Blogodak - srpski blogovi na jednom mestu

Nekada kada se detetu postavi dijagnoza astme lekari bi obično govorili, vaše dete treba da odmara. Sport nikada nije dolazio u obzir. Najnovija saznanja i istraživanja pokazuju da je za svako dete,ali i odrasle osobe obolele od astme, poželjno da se bave sportom.

Bavljenje sportom višestruko pozitivno deluju na stanje pluća obolelih. Posmatranjem dugačke liste poznatih sportista koji su tokom svoje karijere bolovali od astme a pri tome postizali neverovatne rezultate jasno nam govori da uz sport astma moze biti vrlo dobro kontrolisana i da se mogu smanjiti ili čak ukinut lekovi koji se koriste za njenu kontrolu.

Najvažnije je da svaka osoba sebi zacrta cilj i da shvati da astma nije hendikep, već samo mala prepreka koju treba preći. Nikako detetu ne smete reći da ono to ne može zato što boluje od astme. Ono može sve što i ostala deca, ako to hoće to i želi.

Pre nego što počnete bilo kakvu aktivnost, posavetujte se sa svojim lekarom, prilagodite terapiju toj novoj fizičkoj aktivnosti.

Prvo i najvažnije jeste odabrati sport koji vama ili vašem detetu najviše odgovara, ali i onaj u kome će dete biti najmanje okružen faktorima koji aktiviraju astmu.

Kada počnete sa aktivnostima važno je da učinite nekoliko faktora predrostožosti koji bi sprečili neke nepoželjne pojave.

Recite ljudima sa kojima vežbate da imate astmu i način na koji mogu da vam pomognu ako se napad desi.

• Povećavajte nivo vežbanja i napora postepeno, nikako to ne činite naglo!
• Uvek nosite svoj bronhodilator (Berodual, Ventolin) sa sobom kada vežbate.
• Ako vežbanje aktivira vašu astmu uzmite bronhodilatator pre zagrevanja.
• Pre vežbanja se uvek dobro zagrejte.
• Pokušajte da ne dođete u kontakt sa faktorima koji mogu da izazovu vašu astmu.
• Ako vam se tokom vežbanja pojave simptomi astme, stanite, uzmite pumpicu i sačekajte da se stanje poboljša. ako se to ne desi nemojte nastavljati trening, odmorite i idite kući.

Nekada je teško izabrati pravi sport. U serijalu tekstova Sportom protiv astme naćićete podatke o nekoliko najpopularnijih sportova i o njihovim pozitivnim i negativnim uticajima na astmu. Sledeći tekst na ovu temu pročitajte sledeće nedelje.

Duvanski dim godišnje ubije pet miliona ljudi, pride 600000 njih kao kolateralna šteta!!! Ne odgovara nikome!!! Biljka ubica broj 1!!!

autor: Zorica Antonijević Vukelić

Jedini rat koji podržavaju sve vlade svata jeste rat protiv dubansvkog dima. Vode ga armije nepušača, a saveznici su im čak i pušači.

Američka agencija za zaštitu životne sredine svrstala ga je u “klasu A” kao “humanog kancerogena”, za koji ne postoji minimalna sigurna doza kojoj čovek može biti izložen.

Uprkos tome, skoro je nemoguće suprotstaviti mu se. U osnovi pušačke zavisnosti stoji glad za nikotinom. Iako je nikotin samo jedan od preko 4000 hemikalija pronađenih u dimu cigarete, on na ljudski mozak deluje kao droga.

Apsorbuje s ekroz kožu i sluzokožu, a do mozga stiže u roku od 10 sekundi nakon uvlačenja.

Za redakciju Blic Žene- Zdravi i Srećni, Zorica Antonijević Vukelić popričala je sa Milenkom Petronijevićem, terapeutom za ostavljanje pušenja klinike “Alen Kar”

Duvanski dim uništava život

Pušačima su ugroženi svi vitalni organi. Osim pluća, bronhija, srca i krvnih sudova, ugroženi su i jednjak, pankreas, bubrezi i vid. Pušenje menja imunolišku sposobnost organizma. Promene na jeziku dovode do oštećenja čula ukusa, stimulisana je i sekrecija želuca, pa pušači često pate od gorušice. Pušenje utiče na sužavanje kapilara u koži, pa samim tim se smanjuje i priliv kiseonika, te je koža isušena, češće naborana i zadebljana, izmenjeni su nokti…

Ugrožen je ceo organizam, celo telo…Život.

-Pušači, međutim, uglavnom misle o opasnostima po zdravlje kao o nečemu što se dešava nasumično, kao d aje to hodanje po minskom polju. Pa ako nagazite minu…Strah od prestanka pušenja zasenjuje strah od užasnih rizika po zdravlje-objašnjava Petronijević.

Zavisnost

Nikotin aktivira moždane ćelije koje regulišu osećaj zadovoljstva. Istraživanja pokazuju da nikotin povećava nivo dopamina u mozgu, hormona koji učestvuje u posredovanju želje za konzumiranjem droga.

Prosečan pušač će za 5 minuta uvući dim u pluća oko 10 puta, što znači da osoba koja puši oko 30 cigareta dnevno udahne dim oko 300 puta i isto toliko puta u mozak dovede nikotin.

Zašto pušimo?

Pušač pali cigaretu da bi uklonio osećaj praznine i nesigurnosti koju je izazvala prethodna cigareta. Telo mu posatje imuno na uticaje nikotina, a onda ga unosi sve više. Posle nekog vremena cigareta prestavje u potpunosti da ublažava zavisničku potrebu za nikotinom koju je sama stvorila, pa kad je zapalite, osećate se bolje nego što ste se osećali samo trenutak pre toga. Ustvari ste nervozniji i napetiji.

Jedna dobra mesečna plata godišnje izgori u duvanskom dimu

Jedna pakla cigareta u proseku košta 130 dinara. ako pušite samo jednu kutiju dnevno, za nedelju dana na cigarete vam ode 910 dinara, mesečno svoju zavisnost plaćate 3.640 dinara, dok je za godinu dana iz vašeg budžeta spaljeno 43.680 dinara!!!

Dalje izračunajte sami, ali zamislite da tukonačnu sumu, kojasigurno nije mala, stavite na sred sobe i zapalite. Niti novac palite, niti novac bacate, vi ga direktno investirate u uništavanje svog zdravlja.

Ako dnevno popušite dvadest cigareta, koncentracija vitamina C u vašem organizmu smanji se za polovinu. To može izazvati smetnje u funkcionisanju mozga, te dovesti do pojave simptoma neurastenije, slabog pamćenja i opšte psihičke mamaksalosti.

Cigareta vodi u nervno rastrojstvo

Zabluda je da cigareta smiruje. Reč je o vrzinom kolu jer cigareta zadovoljava potrebu za nikotinom, a zapravo izaziva nemir, koji onda umiruje. I tu nastaje zavisnost koja se ispoljava kao nesposobnost čoveka da kontroliše napetost bez nikotina. Naročito su mu važna angažovanja ruku i misli oko rituala paljenja cigareta, hvatanja za džep, traženje upaljača, trljanje cigarete među prstima, prinošenje ustima, uvlačenje dima, odmicanje od usta, ponavljanje postupka…Ove aktivnsoti okupiraju pušača, oduzimaju mu puno vremena, stvarajući uslovni refleks, pa je pušač bez toga nervozan i ne može da se opusti.

Cigareta krade vreme

“Svaka cigareta skraćuje život za 15 minuta, ja sad imam 23, a da ne pušim imao bih 27″-kaže jedan aforizam.  A kad stavimo šalu na stranu, pušenje odnosi toliko vremena da ova šala više nije šala. Kad saberemo vreme koje pušač u toku dana potroši na “uživanje” u cigaretama, bili bi to silni bačeni sati koji su mogli da se utroše na nešto što bi popravilo kvalitet života.  Jedna cigareta gori 7-11 minuta, što je ako pušite 20 ciareta dnevno, oko 240 minuta na dan. Konačni rezultat je da biste za vreme dugog pušačkog staža mogli da završite jedan fakultet, pročitate pola univerzitetske biblikoteke, obiđete biciklom pola zemaljske kugle…

Cigareta mi daje samopozdanje koje pušenjem ubijam!?!

Petronijević kaže da pušači pate od osećaja nesigurnosti, koji kompenzuju pušenjem kao vidom oslonca. Utoliko je pobeda nad strahom od prestanka pušenja veća hrabrost. Budući da duvan sistematski uništava nervni sistem, pušača hvata panika pri samoj pomisli da će ostati bez cigareta.

