Blogodak - srpski blogovi na jednom mestu

Pri unosu alergena( ili kontaktu sa njima) koji  izazivaju  kliničku sliku prvo nastaje crvenilo, svrab i dolazi do pojave urtika.

Urtikarija je alergijska kožna bolest kod koje nastaju uzdignute tvorevine na koži pod nazivom urtike. Mnogima je bolest poznata pod nazivom koprivnjača jer urtike na koži izgledaju kao što koža izgleda kad dođe u kontakt s koprivom.

Kako sve to izgleda?

Pri unosu alergena koji će izazvati kliničku sliku prvo nastaje crvenilo, svrab i dolazi do pojave urtika. Urtike su izdignute tvorevine na koži (takozvane eflorescencije) i mogu biti različitih veličina. Te urtike se mogu seliti s jednog mesta na drugo, mogu se spajati (konfluirati) pa na taj način nastaju jako velike urtike čak do veličine dlana. Sve je dobro dok se alergijska reakcija zadrži na koži i izaziva samo nelagodu. Stanje je komplikovanije ako se jave povišena temperature i edem mekih tkiva,  odnosno otok usnica, jezika, kapaka, dlanova ili jako opasan otok ždrela koji može radi gušenja završiti i smrću. U teškim slučajevima alergijska reakcija može biti tako opsežna i generalizirana te dovesti do anafilaktičnog šoka koji može imati takođe smrtni ishod.

Šta može biti uzrok?

Najčešći krivci koji izazivaju reakciju su hrana i lekovi (penicilin, acetilsalicilna kiselina, nesteroidni antinflamoatorni lekovi-analgetici..), inhalacioni alergeni (polen i prašina) i ubodi insekata (pčela, osa, stršljen). U medicini kao alergeni mogu biti kontrastna sredstva koja se koriste u dijagnostici. Osim navedenog, kao alergen može bit i hladnoća, pritisak na kožu ili kontakt kože sa određenim materijalom (lateks rukavice).

Ako se urtika pokaže odmah nakon kontakta sa alergenom radi se o akutnoj korivnjači. Tada se obično zna što je uzrok a koprivnjača prođe ili spontano ili uz lečenje. Postoji i hronična koprivnjača kojoj se uzrok najčešće ne zna, ona traje duže od 6 nedelja i obavezno je imati lekarski nadzor i upotrebljavati lekove koje će  ublaiti simptomi bolesti.

Lečenje

Najbitnije je kod alergijskih reakcija ukloniti alergen koji dovodi do pojave simptoma. Ako je alergen čoveku već pozna, treba izbegavati kontakt s njim da ne dođe do razvoja reakcije. Urtikarija se leči antagonistima H1 i H2 receptora a u teškim slučajevima treba primeniti i kortikosteroide. Ako đođe do otoka ždrela i gušenja treba pod hitno otići lečniku da se uspostavi normalno disanje (bilo intubacijom ili u dramatičnim slučajevima traheotomijom- rezanjem grkljana da se omogući dotok vezduha).

Vrlo je važno znati na što je čovek alergičan da bi se izbegao alergen i nastanak simptoma. Ako je uzrok alergije nepoznat rade se alergološki testovi koji će otkriti uzročnika pa kada on postane poznat, opet ga je potrebno izbegavati i upotrebljavati potrebne lekove.

Kada lekar propisuje neki lek obratite pažnju da niste slučajno alergični na njega i o tome obavestite lekara. To je vrlo važno da ne bi došlo do alergijske reakcije na lek i teških posledica.

Dijeta kod urtikarije: treba smanjiti unos belančevina jer su oni nosioci alergena u našem organizmu.

Preporuka za dijetu  kod urtikarije:

1. dan- čaj sa šećerom
2. dan - riža na vodi, prežgana juha, dvopek i keksi bez jaja
3. dan- supa sa kuvanom piletinom, krompir, jabuka
4. dan- berena teletina, banana
5. dan- kuvana govedina, zelena salata i šergarepa
6. dan -mleko

Slični tekstovi:

Mislim da smo navikli da budemo meki… Dok nas život ne nauči suprotno. Ovo je po meni jedna od najvećih životno-ljubavnih priča koje sam samo mogu da vas nateraju da premostite povremene životno-zdravstvene probleme… da istrajete i postignete u životu stvari zbog kojih ćete biti ponosni.

