Blogodak - srpski blogovi na jednom mestu

   Alergije su nenormalne  reakcije imunog sistema prilikom kojih dolazi do pokretanja odbrambenog mehanizma u našem telu, kako bismo se suprotstavili potencijalno opasnim supstancama iz neposredne okoline sa kojima dolazimo u dodir – polen, životinjske dlake, ujed insekta, hrana i drugo.

Alergijsku reakciju može da izazove bilo šta, a intenzitet samih alergija može da varira od onih bezazlenih i iritantnih pa sve do onih opasnih po život.

Najbolje rešenje je upotreba preventivnih lekova kao što su Nasonex, Flixonase i sličnih.

Dlake životinja

 Proteini koje luče štitne žlezde u koži životinja i oni koji se nalaze u njihovoj pljuvačci takođe mogu biti uzrok alergijskih reakcija kod nekih ljudi. Međutim, alergija ne mora odmah da se pojavi, već ona može polako da se razvija tokom dužeg vremenskog perioda, čak i do dve godine, a do potpunog nestanka simptoma dolazi tek mesecima nakon prekida kontakta sa životinjom.

 Ukoliko je kućni ljubimac pokretač alergije, rešenje bi bilo da mu zabranite pristup spavaću sobu, izbegavate tepihe u stanu i redovno kupate ljubimca. Takođe bi vam od velike pomoći bilo i svakodnevno usisavanje prostorija.

Ako alergijske reakcije postanu potencijalno opasne po život, najbolje rešenje je ukloniti ljubimca iz kuće.

   Svi kućni ljubimci sa dlakom ili krznom šire oko sebe majušne molekule, potencijalne alergene.   Oni se nalaze svuda, u njihovoj koži, pljuvačci, urinu…

 

PSI

Kada su psi u pitanju, bez obzira na to da li su kratkodlaki ili dugodlaki, mogu biti uzrok alergije nekog od ukućana.

Koliko dužina dlake utiče na jačinu alergije?

Smatra se da je dlaka koju vaši ljubimci ostavljaju za sobom, a na kojoj se nalaze i ostaci odbačene kože, zapravo glavni izazivač alergija. Količina dlake nije, međutim, od presudnog značaja. To znači da psi koji imaju dužu dlaku neće biti češći izazivači alergija od pasa koji imaju kratku dlaku. Neki ljudi su osetljiviji na kratkodlake pse, pa je samim tim i verovatnoća za pojavu alergije različita.

 Koji se psi linjaju manje od drugih?

 Iako ne postoji nijedna rasa pasa koja nije potencijalni izazivač alergije, to vas nikako ne treba odvratiti od čuvanja jednog ili više ljubimaca. Evo i kraćeg spiska američkog kluba obožavetelja pasa ljubimaca koji bi trebalo da budu manje opasni u pogledu izazivanja alergija: bedlington terijer, irski koker španiel, šnaucer, meksički bezdlaki pas,  francuska pudlica (ja sam je imala, veoma zahvalan pas, ne linja se, nema miris i nisam imala alergijskih reakcija na njegovu dlaku)

   Individualne odlike pasa koje mogu uticati na alergiju

 Kada je reč o tome u kojoj je meri pas alergijski opasan, u prvi plan se kao mnogo bitnije ističu individualne karakteristike samog psa, dok njegova rasa ili pol ostaju u drugom planu. Usled toga, oni psi koji imaju više peruti (odbacuju suvu kožu u većim količinama) u većoj meri šire supstance koje izazivaju alergiju. Čak postoje i rase kod kojih je to perutanje kože nasledno: koker španiel, labrador, zlatni retriver, nemački ovčar.

Mačke – česti izazivači alergija

 Kao i kad je reč o psima, i među mačkama ne postoje one koje ne izazivaju alergiju. I mačija pljuvačka sadrži supstance koje pokreću alergiju. Kao i kod pasa, dužina dlake nije merilo jačine alergije. Neke rase mačaka, poput sibirske mačke i ruske plave mačke, smatraju se manje opasnim kad je reč o izazivanju alergije.

Najčešći simptomi alergije na kućne ljubimce

 Alergije koje izazivaju kućni ljubimci imaju iste simptome kao i ostale alergije koje utiču na disajne puteve: jak i učestali kašalj, astma, svrab u predelu očiju, suzenje i crvenilo okiču, zapušen nos, curenje iz nosa, kijanje, svrab, kožni osipi.

  Ukoliko je neko u porodici sklon alergijama, treba uraditi analizu i tako otkriti na koje je sve to supstance alergičan, jer uzrok ne mora da bude kućni ljubimac.

Kako možete umanjiti efekat alergije?

    – Držite svog kućnog ljubimca što dalje od spavaće sobe

   – Izvodite ga što češće u šetnju i igrajte se sa njim napolju.

   - Posle svakog kontakta sa ljubimcem, obavezno operite ruke.

   – Kupajte svog ljubimca barem jednom nedeljno.

   – Redovno čistite tepihe i staze, kao i ostala mesta na kojima vaš kućni ljubimac provodi dosta vremena.

Kućni ljubimci ponekad mogu biti uzročnici alergije i ako ukućani na alergiju burno reaguju, ljubimce treba ukloniti iz kuće. Ukoliko nema alergije ukućana, onda, prema najnovijim istraživanjima, treba imati kućne ljubimce, jer oni razvijaju otpornost dece na mnoge bolesti, a psihološki u velikoj meri doprinose razvoju i vaspitanju dece. Pored toga, dokazano je da kućni ljubimci deluju umirujuće i otklanjaju stres u porodici.

Slični tekstovi:

Alergije i astma

Kućni poslovi i astma

Lečenje alergije i astme – iskustvo mama Sanje

Život bez alergije

Šta je astma?

UVOD:

Atopija je nasledna sklonost ka povećanoj sintezi lgE i nasleđuje se autozomno dominantno. Patološki gen je prisutan na dugom kraku 11-og hromozoma. Ne mora se nikada ispoljiti, a ako se ispolji onda se radi o alergiji. Danas se alergija definiše kao prekomjerno stvaranje lgE antitijela pri kontaktu sa supstancama u okolini.

MATERIJAL I METODE:

 U ambulanti dječjeg dispanzera Doma zdravlja Ulcinj izdvajana su djeca sa dijagno-zom astme koja je postavljena na osnovu kriterijuma datog od strane Američkog udruženja za pedijatrijsku pulmologiju iz 1995 godine. Analizom je obuhvaćeno 73 djece sa dijagnozom astme. Sva djeca su grupisana u lll grupe prema uzrastu: I grupa,0 – 3 godine, – 15, II grupa,3 – 7 godina – 30, III grupa,7 – 15 godina – 28. Kod sve djece rađene su kožne alergološke probe prick testom na inhalacione alergene: bakterije, buđ, kućna prašina, perje, duvan, dermatofagoides, polen drveća, dlaka psa, dlaka mačke, polen trave, polen korova. Kod sve djece su rađene kontrolne probe sa NaCL 0,9% i histaminom 0,1 mg/ml.

