrebne reči“, objasno je Volfram. Četvrtom komponentom se automatizuje prikazivanje rezultata tako da se mogu shvatiti.

Wolfram Alpha neće samo dati odgovor na pitanja poput „koliko je visok Mont Everest“, već će ponuditi i čitavu stranu relevantnih informacija – sa navednim izvorima – kao što su geografska lokacija, obližnji gradovi i druge planine, zajedno s odgovarajućim grafikonima.

Prava inovacija našeg pretraživača je njegova mogućnost da stvari rešava „u letu“, rekao je Volfram. „Ukoliko zatražite da uporedi visinu Mont Everesta s dužinom mosta Golden Gejt, on će vam to izračunati. Ako ga upitate kakvo je bilo vreme u Londonu na dan kad je ubijen Kenedi, proveriće podake i ponuditi odgovor. Upitate li je za dis dur, odsviraće vam skalu. Unesete li „10 flips for four heads“ (deset bacanja za četiri glave) pogodiće da vam treba verovatnoća bacanja novčića. Ukoliko želite da saznate kad će biti sledeće pomračenje Sunca koje je vidljivo iz Čikaga ili gde se tačno nalazi međunarodna svemisrka stanica, on će to izračunati.“

„Naš cilj je da stručno znanje učinimo dostupnim svakome, svuda i u svako vreme“, rekao je Volfram. „Biće to kao kad razgovarate sa stručnjakom – Alpha će razumeti o čemu pričate, izvešće izračunavanja i prikazati rezultate.“

Wolfram Alpha je projektovan imajući na umu pre svega profesionalce i akademski svet, tako da se trenutno slabo snalazi s popularnom kulturom. Termin "50 Cent" pokazao se na testovima kao „apsolutna strava“, jer je temu o valuti pobrkao s popularnim američkim rep pevačem.
Ovo je jedan od razloga što, bar za sada, Wolfram Alpha neće biti pretnja Googleu, koji inače priprema sličnu vrstu pretraživačke mašine i prošle nedelje je predstavio jednu njenu verziju.
„Raspolažemo s izvesnom količinom informacija o popularnoj kulturi“, rekao je Volfram. „Te informacije su u izvesnonm smislu plitke za izračunavanja, tako da trenutno možemo da nađemo ko je s kim u vezi ili koliko je ko visok, ali očekujem da ćemo ubuduće imati znatno više popularnih informacija. Lingvistički će to biti pravi užas, jer ako ubacite knjige i muziku mnoga imena će se sudarati s drugim konceptima.“

Upućeni u tehnologiju smatraju da će ovaj pretraživač biti jednako važan za Web kao i Google. Predviđaju da će biti korisna alatka, ali da neće „ubiti“ Google, jer je toliko različit da se neće ni takmičiti s njim. Jedan od analitičara izjavio je nešto ranije da „Wolfram Alpha ne daje kao rezultat dokumente koji možda sadrže odgovore, kao što to čini Google, nije džinovska baza znanja, poput Wikipedije, a nije ni jezički analizator koji posle obrade upita daje odgovarajuće dokumente, kao Powerset“.

Wolfram Alpha i njegovih desetak hiljada procesora koji će raditi paralelno postaće javno dostupni kroz nekoliko nedelja na http://www.wolframalpha.com/