Nemojte ovo gledati na poslu, ako ne želite da plačete pred kolegama :))

Slični tekstovi:

Slični tekstovi:

 “Članak o dugodelujućim beta agonistima objavljen u časopisu Anali interne medicine, ne sadrži nove podatke o sigurnosti primene leka kao ni bilo kakve nove podatke. Neki od ključnih navoda u ovom članku ne podudaraju se sa velikom zbirkom dokaza i stvarnim iskustvom miliona bolesnika.
Autorske projekcije da je salmeterol odgovoran sa četiri do pet hiljada smrti povezanih s astmom u SAD svake godine, nisu potrkepljene kliničkim dokazima i ne podudaraju se sa podacima američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC). Podaci CDC-a upućuju da se broj smrti povezanih sa astmom u SAD-u smanjio za više od 22% od sredine devedesetih kada su u terapiju astme uvedeni dugodelujući beta agonisti. Od tog vremena porastao je i broj astmatičara i primena dugodelujućih beta agonista. Astma i dalje ostaje ozbiljno zdravstveno stanje, a astma koja se ne kontroliše predstavlja veliki rizik i može imati smrtni ishod.”
Uputstvo za primenu salmeterola – dugodelujućeg beta agonista kojeg proizvodi GlaxoSmithKline, a koji je aktivni deo leka Serevent već sadrži odgovarajuće podatke o sigurnoj primeni ovih lekova. GlaxoSmithKline je nedavno nadopunio uputstvo tog leka nakon savetovanja sa američkom Saveznom upravom za hranu i lekove (FDA).
GlaxoSmithKline veruje u dokazani sigurnosni profil Sereventa kada se primenjuje u skladu s uputstvom. Postoji veliko iskustvo u primeni ovog leka, sa više od 250 miliona propisanog Sereventa u svetu od 1994. godine.

GlaxoSmithKline je jedan od vodećih inovativnih proizvođača lekova i aktivno sudeluje u poboljšanju kvaliteta života ljudi omogućujući im da čine više, osećaju se bolje i žive duže.

Na isti članak svoj komentar je  dala i druga vodeća farmaceutska kompanije AstraZeneca:
“Od ukupno 33.826 bolesnika analiziranih u gore navedenom članku, manje od 3.000 bolesnika bilo je lečeno formoterolom, dugodelujućim bronhodilatatorom. Više od polovine bolesnika nije uopšte bilo lečeno protivupalnim lekom. U analizi nije bilo bolesnika lečenih Symbicortom (kombinovani  preparat koji sadrži inhalacioni kortikosteroid i formoterol).

AstraZeneca snažno podržava međunarodne smernice za lečenje astme koje nalažu da bolesnici sa astmom lečeni bronhodilatatorima dugog delovanja moraju u svojoj dnevnoj terapiji imati uključen i optimalni protivupalni lek. Dugodelujući bronhodilatatori ne bi smeli biti zamena za inhalacioni  ili oralni kortikosteroid već bi se trebali uzimati istovremeno. Sa svakom inhalacijom Symbicorta bolesnik uzima protivupalnu terapiju i bronhodilatator dugog delovanja.

Sigurnost i delotvornost Symbicorta, kao i bronhodilatatora brzog i dugog delovanja formoterola, potvrđena je u velikom broju kliničkih studija (na više od 50.000 bolesnika) te podacima iz dugogodišnje upotrebe leka. Symbicort je trenutno odobren u preko 90 zemalja u svetu. Sigurnosni profil leka nije upitan kada se koristi u skladu sa  uputstvom, stoga AstraZeneca izričito naglašava važnost primene lekova prema njihovom registrovanom  uputstvu.”
AstraZeneca jedna je od vodećih inovativnih kompanija posvećena otkrivanju novih lekova koji bitno poboljšavaju kvalitet života obolelih te pozitivno utiču na celokupno društvo.

Kakva su vaša iskustva? Koji lek koristite kao preventivnu terapiju za kontrolu astme?

Slični tekstovi:

Speleoterapija (od grčkog speleos – pećina), je metoda, koja je bazirana na doziranom boravku pacijenta u specifičnoj mikroklimi pećine.
Speleoterapija se praktikuje već stotinama godina u rudnicima soli u Istočnoj Evropi. Pacijenti sa astmom, hroničnim bronhitisom i drugim respiratornim bolestima provode nekoliko dana ili nedelja u takvim rudnicima, udišući slani vazduh i dobivajući brojne dobrobiti od posebne mikroklime rudnika.