Koliko puta ste kao pušač izgovorili “Bez hleba mogu, ali bez cigareta nikako”?

Svaki novi bivši pušač je izuzetno hrabar čovek koji je uspeo da živi bez lažnog oslonca. Taj uspeh vraća mu samopouzdanje, a on počinje sebe da ceni.

Pušači rađaju nedonoščad

Udisanje duvanskog dima u trodnoći dovodi do dva osnovna poremećaja: prenos hranljivih materija od majke na fetus i smanjena koncentracija kiseonika u fetalnoj cirkulaciji.

Zato su prevremeni porođaju dva puta čečći, a ta učestalost je proporcionalna broju popušenih cigareta. Kod jedne trećine beba nađene su i promene u srčanoj radnji, a deca majki pušača obično po rođenju lakša za 150-300 grama. Češće su i anomalije, pa i smrt ploda za 34%.

Da li ću se ugojiti ako prestanem da pušim?

Nećete se ugojiti kad ostavite pušenje ako ste disciplinovani. Uvedite obaveznu svakodnevnu brzu šetnju, jedite normalno i ne posežite za grickalicama, slatkišima i sokovima kad ostetite krizu za cigaretom. Ako ne možete da se oduprete, idite na psihoterapiju.

Između potrebe za nikotinom i osećaja gladi postoje sličnosti, pa pušač, ne detekujući šta je u pitanju, umesto cigarete poseže za čokoladom i grickalicama. Ostavi cigarete i dobije kilograme. Naravno to se može izbeći.

Žene su posebno sklone da svoj duvanski porok i odlaganje prestanka pušenja pravdaju mogićim dobitkom kilograma. Da li u svom okruženju imate gojazne pušače i vitke nepušače i bivše pušače?

Danas nećemo zapaliti cigaretu

Autor i urednik Sajta, Veroljub i ja vas podsećamo da je današnji dan dan koji se u našoj zemlji obeleževa kao Nacionalni Dan Bez Duvansko Dima i pozivamo sve pušače da bar danas budu hrabri i ne zapale cigaretu. Verujem da će nekima već sutra biti bolje i shavatiti da mogu i bez nje.

Moj savet onima koji su odlučili da se oslobode zavisnosti od cigarete:

-odmah po ustajanu pojedite jednu narandžu ili popite sok od ceđene narandže

-tokom dana uzimajte što više vode i kad osetite želju da zapalite popijte čašu vode

-jedite što više povrća, voća i supe

- ne posežite za grickalicama kao zamenom za cigaretu

-tuširajte se što češće da se nikotin ispere i sa kože

-izaberite neku fizičku aktivnost spram vašim mogućnosti, za početak neka to bude duža šetnja brzim hodom (ako vam mogućnosti dozvoljavaju idite na posao peške)

-nabavite knjigu Alena Kara “Lak način da prestanete da pušite”

-zamolite prijatelje i porodicu da vam budu podrška

-i nemojte se svaki sat podsećati na to kako niste zapalili već sat, dva, tri, pet….jednostvano živite svoj život, a u njemu sigurno  cigaretanije  glavna stvar

 

 Dr. Dušica Jarić “Kada bi strah od duvanskog dima bio kao što postoji strah od pumpica u svetu bi bilo bar 50% manje obolelih od HOPB”

 

 

 

Šta smo sve tokom prazničnih dana pojeli? Kako smo kombinovali hranu? Masno, slano, mesnato, slatko…i količinski mnogo!!!

 

Pravila i zdrava ishrana

Pravilna i zdrava ishrana postala je jedan od najvažnijih problema savremenog čoveka. U modernoj porodici, u kojoj su oba roditelja zaposlena, zbog načina života i stečenih navika, žene i muškarci nisu u mogućnosti da odvoje vreme koje bi bilo neophodno svakodnevno posvetiti ovakvoj ishrani. Mi, koji smo imali sreću da odrastemo sa mamama i bakama koje nisu bile zaposlene, znamo vrednost brižljivog i posvećenog pripremanja svakog obroka.

Čovekovo zdravlje, kreativnost, efikasnost i raspoloženje direktno su uslovljeni načinom ishrane koji svakodnevno primenjuje. Pravilna i zdrava ishrana pomaže pojedincu da se lakše suoči sa životnim teškoćama i da se zaštiti od mnogobrojnih fizičkih i psihičkih bolesti. Zdrava ishrana u porodici omogućava mnogo pravilniji fizički i duhovni razvoj dece i više radosti i ljubavi u medjusobnoj komunikaciji i zajedničkom životu.

 

Onakvi smo kakvu hranu uzimamo !

Od davnina je poznato da smo onakvi kakvu hranu uzimamo, jer sve što postoji na našoj planeti ima svoju vibraciju i dejstvo na okolinu. Tako, od onog što unosimo u svoj organizam zavisi funkcionisanje našeg celokupnog sistema, naše misli i osećanja, ponašanje, odnos prema celokupnom životu i naravno, zdravlje.

Još je poznati grčki lekar Hipokrat rekao: “Tvoja hrana biće tvoj lek”.

Hrana kao uzrok bolesti

Savremena medicina je nakon decenija istraživanja došla do zaključka da je uzrok čovekovih bolesti upravo hrana koju jede ili ona koju ne jede.
Zdrava hrana je ona hrana koja u sebi ne sadrži previše belančevina i masti (posebno životinjskog porekla, kakve se nalaze u mesu, jajima, siru, ribi), a bogata je ugljenim hidratima, vitaminima i mineralima – a to je biljna hrana, voće, inte­gralne žitarice, semenke.

U Prvoj knjizi Mojsijevoj, koja se zove Postanje, kaže se: “I još reče Bog: Evo, dao sam vam sve bilje što nosi seme po svoj zemlji i sva drveta rodna koja nose seme; to će vam biti za hranu.” (Postanje 1.29<D>)
Zdrava ishrana znači jesti što jednostavnije, ne mešati namirnice različitog sastava (na primer: ugljene  hidrate  sa  belančevinama), kao što zdrava ishrana takodje znači jesti  u umerenim količinama, ne prebrzo i halapljivo, već sa svešću o važnosti unošenja hrane u organizam, vodeći računa da hrana nije suviše hladna niti suviše vruća, preslana, prekisela ili prezačinjena.
Uzimanje što raznovrsnije hrane, ali pravilno kombinovane, ima suštinski značaj za pravilnu ishranu. Da bi organizam normalno i zdravo funkcionisao moraju se uneti svi sastojci neophodni za obnavljanje ćelija u što idealnijim količinama. Nije svaki organizam isti i ne zahteva isti odnos hranljivih materija, pa je neophodno tzv. “osluškivanje” organizma, saradnja sa njim i poštovanje njegovih potreba. Kada bismo bili u stanju da upoznamo i pratimo potrebe svog organizma i da se u skladu s tim hranimo, izbegli bismo bolesti i starenje organizma. Preteranim unošenjem namirnica (posebno mesa i mlečnih proizvoda) i pogrešnim odnosom prema ishrani mi nesvesno trujemo, uništavamo svoje telo i skraćujemo mu prirodni vek zdravlja i trajanja.
Da bismo se hranili pravilno, veoma je važno da se pridržavamo odgovarajućeg vremena za obrok i da ne uzimamo hranu nekontrolisano, u svako doba, bez razmišljanja. Međutim, obroke ne treba preskakati i dovoditi organizam u stanje izgladnelosti, jer tada dolazi do uništavanja određenih moždanih ćelija, nestabilnosti nervnog sistema i smanjenja  otpornosti   celokupnog  organizma.

Deset saveta za pravilnu ishranu:

1. Jesti raznovrsnu hranu.

2. Održavati optimalnu težinu.

3. Smanjiti unošenje zasićenih masnih kiselina (masti životinjskog porekla).

4. Povećati unos polinezasićenih masnih kiselina (gi – prečišćeni puter, nerafinisana hladno ceđena ulja, puteri od semenki – kikiriki, suncokret, susam, badem, lešnik, golica-bundeva).