REZULTATI RADA:

  U prvoj grupi najčešći inhalacioni alergen je kućna prašina 6 (40%), dlaka psa 4 (27%), dermatofagoides 3 (20%), 2 je bilo bez alergije. U drugoj grupi najčešći inhalacioni alergen je dermatofagoides 18 (60%), kućna prašina 16 (53%), dlaka mačke 9 (30%), polen drveća 6 (20%), perje 4 (13%), dlaka psa 4 (13%), polen trava 1 (3,3%) i polen korova 1 (3,3%), buđ 1 (3,3%). U trećoj grupi najčešći inhalacioni alergen je dermatofagoides 22 (79%), kućna prašina 20 (72%), dlaka mačke
16 (57%), polen drveća 12 (42%), dlaka psa 9 (32%), polen trava 6 (22%), perje 5 (18%), buđ 3 (11%).

ZAKLJUČAK:

Najčešći alergen kod djece do 3 godine je kućna prašina, a kod ostale dvije grupe je dermato-fagoides. Interesantno je da ni u jednoj grupi djece nije detektovana alergija na duvan.

Izvor: JZU DOM ZDRAVLJA “BOGDAN VUJOŠEVIĆ”, ULCINJ, CRNA GORA

Slični tekstovi:

Mali podsetnik o alergijama i astmi

Par reči o astmi u Pressu

Edukativni seminar o astmi sutra u Novom Sadu

Osnovne činjenice o astmi

Alergija i alergijski rinitis

Protekle nedelje boravio sam na Adi Bojani u Crnoj Gori, gde sam po prvi put bio na nudističoj plaži. Bilo je neverovatno.

Malo džoginga na plaži (manekenisanje :))

Evo i par utisaka kako izgleda jedan odmor jednog dečka sa astmom od 27 godina:

• Na put sam poneo Ventolin, za ne daj bože i ako pumpicu nikad ne nosim sa sobom.
• Putovali smo spavaćim kolima, a na moru spavali u prašnjavoj sojenici. Trećeg dana ima sam spazma, koji je na svu sreću, zbog opšteg stanja i mora brzo prošao. (Sad kad sam se vratio i dalje me pluća zezaju)
• Klopao sam više nego odlično, špagete i rižoto sa plodovima mora. Pročitao odličnju knjigu “In Defence Of Food” i odlučio da opet pazim na ishranu.
• Trčao sam skoro svaki dan, nakon što me je proša povreda Ahilove tetive.
• Plivao takođe. Plivanje je mnogo zdravo za astmatičare.

Pasta za kozicama u Kafani kod Peđe

Sve u svemu, ove morske pripreme, odmorili se moju glavu, a ujedno i pomogle mi da još jače osetim svoje telo. Pored ovog blagog napada koji me forsira da uzimam 2x dnevno Ventolin osećam se sjajno. Imam 76kg i 12% masti i oko 44% mišića. Sledeća trka je Ljubljanki polumaraton u oktobru :))

Ukoliko idete na more, ustajte pre 7:00, dobro plivajte i šetajte kako biste mogli da legnete i pre 22:00. Meni je ovaj ritam više nego odgovarao :))

Slični tekstovi:

Subota za odmor i malo neozbiljnosti – Makovnjača

25 astmatičara iz Holandije na maratonu u New Yorku

Odgovori na pitanja astmatičara – Dr Mirjana Dukić

Iskustva astmatičara – Milena

Inhalatorna terapija

Broj obolelih od astme je u stalnom porastu, zbog čega je astma dijagnostički i terapijski problem u našoj sredini. Svi konsenzusni dokumenti o lečenju astme sadrže segment o edukaciji bolesnika čime se potencira njen značaj i stavlja u ravnopravni položaj sa ostalim vidovima lečenja ove bolesti.
Edukacija je proces planiranog sticanja znanja o vrsti bolesti kako bi se osoba osposobila da donosi odluke na osnovu naučenih rešenja u vezi sa faktorima koji remete zdravlje.
Porast obolelih od astme i još uvek prisutna panikazbog postavljene dijagnoze astme, kao i predrasude da je astma veoma teška i “strašna ” bolest, strah od primene pumpica, kortikofobije ukazuju na potrebu sprovođenje kontinuirane medicinske edukacije u primarnoj zdravstvenoj zaštiti i primeni koncepta samolečenja astme, formiranjem savetovališta za bolesnike sa astmom.
Dijagnoza astme postavlja se u Domovima zdravlja i dispanzerima za plućne bolesti a hitne slučajeve pogoršanja astme zbrinjava služba hitne medicinske pomoći. Lekar u primarnoj zdravstvenoj zaštiti je zato najpozvaniji da, kao deo tima, sprovodi kontinuiranu medicinsku edukacija bolesnika kroz odgovarajuća savetovališta.

Kao i u svakoj hroničnoj bolesti, tako i u astmi, osnovni preduslov za uspešno lečenje ili bolje reći “kontrolu” nije samo primena lekova, već edukacija i prava i tačna informacija. Astma se više od 10 godina dijagnostikuje i leči na osnovu GINA smernica, odnosno internacionalnih smernica koje su obuhvaćene u Globalnoj inicijativi za astmu sa ciljem da se u svim zemljama usvoji jedinstven način dijagnostike i lečenja koji će garantovati uspeh. Ove smernice definišu “šest koraka” u programu lečenja od kojih se kao prvi navodi “edukacija bolesnika sa ciljem da se uspostavi partnerski odnos u vodjenju bolesti”. U našoj zemlji 1998 godine objavljene su nacionalne smernice za dijagnostikovanje i lečenje astme u odraslih, a 2000 godina smernice za astmu u dečijem uzrastu.

Cilj edukacije: pružanje aktuelnih informacija o bolesti, bolje prihvatanje predložene terapije, pravilna tehnika primene aerosola, smanjenje učestalosti hospitalizacije, smanjenje troškova lečenja i stvranje partnerskog odnosa lekar-bolesnik.
Načini edukacije: predavanja zdravstvenih radnika, brošure, video kasete, kursevi, seminari, organizovanje “škole za bolesnike sa astmom”.
Svi oblici edukacije mogu se najjednostavnije sprovoditi kroz savetovališta u primarnoj zdravstvenoj zaštiti timskim radom koji čine: lekar, medicinska sestra,psiholog i socijalni radnik.
U savetovalištu je najjednostvnije sprovesti organizovani pristup ovom problemu pravljenjem registra ovih bolesnika, edukacija ciljnih grupa, i uključivanje porodice i šire društvene zajednice.

 

 Edukacija bolesnika i koncept samolečenja obezbedjuju maksimalnu efikasnost terapije, smanjenje troškova lečenja, smanjenje morbiditeta i mortaliteta od ove bolesti, čime se opravdava potreba postojanje ovakvih savetovališta.