Tri glavna uticaja pećina su čist vazduh s aerosolom (prisutnost čestica soli u zraku), zatim specifični klimatski uslovi (konstantna temperatura i visoka vlažnost), te prirodna radioaktivnost.

Pećine sadrže čisti vazduh, bez alergena i uzročnika bolesti, bez ozona i sa visokom koncentracijom iona. To su sve faktori koji poboljšavaju disanje, ne samo za vreme boravka u Pećini, već i kasnije.

Pećinski aerosol je osnovni faktor koji deluje pri speleoterapiji. Njegova svojstva su:

• visoka konstantna relativna vlažnost
• niska konstantna temperatura
• visoka koncentracija kalcijuma i magnezijuma
• visoka razina ionizacije i elektronegativni naboj
• sterilna okolina – odsustvo bakterija, plesni, gljivica
• nema agresivnih alergena
• nema organskih i anorganskih zagađenja okoline.

Na primer u pećini Szemlohegy kraj Budimpešte, kraj koje je vazduh na površini poprilično zagađen, duboko u pećini je izmereno da je vazduh vrlo čist. Analiza aerosola u vazduhu pomoću X-zraka pokazala je prisutnost elemenata K, Ca, Ti, Cr, Mg, Fe, Ni, Cu i Zn.

Dodatni mogući uticaj tokom boravka u pećini je prirodna radioaktivnost koja većim delom dolazi od radioaktivnog plina radona.

Speleoterapija se izvodi u centrima u Slovačkoj, Poljskoj, Nemačkoj, Mađarskoj, Rumunjskoj, Italiji, Sloveniji, Rusiji.
Speleoterapija se pokazala delotvornom u lečenju kod:

• astme
• hroničnog kašlja
• otežanog disanja
• bronhitisa
• sinusitisa
• rinitisa
• sezonskih alergija
• faringitisa

Dok speleoterapija uključuje boravak u prirodnim slanim pećinama, nova metoda – haloterapija – koristi posebnu tehnologiju da bih stvorila mikroklimu pećine. Haloterapija uključuje boravak u takozvanoj slanoj sobi, i dostupna je već skoro u svim većim gradovima u Evropi.

Slana soba je imitacija prirodne slane pećine s njenom lekovitom mikroklimom. Vazduh je zasićen suvim, raspršenim, najfinijim česticama kamene soli. Čestice u slanoj sobi raspršuje halogenerator. Koncentracija mikro čestica je puno veća nego na moru ili u slanim pecinama (0,5-15 mg/m3), a u slanoj sobi se održava mikroklima rudnika soli.

Tretman za odrasle traje 40 minuta, a za decu 20 minuta. Pomaze pri lečenju alergija, astme, bronhitisa, hroničnih infekcija, prehlada, kožnih problema kao i stresa. Jedan tretman u ’slanoj sobi’  zamenjuje četiri dana boravka na moru.

Haloterapija je nova grana speleoterapije, metoda koja se zasniva na doziranom boravku u atraktivno dizajniranoj slanoj sobi koja je izrađena iz prirodne kamene soli a služi za tretman kroničnih i alergijskih poremećaja.

Termin haloterapija u upotrebi je od sredine 1980-tih godina. Ime dolazi od grčke reči halo što znači sol, pa bi se jednostavno moglo reći da je haloterapija lečenje solju.

Blagotvorni učinci su poznati vekovima i poduprti su obilnom medicinskom literaturom. Potvrđeno je da ima izvrstan terapeutski uticaj u lečenju astme i bronhija, smiruje i produbljuje disanje,  čisti disajne puteve, deluje protiv upala i protiv alergija, ubrzava oksidaciju serotonina, te reguliše mineralnu uravnoteženost.

Slični tekstovi:

Uz opuštajuću muziku i svetlo 40 minuta terapije je svojevrsna i meditacija

Još i pre nego što se otvorila “prva slana soba u Srbiji” imao sam priliku da razgovaram sa Biljanom i Danetom Hinićem, koji su se odlučili da ovu vrstu terapije solju (haloterapija) uvedu i u našu zemlju. Stekao sam utisak da su to ljudi iskrene želje da pomognu, ali i da kod nas naprave jedan kvalitetan proizvod – baš kao što i jeste njihova slana soba Sorelax.