5. Smanjiti unos holesterola (svinjska mast, masne vrste mesa, masni sirevi, jaja).

6. Povećati unos složenih ugljenih hidrata i dijet nih vlakana (povrće, voće, integralne žitarice).

7. Redovno unošenje tečnosti: voda, čajevi, prirodni sokovi.

8. Smanjiti unošenje šećera, naročito belog rafi-nisanog, zameniti ga medom i malteksom.

9. Smanjiti unos soli, posebno stone kuhinjske.

10. Smanjiti i izbgavati unos kafe, alkohola i duvana.

 

Telesna i duhovna hrana

Hrana izgrađuje, održava i osnažuje naše fizičko telo. Međutim, utisci koje čulima stičemo iz naše okoline, a takođe i iz našeg unutrašnjeg sveta – naše misli i osećanja – predstavljaju takođe svojevrsnu hranu, zahvaljujući kojoj se razvija naše unutrašnje, odnosno duhovno biće. I ova, takozvana suptilna hrana, može biti prirodna ili neprirodna, zdrava hrana ili nezdrava hrana. Bili mi toga svesni ili ne, naš organizam i celo naše biće ima usađenu težnju da se hrani zdravo – na spoljašnjem fizičkom i unutrašnjem duhovnom nivou. Te suptilne nagoveštaje koji dopiru iz unutrašnjosti našeg bića godinama možemo nesvesno da prenebregavamo, ili čak da ih namerno ignorišemo. Ali, tada ćemo se suočiti sa posledicom narušavanja prirodnog zakona, koja se ispoljava kroz opšte nezadovoljstvo, osećaj frustracije, bolest i prevremeno starenje i propadanje organizma.

Hrana kojom se napajaju naša spoljašnja čula, veoma je važna i treba izabrati prostor i okruženje koje će nam omogućiti prirodno življenje. Gradska vreva i gužva naseljenih mesta predstavlja, zapravo, neprirodno boravište. Svež vazduh, vibracija nezagađene prirodne okoline, planine i predeli blizu mora, jezera ili reka, mesta gde postoji mnogo parkova, prostranih polja, gde vlada mir i tišina, predstavljaju idealno boravište za čoveka.

Ukoliko upražnjavamo sport i fizičke aktivnosti, telo će nam prirodno zahtevati unošenje visokoenergetske hrane i pravilan izbor namirnica. Pravilna i zdrava ishrana podrazumeva da je u svoj način života neophodno uvrstiti najmanje 20 minuta fizičkih aktivnosti dnevno (gimnastika, trčanje, vožnja bicikla, hata joga, planinarenje, brza šetnja) i što više boraviti na svežem vazduhu, aktivno se odmarati i relaksirati. Naše ljudsko okruženje bitno utiče na celokupno naše življenje, pa je neophodno orijentisati se na izbor društva koje deluje harmonično, koje nam nudi mir, budi u nama osećaj mira i razvija našu prirodnu ljubav prema svetu i ljudima – a to su elementi koji su zdrava ishrana za naše duhovno biće. Zato je prisustvo duhovnih, prosvetljenih ljudi u jednoj društvenoj zajednici od izuzetnog značaja za duhovno zdravlje i materijalni razvoj čoveka.

Izbor umetnosti, lepote, harmonije i mira kao trajne životne orijentacije, kako pojedinca, tako i društva u celini, omogućava razvoj čovekovog unutrašnjeg bogatstva i vodi ka tome da savršeno zdravlje i produženje životnog veka postanu realnost.

Lični izbor u smislu moralnosti življenja, življenja u skladu sa istinom, ima velikog uticaja na duhovno stanje pojedinca, koje uslovljava i opšte zdravstveno stanje. Nepovređivanje drugih, istinoljubivost, poštenje i odsustvo pohlepe, spoljašnja i unutrašnja čistota, (čistota tela i uma), osećaj zahvalnosti i zadovoljstva onim što smo dobili od života, u stanju je da nas učini da postanemo istinski zdravo biće.

Bavljenje duhovnim životom i rasterećenje od dogmi i predrasuda širi naše vidike, povećava toleranciju i poboljšava komunikaciju sa okolinom. Svest da smo mi ti koji biramo i odlučujemo u kakvim okolnostima živimo i naše neprekidno opredeljenje za pozitivno, određuje i naše okruženje, uslove u kojima radimo i u najširem smislu moralni, socijalni i politički okvir u kome obitavamo.

Zapravo, koren svih bolesti leži u psihičkom stanju pojedinca, u njegovoj izloženosti stresnim situacijama koje izaziva uzimanje duhovno nezdrave hrane. Najvažnije je imati svest da mi to možemo promeniti i da od nas, samo od nas, zavisi sve što nas okružuje.

Odstranjivanje svih negativnih misli i osećanja iz našeg sistema (laž, mržnja, zavist, pakost, podlost, dvoličnost, strah, depresija), koji su ustvari nezdrava hrana za naš duh, i svesno razvijanje plemenitih misli i osobina, kao što su nesebičnost, služenje drugim ljudima, dobrodušnost, spokojstvo, hrabrost, radost i dobro raspoloženje – koji su ustvari zdrava hrana za naš duh, mogu postati istinski ključ celokupnog našeg zdravlja i radost življenja.

Pokušajte da uz punu svest i veru, zdrava ishrana postane vaša svakodnevnica i princip zdravog života u celini. Promenite svoje navike i unesete novinu u svoje življenje. Bićete iznenađeni koliko radosti, spontanosti i zadovoljstva može doneti poklanjanje pažnje sopstvenom biću, kako na fizičkom, tako i na duhovnom, psihološkom i mentalnom nivou.

 

POVRĆE KOD LEČENJA BRONHITISA I KAŠLJA

BELI LUK- ALLIUM SATIVUM
Leči bronhitis, kašalj, kijavicu.
Luk sa medom: Istucati nekoliko čenova belog luka i pomešati sa kašikom meda. Uzimati po kašičicu na svaki sat.
Sveži sok sa šećerom: Uzimati svako jutro na šte srca po nekoliko kapi. Smiruje gušenje i umiruje bronhije.
Sirup: Iseckati beli luk i staviti u sirće (kašika luka na kašiku sirćeta). Ostaviti da stoji nedelju dana. Procediti i na 5 grama dobijenog ekstrakta dodati 95 grama sirupa od šećera. Dobro izmešati. DOZA: Uzimati po 30 grama dnevno.

SALATA – LACTUCA SATIVA
Svež sok salate smiruje kašalj, astmu, pomaže kod nesanice.

KUPUS – BRASICA SATIVA
SIRUP crvenog kupusa:
Uzima se po pola kilograma soka crvenog kupusa i šećera ili meda. Promeša se i prokuva nekoliko minuta. Uzima se 3-4 kašike sirupa dnevno. Umiruje bronhije.

PRAZILUK – ALLIUM PORRUM
Uzima se prokuvan u mleku uz dodatak šećera ili meda.
Sirup: Praziluk se duže kuva u malo vode, propasira se i doda med u srazmeri 1:1. Uzima se 3-5 kašika dnevno.

CELER – APIUM GRAVEOLENS
Kod kašlja, gubljenja glasa i promuknutosti upotrebljava se celer. Uzima se 25 grama listova celera i kuva 10 minuta u mleku. Procediti. Piti 2-3 šolje ujutru na šte srca i izmedu obroka.

REPA – BRASICA RAPA
Odvar korena. Jedan koren kuva se 10 minuta u litri vode. Kuva se i pije nekoliko puta dnevno protiv raznih oblika kašlja, (uvek svež čaj).
Sirup: Pravi se od svežeg soka repe i šećera u srazmeri 1:1. Kuva se na laganoj vatri do gustine sirupa. Uzima se 3-4 kašike dnevno. Pred spavanje uzeti čaj ili odvar od repe zaslađen sirupom.

ROTKVA – RAPHANUS SATIVUS
Upotrebljava se za ublažavanje kašlja. Lek se sprema tako da se rotkva opere i izdubi i na donjem kraju napravi otvor i stavi u odgovarajući sud. Napuni se šećerom ili medom i ostavi 24 sata.
Sirup u vidu soka koji se iscedi smiruje kašalj i sluz i za omekšavanje sluzi. Uzima se na svaki sat po 1 kašika.
Sirup: Oprana rotkva izreže se na kolute i ređa na razapetu gazu, red koluta rotkve, red šećera dok se sva rotkva ne utroši. Sirup u vidu soka koji se iscedi smiruje kašalj i pomaže izlučivanju sluzi. Uzima se na svaki sat po 1 kašika.

VOĆE U LEČENJU BRONHITISA I KAŠLJA

 

DUNJA – CYDONIA OBLONGA
Čaj cveta: Uzeti 30 grama cveta i preliti litrom ključale vode. Poklopiti i ostaviti 20 minuta. Procediti i piti 3-4 šolje dnevno.
Sok za čišćenje pluća kod bronhitisa: Oprati 1 dunju i neoljuštenu je iseći na tanke kolutove ili kriške. Kuvati u litri vode dok ne uvri na polovinu. Procediti i propasirati. Pije se protiv začepljenja u disajnim organima.
Univerzalna sluz od dunje: Uzme se 100 grama semena dunje i prelije jednom i po litrom destilisane vode. Ostavi se da stoji preko noći. Proccdena sluz se pije za bolje iskašljavanje.
Sirup: Oljuštiti kilogram dunja i napraviti sok, pomešati sa istom količinom šećera. Ostaviti dok se šecer ne otopi. Sok piti više puta dnevno. Preporučuje se za kašalj i čišćenje pluća.