Slični tekstovi:

Osnovni principi lečenja astme

Kretanje vrednosti FEV1 tokom lečenja astme izazvane naporom

Filozofija lečenja astme

Ciljevi lečenja astme

Astma

Veći sadržaj vitamina E u krvi kod dece smanjuje rizik od pojave ekcema za 67 %, dok vitamin A ne štiti od alergija, kako se do sada verovalo. Do ovog saznanja došli su japanski naučnici, ispitujući količinu ovih vitamina u krvi 396 mališana starosi od 10 do 13 godina, od kojih je 240 njih patilo od ekcema, šištanja pri disanju i astme. 

Ustanovljeno je da ne postoji povezanost između ovih obolenja i nivoa vitamina A, ali otkriveno je i da su ispitanici sa većom količinom vitamina E u krvi izloženi 60% manjem riziku od pojave ekcema u odnosu na decu koja imaju nizak sadržaj ovog vitamina.

Ipak, još nije precizno utvrđeno iz kog razloga razloga prisustvo vitamina E u krvi smanjuje rizik od ekcema, ali japanski tim pretpostavlja da je to zbog njegovih antioksidantnih svojstva, kao i činjenice da deluje podsticajno na imunološki sistem.

Slični tekstovi:

Vitamin D i astma

Poštedite decu duvana!

Sirupi za kašalj omamljuju decu

ISHRANA I SUPLEMENTACIJA

Koji sport izabrati?

Astma je hronična bolest što podrazumeva kontinuirano praćenje i dugotrajno lečenje.To se mora objasniti roditelju, odnosno pacijentu zbog saradnje i uspešnog lečenja.

U astmi se koriste dve grupe lekova:

1. lekovi za lečenje akutnog napada ( za otklanjanje bronhoopstrukcije )

2. lekovi za prevenciju ( za kontrolu bolesti )

            Lekovi za lečenje akutnog napada

Mogu se podeliti na :

-bronhodilatatore

- protivzapaljenske lekove

Bronhodilatatori

To je grupa lekova koji dovode do bronhodilatacije, odnosno širenja bronhija otklanjanjem mišićnog spazma (grča) u bronhijama a i ubrzava mukocilijarni klirens, odnosno pokretanje i izbacivanje sekreta.

Ovu grupu lekova čine:

-kratkodelujuci beta -2 agonisti (salbutamoli: Ventolin, Spalmotil, Aloprol )

-antiholinergici (Berodual )

-kratkodelujuci teofilini (Durofilin ), lekovi sporijeg ali dužeg delovanja.

Lekove iz prve dve grupe treba primenjivati inhalatornim putem mada postoji oblik i za oralno uzimanje a iz treće grupe oblici su za oralno i parenteralno davanje (putem injekcija, najčešce se daju putem infuzija ).

Prednosti inhalatornog načina davanja (udisanjem ):

-neposredni kontakt leka sa velikom površinom traheobronhijalnog stable

-dobar efekat sa niskim dozama, čime se izbegavaju veče koncentracije u krvi i neželjna  sistmska dejstva

Za efikasnu inhalatornu terapiju potrebno je:

-da su disajni putevi prolazni

-pravilna tehnika uzimanja leka

-da su čestice leka koji se udiše manje od 5 mikrona

Za primenu leka inhalacijom koriste se:

-merno-dozni raspršivaci (pumpice, sprejovi ),lek je u obliku aerosola

-inhalatori koji sadrže lekove u obliku suvog praha (diskhaleri, turbuhalaleri, disk )

-inhalatori (kompresorski ili ultrazvucni)koji tečan oblik leka pretvaraju u aerosol.

To je grupa lekova koji dovode do bronhodilatacije, odnosno širenja bronhija otklanjanjem mišićnog spazma (grča) u bronhijama a i ubrzava mukocilijarni klirens, odnosno pokretanje i izbacivanje sekreta.

Ovu grupu lekova čine:

-kratkodelujuci beta -2 agonisti (salbutamoli: Ventolin, Spalmotil, Aloprol )

-antiholinergici (Berodual )

-kratkodelujuci teofilini (Durofilin ), lekovi sporijeg ali dužeg delovanja.

Lekove iz prve dve grupe treba primenjivati inhalatornim putem mada postoji oblik i za oralno uzimanje a iz treće grupe oblici su za oralno i parenteralno davanje (putem injekcija, najčešce se daju putem infuzija ).

Prednosti inhalatornog načina davanja (udisanjem ):

-neposredni kontakt leka sa velikom površinom traheobronhijalnog stable

-dobar efekat sa niskim dozama, čime se izbegavaju veče koncentracije u krvi i neželjna  sistmska dejstva

Za efikasnu inhalatornu terapiju potrebno je:

-da su disajni putevi prolazni

-pravilna tehnika uzimanja leka

-da su čestice leka koji se udiše manje od 5 mikrona

Za primenu leka inhalacijom koriste se:

-merno-dozni raspršivaci (pumpice, sprejovi ),lek je u obliku aerosola

-inhalatori koji sadrže lekove u obliku suvog praha (diskhaleri, turbuhalaleri, disk )

-inhalatori (kompresorski ili ultrazvucni)koji tečan oblik leka pretvaraju u aerosol.

To je grupa lekova koji dovode do bronhodilatacije, odnosno širenja bronhija otklanjanjem mišićnog spazma (grča) u bronhijama a i ubrzava mukocilijarni klirens, odnosno pokretanje i izbacivanje sekreta.

Ovu grupu lekova čine:

-kratkodelujuci beta -2 agonisti (salbutamoli: Ventolin, Spalmotil, Aloprol )

-antiholinergici (Berodual )

-kratkodelujuci teofilini (Durofilin ), lekovi sporijeg ali dužeg delovanja.

Lekove iz prve dve grupe treba primenjivati inhalatornim putem mada postoji oblik i za oralno uzimanje a iz treće grupe oblici su za oralno i parenteralno davanje (putem injekcija, najčešce se daju putem infuzija ).

Prednosti inhalatornog načina davanja (udisanjem ):

-neposredni kontakt leka sa velikom površinom traheobronhijalnog stable

-dobar efekat sa niskim dozama, čime se izbegavaju veče koncentracije u krvi i neželjna  sistmska dejstva

Za efikasnu inhalatornu terapiju potrebno je:

-da su disajni putevi prolazni

-pravilna tehnika uzimanja leka

-da su čestice leka koji se udiše manje od 5 mikrona

Za primenu leka inhalacijom koriste se:

-merno-dozni raspršivaci (pumpice, sprejovi ),lek je u obliku aerosola

-inhalatori koji sadrže lekove u obliku suvog praha (diskhaleri, turbuhalaleri, disk )

-inhalatori (kompresorski ili ultrazvucni)koji tečan oblik leka pretvaraju u aerosol.