O haloterapiji, principima rada, uređaju i tehnologiji koji koriste imaćete priliku još da čitate. Za sada je važno da razumete da je haloterapija terapija u kojoj pacijent nekoliko dana (do recimo 2 nedelje) zaredom provodi vreme u sobi u kojoj se udavava miksoskopski sitna so, koju onda pacijent udiše. Deca u ovoj sobi dnevno provode pola sata, a odrasli 40 minuta uz veću koncetraciju soli.

Za mene je ovaj tretman došao možda malo kasnije da bih mogao da procenim čist uticaj slane sobe na moje zdravlje. Posle prehlade i januarske terapije sistemskim pronizonom, meni se astma smirila, ali je i dalje ostao (po mom utisku) jedan slab osećaj moguće inflamacije. To roditelji treba da shvate, da to nije napad, ali non-stop osećaj da može bolje da se diše. Tako ja to definišem.

Posle 4-5 odlazaka u slanu sobu, odmah nakon završetka tretmana osetim da je so doprela do disjanih puteva i par puta bih ze zakašljao. Nakon tih desetak minuta, sve se smiri, a kasnije i sutradan ujutru, mnogo više i lako dišem kroz nos.

Pošto sam u par navrata u januaru i februaru prekidao treninge trčanja zbog astme, mogu reći da ovih dana nemam potrebu za brohodilatatorima i trčim i do 90 minuta bez prekida kao maksimalni trening za moj put u Lisabon u martu.

Deca imaju igraonicu, a nadgledaju ih roditelji koji takođe mogu da imaju efekte od ove terapije

Kao što rekoh voleo bih da sam ranije počeo sa terapijom, ali je Sorelax otvoren tek pre neki dan. Sorelax slana soba se nalazi u Bloku 70 u ulici Jurija Gargarina 69,  a u narednom periodu na sve cene su snižene 30%. Cenovnik možete naći na njihovom sajtu. Za više informacija možete ih kontaktirati Biljanu na 060/345 3463.

Nadam se da će i Marija uskoro svratiti u Beograd i isprobati ovu terapiju, pa da i ona sa nama podeli utiske. Voleo bih da čujem vaša mišljenja i iskustva o slanim sobama, a posebno o ovoj ukoliko se odlučite da ih posetite.

Slični tekstovi:

 Kako bi ocenili efikasnost ovakve zaštite američki istraživači pregledali su 54 ranija istraživanja, koja su uključivala 3002 ljudi. Rezultati su pokazali neznatno niže koncentracije grinja, što nije imalo većeg značaja. Glavni autor studije dr. Peter Gotzsche je mišljenja kako  su posebni usisavači, madraci, hemijska sredstva za uništavanje grinja nedovoljno efikasni.

Ono što se i dalje preporučuje je:
- upotreba nepropusnih prekrivača za madrac, jastuk i jorgan (ćebe).
- pranje prekrivača za madrac, jastuka i jogran na temperaturi od najmanje 60 stepeni Celzijusa  ili smrzavanje u zamrzivaču barem jednom nedeljno
- uklanjanje tepiha

-  uklanjane teških zasevsa
- često čišćenje usisivačem
- korištenje usisivača sa vodenim filterom
- izlazak iz prostora u kojem se čisti
- uklanjanje plišanih i sličnih igračaka
- plišane ljubimce ili posteljinu staviti u vreću i zamrznuti na barem šest sati svake 1-2 nedelje ili oprati na najmanje 60 stepeni.
- redovito čistiti i održavati nameštaj
- koristiti uređaje za isušivanje vazduha, što grinjama stvara nepovoljne uslove za život.

Što se tiče alergije na preje, ne postoji uverljiv dokaz koji pokazuju da su sintetički, ‘hipoalergeni’ jastuci bolji.

Slični tekstovi:

Hajle Gebreselasije ima astmu

Suplementi ribljeg ulja mogu pomoći ozbiljnim atletičarima koji boluju od astme uzrokovane vežbanjem (fizičkom aktivnošću) da lakše dišu, pokazuju nove studije.

Za neke atlete, ozbiljna naprezanja mogu dovesti do zviždanja ili ozbiljnog nedostatka vazduha tokom ili nakon vežbi, ostavljajući nekima da se oslanjaju na pomoć bronhodilatora kako bi otvorili svoje disajne puteve.