JABUKA – PIRUS MALUS
Čaj cveta: Uzeti 30 grama jabukovog cveta i preliti litrom ključale vode. Ostaviti da stoji poklopljeno 10 minuta. Procediti i piti za smirenje kašlja, smircnje živaca i osveženje.
Kod promuknutosti: Izdubi se kisela jabuka, napuni medom i ispeče. Jede se topla.

JAGODA – FRAGARIA VESCA
Odvar korenčića šumske jagode: Uzeti 25-30 grama korenčića šumske jagode i kuvati 10 minuta u litri vode. Procediti i piti umesto vode. Preporučuje se za pročišćavanje bronhija.

KAJSIJA – PRUNUS ARMENICA
U narodnoj medicini Kine od oljuštenog semena jezgra kajsije sprema se macerat kao prijatan napitak protiv kašlja, štucanja i zapaljenja gornjih disajnih puteva.
Macerat: Oljuštena jezgra kajsije potope se u destilovanoj vodi i ostave da se ekstrahuju u toku 5-6 časova, ocede se, zaslade i piju u toku dana umesto vode.

KUPINA – RUBUS FRUTICOSUS
Uzeti 60 grama listova divlje kupine, potopiti u litri vode i ostaviti da se moči 5 sati, zatim kuvati 15 minuta. Procediti i nekoliko puta dnevno ispirati pripremljenim odvarom grlo, nos i usta.

LESKA – CORYLUS AVELANA
Kod upornog kašlja koriste se jezgra mladih lešnika.
Postupak: Ubrati lešnike u avgustu ili septembru, jezgra samleti i izgnječiti. Pomešati samleveni lešnik sa medom i uzimati više puta dnevno.

LIMUN – CITRUS MEDICA
Odvar limuna: Na tihoj vatri kuvati desetak minuta jedan celi limun. Posle kuvanja presecite limun na pola i dobro ga iscedite u čašu, dodati tome 2 kašike (cca 30 grama glicerina, dobro izmešati 1 čašu dopuniti medom. Uobičajena doza je: uzimati 4 puta dnevno za vreme kašlja po kašiku dobijenog sirupa. Doza se određuje prema potrebi i može se uzeti i više puta.

MASLINA – OLEA EUROPAEA
Lek: Pomešati 2 kašike maslinovog ulja sa 2 žumanceta i 1 kašikom žutog šećera i dobro umutiti. Uzima se po 1 kašičica kada dođe do napada kašlja.

ORAH – JUGLANS REGIA
Uzeti 20 grama svežih ili suvih listova oraha i preliti liirom ključale vode. Poklopiti i ostaviti da stoji 15 minuta, pa procediti. Piti 3-4 šolje dnevno za pročišćavanje bronhija.

SMOKVA – FIKUS CARICA
Čaj: Preliti 25-30 grama listova smokve litrom ključale vode, poklopiti i posle 20 minuta procediti. Piti nekoliko šolja dnevno.
Odvar: Uzeti 5-6 smokava i kuvati u litri mleka nekoliko minuia. Procediti pa ispirati usta i grlo.

TREŠNJA – PRUNUS AVIUM
Čaj peteljki: Uzeti kašiku iseckanih suvih peteljki i preliti sa 200 grarna vode. Ostaviti poklopljeno 15 minuta da se ekstrahuje. Piti umesto vode. Rastvara sluz u bronhijama.

CRNA RIBIZLA – RIBES NIGRUM
Odvar bobica: Uzimaju se suve bobice
Uzeti 50 grama bobica, staviti u litru vode i pustiti da proključa i ostaviti još nekoliko minuta. Ohlađeno koristiti za ispiranje kod bolesti usta i disajnih organa pošto se procedi.

 

Dragana iz Novog Sada ima astmu već 12 godina. Dijagnoza astme je bilo nešto  što je pogodilo kao”grom iz vedrog neba”. Loše kontrolisana astma, borba sa alergijma tokom velike koncentracije polena korova, naterali su je da koristi sve moguće metode u lečenju kako bi olakšala tegobe.

Svoje iskustvo u lečenju astme Dragana je nesebično podelila sa nama:

“Poštovani Veroljube,Neću biti sebična i podeliću informacije sa Vama i Vašim čitaocima.Zovem se Dragana, imam 30 godina, živim u Novom Sadu. Imam astmu od bombardovanja koja se tokom godina pokazala kao vrlo podmukla bolest. Najteži deo bio je prihvatiti da je zaista imaš. Kako je astma alergijskog karaktera i kako je bila prilično nekontrolisana, morala sam koristiti sve moguće metode ne bi li mi bilo bolje. Jedna od njih su bili melemi na bazi bilja i propolisa od Ivana Martinovića iz Idvora. Ostaviću kontakt ljudima koji boluju od alergijske astme i reći zaista da pokušaju, mene su masti potpuno primirile i stabilizovale u periodu između jula i septembra kada inače ne mogu da dišem i kada imam jako česta gušenja usled alergije na polen trava. U prilog ovome stoji i činjenica da sam u periodu cvetanja trava godinama morala ići u Sokobanju po dva meseca, a sada tih problema nemam. Meleme  sam koristila  preventivno mesec dana pre sezone polena trava, za vreme i mesec dana  nakon kritičnog perioda (od juna do septembra – oktobra) i bila sam potpuno stabilna bez ikakvih napada. Naravno, obavezno koristite Vašu preporučenu terapiju od lekara! Takođe, to svakako ne znači da ovi melemi mogu vašu astmu potpuno izlečiti, ali svakako da vaše alergije mogu biti potpuno kontrolisane. Pitala sam i doktoricu koja me leču u Sremskoj Kamenici, i ona je rekla da biljke sigurno ne mogu da naškode, ukoliko se uzimaju uz terapiju koja je data od strane lekara.Još jedan savet: Obavezno koristite pumpice i obavezno koristite pumpice koje služe preventivno (mnogo je važno da se ne prekida naglo uzimanje pumpica koje služe kao preventiva da ne dođe do napada). Ukoliko koristite često Berodual ili Ventolin pumpicu (koje služe za trenutno otklanjanje simpoma gušenja), to znači da je Vaša astma van kontrole i da pod hitno morate nešto da preduzmete.Za sve koji žele da probaju masti na bazi bilja i propolisa, a imaju problem sa alergijskom astmom, evo i kontakta:Martinović Ivan013/676-083Idvor (kod Zrenjanina)Veliki pozdrav, Dragana Dimitrijević ,e-mail: dragana_dimitrijevic@yahoo.com

 

 

Često nas čitaoci pitaju o nekim prirodnim lekovina i načinu za suzbijanje i smirenje  kašlja, izbacijanje sluzi, ublažavanje bolova u grlu, začepljenog nosa. Evo nekoliko dobro poznatih recepata koji mogu pomoći u olakšanju tegoba.

Napominjen da fitoterapija nije zamena za odlazak kod lekara i upotrebu lekova iz savremene i zvanične medicine!

 

Zapalenje grla, dušnika, bronhija..

Zapaljenje koje počne u grlu može se preneti na dušnik i bronhije. Izaziva ga duži ili kraći nazeb, velika vlaga kao i nadražaj dušnika zagađenim česticama.
Bronhije su račvasto proširenje dušnika ili plućne cevi, stoje u vezi sa dušnikom. Zapaljenje se prenosi najpre na široke ogranke do najužih – kapilara i izaziva: kašalj, bolove u prsima, teškoće pri disanju.
Zadatak brojnih biljnih lekova sastoji se u tome da pomognu čišćenje, pranje bronhija, da u njima ne dođe do zastoja odnosno zapušavanja, što otežava disanje. Sluz koja se stvara kao odbrana od infekcije, nadraži bronhije i izbacuje se kašljem. Pomoću kašlja i izbacivanja šlajma postiže se čišćenje bronhija, odnosno pluća, bolja cirkulacija kiseonika u njima i ozdravljenje.
Bolest počinje najčešće posle gripa ili kijavice. Klice koje se i inače nalaze u nosu i grlu zdravog čoveka, u vreme zaraze ili slabljenja organizma, počinju više da se razmnožavaju i izazivaju bolest. Kašalj i bronhitis češće se javlja kod male dece jer su manje otporna i češće podležu vremenskim promenama.

Inhalacija kamilicom
Priprema: Puna šaka kamilice u poklopljenom loncu sa vodom greje se do ključanja. Zatim se bolesnik i lonac pokriju jednim čaršavom ili velikim peškirom i bolesnik sam, dižući s vremena na vreme poklopac, polako pušta paru iz lonca i udiše je toplu kroz nos i usta”…toplu, ne vrelu!

Nauka je pronašla da kod običnih oboljenja gornjih disajnih puteva ponekad više vrede sredstva koja razmekšavaju sluz od sredstava koja kao anliseptici uništavaju bacile.

ČAJEVI

LJUBIČICA – VIOLA ODORATA
Čaj: 10 grama ljubičice na litru vode. Popari se i ostavi poklopljeno 10-15 minuta, procedi, zasladi se medom i pije.

DESPIK – LAVANDULA VERA
Deluje protiv nadražaja u dušniku pa prema tome kao umirujuće sredstvo u slučaju bronhitisa.
Čaj: 10 grama biljke na 200 grama ključale vode. Pije se po 4 šolje dnevno.

PODBEL – TUSSILAGO FARFARA
Dobar je za bolesnike kojima je posle gripa ostalo zapaljenje u dušniku, a isto tako i kada šlajm sazri i ima ga u izobilju.
Čaj lista: Kašičica lista kisne pola sata u šolji kipuće vode. Pije se tri puta dnevno po puna usta i pola šolje pre spavanja.

OMAN – INULA HELENIUM
Koristan je posle gripa kada postoji kataralni kašalj sa obilnim lučenjem sluzi. Daje se kao čaj: Uzima se 10 grama iseckanog korena na 200 grama ključale vode. Ostavi se da kisne pola sata. Pije se na svaka 2 sata po kašičica.
Tinktura: Uzme se 100 grama korena i prelije sa pola litre 70% apotekarskog alkohola (7 delova čistog alkohola: 3 dela destilovane vode). Ostavi se da se ekstrahuje dvadeset dana, a zatim uzima po 30 kapi dnevno na kocki šećera. Najpogodnije je tri puta po 10 kapi, na kocki šećera.

BLAGOVANJ, MILODUH – HYSSOPUS OFFICINALIS
Smatra se da ima svojstvo da čisti pluća od svake nečistoće, kaže doktor Gostuški.
Čaj: Uzme se 4 grama miloduha na šolju ključale vode. Pije se 2-3 šolje dnevno.
Alkoholatura: Šaka biljke prelije se litrom komovice i ostavi da stoji na toplom uz češće mešanje dvadesetak dana. Uzima se 10-30 kapi dnevno najbolje u tri doze, u čašici vode.

OČAJNICA – MARIBIUM VULGARE
Doktor Gostuški: “Ova biljka ima osobinu da menja sastav same sluzokože. Razdvaja sluz i ubija bacile na sluzokoži, te pomaže izbacivanju sluzi. Zahvaljujući toj osobini nema zastoja šlajma u plućima a time ujedno prestaje i kašalj.
VINO: Uzme se 60 grama očajnice i potopi u litri gustog vina i to ostavi da kisne nedelju dana. Obolelom se daje 100-150 grama.

DIVIZMA – VERBASCI FLOS
Ovu biljku doktor Gostuški naziva “šlajm liferant”. Za čaj se upotrebljava cvet.
Čaj: Uzima se 10 grama suvog cveta na litar ključale vode. Treba procediti kroz platno zbog malja. Lišće se upotrebljava spolja, popareno kao kataplazma, odnosno oblog kao razmekšavajuće sredstvo ili tinktura.

BULKA – PAPAVER RHOEAS
Upotrebljava se za stišavanje kašlja kod dece i osetljivih osoba.
Čaj: Doza je koliko se uhvati između dva prsta na šolji ključale vode.

BOSILJAK – OCIMUM BASILICUM
Uzme se kašika bosiljka i kašika meda i prelije sa 300 grama ključale vode. Ostavi se poklopljeno 10 minuta i procedi. Pije se po 3 šolje dnevno. Terapija traje do ozdravljenja.

ŠIPAK – FRUCTUS CYNOSBATI
Pola kilograma sveže ubranih i dobro opranih šipuraka divlje ruže popari se u posudi od emajla sa 2 litre vode i kuva na tihoj vatri još 15-20 mmuta. Ne sme da vri da se ne uništi vitamin C.
Skuvani šipak stavi se u misker i lagano miksira dok se ne dobije kompaktna masa.
Uzima se: Jedna do dve kašike toliko često koliko je potrebno da se umire bronhije i spreči kašalj. Dodatkom meda ili sirupa dobija se prijatan osvežavajući napitak.

SUNCOKRET – HELIANTUS ANNUS
Postupak pripreme leka: Pola šolje semena suncokreta, pola šolje lišća suncokreta i četvrt litre vode kuvati dok ne provri.
Masa treba da postane kompaktna. Skloniti sa vatre, dodati sok od limuna, pola šolje meda i 2 šolje jakog ruskog čaja. Pije se često po 2 kašike. Otklanja: kašalj, pročišćava bronhije, smiruje kod svih vrsta nervnih bolesti.
Svo navedeno bilje ima u sebi sluzi i slične mucilaginozne materije, etarska ulja antiseptične moći i druga korisna jedinjenja.

VRBENA – VERBENA OFFICINALIS
Alkoholatura: U pola litre jake komovice stave se dve kašike sitno iseckane vrbene i ostavi da stoji nekoliko dana. Procedi se i uzima protiv kašlja i katara po 15 kapi u malo vode više puta dnevno.

ČAJNE MEŠAVINE za lakše ISKAŠLJAVANJE

PODBEL – TUSSILAGO FARFARA
CRNI SLEZ – MALVA SILVESTRIS
BELI SLEZ – ALTHAEA OFFICINALIS
Čaj cvetova: U jednakoj meri izmeša se cvet sve tri biljke. Uzme se 1 kašika smeše na šolju ključale vode.

MORAČ – FOENICULUM VUGLARE
NANA – MENTHA PIPERITA
BOR – PINUS SILVESTRIS
TOPOLA – POPULUS NIGRA
MAJORAN – MAJORANA ARVENSIS
VRANILOVKA – ORIGANUM VULGARE
Seme morača, list nane, pupoljci bora i topole, nadzemni deo majorana i vranilovke isitne se i izmešaju. Kašika smeše popari se šoljom ključale vode i ostavi poklopljeno da se smlači. Pije se u gutljajima.

ČAJNE MEŠAVINE za lakše izbacivanje ŠLAJMA

KIČICA – ERITHRAEA CENTAURIUM
BOKVICA – PLANTAGO MAJOR
HAJDUČICA – ACHILLEA MILLEFOLIUM
Po kašiku svake biljke izmrviti i izmešati, popariti sa 600 grama kipuće vode, ostaviti poklopljeno 2 sata da se ekstrahuje, procediti zasladiti medom i piti po 200 grama pre svakog obroka.

ZOVA – SAMBUCUS NIGRA (cvet)
DIVIZMA – VERBASCIFLOS (cvet)
RAZGON – VERONICA OFFICINALIS
Uzeti po kašiku cveta zove i divizme i 2 kašike razgona. Pripremiti kao prethodnu mešavinu.

HAJDUČICA – ACHILLEA MILLEFOLIUM
PODBEL – TUSSILAGO FARFARA
OČAJNICA – MARRUBIUM VULGARE
Uzeti po kašiku hajdučke trave i lista podbela i 2 kašike očajnice.

Pripremiti kao prethodnu mešavinu.
ZOVA – SAMBUCUS NIGRA (cvet)
LJUBIČICA – VIOLA ODORATA (cvet)
MAJKINA DUŠICA – THYMUS SERPILUM
Pripremiti kao prethodnu mešavinu.
Recepte koristiti po 5 dana da bi isčezla gusta sluz.

SUVI KAŠALJ, ČAJNE MEŠAVINE za sazrevanje ŠLAJMA

BOKVICA – PLANTAGO (ima više vrsta, sve su lekovite)
MAJKINA DUŠICA – THYMUS SERPILUM
Uzeti po 1 kašiku bokvice i 3 kašike majkine dušice. Pripremiti kao i prethodnu mešavinu.

MAJKINA DUŠICA – THYMUS SERPILUM
CRNISLEZ – MALVA SILVESTRIS
DIVLJIKESTEN – AESCULUS HIPPOCASTANUM (cvet)
BAGREM – ROBINIA PSEUDACACIA (cvet)
Po kašiku svake biljke izmešati i pripremiti kao prethodnu mešavinu.