Najbolje je pumpice uzimati preko komora, jer se tako izbegava gubitak velike doze leka zbog nekoordinacije udah-pritisak a i čestice večeg promera koje ne prodiru u male disajne puteve istalože se na zidove komore tako da se udahne samo aktivni deo aerosola. Za manju decu koriste se komore sa maskom za lice a za veću sa nastavkom za usta.

Kortikosteroidi

Hormonski preparati, najćešce se daje Prednizon, Prednizolon i Metilprednizolon

Oni deluju protivzapaljenski, znači smanjuju otok sluznice i stvaranje sekret i daju se ukoliko nije nastupilo poboljšanje nakon primene bronhodilatatora koji su inicijalna terapija. U fazi akutnog napada treba ih dati na usta ili putem injekcija (u obliku spreja daju se samo u profilaksi). Oni su moćni lekovi i njihovo ne davanje ili davanje u malim dozama, zbog straha od neželjnih dejstava nema opravdanja jer se rizikuje napredovanje napada odnosno masivne bronhoopstrukcije i poremećaja gasne razmene na nivou alveola. Posledica je smanjenje koncentracija kiseonika u krvi, odnosno povećanje ugljen dioksida i razvoja hipoksije, odnosno hiperkapnije.

U toku lečenja akutnog napada cilj nam je :

-da što brže otklonimo opstrukciju disajnih puteva

-da sprečimo poremećaj gasne razmene

-da izvedemo pacijenta iz teškog stanja.

Lekovi koji su beskorisni u akutnom napadu:

-antibiotici

-ekpektoransi (lekovi za izbacivanje sekreta)

-antitusici i sedativi koji su zabranjeni

-antihistaminici.

Lekovi za prevenciju (za kontrolu bolesti)

Za sada za lečenje astme ne postoji kauzalna terapija, odnosno lek koji bi izlečio astmu.Pored lečenja akutnog napada, postoje lekovi kojima možemo kontrolisati bolest a to znači:

-da su pogoršanja retka (egzacerbacija akutnih napada )

-da su hronični simptomi minimalni

-da je plućna funkcija normalnih ili što bliže normalnim vrednostima

-da je dobro tolerisanje fizickog napora

-da je svakodnevna aktivnost, odnosno kvalitet života što bolji

-da su što manji neželjeni efekti date terapije

-da je što manji mortalitet (broj smrtnih slučajeva )

Profilakticki lekovi:

Protivzapaljenski lekovi

Inhalacioni kortikosteroidi

To je najefikasnija grupa lekova,najjačeg protivzapaljenskog dejstva. Smirivanjem zapaljenja oni smanjuju učestalost akutnog napada, ublažavaju hronične simptome, snižavaju bronhijalnu hiperreaktivnost,povećavaju plućnu funkciju i kvalitet života.

Upotreba putem sprejova u dozvoljenim dozama smanjuje sistemska neželjna dejstva a upotreba putem komora i ispiranje usta vodom nakon upotrebe sprečava kandidijazu ( gljivicnu infekciju usne duplje). Inhalatornu terapiju treba primenjivati diskontinuirano, najćešce u proleće  i jesen kada su prisutni i okidači i favorizujući faktori. Praksa je pokazala, da u tom stepenastom načinu lečenja bolji su rezultati ako se počne sa većim dozama i davanjem više puta dnevno uz postepeno smanjenje i jednog i drugog sa poboljšanjem do doze održavanja.

Dugodelujuci bronhodilatatori

Koristi se Serevent (Salmeterol i Formoterol)

Oni nemaju protivzapaljenski efekat pa se ne primenjuju kao monoterapija već u kombinaciji sa kortokosteroidima (kombinovane pumpice Symbicort,Seretide ). Ne treba zaboraviti njihove neželjene efekte (lupanje srca, mišicni tremor, glavobolja, anksioznost )

Sporooslobadajuci teofilinski preparati

Koristi se Durofilin, Aminofilin

Imaju bronhodilatatorno a manje antizapaljensko dejstvo. Daju se oralno (u vidu tableta) ili putem injekcija najčešce u infuziji. Imaju malu terapijsku širinu, odnosno mogućnost predoziranja. Neželjna dejstva su glavobolja,nesanica,poremećaj koncentracije, lupanje srca.

Antagonisti leukotrijena

Montelukast (Singulair) Retko se daju  kao monoterapija, već u kombinaciji sa inhalacionim  kortikosteroidima.

Natrijum kromoglikat (Intal) i Nedokromil natrijum

Stari lek, skromnog protivzapaljenskog dejstva, nedovoljno proučenog mehanizma ali male toksičnosti.

Ketotifen (Galitifen)

Mehanizam dejstva nedovoljno poznat, misli se da stabilizuje membrane mastocita, neki ga ubrajaju u antihistaminike,ima efekta u lakšim oblicima, neželjene pojave su povecane telesne težine i sedacija.

Imunoterapija: 

 specificna hiposenzibilizacija   kontraverzna je u dečjem uzrastu pogotovo ispod 5god. Imunotreapija se sastoji u ubrizgavanju pod kožu manjih količina alergena. Na ovaj način se telo navikava na prisustvo supstanci. Važno je precizno utvrditi na koju vrstu alergena pacijent ima reakciju. Imunoterapija pomaže da se organizam izbori sa preosetljivošću na oderđeni alergen, ali je teško izvodljiva kod osoba koji reaguju na veći broj alergena.

   Nespecificne bakterijske vakcine su potpuno beskorisne u preventive astme a i kao metod za “jačanje imuniteta”

  Akupunktura je bez uticaja na kontrolu astme a diskutabilna je i njena bronhodilatacija, bez uticaja je na zapaljenje.

  Čajevi i biljni ekstrati su bez profilaktickog dejstva, mogu da deluju i štetno kao alergeni a neki imaju i mitogenu ulogu.

Klimatsko lečenje: povoljna klima za asmatičare je suv i topao vazduh bez aerozagadenja (vazduh sličan u pustinjama .) Kod nas se najviše preporučuje duži boravak na moru od 3-6 meseci (ko to može!?) . Često menjanje klime može da vodi pogoršanju jer predstavlja stres za pluća.

Astma  sport i ishrana:

 Fizička aktivnost se danas smatra vidom lečenja astme jer se dete pravilno fizički razvija a i ne izdvaja se od ostale dece što deluje i povoljno na  psihu deteta. Bavljene sportom podrazumeva u fazi mirovanja bolesti. Izbegavati sport koji zahteva ubrzano i plitko disanje i bavljenje pri hladnom i vlažnom vremenu. Najviše se preporucuje plivanje pri čemu se angažuje celokupna muskulatura, kao i sportovi koji imaju fazu aktivacije i fazu mirovanja. Sportske aktivnosti treba da bude spram mogućnosti kompletnog stanja deteta (pacijenta). Mnogi učesnici Olimpijskih igara, kao i neki slavni fudbaleri, teniser, maratoci, vaterpolisti su asmatičari.

Da bi se organizam uspešno borio protiv alergena, potrebno je unositi dovoljno vitamina B, C, E, D i A, kao i kalcijuma i magnezijuma, zatim cinka. U ishranu treba uključiti integralne žitarice, mahunerke, veće količine povrća, voće, posno meso i ribu (losos, skuša), mlečne proizvode sa manjim procentom masti, do tri jajeta nedeljno. Izbegavati veću količinu slatkiša, grickalice tipa Čipsa i Smokija, konzervisanu i masnu hranu, pohovana jela i pržena u dubokom ulju, kao i gazirene napitke, Preporučuje se konzumiranje lanenog semena, šljiva i suvih smokava, jer podstiču čišćenje organizma preko creva. piti dovoljne količine tečnosti, najbolje vode (najmanje 2 litre dnevno). voda pomaže da se sluz raredi i lakše izbaci iz organizma.

Slični tekstovi:

Inhalatorna terapija – istina i zablude

Preventivna terapija za nekontrolisanu astmu

Terapija

Inhalatorna terapija

ISHRANA I SUPLEMENTACIJA

Ovo je komentar koji je napisala gospođa Zorica, dugogodišnji asmatičar.

Verujem da će njeno iskustvo pomoći mnogim asmatičarima koji još uvek previše često koriste brzodelujuće bronhodilatatore kao Ventolin a ne koriste preventuvne terapija za kontrolu astme. Ako niste zadovoljni vašim lekarom ili ustanovom u kojoj se lečite-menjajte ustanovu ili lekara i pronađite lekara sa kojim možete da ostvarite partnerski odnos, koji će vas edukovati o vašoj bolest, koji leči po GINA smernicama (globalna inicijativa za lečenje astme) i koji će vam na osnovu vašeg stanja prepisati terapjiu prema GINA smernicama i vaša astma će biti pod kontrolom. Uz pravu terapiju zaboravićete šta su brzodelujući bronhodilatatori i pogoršanje disajnih tegoba, odalzak u urgentne centre i bolnicu. To nam poručuje Zorica i hvala joj što je svoje iskustvo podelila sa nama.

Bilo bi šteta da iskustvo i poruka koju nam upućuje gospođa Zorica ostane “zarobljeno” samo kao komentar.

Pozdrav svima,

 želim samo da prokomentarišem lekove koje ja uzimam. Imam astmu već 15 godina i smatram da do izvesnog vremena nisam imala adekvatno lečenje. Svaka 3-4 meseca sam bila u bolnici na aminofilinu i urbazonu. Koristila sam Ventolin pumpicu veoma često – čak nekoliko puta na dan, odnosno svaki put kada sam malo aktivnija (žurim na bus, igram se sa detetom…). Medjutim, od kada sam promenila ustanovu za lečenje i od kada mi je doktorka uvela Singular 10mg i Symbicort stanje se promenilo. Od oktobra meseca nijednom nisam uzela Ventolin pumpicu, nemam potrebu za njom. Symbicort uzimam 2 puta, ujutru i uveče, a Singular uveče. Osećam se mnogo bolje i već me hvata panika kako ce biti kada prestanem sa Singularom, jer doktorka kaze da se on uzima godinu dana i šta je uradio u tom periodu- uradio je, više nema potrebe. Moj teks je malo duži, ali želela sam da kažem da je u mom slučaju kombinacija Singulara i Symbocorta pun pogodak

zorica19.07.2010. u 08:00

Slični tekstovi:

Symbicort pumpica za kontrolu astme

Lečenje po GINA standardima deteta sa astmom

Astma, HOBP ili udružene bolesti?

Majka Milina savetuje vežbicu koju radi i svojim ćerkicama

Terapija

Na tekstu i duskusiji na sajtu Lekovitog bilja javila se sledeća disksusija u kojoj vlasnik kompanije Cortex Lab i prodavac Primeda je objavio:

Preparate Jovana Stojkovća nisam probao, tako da ne bih ulazio u diskusiju oko njihove efikasnosti ali pouzdano znam da je Veroljub Zmijanac koji je vlasnik sajta Astma.rs koristio PRIMED 2 diši lako i da već posle prve teglice nije imao simptome astme. U gore navedenom komentaru i sam kaže da 9 meseci nije imao napade i da ne koristi pumpice, ali je propustio da kaže koji je glavni razlog tog poboljšanja. Trčanje je OK, ali on je trčao i pre nego što je koristio Primed 2 a prvi put kad sam ga video i upoznao šištalo mu je iz pluća i prilikom razgovora.

Jeste da mu doktorka Jarić iz Novog Sada fino popunjava sajt i odgovara na pitanja posetilaca i daje stručne savete i odgovaore ali mi deluje totalno nemoralno da na svom sajtu preporučuje one lekove i pumpice koje je on prestao da koristi, zahvaljujući prirodnim preparatima. Ne kažem da bi trebalo da forsira Primed 2 ili bilo koji drugi prirodan preparat već bi jednostavno trebao da bude objektivan i realan.

Primed nije rešenje

Primed sam koristio od februara 2009 do negde juna 2009. Na preventivi sam bio poslednji put u srednjoj školi što znači negde 2001. I tada sam bio savetovan da uzimam preventivu, ali sam i svojeručno odbijao da uzimam. Iz ovog ugla smatram da je to apsolutna greška.

Od početka 2009 godine do danas sam imao dva, tri puta ozbilje tegobe, koje sam u januaru ove godine morao da rešavam i sistemskim kortikosteroidima. Po potrebi jednom u npr 2 meseca UZIMAM VENTOLIN (tj pumpicu). I danas kada ovo pišem osećam blagu nelagodnost u plućima, iz prostog razloga što je ovo ludačko vreme nenormalno, a i što sam malo nazebao od trčanja po kiši…

Glavni razlog mog boljitka 2009, koji se održava i danas, jeste redovna fizička aktivnost, tj trčanje, zdrava ishrana, prestanak pušenja, sređen emotivni život, pa samim tim i povećanje imuniteta i uopšte napredak moj u svim sferama života.

Prilično je jasno iz mog primera, a pozivam i Mariju da napiše svoje iskustvo sa Primedom da ovaj preparat nije rešenje za simptome astme.

Savet

Savet svima je budete strpljivi sa astmom. Ne verujte baš svakome, a posebno na internetu. Da postoji magičan lek za astmu, ili barem nešto što će vam omugućiti da nemate simptome to bi i Dejvid Bekam i mnogi drugi poznati astmatičari već imali.

Med je skroz dobra stvar koja treba da prati vašu ishranu. Ukoliko imate novca da za 12-15€ kupite 250 ml meda sa kalcijumom (Primed) moj savet vam je da probate. Uzmite i probajte.

Sa druge strane za 400 dinara imate kilogram meda.

Slični tekstovi:

Mešavina meda i trava leči astmu? Moj komentar.

Primed 2 (drugi mesec)

Symbicort pumpica za kontrolu astme

Preventivna terapija za nekontrolisanu astmu

Vaterpolo: Andrija Prlainović

Već svi znamo da velike vrućene loše utiču na hronične bolesnike, na prvom mestu asmatičare. Svaki dan u redovnim vestima i Dnevniku u okviru vremenske prognoze slušamo upozorenje za hronične bolesnike, posebno asmatičare i srčane bolesnike.

Po ovako velikm vrućinama naše telo se bori da održi normalnu telesnu temperatutu a to  zahteva veću potrošnju kiseonika iz arterijske krvi. Pored udisanja toplog i vlažnog vazduha koji iritira disajne puteve i izaziva suženje bronhija i nakupljanje sluzi, veća potrošnja kiseonika iz arterijske krvi kod asmatičara uzrokuje ubrzano disanje. Zbog svega ovog se smanjuje prohodnost te dolazi do gušenja i poznatog „zviždanja“ u plućima.

Još jedna loša stvar koja asmatičarima u ovom periodu koja stvara tegobe je i korov ambrozija, čije je cvetanje već uzelo maha. Polen biljke (korova) ambozija je jedan od najčešćih alergena. Već smo da sada naučili da je astma alergijska bolest. Zabrinjavajuća je činjenica da se broj onih koji su preosetljivi na ambroziju, tj čestice polena ambrozije drastično povećava. Najteža komplikacija alergije na ambrozije jeste astma.

Najveće količine polena oslobađuje se tokom toplih, vetrovitih i suvih dana (vlažnost vazduha 30-40%), posebno u jutarnjim časovima. Zbog toga se u tom periodu ne preporučuje provetravanje prostorija. Vazduh je najčistiji posle polučasovne kiše, te je to najbolji period za šetnju ili trčanje.

Osobe sa sezonskim alergijama trebalo bi da dva do tri puta dnevno ispiraju nosne šupljine i na taj način uklone polen iz nosa. Uvak kada je reč o alergijskom rinitisu i astmi, moram da naglasim ono što naša dr. Dušica Jarić stalno podseća-da nikada ne smemo da zaboravima da je disajni put jednistven i da lečenjem alergijskog rinitisa ujedno sperčavamo i razvoj i pogoršanje stanja kod astme.

Postoji čitav niz lekova za ublažavanje simptoma alergijskog rinitisa koji se mogu naći u slobodnoj prodaji, ali njihov glavni nedostatak su neželjeni efekti. Važno je naglasiti da ovi lekovi mogu da uzrokuju znatan niz komplikacija ukoliko se kombiniju sa nekom drugom terapijom, te sa pre upotrebe bili kog preparata iz slobodne prodaje OBAVEZNO KONSULTUJETE SA LEKAROM.

Najčešće korišćeni lekovi za lečenje alergijskog rinitisa su antihistaminici (mogu se kupiti u slobodnoj prodaji). Njihova glavana uloga je ublažavanje i zaustavljanje kijanja, curenja iz nosa i svraba, suzenja očiju. Ovi lekovi ne leče već samo ubalažavaju ili zaustavljaju simptome. Ovi lekovi mogu izazvati pospanost i umor, poremetiti koordinaciju pokreta, zatim suvoću usta, glavobolju, zamućen vid, bolu u želucu,mučninu i proliv,  lupanje srca, promene u glasu. Svi ovi simptomi prestaju odah po prestanku uzimanja antihistaminika. Kako bi izbegli neželjena dejsta najbolje je da o upotrebi antihistaminika porazgovarate sa lekarom, neka lekar bude taj koji je procenio da li treba uzeti antihistaminki ili ne.

Druga vrsta lekova čijoj su kupovini u slobodnoj prodaji skloni pacijenti sa alergijskim rinitisom su “obične” kapi za nos. Kapi za nos smanjuju začepljenje i otok sluznice nosa, olakšavaju oticanje sekreta i nelagodnost u području sinusa. I ovi lekovi (kapi) imaju neželjena dejstva u vidu iritacije, peckanja i svraba u nosu i kijanje i isušivanje sluznice nosa. Kapi za nos ne traba uzimati duže od 3 dana zaredom.

U slučaju alergijskog rinitisa najbolje je obratiti se specijalisti za ORL i alergologu koji će primeniti odgovarajući terapiju prema ARIA(Allergic Rhinitis and Impact on Asthma) smernicama. Najefikasniji lekovi za lečenje alergijskog (sezonskog) rinitisa sa sperjovi za nos koji sadrže kortikosteroide koji deluju protivzapaljenski. Sićišne čestice koje se rasprše u vaš nos pomažu da se smanji otok i nadražaj, svrab, kijanje, zapušenist ili curenje iz nosa.  Upotrebom nazalonog spreja sa kortikosteroidom otklanjamo upalu (inflamaciju) i time štitimo ceo disajni put, jer je nos “prvi ulaz” alergenima u naše disajne puteve. Ovakvoj vrsti leka (Nasonex, Flixonase) potrebno je nekoliko dana da počne da deluje i zbog toga je veoma važno da ga uzimate redovno i ne prekidate lečenje (čak i kad se osećate bolje) dok vam vaš lekar to ne kaže. Nikada nemojte povećavati dozu od one koju vam je lekar preporučio. Ako lek nema dejstva na vaše simptome, obavezno o tome obavestite lekara. U saradnji sa lekarom pronaćićete dozu koja će najbolje kontrolosati vaše simptome i biti bez štetnog dejstva.

Kako bi u ovo doba godine i pod ovakvim vremenskim uslovima sprečilo pogoršanje stanja sa astmom, najboljeje  pridržavati se praktičnih i jednostavnih saveta uz saradnju sa lekarom i poštovanju preporuke o preventivnoj terapiji i upotrebi odgovarajućih lekova. 

Savet asmatičarima :  da izbegavaju boravak van kuće od 10 do 18 časova. U tom periodu sa preporučuje mirovanje u umereno rashlađenim prostorijama uz nošenje odeće od prorodnih, laganih materijala ( sintetika  sprečava isparavanje znoja što dovodi do pregrevanja organizma). Ishrana asmatičara po ovakvim vrućinama trebalo bi da se bazira pretežno na voću i povrću, jogurtu i voćnom jogurtu, ribi.  Češći, manji obroci koji nisu masni i mesnati, umesto teških poslastica uzeti manji sladoled , zatim dovoljan unos vode (najmanje 2 litre dnevno), šetnja u periodu kad nije velika vrućina i kad je koncentracija polena najniža.

Mnogim osobama obolelim od alergijskih bolesti i astme pomaže i promena mesta boravka kao što je odlazak na more, planinu, vazdušne banje, slane pećine. Važno je naglasiti da osobe koje imaju urođenu sklonost ka alergijama na polen često i u novoj sredini “pronađu” nove alergne (drugih trava, drveća) na koje će reagovati.