Istraživač Timothy D. Mickleborough doktor nauka, i njegove kolege iz odeljenja za kinesiologiju (nauka o ljudskim pokretima) na univerzitetu Indiana u Bloomingtonu sproveli su studiju na 20 atletičara, u kojoj su podjednako bili uključeni i muškarci i žene: 10-oro su bili triatlonci, 5-oro maratonaca i 5-oro drugih dugoprugaša. Desetoro atletičara je patilo od astme uzrokovane vežbama, a ostalih desetoro nije; nikome od atletičara nije dijagnostifikovana astma prouzrokovana drugim okidačima kao što su alerrgeni.

Desetoro atletičara sa astmom uzrokovanom vežbama dobijali su suplemente ribljeg ulja tri nedelje koji sadrže omega – 3 zasićene masne kiseline—3.2 grama eicoseptonične kiseline i 2.2 grama docohexanoične kiseline. Radi upoređenja, ostalih desetoro atletičara su uzimali kapsule koje su sadržavale maslinovo ulje. Kasnije je tretman zamenjen. Nijedna grupa nije znala koje kapsule uzimaju.

Da bi testirali njihovu funkciju pluća istraživači su rekli atletičarima da vežbaju do iscrpljivanja na pokretnoj traci.

Rezultati koji su objavljeni u novembarskom izdanju American Journal of Respiratory and Critical Care Medicine (Američkog žurnala respiratorne i intezivne medicinske nege), su prvi koji pokazuju da suplementi ribljeg ulja reduciraju sužavanje disajnih puteva od koga pate ovi vrhunski atletičari. Među atletičarima sa astmom uzrokovanom vežbom, postojalo je poboljšanje od skoro 80 % testa funkcionalnosti pluća izvedenog 15 min posle vežbi. Atletičari su takođe smanjili upotrbu njihovih bronhodilatora za 20% nakon vežbanja.

Istraživači su naveli da anti-inflamatorno (protivupalno) svojstvo suplemenata ribljeg ulja može biti razlog za ovakve rezultate.

Pola Redklif, takođe

U uvodu , Jonathan Sadeh, doc med i Elliot Israel,doc med, Harvardske medicinske škole Brigham i Ženske bolnice u Bostonu , nazvali su rezultate “iznenađujućim” pogotovo zato što prethodnne studije o upotrebi suplemenata ribljeg ulja kod ljudi sa astmom nisu pokazale tolike koristi kod poteškoća sa disanjem koje su uzrolkovane vežbom.

Sadeh i Israel zaključuju da je astma uzrokovana vežbom kod vrhunskih atletičara drugačija od astme kod ljudi sa drugim okidačima.

Mickleborough piše da je možda jedina razlika u metodama koje su korištene u svakoj od studija ponaosob.

Bez obzira , obe grupe istraživača osećaju da je potrebno još istraživanja.

“Upotreba riblje ulje diete a bi se sprečila (vežbama prouzrokovana) astma se nije pokazala kao od pomoći kod cvetno raznolike(garden variety) astme, i može biti malo “ribasta” čak i za vrhunske atletičare,” Sadeh i Izrael su napisali.

Tekst prevela Maja Lazović, WebMD Vesti o zdravlju, 14. 11. 2003.

Slični tekstovi:

http://www.stetoskop.info/Savremene-smernice-za-lecenje-bronhijalne-astme-2201-c67-content.htm?b8

Slični tekstovi:

Milina nam je poslala divnu priču i svoje i iskustvo svoje porodice vezano za astmu. Kao autor sajta Astma.rs, ali kao i astmatičar koji čita tuđa iskustva mislim da je naša zajednica, uz ovakve tekstove koje ovde čitamo najvažnija stvar koju postižemo na sajtu. Hvala svim divnim majkama, na trudu. Sledeći zadatak je da čujemo i nekog tatu, pa eto prilike da motivišete muški deo ekipe da čujemo kako se i oni osećaju. Veliko hvala Milini!

Imam astmu vec 30 godina. Majka sam dve devojcice koje takode imaju astmu od svoje prve godine i ranije. Secam se da je moja Sara prvi alergo test radila sa 11 meseci. Sara trenira gimnastiku od svoje 4. godine. Druga cerkica trenira gimnastiku oko godinu dana. Trenutno nam je dobro. Moram da istaknem da moje devojcice idu na trening i kada imaju blagu opstrukciju (pre treninga jedan udisaj ventolina), samo sto tada ne trce vec rade vezbe. Posle treninga nemaju dodatno pogorsanje bolesti.