Bolovi i grčevi u grlu na nervnoj bazi

ČAJNE MEŠAVINE:

MATIČNJAK – MELISSA OFFICINALIS
BOSILJAK – OCIMUM BASILICUM
KOPRIVA – URTICA DIOICA (list)
Po kašiku svake biljke isitniti, izmešati, preliti sa 600 grama vrijućevode, poklopiti i ostaviti 2 sata da se ekstrahuje. Procediti, zasladiti medom i piti svakog sata po 50 grama.

HAJDUČKA TRAVA – ACHILLEA MILLEFOLIUM
DIVIZMA – VERBASCI FLOS
ZOVA – SAMBUCUS NIGRA
BAGREM – ROBINIA PSEUDACCACIA
Uzeti po kašiku hajdučke trave i cveta zove, divizme i bagrema, isitniti, pomešati i preliti sa 600 grama kipuće vode, ostaviti poklopljeno 2 sata, procediti i piti po 200 grama pre jela.

PODBEL – TUSSILAGO FARFARA
BOKVICA – PLANTAGO
MALINA – RUBUS IDAEUS
PLUĆNJAK – PULMONARIA OFFICINALIS
Uzeti 2 kašike podbela i po kašiku bokvice, lista maline i plućnjaka i popariti sa litrom proključalog vina. Poklopiti i posle 2 sata procediti. Piti svakog sata po 50 grama, a pre ručka i večere go 100 grama u toku 5 dana. U tom periodu grčevi bi trebali da prestanu.

Moj zimski čaj

Ovo je jedna divan i lekovit čaj i toplo ga preporučujem svima.
1/2 šolje nastruganog svežeg đumbira (može i onaj u prahu, onda ide 1 puna kašikica) i 2 štapića cimeta kuvati u 1,2 litre vode oko 20 minuta. Procediti čaj, dodati 2 kašike meda i limuna po želji.

Da li vi imate neki svoj čaj?

 

 

 

Šta je imuni sistem?

 

Imuni sistem je  temelj odbrane ljudskog organizma!

 Funkcija imunog sistema je da štiti organizam od svih činilaca koji bi mogli narušiti naše zdravlje. Teško oštećen imuni sistem nikako ne može da se izbori protiv bolesti  uprkos terapiji  najefikasnijim antibioticima i lekovima.

Imuni sistem se aktivira svaki put kada se bilo koje strano telo ili organizam nađu u ljudskom telu.To su najčešće mikroorganizmi ( bakterije, virusi, gljivice ), kao i čestice zagađenja, ili toksini, a takve činioce nazivamo antigenima.Postoje milioni antigena koji među sobom mogu imati čak i neznatne razlike, a koje imuni sistem prepoznaje i protiv kojih započinje reakciju zvanu imuni odgovor.Veoma važan zadatak ovog sistema je da pamti strane materije i razlikuje ih od onih koje pripadaju ljudskom organizmu.

 

Značaj probiotika u jačanju imunog sistema

Svedoci smo intenzivnih istraživanja koja ispituju povezanosti debelog creva, mikroflore i zdravlja, a čiji nam rezultati donose bogata saznanja. Debelo crevo se sve do kraja 20-og veka smatralo samo mestom gde se reapsorbuju joni i voda, i gde se sakuplja nesvarena hrana.

Međutim, postoji tesna veza između funkcionisanja debelog creva i zdravlja čoveka. A prvobitan razlog za to se može potražiti u kvalitetu brojnih biohemijskih procesa koji se odvijaju u crevima. Preovladavanje mikroorganizama koji izazivaju truljenje, štetne materije (na primer toksini, metan, amonijak, itd.) mogu da prouzrokuju pojavu nekih bolesti.

Poznato nam je da je Eli Mečnikov (Eli metchnikoff), naučnik nobelovac, otkrio je   da stanovništvo u nekim delovima Evrope čija se ishrana u velikoj meri  na kiselom mleku u proseku duže žive nego drugde u svetu.

Nova istraživanja

Naučnici sa Univerziteta u Teksasu su, pored svih koristi koje imamo od probiotika, odnosno jogurta, uočili još jedan. Probiotici, navodno, mogu da poboljšaju mentalno zdravlje, jer imaju ulogu u stvaranju, apsorpciji i transportu neurohemikalija ključnih za zdravlje mozga i nerava.

To znači da bi se, ako bi se poboljšala mikroflora u crevima, mogli lečiti poremećaji zdravlja mentalne prirode, recimo depresija.

- Donedavno bi se sama ideja da dodavanje probiotskih bakterija u creva može da utiče na mozak, činila nezamislivom. Istraživanja, međutim, pokazuju kako mikrobi mogu da stvore i odgovare na neurohemikalije, što može pozitivno da deluje na nervni sistem i imunitet, pa tako i na zdravlje osobe u celini – objasnio je Gregor Rajd sa univerziteta Vestern Ontario.

Ko uništava našu crevnu floru?

Antibiotici koji se unose oralno mahom uništavaju crevnu floru, pa stoga posle upotrebe antibiotika često dolazi do poremećaja ravnoteže crevne flore. To rezultira bujenje nekih kvasnih gljivica, preciznije Candide Albicans, koja često izaziva proliv, zatvor ili neke druge smetnje u radu organa za varenje. Kao sporedan neželjeni efekat antibiotskog lečenja često nastaje naseljavanje organizma gljvicama. Gljivične promene mogu da nastanu u plućima, u ustima, na rukama, nogama, između prstiju, ispod noktiju i u vaginalnoj sluznici. Razvoj gljivica često nastaje i kao neželjeni efekat usled upotrebe inhalacionih kortikosterodia (zato posle inhalacije usta treba dobro isprati rastvorom sobe bikarbone i vode.) Sve ove promene mogu sa primenom Acidofilusa izlečiti za nekoliko nedelja.

Kao povoljan sporedni učinak Acidofilusa treba navesti i nestanak neprijatnog zadaha iz usta (foetor ex ore), koji je čest pratilac dispepsija usled poremećaja crevne flore.

Redovno uzimanje Acidofilusa obezbeđeuje opstajanje uravnotežene crevne flore, odnosno “čistoću creva”.

Nauka ne poznaje niti jedan soj Acidofilusa koji bi štetno delovao po zdravlje čoveka!

Najpovoljniji učinak uzimanja kapsula Acidofilusa je ako se uzima na prazan želudac.

Novija istraživanja najviše pozitivnih svojstava pripisuju  probiotiku Lactobacillus rhamnosus GG. Istraživanja su pokazala da ova bakterija sprečava nastanak i skraćuje trajanje nekih dijareja, snižava nivo „lošeg“ holesterola, učestvuje u proizvodnji vitamina K, B6, folne kiseline u debelom crevu, suzbija razmnožavanje bakterije Helicobacter pylori (glavnog izazivača čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu), pomaže u prevenciji malignih i drugih oboljenja digestivnog trakta i brojnih autoimunih oboljenja.

 

Kako uneti “dobre” bakterije u organizam?

Dobre bakterije, odnosno probiotike možemo uneti u organizam putem kiselo-mlečnih proizvoda ili putem dodataka ishrani sa sadržajem probiotika.

Da li su sve bakterije mlečne kiseline probiotici?

Probiotici su vrsta dobroćudnih bakterija koje dospevaju u organizam puetm hrane i u stanju su da se nastane i razmnože u crevnom traktu, gde ispoljavaju blagotvorno dejstvo na zdravlje domaćina. Pošto su probiotici ustvari  bakterije, oni se dele na nekoliko vrsta, na primer bifidobakterije i laktobacilli. Važno je napomenuti da nisu sve bakterije mlečne kiseline probiotici.

 

Šta su prebiotoci?

Dok reč probiotik označava samu bakteriju, prebiotik označava molekule ugljenih hidrata (tzv. Ologosahraida) koji predstavljaju hranu za probiotike.

Znači prebiotici nisu bakterije, već kompleksni ugljeni hidrati, koji su eksluzivna hrana probiotika. Oni nakon unošenja takođe neoštećeni stižu do debelog creva, gde – zbog činjenice da se na ovom mestu sakuplja pretežno svarena hrana – vlada relativni nedostatak hranljivih materija, pa oni mogu poslužiti kao isključiva hrana korisnim bakterijama, i tako pomažu opstanak i razmnožavanje probiotika. Proizvodi koji pored probiotika sadrže i prebiotike, nazivaju se sinbioticima.

 Često možemo pročitati da probiotici utiču na čitav imuni sistem! Kako je to moguće?

Rekacija imunog sistema na strane materije obično započinje na nekoj od unutrašnjih ili spoljašnjih telesnih površina. Pošto putem hrane dospevaju veće količine nepoznatih materija u orgamizam, nije slčajno da se u toku evolucije crevni trakt razvio kao jedna od najvažnijih graničnih površina između organizma i stranih materija koje u njega dospevaju iz spoljašnje sredine. Tako skoro 80% ljudskog imunog sistema obitava u crevima, pa su zato zdrava creva od naročite važnosti. Probiotske bakterije su u stanju da potisnu štetne bakterije iz creva, a sa druge strane vrše i stimulaciju imunih ćelija fagocita, koje su zadužene za „čišćenje“ patogena.

U crevima imamo oko sto miliona živih bakterija, a mnoge od njih su korisne probiotske bakterije, neophodne za varenje i imuni sistem. Međutim, ako se poremeti ravnoteža i prevladaju patogene, može doći do poremećaja crevne funkcije, dijareje, ali i ozbiljne infekcije virusima i bakterijama, zbog dugotrajne upotrebe antibiotika, usled putovanja, nepravilne ishrane, stresa…

 

Pored kiselo-mlečnih prozivoda koji sadrže probiotske kulture postoji i niz savremenih preparata koji sadrže prohumane skupine probiotika, koje bilo ko, pa čak i deca mogu uzimati potpuno bezbedno. Zbog popularnosti probiotici se sve češće nalaze u pivu, vinu, napicima za sportiste, sirevima.

 

SREĆNA VAM NOVA 2012 GODINA. Želimo vam da u njoj ispunite naš slogan: ŽIVI AKTIVNO I KONTROLIŠI ASTMU! Želimo vam da budete toliko aktivni da zaboravite da uopšte imate neke smetnje.

Danas je i naš rođendan. Marija, Dušica i ja smo zajedno tri godine u misiji da održimo i unapredimo sajt “Astma.rs” i pružimo podršku i informacije svima vama koji muku mučite astmom i alergijama.

U ovom poduhvatu puno toga smo naučili, puno vaših pitanja i pohvala najiskrenije primili. Puno divnih ljudi iz cele regije ovako online upoznali. Nadam se i mnoge utešili :)

Sada na sprskom jeziku (tj balkanskom :) imamo jednu takvu bazu znanja, koje će roditelje i one koji boluju od astme učiniti mnogo jačim, mnogo sposobnijim da donose pravilne odluke o svom lečenju. Danas imati astmu je mnogo drugačije nego pre 3 godine, posebno za ljude koji u svojim malim mestima se ne susreću sa dobrim informacijama i ljudima koji istu borbu vode.

Za nas ovaj projekat je nešto specijalno što mogu da razumeju samo oni koji su u istoj situaciji kao mi.

Poljubite svoje najmilije i lepo se provedite za praznike

Veroljub

Dobro i loše kontrolisana astma

Međunarodne smernice za dijagnostikovanje i lečenje astme ukazuju na to da primarni cilj lečenja treba da bude optimalna kontrola bolesti. Ona se kreće od “dobro kontrolisane”, u kojoj je bolesnik bez pogoršanja i ograničenja (što se ili dešava spontano, kao kod sezonske astme, ili se postiže upotrebom lekova) do “ekstremno loše kontrolisane”, koja može ugrožavati život bolesnika. Optimalna kontrola bolesti podrazumeva minimalnu pojavu dnevnih i noćnih simptoma (kašalj, nedostatak vazduha, sviranje i teskobe u grudima), kao i potrebu za lekovima koji šire disajne puteve.

Poslednjih godina je zapažen veliki porast oboljevanja od bronhijalne astme, kako u razvijenim zemljama, tako i u našoj sredini. Prema proceni Svetske zdravstvene organizacije, preko 150 miliona ljudi na planeti (4 do 12% populacije) ima astmu, a ovaj broj stalno raste (što još uvek predstavlja jednu od najvećih misterija u medicini). Broj smrtnih slučajeva u svetu iznosi oko 180.000 godišnje. Bolest se javlja kod ljudi svih starosnih grupa, ali najčešće u detinjstvu. Ona predstavlja najčešću hroničnu bolest u dečjem uzrastu. Oko 20 do 25% dece do deset godina života ima tzv. dečju astmu. Sa druge strane, od 5 do 10% odraslog stanovništva boluje od ove bolesti, a svaki deseti zaposleni bolesnik sa astmom ima profesionalnu astmu.

Širom sveta će zdravstveni radnici, udruženja lekara i pacijenata, zakonodavna tela i cela javnost rasvetliti potrebu da svaka osoba sa astmom ima pravovremenu dijagnozu, dobije odgovarajuću terapiju, nauči da leči svoju bolest zajedno sa svojim lekarom, kao i da smanji izloženost spoljašnjim faktorima koji dovode do pogoršanja astme. Organizuju se prigodna predavanja na javnim mestima (škole, pozorišta) i elektronskim medijima (televizija, radio). Na taj način svako može da stekne osnovna znanja o bolesti koja je sve više među nama i da shvati da čak i bolesnici sa astmom mogu imati savršeno normalan život i da se bave sportom ukoliko su pažljivo praćeni od strane lekara i izbegavaju faktore koji prouzrokuju pogoršanja simptoma.

 

Pokazatelji kontrole astme

U poslednje vreme se sve veća pažnja poklanja ishodima medicinskih intervencija, koji predstavljaju pokazatelje uspešnosti kontrole bolesti. Ovo je pogotovo važno u hroničnim bolestima sa dugotrajnim tokom, kao što je bronhijalna astma, gde je neophodno redovno pratiti bolesnika. Ustvari, postavlja se pitanje šta je to dobra kontrola astme, odnosno koji su to pokazatelji koji na pravi način odražavaju uspeh terapije? Pored toga, važno je da pokazatelji kontrole bolesti budu validni, pouzdani i osetljivi na promenu tokom vremena.

U novembru 2006. godine je objavljena nova verzija međunarodnih smernica Globalne inicijative za astmu (GINA), u kojima se terapijski pristup astme više bazira na kontroli nego na težini same bolesti (kao što je to bilo ranije).

Pokazatelji kontrole astme mogu da budu objektivni i subjektivni parametri.

Objektivni parametri obuhvataju najčešće konvencionalne pokazatelje ishoda medicinskih intervencija u astmi, koji se rutinski dugo godina primenjuju, kako u kliničkim ispitivanjima, tako i u kliničkoj praksi. To su prvenstveno parametri plućne funkcije (spirometrijski testovi, vrednosti i dnevne varijacije vrednosti vršnog ekspirijumskog protoka – PEF-a izmerene pikfloumetrom), fizikalni nalaz na plućima, terapijski zahtevi (dnevna potreba za kratkodelujućim b2-agonistima ili količina lekova koja je neophodna za održavanje kontrole bolesti), reaktivnost disajnih puteva, različiti markeri inflamacije (iz sputuma, bronhijalnog lavata, urina, krvi ili izdahnutog vazduha) i broj hospitalizacija (najčešće tokom prethodne godine).

Sa druge strane, u subjektivne pokazatelje kontrole astme spadaju simptomi (registrovani najčešće u dnevniku simptoma) i kvalitet života bolesnika.

Važno je istaći da treba pratiti istovremeno, kako objektivne, tako i subjektivne parametre kontrole astme, s obzirom na to da predstavljaju različite aspekte ispoljavanja oboljenja i da je pokazano da nisu uvek u dobroj korelaciji. Tako se, na primer, respiracioni simptomi mogu znatno popraviti uprkos prisutnoj bronhijalnoj hiperreaktivnosti (BHR) i evidentnoj bronhijalnoj opstrukciji, što znači da asimptomatsko stanje ne ukazuje na normalizaciju BHR i bronhijalne opstrukcije. Takođe je u brojnim kliničkim ispitivanjima pokazano odsustvo značajne povezanosti između kvaliteta života i plućne funkcije bolesnika sa astmom.

Bronhijalna astma je hronična respiratorna bolest koja se histološki karakteriše inflamacijom disajnih puteva i mukusnom hipersekrecijom, a klinički, reverzibilnom opstrukcijom protoku vazduha u disajnim putevima i specifičnim simptomima koje saopštava pacijent. Prisustvo pobrojanih karakteristika astme i stepen njihove izraženosti koristi se za procenu kontrole bolesti.

Međunarodne smernice za lečenje astme ukazuju na to da primarni cilj lečenja treba da bude optimalna kontrola bolesti, koja podrazumeva minimalnu pojavu dnevnih i noćnih simptoma i bronhokonstrikcije, kao i potrebu za kratkodelujućim b2-agonistima. Na taj način se smanjuje rizik za egzacerbacije bolesti koje mogu ugrožavati život, kao i dugotrajni morbiditet. Dobra kontrola astme podrazumeva ispunjenje sledećih uslova:

-         minimalni hronični simptomi, uključujući i noćne,

-         minimalne (retke) egzacerbacije,

-         minimalna upotreba b2-agonista ²po potrebi² (najbolje bez),

-         bez ograničenja fizičke aktivnosti, uključujući vežbanje,

-         cirkadijalne varijacije PEF-a manje od 20%,

-         (skoro) normalan PEF,

-         minimalni neželjeni efekti lekova (ili bez).

Smatra se da se kontrola astme tiče adekvatnog lečenja, dok se težina astme odnosi na postojeći tok bolesti. Zato je pogrešno tvrditi da je dobro kontrolisana astma sinonim za blagu, a loše kontrolisana astma sinonim za tešku astmu. Poznati stručnjak iz ove oblasti (Elizabet Juniper) definiše kontrolu astme kao puni opseg kliničkog ispoljavanja koje oboleli od astme mogu da dožive kao posledicu svoje bolesti. Opseg se kreće od “dobro kontrolisane”, u kojoj je bolesnik bez pogoršanja i ograničenja (što se ili dešava spontano, kao kod sezonske astme, ili se postiže upotrebom lekova) do “ekstremno loše kontrolisane”, koja može ugrožavati život bolesnika.

U kliničkim ispitivanjima se dobra kontrola astme često definiše kao “nedelje (ili dani) kada je astma dobro regulisana”. Slično tome, O’Byrne i saradnici su u nedavno objavljenoj studiji koristili “broj dana sa slabo kontrolisanom astmom” kao primarni parametar za procenu dejstva ispitivanih lekova. Dane sa slabo kontrolisanom astmom su definisali kao dane sa jutarnjim vrednostima PEF-a ³ 20% ispod početnih vrednosti, ili kada je upotreba b2-agonista 2 ili više udaha u odnosu na početni broj, ili sa noćnim buđenjima zbog astme.

Utvrđeno je da postoje faktori koji utiču na nedovoljnu kontrolu astme. To su slabiji testovi plućne funkcije, teži stepen bronhijalne hiperreaktivnosti i atopijska konstitucija. Sa druge strane, ranija primena antiastmatičnih lekova (posebno inhalacionih kortikosteroida), bilo u detinjstvu ili u adultnom dobu, predstavlja povoljan prognostički faktor u pogledu kontrole bolesti.

Bolesnik se danas smatra aktivnim subjektom u procesu lečenja, od čijeg zapažanja zavise terapijske odluke. Redovna kontrola bolesnika je, prema današnjim stavovima, sastavni deo programa lečenja astme. Lekar kontroliše i prati planove lečenja, efekte primenjenih lekova, nivo kontrole simptoma bolesti i teškoće u vezi sa prihvatanjem predloženog lečenja. Neophodno je proveravati tehniku inhalacije doziranog aerosola, pravilnu upotrebu pikfloumetra, analizirati listu registrovanih vrednosti PEF-a merenih više puta u toku dana i dnevnik o simptomima bolesti.

Značajni pokazatelji nedovoljne kontrole astme su pojava noćnih simptoma, česti hitni lekarski pregledi i velika potreba za kratkodelujućim b2-agonistima. Postoji više razloga zbog kojih se, na bilo kom stepenu lečenja astme, ne postiže optimalna kontrola bolesti. Oni obuhvataju medicinske, socijalne i psihološke karakteristike bolesnika. Zato što su nedovoljno edukovani, bolesnici ponekad ne prihvataju terapijski režim (loša komplijansa), što je posebno često kod primene inhalacionih oblika lekova. Zato ih treba upoznati sa značajem inhalacione terapije i često proveravati pravilnu tehniku njene primene. Kod nekih bolesnika istovremeno postoji neka pridružena bolest, koja sa svoje strane doprinosi njihovom lošem opštem stanju i pogoršanju njihovog kvaliteta života. Ukoliko je astma slabo regulisana, potrebno je promeniti terapiju, tj. privremeno povećati antiinflamacijsku terapiju inhalacionih kortikosteroida. Ukoliko dođe do pogoršanja astme, koje se karakteriše postepenim smanjenjem PEF (za oko 20%), nereagovanjem na inhalacione bronhodilatatore, slabim podnošenjem napora i pojavom čestih noćnih simptoma, treba kratkotrajno uvesti u terapiju i sistemske kortikosteroide.

 

Upitnik za kontrolu astme

Danas postoji standardizovan “Upitnik za kontrolu astme“(The Asthma Control Questionnaire – ACQ), koji poseduje dobre merne karakteristike – validnost, pouzdanost i senzitivnost. Kratak je, lako se popunjava i pomoću svog skora dobro odražava kontrolu astme. Skala odgovora upitnika ima sedam gradacijski poređanih opcija, od 0 (dobro kontrolisana) do 6 (ekstremno loše kontrolisana astma). Period na koji se odnose pitanja upitnika iznosi prethodnih 7 dana od dana ispitivanja. Iskustva sa njegovom primenom ukazuju na to da on na pravi način odražava u kojoj meri je astma zaista regulisana. Razlog za to je što ovaj upitnik obuhvata kombinaciju objektivnih i subjektivnih parametara koji se ispituju u astmi. Postoji i validirana srpska verzija ovog upitnika sa potvrđenim dobrim evaluativnim i procenjivim karakteristikama, koja se sa pouzdanošću može koristiti za merenje kontrole astme i u našoj sredini.

 Nivo kontrole astme kao važnija mera od stepena težne bolseti

Iako mere težine i nivoa kontrole astme korelišu između sebe, oba ova koncepta su važna i koncepcijski različita. Na primer, iako pacijenti sa blagom astmom imaju bolest koju je, po definiciji, relativno lako kontrolisati (npr. upotrebom β2-agonista “po potrebi”), oni će povremeno imati akutne egzacerbacije za vreme kojih nivo kontrole njihove bolesti može biti veoma slab. Slično tome, osobama sa umerenom i teškom astmom potrebna je intenzivnija farmakoterapija da bi kontrolisali svoje simptome, ali i pored toga uz odgovarajuću terapiju i dobru komplijansu, ti bolesnici mogu imati dobru kontrolu simptoma. Sa stanovišta lekara u praksi, nivo kontrole može da predstavlja važniju meru, zato što je cilj terapije da se kontrolišu simptomi i minimizira uticaj oboljenja na funkcionisanje bolesnika (tj. da se postigne dobar nivo kontrole). Iz perspektive lečenja oboljenja posmatrano na nivou populacije, kontrola astme može, takođe, služiti kao dobar pokazatelj adekvatnosti zdravstvene nege koja se pruža populaciji, kao i indikator onih bolesnika koji mogu imati koristi od agresivnijeg lečenja.

Svi pobrojani uslovi za dobru kontrolu astme su isti za sve stepene težine oboljenja. Kontrola astme se postiže standardizovanim terapijskim pristupomom sa edukacijom pacijenta, kontrolom faktora iz spoljašnje sredine, kao i adekvatnom antiinflamatornom terapijom, uz davanje lekova za brzo otklanjanje tegoba – obično inhalacionih ß2-agonista. Potreba za inhalacionim ß2-agonistima ne treba da bude česta i predstavlja važnu semi-objektivnu karakteristiku koja ukazuje na nedostatak kontrole astme.

Da li je dobro kontrolisana astma blaga a loše kontrolisana teška astma?

Kontrola astme (ili njena nedovoljna kontrola) se često nepravilno koristi za definisanje težine bolesti. Lekari često percipiraju dobro kontrolisanu astmu kao sinonim za blagu, a loše kontrolisanu, za tešku astmu. Međutim, većina pacijenata sa teškom astmom može imati dobro kontrolisanu bolest i tako imati sve simptomatske i fiziološke kriterijume za definiciju “blage astme”, izuzev za terapijske zahteve za antiinflamacijskom terapijom. Sa druge strane, mnogi bolesnici sa loše kontrolisanom astmom koji imaju umereno do teško pogoršanje bolesti, mogu veoma dobro reagovati na lečenje malim dozama inhalacionih kortikosteroida i stoga, sveukupno gledano, mogu imati težinu astme koja odgovara blagom stepenu.

  Ne potcenjujte težinu astme!

Kao posledica sve češćeg potcenjivanja težine astme od strane pacijenata, roditelja dece obolele od astme i samih lekara, a istovremeno i njihovo precenjivanje kontrole bolesti, dolazi do pojave njenog nedovoljnog lečenja i smanjene komplijanse bolesnika, što može da ima dalekosežne negativne posledice.