Kako bi se što bolje zaštitili od pogoršanja disajnih tegoba po vrućini i dok cveta ambrozija, važno je da asmatičari redovno prate vremensku prognozu i dnevne izbeštaje o količini polenskih zrnaca u vazduhu, ta na osnovu toga planiraju svoje aktivnosti. Ovo je često teško izvesti zbog naših svakodnevnih obaveza, ali ipak je važno znati kakvi nas uslovi čekaju pa spram toga prilagoditi i terapiju i maksimalno se zaštititi kako ne bi došlo da pogoršanja. Primera radi, osobe koje se bave telesnim aktivnostima u prirodi (i po ovakim uslovima ne traba zaboraviti na telesnu aktivnost, samo je treba prilagoditi), tokom vežbanja u prirodi udišu veće količine vazduha (toplog vazduha) i u organizam dospevaju veće količine alergena.

Zbog toga se po velikim vrućina i kad je koncentracija polena visoka preporučuje fizička aktivnost u umereno klimatizovanim prostorima, a šetnje i trčanje u večernjim satima i na mestima gde nema zelenih površina,tj gde ima najmanje korova. Naravno to ne znači da treba šetati i trčati po zagađenim bukevarima i prometnim ulicama gde će nas “ugušiti” izduvni gasovi iz automobila.  Intenzitet telesne aktivnosti treba prilagoditi vašim mogućnostima i trenutnom zdravstvenom stanju. U slučaju pogoršanja disajnih tegoba prekinuti sa vezbanjem, odmoriti se, istuširati, pa nastaviti kad se budete osećali bolje.

Po savetu dr. Gailena D. Maršala, direktora odelenja za alergijske bolesti univerziteta u Mičigenu, sintetički materijali često isprovociraju alergijsku reakciju, jer trenjem proizvode elektricitet koji privlači prašinu i polen. Odeća mora da bude od prirodnih materijala, najbolje pamuka i treba je često menjati.

Često tuširanje (ne pod kišobranom kao na ovoj simpatičnoj sličici) može ubalažiti alergiske reakcije, jer se polen iz kose, obrva, trepavica i tela može efikasno skinuti dobrim trljanjem i vodom. Češće tuširenje umereno toplom vodom pomeže i da se naše telo rashladi. Ne treba preterivati sa upotrebom gelova, pena i sapuna prilikom tuširanja, ponekad je dovoljno istuširati se samo običnom vodom.

Takođe je veoma važno češće menjenje posteljine, kao i joga vežbe pred spavanje, koje pored relaksacije pomažu da se savladaju korisne tehnike disnja koje doprinose povećanju kapaciteta pluća, što je za asmatičare veoma korisno. Joga vežbe ne zahtevaju fizički napor i veoma su korinse za osobe sa astmom kojima su drugi vidovi fizičke aktivnosti teški.

Japanski naučnici su otkrili da moćni antioksidant EGCG iz zelenig čaja može pospešiti imunološki odgovor organizma na čitav niz alergena. Znači preventivno popite šolju-dve zelenog čaja.

Kako vi podnosti ove vremenske prilike i da li polen ambrozije utiče na vas? Da li  je vaša astma pod kontrolom?

Slični tekstovi:

Velike vrućine pogoršavaju asmatične tegobe!

Stiže nam Ambrozija

Ambrozija – pravi saveti protiv alergije

Tipovi astme

Statistika i učestalost astme kod dece u Srbiji

Već svi znamo da velike vrućene loše utiču na hronične bolesnike, na prvom mestu asmatičare. Svaki dan u redovnim vestima i Dnevniku u okviru vremenske prognoze slušamo upozorenje za hronične bolesnike, posebno astmatičare i srčane bolesnike.

Disanje i sparno vreme

Po ovako velikm vrućinama naše telo se bori da održi normalnu telesnu temperatutu a to  zahteva veću potrošnju kiseonika iz arterijske krvi. Pored udisanja toplog i vlažnog vazduha koji iritira disajne puteve i izaziva suženje bronhija i nakupljanje sluzi, veća potrošnja kiseonika iz arterijske krvi kod asmatičara uzrokuje ubrzano disanje. Zbog svega ovog se smanjuje prohodnost te dolazi do gušenja i poznatog „zviždanja“ u plućima.

Vrućina + ambrozija

Još jedna loša stvar koja asmatičarima u ovom periodu koja stvara tegobe je i korov ambrozija, čije je cvetanje već uzelo maha. Polen biljke (korova) ambozija je jedan od najčešćih alergena. Već smo da sada naučili da je astma alergijska bolest. Zabrinjavajuća je činjenica da se broj onih koji su preosetljivi na ambroziju, tj čestice polena ambrozije drastično povećava. Najteža komplikacija alergije na ambrozije jeste astma.

Najveće količine polena oslobađuje se tokom toplih, vetrovitih i suvih dana (vlažnost vazduha 30-40%), posebno u jutarnjim časovima. Zbog toga se u tom periodu ne preporučuje provetravanje prostorija. Vazduh je najčistiji posle polučasovne kiše, te je to najbolji period za šetnju ili trčanje.

Disajni put je jedinstven

Osobe sa sezonskim alergijama trebalo bi da dva do tri puta dnevno ispiraju nosne šupljine i na taj način uklone polen iz nosa. Uvak kada je reč o alergijskom rinitisu i astmi, moram da naglasim ono što naša dr. Dušica Jarić stalno podseća: da nikada ne smemo da zaboravima da je disajni put jednistven i da lečenjem alergijskog rinitisa ujedno sperčavamo i razvoj i pogoršanje stanja kod astme.

Postoji čitav niz lekova za ublažavanje simptoma alergijskog rinitisa koji se mogu naći u slobodnoj prodaji, ali njihov glavni nedostatak su neželjeni efekti. Važno je naglasiti da ovi lekovi mogu da uzrokuju znatan niz komplikacija ukoliko se kombiniju sa nekom drugom terapijom, te sa pre upotrebe bili kog preparata iz slobodne prodaje OBAVEZNO KONSULTUJETE SA LEKAROM.

Lekovi za lečenje alergijskog rinitisa

Najčešće korišćeni lekovi za lečenje alergijskog rinitisa su antihistaminici (mogu se kupiti u slobodnoj prodaji). Njihova glavana uloga je ublažavanje i zaustavljanje kijanja, curenja iz nosa i svraba, suzenja očiju. Ovi lekovi ne leče već samo ubalažavaju ili zaustavljaju simptome. Ovi lekovi mogu izazvati pospanost i umor, poremetiti koordinaciju pokreta, zatim suvoću usta, glavobolju, zamućen vid, bolu u želucu, mučninu i proliv,  lupanje srca, promene u glasu. Svi ovi simptomi prestaju odah po prestanku uzimanja antihistaminika. Kako bi izbegli neželjena dejsta najbolje je da o upotrebi antihistaminika porazgovarate sa lekarom, neka lekar bude taj koji je procenio da li treba uzeti antihistaminki ili ne.

Druga vrsta lekova čijoj su kupovini u slobodnoj prodaji skloni pacijenti sa alergijskim rinitisom su “obične” kapi za nos. Kapi za nos smanjuju začepljenje i otok sluznice nosa, olakšavaju oticanje sekreta i nelagodnost u području sinusa. I ovi lekovi (kapi) imaju neželjena dejstva u vidu iritacije, peckanja i svraba u nosu i kijanje i isušivanje sluznice nosa. Kapi za nos ne traba uzimati duže od 3 dana zaredom.

Konsultujte se sa alergologom i specijalstom za ORL

U slučaju alergijskog rinitisa najbolje je obratiti se specijalisti za ORL i alergologu koji će primeniti odgovarajući terapiju prema ARIA (Allergic Rhinitis and Impact on Asthma) smernicama.

Najefikasniji lekovi za lečenje alergijskog (sezonskog) rinitisa je sprej za nos koji sadrži kortikosteroide koji deluju protivzapaljenski. Sićišne čestice koje se rasprše u vaš nos pomažu da se smanji otok i nadražaj, svrab, kijanje, zapušenist ili curenje iz nosa.  Upotrebom nazalonog spreja sa kortikosteroidom otklanjamo upalu (inflamaciju) i time štitimo ceo disajni put, jer je nos “prvi ulaz” alergenima u naše disajne puteve. Ovakvoj vrsti leka (Nasonex, Flixonase) potrebno je nekoliko dana da počne da deluje i zbog toga je veoma važno da ga uzimate redovno i ne prekidate lečenje (čak i kad se osećate bolje) dok vam vaš lekar to ne kaže. Nikada nemojte povećavati dozu od one koju vam je lekar preporučio. Ako lek nema dejstva na vaše simptome, obavezno o tome obavestite lekara. U saradnji sa lekarom pronaćićete dozu koja će najbolje kontrolosati vaše simptome i biti bez štetnog dejstva.

Kako bi u ovo doba godine i pod ovakvim vremenskim uslovima sprečilo pogoršanje stanja sa astmom, najboljeje  pridržavati se praktičnih i jednostavnih saveta uz saradnju sa lekarom i poštovanju preporuke o preventivnoj terapiji i upotrebi odgovarajućih lekova.

Savet asmatičarima Lagana ishrana

Da izbegavaju boravak van kuće od 10 do 18 časova. U tom periodu sa preporučuje mirovanje u umereno rashlađenim prostorijama uz nošenje odeće od prorodnih, laganih materijala (sintetika  sprečava isparavanje znoja što dovodi do pregrevanja organizma). Ishrana astmatičara po ovakvim vrućinama trebalo bi da se bazira pretežno na voću i povrću, jogurtu i voćnom jogurtu, ribi.  Češći, manji obroci koji nisu masni i mesnati, umesto teških poslastica uzeti manji sladoled , zatim dovoljan unos vode (najmanje 2 litre dnevno), šetnja u periodu kad nije velika vrućina i kad je koncentracija polena najniža.

Boravak na moru i planini

Mnogim osobama obolelim od alergijskih bolesti i astme pomaže i promena mesta boravka kao što je odlazak na more, planinu, vazdušne banje, slane pećine. Važno je naglasiti da osobe koje imaju urođenu sklonost ka alergijama na polen često i u novoj sredini “pronađu” nove alergne (drugih trava, drveća) na koje će reagovati.

Kako bi se što bolje zaštitili od pogoršanja disajnih tegoba po vrućini i dok cveta ambrozija, važno je da asmatičari redovno prate vremensku prognozu i dnevne izveštaje o količini polenskih zrnaca u vazduhu, ta na osnovu toga planiraju svoje aktivnosti. Ovo je često teško izvesti zbog naših svakodnevnih obaveza, ali ipak je važno znati kakvi nas uslovi čekaju pa spram toga prilagoditi i terapiju i maksimalno se zaštititi kako ne bi došlo da pogoršanja. Primera radi, osobe koje se bave telesnim aktivnostima u prirodi (i po ovakim uslovima ne traba zaboraviti na telesnu aktivnost, samo je treba prilagoditi), tokom vežbanja u prirodi udišu veće količine vazduha (toplog vazduha) i u organizam dospevaju veće količine alergena.

Fizička aktivnost

Zbog toga se po velikim vrućina i kad je koncentracija polena visoka preporučuje fizička aktivnost u umereno klimatizovanim prostorima, a šetnje i trčanje u večernjim satima i na mestima gde nema zelenih površina,tj gde ima najmanje korova. Naravno to ne znači da treba šetati i trčati po zagađenim bukevarima i prometnim ulicama gde će nas “ugušiti” izduvni gasovi iz automobila.  Intenzitet telesne aktivnosti treba prilagoditi vašim mogućnostima i trenutnom zdravstvenom stanju. U slučaju pogoršanja disajnih tegoba prekinuti sa vezbanjem, odmoriti se, istuširati, pa nastaviti kad se budete osećali bolje.

Po savetu dr. Gailena D. Maršala, direktora odelenja za alergijske bolesti univerziteta u Mičigenu, sintetički materijali često isprovociraju alergijsku reakciju, jer trenjem proizvode elektricitet koji privlači prašinu i polen. Odeća mora da bude od prirodnih materijala, najbolje pamuka i treba je često menjati.

Redovno tuširanje

Često tuširanje (ne pod kišobranom kao na ovoj simpatičnoj sličici) može ubalažiti alergiske reakcije, jer se polen iz kose, obrva, trepavica i tela može efikasno skinuti dobrim trljanjem i vodom. Češće tuširenje umereno toplom vodom pomeže i da se naše telo rashladi. Ne treba preterivati sa upotrebom gelova, pena i sapuna prilikom tuširanja, ponekad je dovoljno istuširati se samo običnom vodom.

Takođe je veoma važno češće menjenje posteljine, kao i joga vežbe pred spavanje, koje pored relaksacije pomažu da se savladaju korisne tehnike disnja koje doprinose povećanju kapaciteta pluća, što je za asmatičare veoma korisno. Joga vežbe ne zahtevaju fizički napor i veoma su korinse za osobe sa astmom kojima su drugi vidovi fizičke aktivnosti teški.

Šolja zelenog čaja

Japanski naučnici su otkrili da moćni antioksidant EGCG iz zelenig čaja može pospešiti imunološki odgovor organizma na čitav niz alergena. Znači preventivno popite šolju-dve zelenog čaja.

Sada kada imamo ove sve lepe informacije, interesuje nas kako vi podnosti ove vremenske prilike i da li polen ambrozije utiče na vas? Da li  je vaša astma pod kontrolom? Ukoliko imate bilo kakav savet ili pitanje podelite ga sa nama :)

Slični tekstovi:

Kako se daje dijagnoza astme

Kako (ne)lečiti astmu!?!

Pridruženost hroničnog rinitisa kod obolelih od astme

Kako ojačati pluća uz ručak

Kako da se pravilno izborite sa kijavicom