S’ obzirom na moje dugogodisnje iskustvo vezano za astmu, prilikom napada nikad ne panicim. Moj kapacitet pluca je oko 70% sto mi dozvoljava da radim vezbe, idem na pilates 3 puta nedeljno. Nazalost, vise skoro da ne mogu da trcim, zurim uz stepenice i slicno.

Pre tri godine imala sam krizu koja je trajala mesec dana. Tri nedelje sam primala infuziju (kortikosteroidi) i usled neradnih dana zbog Uskrsnjih praznika pila sam pronizon 80mg/dan. Cetvrtog dana sam otekla, nisam mogla od postojece garderobe nista da obucem. Od tada imam problema sa kilogramima.

Imam pocetak osteoporoze. No sada mi je dobro. Trebalo bi da koristim seratid 500mg 1 udah dnevno, ali ja ne koristim nista.

Moj najveci problem sto sam navikla na svoju bolest da nisam svesna gusenja koje pokazuje spirometrija, i kako moja draga doktorka kaze “Ja ne znam koliko sam bolesna, ali dobro je sto ona zna”.

Mojoj deci su od maja 2009. godine ukinute pumpice. Nazalost, moja mlada cerkica je u toku zime imala vise teskih napada koji su trajali po 3-4 dana u teskom obliku i u laksem jos 3-4 dana. U vrtic skoro da nije isla 2 meseca. Desavalo se da primi svu terapiju, lenob, durofilin, 3xdnevno inhalacije aloprolom, pronizon, i napad posle inhalacija nekih sat vremena bude laksi i opet krece onim jakim intezitetom, kada me cerkica od samo 7 godina moli da je odvedem kod lekara da primi injekciju. Tada mi je jos teze jer znam da sam ja krivac za njihovu bolest (moj deda je umro zbog komplikacija usled astme, ujak takode). Genetika je potvrdena, u sali kazem da sam sigurna du su deca moja, nisu ih zamenili u bolnici.

Koliko god da sam uplasena, u toku decijih napada skoro da ne spavam, budim se nocu da ih osluskujem, a njihovo sviranje se cuje iz daleka (bar lako uocavam da napad nije popustio-salim se) nikada ne dozvoljavam sebi da njima pokazem da sam uplasena za njihovo zdravlje. Ustvari zelim sa Vama da podelim neku “vezbu” koja pomaze da se tezi napadi (subjektivno ocenjujem) smanje za 50 procenata (taman toliko da se deca malo odmore).

Sta radim? Lupka decu po telu vrhovima prstiju. Lupkanje krecem od glave, pa sve do nogu. Lupkam ih dok oni leze na ledima i na stomaku.Trudim se da ih lupkam sto duze. Kad ih dobro izlupkam (ovo nije lupkanje kao drenaza, mada iz sopstvenog iskustva tvrdim da je drenaza dobra) gladim ih po telu, krecem od glave ka nogama. Zatim ih gladim rukama iznad tela. Ruke podignem iznad njihovog tela i kao sto sam ih gladila po telu to radim iznad njihovog tela. I sto je najzanimljivije moja deca najcesce traze da ih gladim iznad njihovog tela jer kazu da im je tada lakse, napad popusta. Dok ih lupkam i gladim izgovaram sugestije u smislu, dok te ja polagano lupkam po telu tvoje disanje je lakse i dublje, dublje…. Ovo je do sada uvek pokazalo rezultate. Nazalost ti rezultati su kratkog daha, ali se moja deca bar malo naspavaju i odmore.

Zelela sam da podelim svoje iskustvo sa Vama. Licno nisam nikada isprobavala lecenje alternativnom medicinom (Moji roditelji su alternativnu medicinu po malo isprobavali nameni, te jos uvek imam astmu. Kao mala lecila sam se u “Decijem selu” dispanzeru za plucne bolesti kod Makarske ” (prvi put sam ostala u dispanzeru sa 4 godine u trajanju od 4 meseca, kada sam se vratila kuci govorila sam hrvatski), primala hiposenzibilizaciju 4 godine, bila oslobodena fizickog u skoli…). Ova vezba mojoj deci pomaze, pa smatram da treba da je podelim sa Vama.

Veliki pozdrav!

Slični tekstovi: