Svi postovi sa bloga: Astma. Pobedi je!

Na ovoj stranici se možete upoznati sa astmom i osnovnim pojmovima koje bi trebalo da uvek držite u glavi kada istražujete ovu bolest. Nakon čitanja ovog teksta savetujem vam da pročitate niz od četiri članka koji su logičan nastavak edukacije o nekim tipičnim pitanjima vezani za dijagnozu i terapiju astme. Ne propustite i članak o sportu i astmi, a kada budete stigli pročitajte i sve odgovore Dr Dušice Jarić u kojima iscrpno objašnjava roditeljima kako postupati u određenim situacijama. Svi ovi slučajevi i pitanja jesu individualna, ali u njima možete mnogo toga naučiti o astmi prepoznajući simptome u vašem ili slučaju vašeg deteta. Ja pronalazim ovaj sadržaj najkvalitetnijim na sajtu i mislim da sam najviše naučio upravo iz njih.

OSNOVNE ČINJENICE O ASTMI

Astma je hronična bolest dijasnih puteva (bronhija) koja se karakteriše ponavljanim epizodama zviždanja u grudima, otežanog disanja, stezanja u grudnom košu i kašlja, posebno tokom noći ili u ranim jutarnjim satima. Ove epizode se obično javljaju tokom prehlade ili izlaganja aerozagadjenju ( duvanski dim ili jaki mirisi) i respiratornim alergenima (grinje, polen, životnjiska dlaka, i dr.) Epizode otežanog disanja i sviranja u grudima mogu da prodju spontano ili nakon primene lekova koji šire disajne puteve (tzv. bronhodilatatori od kojih je najpoznatiji Ventolin).

Trčanje prija astmatičarima. Autor sajta Veroljub Zmijanac, trči Ljubljanski polumaraton 2010 za 1:32:40

U svetu oko 5% odraslih osoba i 12% dece ima astmu. Sve do nedavno epidemilozi subeležili stalanporast obolelih posebno u industrijski razvijenim zemljama, da bi najnovije studije ukazivale na tendenciju stagnacije.Tako u Americi 13% dece ima astmu, u Velikoj Britaniji oko 15%,a u Australiji čak 30% dece boluje od astme. U preko polovine slučajeva prvi simptomi astme jave se u detinjstvu i ranoj mladosti, odnosno oko 95% onih koji imaju astmu prve tegobe osete pre 45. godine života. U starijoj životnoj dobi pojava gušenja, nedostatka vazduha u naporu ili čak sviranja u grudima izuzetno je retko posledica astme, a mnogo češće ukazuje na druge bolesti koje samo liče na astmu.

I danas smo svedoci da se epizode gušenja i kašlja u starijih osoba koje su dugogodnišnji pušači zovu “astma” dok se u stvari radi o hroničnoj opstruktivnoj bolesti pluća ili emfizemu koji se bitno razlikuju od astme. Slična zabuna postoji i u dečijem uzrastu kada se iz zablude i predrasuda ( pa čak neznanja) izbegava dijagnoza astme i govori se o “hroničnom opstruktivnom bronhitisu” ili “spastičnom bronhitisu”. Najverovatnije da nerazlikovanje dve ipak različite bolesti ( astme odnosno hronične opstruktivne bolesti pluća) obašnjava činjenicu da reč “astma” kod većine osoba, a posebno roditelja, označava nešto “strašno i neizlečivo”.

Veroljub Zmijanac na Kosutnjak Challenge Race

Kao i u svakoj hroničnoj bolesti, tako i u astmi, osnovni preduslov za uspešno lečenje ili bolje reći “kontrolu” nije samo primena lekova, već je edukacija i prava i tačna informacija. Astma se više od 10 godina dijagnostikuje i leči na osnovu internacionalnih smernica koje su obuhvaćene u Globalnoj inicijativi za astmu (skraćeno GINA), sa ciljem da se u svim zemljama usvoji jedinstven način dijagnostike i lečenja koji će garantovati uspeh. Ove smernice definišu “šest koraka” u programu lečenja od kojih se kao prvi navodi “edukacija bolesnika sa ciljem da se uspostavi partnerski odnos u vodjenju bolesti”. U našoj zamlji 1998 godine objavljene su nacionalne smernice za dijagnostikovanje i lečenje astme u odraslih, a 2000 godina smernice za astmu u dečijem uzrastu.

Ključna napomena za onog ko ima astmu mogla bi da glasi: “iako je astma hronična bolest koja se ne može “izlečiti” u većine bolesnika se može odlično kontrolisati, što znači da je moguće uz pravilan tretman živeti pun kvalitet života, a to je bez tegoba ili sa veoma retkim i blagim tegobama koje ne ometaju životnu aktivnost, bez teških pogoršanja koja ugrožavaju život i zahtevaju intervenciju službe hitne medicinske pomoći. Pravilna terapija ne znači samo nemati tegobe već imati i normalnu funkciju pluća (ili bar približno normalnu) i to bez neželjenih efekata lekova.”

Plivanje je odličan sport!

Nikada ne treba zaboraviti da astma ima svoje “lice i naličje”. Većina astmatičara koji su pravilno lečeni imaju dobru pa čak i potpunu kontrolu astme. Oko 20% učesnika Olimpijskih igara su astmatičari. (Jan Torp plivač olimpijski rekorder ima astmu- . Ali isto tako ako se astma ne dijagnostikuje na vreme ili se neadekvatno leči, moguća su i teška pogoršanja koja zovemo “napadi astme”. Iako retko ovakvi napadi mogu da se završe smrtnim ishodom. Tako se navodi da u Americi oko 500 osoba godišnje umre zbog napada astme, a da u preko polovine umrlih uzrok je neadekvatna procena težine pogoršanja i neblagovremena terapija.

Slični tekstovi:

  • Da li je astma OPAKA bolest?
  • Osnovne činjenice o astmi
  • Astma 101 – sve osvnono što treba da znate o astmi
  • Astma je bolest disajnih puteva koji sprovode vazduh u i iz pluća. Disajni putevi su u astmi crveni i osetljivi (upaljeni) i burno reaguju za vreme prehlade, virusne infekcije ili pri kontaktu sa izazivačima astme.

    Astma je hronična bolest dijasnih puteva (bronhija) koja se karakteriše ponavljanim epizodama zviždanja u grudima, otežanog disanja, stezanja u grudnom košu i kašlja, posebno tokom noći ili u ranim jutarnjim satima. Ove epizode se obično javljaju tokom prehlade ili izlaganja aerozagadjenju ( duvanski dim ili jaki mirisi) i respiratornim alergenima (grinje, polen, životnjiska dlaka, i dr.) Epizode otežanog disanja i sviranja u grudima mogu da prodju spontano ili nakon primene lekova koji šire disajne puteve (tzv. bronhodilatatori od kojih je najpoznatiji Ventolin).

    U svetu oko 5% odraslih osoba i 12% dece ima astmu. Sve do nedavno epidemilozi subeležili stalanporast obolelih posebno u industrijski razvijenim zemljama, da bi najnovije studije ukazivale na tendenciju stagnacije.Tako u Americi 13% dece ima astmu, u Velikoj Britaniji oko 15%,a u Australiji čak 30% dece boluje od astme. U preko polovine slučajeva prvi simptomi astme jave se u detinjstvu i ranoj mladosti, odnosno oko 95% onih koji imaju astmu prve tegobe osete pre 45. godine života. U starijoj životnoj dobi pojava gušenja, nedostatka vazduha u naporu ili čak sviranja u grudima izuzetno je retko posledica astme, a mnogo češće ukazuje na druge bolesti koje samo liče na astmu.

    Astma je bolest koju karakterišu napadi kašlja, te otežanog i čujnog disanja (“zviždanje, škripa, vizing”) koji prolaze spontano ili nakon primene odgovarajućih lekova. Između napada bolesnik je obično potpuno dobro. U osnovi astme je hronična upalna reakcija u disajnim putevima koja ima promenjiv tok i intenzitet. U fazama aktivne upale dolazi do stiskanja mišića disajnih puteva i pojačanog stvaranja sluzi u disajnim putevima što otežava protok vazduha i uzrokuje navedene simptome. Bolest je najčešće alergijske naravi tako da napade uzrokuju različiti alergeni. Radi značajne preosetljivosti disajnih puteva astmatičnog bolesnika napadaje mogu uzrokovati i nealergijski uzročnici: fizički napor, udisanje hladnog i suhog zraka, virusne infekcije, jake emocije i zagađenje vazduha (duhanski dim).

    Dr Dušica Jarić, u email prepisci samnom, februara 2009:”

    …jer ono što nikako ne volim da kažem ljudima sa astmom je “vi imate neizlečivu bolest”… Roditeljima čija deca imaju astmu kažem doslovce ovako “vaše dete može sve u životu, ima samo jedno mora-a to je sport i samo jednu zabranu – zabranu da ga izlažete duvaskom dimu i nikada, ali baš nikada u životu ne bi smelo da počne da puši jer rizikuje da dobije NEIZLEČIVU bolest koja se zove “hronični opstruktivni bronhitis”. Vaše dete ne boluje od hroničnog bronhitisa mada mnogi lekari iz neznanja ili želje da Vas poštede reči astma upravo koriste tu dijagnozu… Astma je bolest koja se može savršeno kontrolisati, vaše dete moše da ide na olimpijske igre… a pušači sa HOBP imaju problem da se popnu stepeništem do drugog sprata “

    Šta izaziva astmu?

    Sve materije koje iritiraju disajne puteve i izazivaju simptome astme. Najčešći izazivači su virusi, duvanski dim, fizički napor i alergija na polen, životinjsku dlaku ili grinje iz kućne prašine. Astma se kod svakog bolesnika razlikuje i nekad je izaziva više faktora.

    Šta se dešava sa disajnim putevima?

    U kontaktu sa izazivačem mišići u zidovima disajnih puteva se grče, a oni se sužavaju. Često se stvara žilava sluz. U grudima se čuje zviždanje i počinje kašalj.

    GINA: REDOVNA PRIMENA LEKOVA I REDOVNA KONTROLA OMOGUĆUJU PACIJENTIMA KVALITETAN ŽIVOT.

    Ali želim da Vam pokažem da ovome treba dodati i nešto što bih nazvao: POZITIVNE NAVIKE. To su mentalna snaga  i samopoštovanje (ne pušite i prijatelje ubedite da to ne rade kad su u vašem društvu), higijena (pre svega prostorija u kojima boravite), umerena i zdrava ishrana i naravno sport. Ovi saveti nisu neka velika mudrost i bitni su za sve ljude, ali za astmatičare oni imaju više značaja.

    Zašto nastaje astma?

    Usled upalne reakcije u disajnim putevima dolazi do stiskanja mišića disajnih puteva i pojačanog stvaranja sluzi u disajnim putovima. To uzrokuje njihovo suženje i otežan protok vazduha, posebno pri izdisanju. Pri protoku vaduha suženim dišnim putovima disanje postaje čujno, javlja se “sviranje” u prsima ili fućkanje pri izdisaju.

    Zanimljivo je da je određen nivo upale pristan i van napada, a da se napadi javljaju kada se intenzitet upale pojača, posebno nakon intenzivnije izloženosti spoljašnim ili unutrašnjim uzročnicima (pokretačima astme).

    Koji oblici astme postoje?

    Astma je vrlo raznolika bolest. Još uvek se često koristi podela na alergijsku (ekstrinzička, egzogena) i nealergijsku (intrinzička, endogena) astmu. Ova se podela temelji na činjenici da kod nekih bolesnika napade uzrokuju spoljašni uzročnici – alergeni, a da kod drugih pokretači napada nisu sasvim jasni.

    Kao posebni oblici često se ističu astma uzrokovana lekovima, astma uzrokovana fizičkim naporom, emotivnim uzrocima i sl.

    Astma se može podeliti i prema stupnju težine na povremenu (intermitentnu) i trajnu (perzistentnu) astmu. Ova je podela dogovorna, temelji se na učestalosti napada i stupnju poremećaja plućne funkcije, a posebno je korisna pri racionalnom odabiru lekova.

    Je li astma nasledna bolest?

    Veća učestalost alergijskog oblika astme u nekim porodicama upućuje na genetsku sklonost odnosno povećani rizik razvoja ove bolesti. Valja istaknuti da je za nastanak klinički manifestne astme nužna interakcija genetske sklonosti i uzročnika u okolini, odnosno da su nastanak i težina alergijske astme određeni naslednim i dodatnim faktorima rizika (muški pol, prehrana, respiratorne infekcije, nedonošenost, spoljašnja i unutrašnja aerozagađenja, duvanski dim itd.)

    U nastanku nealergijske astme nije važan nasledni faktor nego verovatno preosetljivost disajnih  puteva nakon virusne infekcije ili usled poremećaja inervacije sistema za disanje.

    Šta je astma uzrokovana nesteroidnim antireumaticima?

    U ovom relativno retkom obliku astme napade uzrokuje uzimanje lekova koje nazivamo nesteroidnim protuupalnim lekovima. Svi srodni lekovi, a to je većina lekova koji se koriste za smirenje bolova ili reumatskih tegoba, mogu kod osetljivih bolesnika izazvati napade astme. Napadi astme uzrokovani na ovaj način mogu biti vrlo jaki, ponekad i smrtonosni, posebno ako se neki od spomenutih lekova primeni u obliku inekcije.

    Može li astmu uzrokovati fizički napor?

    Astmu uzrokovanu naporom karakterišu kašalj i otežano disanje tokom ili nakon telesnog opterećenja (Pročitajte osnovne savete za vežbanje). Bolesnici u kojih je napor jedini pokretač astme vrlo su malobrojni.

    Znatno je češća pojava da napor kod bolesnika s drugim oblicima astme, posebebno kod dece, uzrokuje pogoršanje bolesti. Smetnje su izraženije ako se napor (vežba, trčanje, sportske aktivnosti) izvode na hladnom vazduhu. Usprkos tegobama, ovim bolesnicima se ne savetuje izbegavanje fizičkih aktivnosti.

    Korist telesne aktivnosti je nenadoknadiva. Postoje dobri  lekovi koji sprečavaju ovaj oblik astme. Uzimaju se pre izlaganja naporu. Pri odabiru sporta (u dvorani, na otvorenom) valja voditi računa o mogućoj izloženosti konkretnim pokretačima bolesti (grinje prašine, polen, hladan vazdu). 

    Što su pokretači astme?

    Pokretači astme su faktori koji uzrokuju ili pogoršavaju napade astme. Najčešći pokretači astme su alergeni, virusne infekcije disajnog sitema, ređe lekovi, hemijske materije, fizički urzočnici ili duvanski dim.

    Alergeni se obično dele na na one kojima smo izloženi gotovo stalno (celogodišnji) ili samo sezonski. Među celogodišnjim alergenima najznačajniji su alergeni grinja, kućne prašine te alergeni kućnih životinja, ređe plesni ili izlučevine pacova. I bubašvaba ima jak alergenski potencijal.

    Sezonsku astmu uzrokuju alergeni polena stabala, trava i korova. Za nastanak simptoma obično je potrebna određena koncentracija polena u zraku. Infekcije disajnog sitema, osobito virusne, mogu uzrokovati napade astme ili pogoršati tok dobro kontrolisane bolesti. Od fizičkih uzročnika valja istaknuti telesni napor, udisanje hladnoga vazduha, te promene temperature i vlage vazduha.

    Kod osoba s jakom preosetljivošću disajnih  puteva astmu mogu pokrenuti različite hemikalije (deterdženti,…), duhanski dim, produkti sagorevanja drveta ili uglja, te snažne emocije (ljutnja, smeh, tuga).

    Kako izbeći pokretače astme?

    Izbegavanje pokretača astme prethodi svim oblicima medikamentoznog lečenja. To je ponekad težak i mukotrpan zadatak, no često se bez toga ne može postići potpun terapijski uspeh. Što više, smatra se da je nedovoljno uklanjanje alergena iz okoline jedan od najčešćih uzroka terapijskog neuspeha.

    Za izbegavanje sezonskih alergena (polena) jedina je korisna mera izbegavanje boravka, osobito fizičkih aktivnosti, u otvorenom prostoru u vreme velike koncentracije polena u vazduhu. Osobito valja izbegavati trčanje i sport u jutarnjim satima u područima bujne vegetacije.

    Karakteristično je da polen ukrasnoga cveća, te biljaka koje oprašuju kukci, retko uzrokuje tegobe, verojatno zbog male koncentracije. Biljke koje se oprašuju vetrom (stabla, trave i korovi) stvaraju ogromne količine polena. Kod osoba osetljivih na celogodišnje alergene važno je odgovarajućim higijenskim merama i prilagođavanjem okoline smanjiti koncentraciju grinja u domu, posebno  u spavaćoj sobi bolesnika.

    Smanjenje koncetracije polena se postiže redovnim čišćenjem  i prilagođavanjem koje uključuje manje tepiha, zastora i tapeciranih površina, te mogućom upotrebom posebnih navlaka za madrace, hemijskih sredstava za uklanjanje grinja (akaricidi) i sl. U kući astmatične osobe ne preporučuje se držati kućne ljubimce, osobito mačku ili psa.

    Koji su ciljevi lečenja?

    Cilj savremene terapije bronhijalne astme jeste uspostavljanje i održavanje kontrole kliničkih manifestacija bolesti u dužem periodu. Da bi se to postiglo, potrebne su četiri međusobno zavisne komponente (GINA 2006. godine). Prva komponenta je uspostavljanje partnerskog odnosa između lekara i bolesnika. Druga podrazumeva otkrivanje i smanjivanje izloženosti faktorima rizika. Treća se odnosi na procenu, lečenje i praćenje astme, a četvrta komponenta je odgovarajuće lečenje pogoršanja bolesti.

    Slični tekstovi:

  • Kakva je to bolest astma? Još detalja o astmi
  • Astma- simptomi i lečenje
  • Par reči o astmi u Pressu
  • Astma je bolest disajnih puteva koji sprovode vazduh u i iz pluća. Disajni putevi su u astmi crveni i osetljivi (upaljeni) i burno reaguju za vreme prehlade, virusne infekcije ili pri kontaktu sa izazivačima astme.

    Astma je hronična bolest dijasnih puteva (bronhija) koja se karakteriše ponavljanim epizodama zviždanja u grudima, otežanog disanja, stezanja u grudnom košu i kašlja, posebno tokom noći ili u ranim jutarnjim satima. Ove epizode se obično javljaju tokom prehlade ili izlaganja aerozagadjenju ( duvanski dim ili jaki mirisi) i respiratornim alergenima (grinje, polen, životnjiska dlaka, i dr.) Epizode otežanog disanja i sviranja u grudima mogu da prodju spontano ili nakon primene lekova koji šire disajne puteve (tzv. bronhodilatatori od kojih je najpoznatiji Ventolin).

    U svetu oko 5% odraslih osoba i 12% dece ima astmu. Sve do nedavno epidemilozi subeležili stalanporast obolelih posebno u industrijski razvijenim zemljama, da bi najnovije studije ukazivale na tendenciju stagnacije.Tako u Americi 13% dece ima astmu, u Velikoj Britaniji oko 15%,a u Australiji čak 30% dece boluje od astme. U preko polovine slučajeva prvi simptomi astme jave se u detinjstvu i ranoj mladosti, odnosno oko 95% onih koji imaju astmu prve tegobe osete pre 45. godine života. U starijoj životnoj dobi pojava gušenja, nedostatka vazduha u naporu ili čak sviranja u grudima izuzetno je retko posledica astme, a mnogo češće ukazuje na druge bolesti koje samo liče na astmu.

    Astma je bolest koju karakterišu napadi kašlja, te otežanog i čujnog disanja (“zviždanje, škripa, vizing”) koji prolaze spontano ili nakon primene odgovarajućih lekova. Između napada bolesnik je obično potpuno dobro. U osnovi astme je hronična upalna reakcija u disajnim putevima koja ima promenjiv tok i intenzitet. U fazama aktivne upale dolazi do stiskanja mišića disajnih puteva i pojačanog stvaranja sluzi u disajnim putevima što otežava protok vazduha i uzrokuje navedene simptome. Bolest je najčešće alergijske naravi tako da napade uzrokuju različiti alergeni. Radi značajne preosetljivosti disajnih puteva astmatičnog bolesnika napadaje mogu uzrokovati i nealergijski uzročnici: fizički napor, udisanje hladnog i suhog zraka, virusne infekcije, jake emocije i zagađenje vazduha (duhanski dim).

    Dr Dušica Jarić, u email prepisci samnom, februara 2009:”

    Andrija Prlainović: “Plivanje i vaterpolo su dobar izbor za dete sa astmom”

    …jer ono što nikako ne volim da kažem ljudima sa astmom je “vi imate neizlečivu bolest”… Roditeljima čija deca imaju astmu kažem doslovce ovako “vaše dete može sve u životu, ima samo jedno mora-a to je sport i samo jednu zabranu – zabranu da ga izlažete duvaskom dimu i nikada, ali baš nikada u životu ne bi smelo da počne da puši jer rizikuje da dobije NEIZLEČIVU bolest koja se zove “hronični opstruktivni bronhitis”. Vaše dete ne boluje od hroničnog bronhitisa mada mnogi lekari iz neznanja ili želje da Vas poštede reči astma upravo koriste tu dijagnozu… Astma je bolest koja se može savršeno kontrolisati, vaše dete moše da ide na olimpijske igre… a pušači sa HOBP imaju problem da se popnu stepeništem do drugog sprata “

    Šta izaziva astmu?

    Sve materije koje iritiraju disajne puteve i izazivaju simptome astme. Najčešći izazivači su virusi, duvanski dim, fizički napor i alergija na polen, životinjsku dlaku ili grinje iz kućne prašine. Astma se kod svakog bolesnika razlikuje i nekad je izaziva više faktora.

    Šta se dešava sa disajnim putevima?

    U kontaktu sa izazivačem mišići u zidovima disajnih puteva se grče, a oni se sužavaju. Često se stvara žilava sluz. U grudima se čuje zviždanje i počinje kašalj.

    GINA: REDOVNA PRIMENA LEKOVA I REDOVNA KONTROLA OMOGUĆUJU PACIJENTIMA KVALITETAN ŽIVOT.

    Ali želim da Vam pokažem da ovome treba dodati i nešto što bih nazvao: POZITIVNE NAVIKE. To su mentalna snaga  i samopoštovanje (ne pušite i prijatelje ubedite da to ne rade kad su u vašem društvu), higijena (pre svega prostorija u kojima boravite), umerena i zdrava ishrana i naravno sport. Ovi saveti nisu neka velika mudrost i bitni su za sve ljude, ali za astmatičare oni imaju više značaja.

    Zašto nastaje astma?

    Usled upalne reakcije u disajnim putevima dolazi do stiskanja mišića disajnih puteva i pojačanog stvaranja sluzi u disajnim putovima. To uzrokuje njihovo suženje i otežan protok vazduha, posebno pri izdisanju. Pri protoku vaduha suženim dišnim putovima disanje postaje čujno, javlja se “sviranje” u prsima ili fućkanje pri izdisaju.

    Zanimljivo je da je određen nivo upale pristan i van napada, a da se napadi javljaju kada se intenzitet upale pojača, posebno nakon intenzivnije izloženosti spoljašnim ili unutrašnjim uzročnicima (pokretačima astme).

    Koji oblici astme postoje?

    Astma je vrlo raznolika bolest. Još uvek se često koristi podela na alergijsku (ekstrinzička, egzogena) i nealergijsku (intrinzička, endogena) astmu. Ova se podela temelji na činjenici da kod nekih bolesnika napade uzrokuju spoljašni uzročnici – alergeni, a da kod drugih pokretači napada nisu sasvim jasni.

    Kao posebni oblici često se ističu astma uzrokovana lekovima, astma uzrokovana fizičkim naporom, emotivnim uzrocima i sl.

    Astma se može podeliti i prema stupnju težine na povremenu (intermitentnu) i trajnu (perzistentnu) astmu. Ova je podela dogovorna, temelji se na učestalosti napada i stupnju poremećaja plućne funkcije, a posebno je korisna pri racionalnom odabiru lekova.

    Je li astma nasledna bolest?

    Veća učestalost alergijskog oblika astme u nekim porodicama upućuje na genetsku sklonost odnosno povećani rizik razvoja ove bolesti. Valja istaknuti da je za nastanak klinički manifestne astme nužna interakcija genetske sklonosti i uzročnika u okolini, odnosno da su nastanak i težina alergijske astme određeni naslednim i dodatnim faktorima rizika (muški pol, prehrana, respiratorne infekcije, nedonošenost, spoljašnja i unutrašnja aerozagađenja, duvanski dim itd.)

    U nastanku nealergijske astme nije važan nasledni faktor nego verovatno preosetljivost disajnih  puteva nakon virusne infekcije ili usled poremećaja inervacije sistema za disanje.

    Šta je astma uzrokovana nesteroidnim antireumaticima?

    U ovom relativno retkom obliku astme napade uzrokuje uzimanje lekova koje nazivamo nesteroidnim protuupalnim lekovima. Svi srodni lekovi, a to je većina lekova koji se koriste za smirenje bolova ili reumatskih tegoba, mogu kod osetljivih bolesnika izazvati napade astme. Napadi astme uzrokovani na ovaj način mogu biti vrlo jaki, ponekad i smrtonosni, posebno ako se neki od spomenutih lekova primeni u obliku inekcije.

    Može li astmu uzrokovati fizički napor?

    Astmu uzrokovanu naporom karakterišu kašalj i otežano disanje tokom ili nakon telesnog opterećenja (Pročitajte osnovne savete za vežbanje). Bolesnici u kojih je napor jedini pokretač astme vrlo su malobrojni.

    Znatno je češća pojava da napor kod bolesnika s drugim oblicima astme, posebebno kod dece, uzrokuje pogoršanje bolesti. Smetnje su izraženije ako se napor (vežba, trčanje, sportske aktivnosti) izvode na hladnom vazduhu. Usprkos tegobama, ovim bolesnicima se ne savetuje izbegavanje fizičkih aktivnosti.

    Korist telesne aktivnosti je nenadoknadiva. Postoje dobri  lekovi koji sprečavaju ovaj oblik astme. Uzimaju se pre izlaganja naporu. Pri odabiru sporta (u dvorani, na otvorenom) valja voditi računa o mogućoj izloženosti konkretnim pokretačima bolesti (grinje prašine, polen, hladan vazdu). 

    Što su pokretači astme?

    Pokretači astme su faktori koji uzrokuju ili pogoršavaju napade astme. Najčešći pokretači astme su alergeni, virusne infekcije disajnog sitema, ređe lekovi, hemijske materije, fizički urzočnici ili duvanski dim.

    Alergeni se obično dele na na one kojima smo izloženi gotovo stalno (celogodišnji) ili samo sezonski. Među celogodišnjim alergenima najznačajniji su alergeni grinja, kućne prašine te alergeni kućnih životinja, ređe plesni ili izlučevine pacova. I bubašvaba ima jak alergenski potencijal.

    Sezonsku astmu uzrokuju alergeni polena stabala, trava i korova. Za nastanak simptoma obično je potrebna određena koncentracija polena u zraku. Infekcije disajnog sitema, osobito virusne, mogu uzrokovati napade astme ili pogoršati tok dobro kontrolisane bolesti. Od fizičkih uzročnika valja istaknuti telesni napor, udisanje hladnoga vazduha, te promene temperature i vlage vazduha.

    Kod osoba s jakom preosetljivošću disajnih  puteva astmu mogu pokrenuti različite hemikalije (deterdženti,…), duhanski dim, produkti sagorevanja drveta ili uglja, te snažne emocije (ljutnja, smeh, tuga).

    Kako izbeći pokretače astme?

    Izbegavanje pokretača astme prethodi svim oblicima medikamentoznog lečenja. To je ponekad težak i mukotrpan zadatak, no često se bez toga ne može postići potpun terapijski uspeh. Što više, smatra se da je nedovoljno uklanjanje alergena iz okoline jedan od najčešćih uzroka terapijskog neuspeha.

    Za izbegavanje sezonskih alergena (polena) jedina je korisna mera izbegavanje boravka, osobito fizičkih aktivnosti, u otvorenom prostoru u vreme velike koncentracije polena u vazduhu. Osobito valja izbegavati trčanje i sport u jutarnjim satima u područima bujne vegetacije.

    Karakteristično je da polen ukrasnoga cveća, te biljaka koje oprašuju kukci, retko uzrokuje tegobe, verojatno zbog male koncentracije. Biljke koje se oprašuju vetrom (stabla, trave i korovi) stvaraju ogromne količine polena. Kod osoba osetljivih na celogodišnje alergene važno je odgovarajućim higijenskim merama i prilagođavanjem okoline smanjiti koncentraciju grinja u domu, posebno  u spavaćoj sobi bolesnika.

    Smanjenje koncetracije polena se postiže redovnim čišćenjem  i prilagođavanjem koje uključuje manje tepiha, zastora i tapeciranih površina, te mogućom upotrebom posebnih navlaka za madrace, hemijskih sredstava za uklanjanje grinja (akaricidi) i sl. U kući astmatične osobe ne preporučuje se držati kućne ljubimce, osobito mačku ili psa.

    Koji su ciljevi lečenja?

    Cilj savremene terapije bronhijalne astme jeste uspostavljanje i održavanje kontrole kliničkih manifestacija bolesti u dužem periodu. Da bi se to postiglo, potrebne su četiri međusobno zavisne komponente (GINA 2006. godine). Prva komponenta je uspostavljanje partnerskog odnosa između lekara i bolesnika. Druga podrazumeva otkrivanje i smanjivanje izloženosti faktorima rizika. Treća se odnosi na procenu, lečenje i praćenje astme, a četvrta komponenta je odgovarajuće lečenje pogoršanja bolesti.

    Slični tekstovi:

  • Kakva je to bolest astma? Još detalja o astmi
  • Par reči o astmi u Pressu
  • Osnovne činjenice o astmi
  • O INDIKACIJAMA, MERAMA OPREZA I NEŽELJENIM REAKCIJAMA NA LEK POSAVETUJTE SE SA LEKAROM ILI FARMACEUTIM!

    Prelazni period sa jeseni na zimu praćen je velikim padom temperature koji pogoduje razvoju virusnih infekcija. Zato se sada i javljaju velike pandemije gripa na celom kontinentu. Virusne infekcije najčešće ne ostavljaju neke veće posledice ali veoma često mogu oslabiti naš imuni sistem i uzrokovati razvoj bakterijskih superinfekcija (bakterijske infekcije koje se nadovezuju na predhodnu virusnu infekciju). Sve to može značajno umanjiti naše radne i sportske sposobnosti. Često su simptomi naš najveći problem i uzročnik su brojnih negativnih pratećih pojava.

    Kako naš narod kaze lakše je sprečiti nego lečiti. Generalno protiv virusa, posebno virusa gripa, ne postoji terapija koja se koristi i koja nas može izlečiti, jedini lek je naš jak imuni sistem. Zato tokom cele godine,  posebno u ovom periodu moramo težiti da pravilnom ishranom i upotrebom brojnih dijetetskih i vitaminskih preparata pojačamo našu prirodnu obranu protiv virusa.

    Jedan od preparata koje mi možemo preporučiti jesu firme SuperNatural med. Dobili smo puno pozitivnih poruka na našoj fb stranici i rešili smo da probamo, inače pre svake preporuke preparate probamo pa na osnovu svog iskustva preporučujemo i vama.

    Naše iskustvo je više nego pozitivno. Probali smo dve vrste meda imuno i alergo med, alergo med mi je dosta pomogao u toku perioda alergija, a sada koristim imuno med i još uvek me virus nije ni dotakao :D.

    Sami preparati su visokog kvaliteta i jako privlačne ambalaže. Prvo što nam pada u oko kada gledamo jeste veliki natpis 100% prirodni med, po mome mišljenju i iskustvu zaista jeste tako. Vrlo ukusan i trajan med, kod mene je imuno med stajao 2 meseca i nije se ušećerio, što je meni dovoljan znak da se radi o prirodnom medu. Postoji nekoliko vrsta meda:

  • Imuno Med- med pomešan sa crnim afričkim kimom (Nigella Sativa, latisnki naziv) i ukoliko na Google ukucate taj naziv naći ćete gomilu podataka o tome kako taj kim utiče na razvoj imunih ćelija, a još u kombinaciji sa livadskim medom – čisto zdravlje! SuperNatural je prvi koji u Srbiji koristi taj crni kim.
  • Alergo Med- koji sadrzi polen u sebi i tako stvara otpornost organizma na alergije, a cimet mu daje fantastičan ukus, bolji od svakog slatkiša. Oni koje pate od alergija složiće se da nema ništa gore od svakodnevnih problema izazvanim alergijama(posebno pre upotrebe ovog meda morate se obratiti vašem lekaru jer ovakva kombinacija može lako umesto terapije postati izazivač vašeg spazma i astme!!!)
  • Prostato Med-koji će biti pre svega zanimljiv starijoj muškoj populaciji zbog lekovitog dejstva na prostatu i pozitivnog uticaja na potenciju
  • Morate imati u vidu da ovi preparati nisu lekovi za vašu astmu. Oni predstavljaju suplemente-dodatke vašoj ishrani i pojačavaju snage vašeg organizma, ali ne leče vašu astmu. Zbog toga je neophodno da terapiju vašeg lekara ne prekidate jer je ona jedini lek koji vam može direktno pomoći!!!

    Trenutno najveću korist možete dobiti korišćenjem imuno meda, meni pomaže a vi možete probati. Sve informacije u vezi sa ovim proizvodom možete naći na sajtu.

    Slični tekstovi:

  • REN POZNATI LEK IZ PRIRODE
  • Lekovita hrana: crna rotkva umiruje kašalj
  • Dodatni saveti u prevenciji virusa H1N1
  •  O INDIKACIJAMA, MERAMA OPREZA I NEŽELJENIM REAKCIJAMA NA LEK POSAVETUJTE SE SA LEKAROM ILI FARMACEUTIM!

    Sa pojavom zapadnjačke medicine ljudi su postepeno zaboravili mnogobrojne lekove iz prirode koji mogu puno da pomognu, čini nam se da je mnogo lakše popiti tabletu i zaboraviti na problem nego sam sebi napraviti lek.

    Jedan od zaboravljenih a jako lekovitih biljaka je ren. Lekom se smatrao i u davnom Egiptu, Rimu, Grčkoj, dugo se koristio i kod nas.

    Ren je višegodišnja zeljasta biljka, raste samoniklo ali se sve češće i uzgaja. U piramidi ishrane svrstava se zajedno sa ostalim važnim povrćem. Najveća prednost je to što nije zahtevna biljka i svež koren se može koristiti tokom cele godine, dovoljno je samo zakopati ga u vlažnom pesku u podrumu ili na nekom sličnom mestu.

    Od rena se mogu koristiti i nadzemni i podzemni deo, tj. i lišće i koren. Kod nas je slabo poznato da su listovi rena prebogati vitaminom C, karotenom i hlorofilom, velike količine kalijuma, kalcijuma, fosfata, sumpora, magnezijuma, hlora. Koriste se za pravljenje pikantnih salata ili se kogu koristiti za pripremanje različitih jela.

    Kada se kod nas kaže ren skoro se uvek misli na ljuti koren, to je mesnati zemni deo biljke, koji ima jako pikantan ukus i koristi se kao začin u pripremi različitih vrsta mesa, mada se može koristiti i za pripremu soseva sa jogurtom ili majonezom.

    KUPOVINA I OBRADA:

    Prilikom kupovine svežeg rena treba voditi računa da bude čvrst, neoštećen i bez zelenkastih nijansi na sebi. U dobro zatvorenoj posudi u frižideru se može cuvati i do pola godine u zamrzivaču još duže.

    Prilikom pripreme treba ga guliti što tanje da se skine samo kora. Pre rendanja koren treba da odstoji minium 24h.

     

     

    LEKOVITOST:

    Ren je hiljadama godina poznat kao jako lekovita biljka, čisti ceo organizam i ubrzava metabolizam. Specifičan ljut miris i ukus potiču od sastojka singrina, on je razlog zašto često poteku suze, ali i dobro prorade pluća i sinusi. Takođe sadrži kumarine, fenole, eterično ulje, aspargin, peroksidazu, smolu, skrob i saharide.

    Nedavna istraživna Univerziteta u Ilinoistu pokazuju da ren sadri velike količine glukozinolata, sastojka koji višestruko pojačava imunitet i značajan je u borbi protiv tumora.

    Koren pored istih sastojaka koje sadrži list takođe sadrži velike količine vitamina B6, B12 i B1.

    Ren se koristi za lečenje astme i bronhitisa, upaljenih sinusa, kašlja, reume, lečenje bolesti krvotoka, izbacivanje kamena i peska iz bubrega i sl. Proročanstvo u Delfina govori da medicinski ren znači koliko i zlato.

    Postoje mnogobrojni recepti koji se koriste u lecenju bolesti disajnih puteva.

    Ren, priprema

    • Za upalu sinusa: U šerpu narendajte ren i stavite na zagrejanu ringlu, nagnite se iznad šerpe i prekrijte glavu, udišite 5-10min, najbolje pred spavanje. Posle nekoliko dana sinusi će početi da se čiste a bolovi će prestati.
    • Čaj za čišćenje pluća: 10g narendanog rena prelijte sa 2dl ključale vode i ostavite da odstoji nekoliko minuta. Tako spremljeni napitak treba piti dva do tri puta dnevno u malim šoljama.
    • Za astmu: Sa šoljom sirćeta lagano treba kuvati četri supene kašike narendanog rena. Kad se ren razmekša, treba procediti, dobijenu količinu pomešati sa istom količinom meda. Dobijenu smesu lagano kuvati da se zgusne a zatim u to dodati skuvan ren i ostaviti da se kaša ohladi. Ovako dobijeni lek se uzima ujutru i uveče po jednu kafenu kašičicu. Terapija traje mesec dana.
    • Protiv kašlja i otežanog disanja: Svako jutro, na prazan želudac, treba da uzme jednu kašičicu narendanog rena sa kašičicom meda. Terapija traje takođe mesec dana.

    Slični tekstovi:

  • Narodni saveti protiv astme i alergija
  • Prevencija gripa – slabe vajde od vitamina
  • IMMUNO sirup sa Cinkom, Bakrom i extraktom Astragalusa
  • Molim vas, ako možete da mi kažete nešto o leku Singulair. Ja imam sina koji ga koristi već skoro 2 godine. On ima 8 godina i koristi fliksotide već 4 godine. To mu je dao pulmolog. Dijagnoza mu je astma j 45. Unapred hvala.

    Dr Dušica Jarić:

    Na ovo kratko i jasno pitanje i odgovor bi mogao biti kratak, ali bojim se u tom slučaju nedovoljno jasan. Kako odgovori napitanja prvenstveno imaju za cilj edukaciju osoba sa astmom i odogovor na Vaše pitanje će biti duži od neophodnog.

    Oba leka koja ste naveli upravo su lekovi koji se koriste u terpaiji astme. Astma se prema medjunarodnoj klasifikaciji bolesti šifrira upravo kao J.45.

    Kako je u osnovi same astme inflmacija tj zapaljenje disajnih puteva uzrokovano imunološkim mehanizmima i lekovi za lečenje astme su upravo iz grupe antitiflamotornioh tj protivzapaljenskih lekova. Uopšte, lekovi za lečenje astme se dele na lekove koji otklanjaju tegobe (prvenstveno se misli na bronhodilatatore tj Ventolin, Spalmotil, Berodual…. i druge) i preventivne lekove u koje upravo spadaju Flixotide i Singulair. Ako astmu dobro lečimo pravom kombinacijom preventivnih lekova onda neće biti ni tegoba, te samim tim ni potrebe da se primenjuju lekovi za njihovo otklanjanje.

    Flixotide je iz grupe inhalatornih kortikosteroida koji su prema preporukama za lečenje astme osnovni lekovi kojima se počinje lečenje zapaljenja u astme. Ukoliko je portebno njihova doza se ili povećava ili se umesto povećanja doze inhalatornih kortikosteroida dodaju drugi preventivni lekovi. Velike doze inhalatornih kortikosteroida se ne preporučuju imajući u vidu da dugotrajnom primenom mogu da umesto samo lokalnog efekta na sluznicu disajnih puteva dospeju u krv tj cirkulaciji te se u tom slučaju može očekivati i njihov sistemski efekat. Sistemski efektni kortikosteroida su ono što želimo da izbegnemo. Slikovito rečeno, zamsilite astmu kao požar u Grčkoj (ili nekoj drugoje zemlji gde je požar čest). Primenom kortikosteroida u inhalatornom obliku mi gasimo požar upravo na mestu gde se on i odigrava. Ako kortikosteroid damo sistemski (u injekciji ili tableti u dužem vremenskom periodu) ili dajemo visoke doze inhalatornih kortikosteroida dugo vrmena, možemo očekivati njihov sistemski efekat i na drugim organima, a ne samo na disajnim putevima. Slikovito rečeno u tom slučaju bi smo pored Grčke koja je u plamenu gasili i Finsku, Aljasku…. itd…a to ne bi bilo dobro.

    Upavo iz tog razloga medicina pokušava da pronadje lekove koji imaju antiinflamatorno dejstvo kao kortikosteroidi, a nemaju njihove neželjene efekte. Do danas ni jedan lek nije prevazišao snagu kortikosteroida, ali lekovi iz grupe modifikatora leukotrijena u koje spada i Singulair imaju ipak značajan antiinflamatorni efekat. Dodavanjem ovih lekova inhalatornim kortikosteroidima možemo da ostvarimo bolji protivzapaljenskiterapijski efekat astme, a da pri tome ne moramo da povećamo dozu inhalatornih kortikosteroida iznad bezbedne doze.

    U lečenju dečije astme tzv blagih oblika prvi korak u lečenju je monoterpaija malim dozama inhalatornih kortiksoteroida (recimo Flixotide do 200 mikrograma) ili alternativno nesteroidnimantitinflamotrnim lekovima tj Singulair. Ukoliko samo  na male doze Flixotide nema potpune kontrole astme postoje dve opcije: povećati dozu inhalatornog kortikosteroida ili ostati na malim dozama Flixotida ali dodati u terapiju Singulair. Isto tako ako se monoterapija Singulairom pokaže kao nedovoljna u kontroli astme u terapiju se uvode male doze inhalatornih kortikosteroida.

    Primena Singulaira je opravdana posebno u slučajevima alergijske astme udružene sa alergijskom kijavicom, jer Singulair se uzima u obliku granula, odnoso tableta te ima efekat i na gornje i na donje disajne puteve odnosno i na kijavicu i astmu istovremeno.

    Singulair je odobren od strane FDA za decu od 6 meseci. U našoj zemlji je na pozitvinoj listi za uzrast od 2-18 godina, dok odrasle osobe sa astmom dobijaju Singulir na recept uz lično učešće 50% od cene leka. Prema nekim nezvaničnim informacijama postoji tendencija da se i u našoj zemlji lek stavi na pozitivnu listu za decu od 6 meseci jer je jedan od lekova koji imaju uticaj ne samo na alergijsku astmu već i astmu izazvanu virusima koja je upravo češća u dece do 3 godine života.

    I pitanje koje niste direktno postavili ali koje može da se nasluti iz vašeg pisma je koliko dugo primenjujemo neku terapiju u lečenju astme. Onog momenta kada se uspostavi potpuna kontrola astme na nekom od terapijskih nivoa (postoji takozvano stepenasto lečenje astme) ista terapija se ne prekida i u kontinuitetu se primenjuje najmanje 3-6 meseci. Ukoliko se tokom tog perioda sve vreme održava dobra kontrola bolesti, nakon 3-6 mesecise postepeno se redukuje terapija sve do onog nivo minimalno potrebnih lekova na kojima se održava potpuna kontrola bolesti. U izvesnih osoba sa astmom, posebnokod dece, smanjivanjem terapije se ne gubi kontrola astme tako da se nakon izvesnog vremena ista može potpuno obustaviti. U tim slučajevima dete tj osoba sa astmom se i dalje prati i kontroliše te ukoliko se ponovo pojave sitmpomi astme preventivna terapija se ponov uvodi.

    Još jedno u nizu vaših pitanja i ovonedeljni, šta reći sem fantastično vredni, odgovor Dr Dušice Jarić. Ne samo da ćete saznati više astma terapiji i o vrstama lekova koji se koriste, nego ćete dobiti i jednu veoma opštu sliku kako se to leči astma. Rekao bih da je ovde u par desetina redova sadržana metodologija lečenja ove bolesti. U svakom slučaju tekst morate pročitati, a kao zaključak meni se nameće važnost dobrog odnosa sa vašim pulmologom i možda još bitnije važnost da jedan lekar prati vas ili vaše dete u dužem vremenskom periodu. Bitno je da lekar ima dobru bazu podataka i bitno, a na vama je da se pridržavate terapije koju ste dobili, a ne da je samoinicijativno prekidate čim osetite poboljšanje.

    Moram da se još jednom zahvalim doktroki u ime svih na ovom nesebičnim lekcijama :)

    Slični tekstovi:

  • Imunomodulatori – lekovi za astmu
  • Da li su lekovi za astmu opasni?
  • Singulair i Seretide iz ugla pacijenta
  • Mnogi ljudi sa astmom veruju da vežbanje i sport nisu opcija za njih, oni misle da će im vežbanje načiniti više                   lošeg nego dobrog. Istina je potpuno drugačija, većina asmatičara će sa sigurnošću osetiti brojna olakšanja od bilo kakvog oblika fizičke aktivnosti.

     UKRATKO O ASTMI

    Dvanaest do petnaest procenata svetske populcije smata se asmatičarima. Osnovni problem obolelih jesu napadi otežanog disanja koji izaziva spazam sitnih disajnih puteva. Ozbiljnost napad je jakao raznovrsna od blagog spazma i nelagodnosti u plućima, pa sve do najtezih napada koji mogu uzrokovati i ugušenje.

    Česti prateći simptomi jesu čujno disanje (u narodu zvadno zviždanje u grudima) i suvi učestali kašalj.

    Napad mogu uzrokovati alergeni, respitatorne infekcije, duvanski dim, stres i dr. Takodje postoji i oblik astme koji uzrokuje fizička aktivnost.

     VEŽBANJE SA ASTMOM

    I pored činjenice da astma može biti izazvana fizičkom aktivnošću, vežbanje je i dalje jako dobar izbor za vas. Istraživanja pokazuju da se fizička tolerancija prema vežbanju izgradjuje vremenom i procenat pojave asmaticnog napada tokom vežbanja se drastično smanjuje. Vežbanje takođe preventivno deluje protiv razvoja mnogih drugih bolesti, redovno vežbanje smanjuje stres, posle vežbanja ljudi se osećaji mnogo lagodnije, puni su energije i mnogo bolje spavaju. Neke od vas možda će se iznenaditi da su neki od svetski poznatih sportista ostvarili visoke rezultate posle dijagnostikovanja njihove astme, jedan od njih je i naš vaterpolista Andrija Prlainović.

    Pre nego što počnete da trenirate neophodno je da se konsultujete sa svojim lekarom, on će vam odraditi neophodne provere i na osnovu toga daće vam svoje mišljenje. Ovaj korak je neophodan. Ako postoji potreba vaš lekar će vam prepisati neophodnu dodatnu terapiju za kontolu vašeg stanja. Neophodno je da lekara pitate kad da uzimate terapiju i koliko dugonjen efekat traje.

    Kada dobijete neophodno odobrenje i preporuke vašeg lekara možete početi sa vežbanjem, ali obratite pažnju na nekoliko neophodnih stvari:

    • Pre početka vežbanja uradite dugo zagrevanje. Produžen period slabe fizičke aktivnosti će pomoći vašem telu da se pripremi za intezivno vežbanje.
    • Pokušajte da svoje vežbanje uskladite sa najnižim brojem otkucaja srca. Vežbanje kao što su šetanje ili plivanje su odlični za asmatičare zato što su niskog inteziteta i mogu se izvoditi u dužem vremenskom periodu. Oni koji žele da se bave sporom većeg inteziteta , kao sto su trčanje, fudbal ili košarka trebali bi da postepeno pojačavaju intezitet svog vežbanja.
    • Odmarajte kada je to neophodnoi, slušajte šta vam vaše telo govori. Dugotrajno vežbanje nije preporučljivo, mnogo je bolje vežbanje u etapama sa periodima odmora izmedju svake etape.
    • Pokušajte da izbegavate vežbanje tokom perioda kada se napolju nalaze neki od uzročnika vašeg asmatičnog napada, kao što su: hladan ili suv vazuh, prisustvo alergena i sl.
    • Nemojte se naglo hladiti, postepeno spuštanje telesne temperature mogu sprečiti nastanak asmatičnog napada. Tuširanje toplom vodom ili topla kupka takodje mogu biti jako pozitivni.

     

    DRŽITE SVE MOGUĆNOSTI OTVORENIM

    Astma ne znači da morate da žvite neaktivnim životom. Redovna fizička aktivnost je jedna od najboljih stvari koje možete uraditi i za vaše zdravlje i za vaš dobar osećaj. Dokle god je vaša astma u skladu sa vašom fizičkom aktivnošću, ništa vas ne može sprečiti da se bavite aktivnošću koja vas čini zdravom i srećnom. Važno je samo da odaberete fiziču aktivnost koju vi najvise volite ali i koja vama najviše odgovara.

    Slični tekstovi:

  • Uz sport do dobro kontrolisane astme
  • Fitnes kao terapija astme i hroničnog opstruktivnog bronhitisa
  • Tipovi astme
  • Voće i povrće mogu smanjiti simptome astme!

    Randomiziranim kontrolisanim ogledom  koji je uključio 137 asmatičara uočeno je da unos karotenoida može popraviti kliničku sliku obolelih. Učesnici  studije su tokom 14 nedelja dobijali ili prehranu bogatu antioksidansima (5 serviranja povrća i 2 serviranja voća dnevno) ili prehranu siromašnu antioksidansima (manje od 2 serviranja povrća i 1 serviranje voća dnevno).

    Osobe koje su dobijale prehranu bogatu antioksidansima primali su placebo, a osobe koje su dobivale prehranu siromašnu antioksidansima primale su ili placebo ili ekstrakt paradajza koji je sadržo 45 mg likopena.

    Prema rezultatima, osobe koje su dobijale prehranu bogatu antioksidansima imale su bolju prohodnost disajnih puteva u odnosu na osobe koje su dobijale prehranu siromašnu antioksidansima, a kod kojih je na kraju 14-te nedelje uočen porast C-reaktivnog proteina (CRP-marker upale) u plazmi.

    Likopen nije uticao na prohodnost dsajnih puteva kao ni na sistemsku upalu.

    Izvor: Am J Clin Nutr, 2012 Sep; 96(3): 534-43

    Slični tekstovi:

  • Povrće i voće u lečenju bronhitisa i kašlja
  • Paradajz ublažava simptome astme
  • Prekomerno konzumiranje hamburgera povećava rizik od razvoja astme
  • Mnogo ljudi pati od intolerancije na hranu, zbog čega neke prehrambene proizvode njihov organizam jednostavno ne podnosi, a da oni toga često nisu ni svesni. Ta intolerancija može se izkazati  simptomima vezanim uz probavni sistem, a mogu se javiti i glavobolja, kožni osip i ekcem, kijavica i otežano disanje. U mnogim se slučajevima intolerancija na hranu meša s alergijom na hranu. Intolerancija je uzrokovana povišenim nivoom histamina u hrani, zbog čega konzumiranje određene hrane i pića može biti vrlo neugodno iskustvo.

    Nemam alergiju a ne podnosim neke namirnice

    Možda ste se i vi ponekad upitali radi li se o alergiji kada se nakon konzumacije crnog vina, nekog sira ili dimljene ribe osećate loše. Simptmi  su najčešće trenutni ili nastupaju unutar par sati, a mogu ići od crvenila kože, osipa, svraba, nosne kongestije, otežanog disanja, tahikardije, pada krvnog pritiska, preko stomačnih tegoba poput bolova i grčeva u stomaku, proliva. Ako bolujete od intolerancije na histamin, testovi na prisustvo alergije biti će negativni i alergija neće biti dijagnostkovana.  Međutim, ako se podvrgnete dijagnostici na sposobnost razgradnje histamina možda će nalaz biti pozitivan i tada vi soadate u grupi ljudi kojima nedostaje ili je premalo aktivan enzim koji se luči u stanicama crevne sluznice i služi za razgradnju histamina – nedostaje vam crevna diamin oksidaza. Takav nedostatak može biti prirođen ili stečen usled raznih stanja, posebno nakon infekcije probavnog trakta pojedinim patogenim bakterijama ili uopšte  usled prisustva neke bolesti creva. Tada se sloj crevnih resica ošteti, a time se smanji i broj stanica u crevnoj sluznici. Rezultat je manje lučenje enzima koji služe razgradnji pojedinih sastojaka hrane.

    Histamin

    Histamin je biogeni amin veoma važan za brojne fiziološke funkcije u organizmu.  Postoji i izvan organizma, u hrani koja duže dozreva ili se obrađuje (poput vina, piva, aromatičnih i ukusnih sireva, dimljene ribe, ukiseljenog povrća, salama, kobasica). Taj histamin iz hrane mora se razgraditi u tankom crevu i inaktivirati kako ne bi ušao u krv i tu provocirao simptome slične alergijskim. Ako u crevu nema dovoljno enzima koji razgrađuje histamin, mogu se ispoljiti simptomi slični alergiji, ali se zapravo radi o stanju koje opisujemo kao intolarancija na histamin.

    Hrana bogata histaminom

    Nivo histamina u hrani zavisi o procesu dozrevanja te stepenu svežine. Što se hrana duže čuva i pušta da dozreva, to će biti i obilniji sadržaj histamina u njoj te će stoga i poteškoće za onoga ko pati od intolerancije na hranu biti izraženije.

    Sveže meso ne sadrži ili sadrži vrlo malo histamina. No, kad se meso dalje prerađuje, procesi dozrevanja dovode do nakupljanja biogenih amina.

    Isto važi i za ribu. Sveža riba ne sadrži ili sadrži vrlo malo histamina, ali stajanjem na temperaturama iznad 4°C, dolazi do razgradnje aminokiseline histidin, kojom riba obiluje, u histamin. Takođe, dalja prerada, koja uključuje soljenje, dimljenje-sušenje, mariniranje i konzerviranje, može povećati količinu histamina.

     Najčešći izaizvači  tegoba:
    • Alkohol, posebno crno vino i šampanjac, takođe i belo vino i pivo.
    • Dimljena i konzervirana riba, riba koja nije sveža, kao i riblji umaci.
    • Tuna, skuša, srdela, inćun, haringa, som, losos.
    • Pizza
    • Dimljeno meso i mesne prerađevine kao što su salama, šunka, kobasice i slanina
    • Kiseli kupus
    • Određeno povrće: paradajz, španat, patlidžan, avokado, gljive te konzervirano povrće kao i gotove salate.
    • Određeno voće: jagode, banane, kivi, ananas, mango, crvene šljive, citrusi, kruške, maline, papaja
    • Vinsko sirće , balzamiko sirće
    • Umak od soje
    • Sir
    • Senf
    • Kečap
    • Semenke suncokreta
    • Čokolada/kakao
    • Kafa, crni čaj
    • Hleb i peciva sa kvascem
    • Kikiriki, indijski oraščići, orasi

    Osim hrane i pojedini lekovi mogu blokoirati enzim diamin oksidazu (DAO)

    • Analgetici – acetilsalicilat
    • Lokalni anestetici – prilokain
    • Antihipertenzivi – verapamil, alprenolol, dihidrazin
    • Antiaritmici – propafenon
    • Antibiotici – klavulonska kiselina, cefuroksim, izonijazid, klorokin
    • Mukolitici – acetilcistein
    • Bronhiolitici – aminofilin
    • Alkohol
    Neki od simptoma intolerancije na histamin

    Osobe koje pate od intolerancije na hranu mogu imati jedan ili više simptoma, a oni se mogu značajno razlikovati po težini i učestalosti:

    Curenje iz nosa, suzenje očijuKongestijaGlavobolja, iznenadni umor, vrtoglavica, iscrpljenost, zimicaGlavobolja
    VrtoglavicaPad krvnog tlakaTahikardija Aritmija
    HipotenzijaAstmaBronhokonstrikcija
    AstmaKožni osip, ekcemSvrbež
    Crvenilo
    OsipBlaži grčevi u trbuhu i spazmi, mučnina, nadutost (vjetrovi), proljev, Povremeni zatvor Spazam
    Proliv
    Povraćanje

     

    Takođe, može se javiti umor bez razloga, iscrpljenost, drhtavica, curenje iz nosa, suzenje očiju, nadutost i gasovi, povremeni zatvor.

    Razlika između intolerancije na hranu i alergije na hranu

    Važno je prepoznati razlike između intolerancije na hranu i alergije na hranu. Ne-alergijska intolerancija na hranu posredovana histaminom najvećim je delom posledica neadekvatne razgradnje histamina u crevima.

     

      Intolerancija na hranu odgovor je probavnog sistema na nemogućnost probave pojedinih sastojaka iz hrane i ne uključuje imunološki odgovor našeg tela. S druge strane, alergija na hranu posedica je neuobičajenog odgovora imunološkog sistema.

    Reakcija na histamin iz hrane nije alergija na hranu, premda simptomi mogu biti isti kao da se radi o alergiji.  Težina simptoma zavisi i od količine histamina koju smo uneli hranom u telo.

    VAŽNO: Alergijske reakcije mogu uzrokovati težu bolest, a u nekim slučajevima i smrt. Ako ste alergični na hranu, izuzetno je važno da o tome obavestite svog lekara kako biste otkrili koja hrana ili njeni sastojci prouzrokuju alergijsku reakciju.

     

    izvor www.daosin.com

    Slični tekstovi:

  • Alergija na hranu
  • Alergija na hladnoću
  • Alergija na gluten
  • Jos jedan novi preparat firme lifemedic. Ovoga puta na naše trzište donose sirup IMMUNO. Sirup za decu od 1-10 godina, koji svojim jedinstvenim sastavom omogucava jačanje imuniteta i borbu protiv različitih štetnih agenasa u našoj okolini. IMMUNO SIRUP, italijanskog proizvođača Pharmalife research je jedini sirup za decu sa cinkom i bakrom u kombinaciji sa prirodnim vitaminom C, i standardizovanim ekstraktima Astragalusa i Eleuteroa obezbeđuje jak imunitet  dece. 

    CINK

    Naučno je dokazano da CINK ima imunomodulatorno, antivirusno dejstvo (Herpes simplex, Polio, Coxsackie…) , antioksidativno dejstvo i da je neophodan za funkcionisanje imunološkog sistema.
    Takođe je dokazano da suplementacija cinkom smanjuje za 15% učestalost respiratornih infekcija
    Pacijenti oboleli od astme, alergijskog rinitisa, atopijskog dermatitisa dokazano je imaju nedostatak cinka u organizmu.
    Zbog toga može se reći Nedostatak Cinka=Slab imunitet.
    Nedostatak cinka u organizmu je česta pojava u današnje vreme jer po izveštaju Svetske Zdravstvene Organizacije koja je izvršila istraživanja deficit cinka u zemljištu je prisutan skoro u celom svetu a samim tim nema ga ni u hrani pa je cink potrebno unositi u organizam putem dijetetskih suplemenata koji ga sadrže

    Dejstvo cinka:

    *Stimuliše elemente celularnog i humoralnog imunološkog sistema
    *Povećava brojnost i efektivnost leukocitne i limfocitne loze
    *Reguliše T limfocite, NK ćelije
    *Antivirusno delovanje (Herpes I i II, Coxsackie, Polio, Enterovirusi)

    BAKAR
    *Esencijalni kofaktor za stvaranje energije i unos gvožđa

    GLUKANI ASTRAGALUSA i SIBIRSKI ŽENŠEN
    *Studije dokazuju da povećavaju aktivnost i broj limfocita, makrofaga, polimorfonukleara kao i interleukin zavisnih kiler ćelija.
    *Povećava produkciju interferona

    ŠIPURAK
    *Izvor prirodnog vitamina C sa bioflavonoidima-najbolja resorptivna forma. 

    VITAMIN E, B6
    *Antioksidativno i imunomodulatorno delovanje

    IMMUNO SIRUP SA CINKOM se preporučuje:

    *Za jačanje imuniteta
    *U toku virusnih i bakterijskih infekcija
    *Tokom epidemija gripa
    *Atopična stanja ( dermatitis, rinitis, astma )
    *Ekcemi
    *Herpes infekcije
    *Preventivno

    Zbog svog sastava i efikasnosti Immuno sirup se preporučuje deci kao dodatak ishrani za povećavanje otpornosti organizma. Proizvod je prijatnog ukusa, sa fruktoznim šećerom porekla koncentrovanog soka jabuke. Ne sadrži gluten i pogodan je za decu sa celiakijom.

    EFIKASNOST
    *Savremena složena formulacija
    *Resorptivne forme
    *Visokoprečišćeni ekstrakti

    BEZBEDNOST:
    Ne sadrži:
    *Alkohol
    *Veštačke arome
    *Veštačke zaslađivače
    *Gluten

    UPOTREBA: (pre obroka)
    *Deca od 1-3 godine 2 kafene kašičice dnevno (10 ml)
    *Deca od 3-10 godina 1×1 supenu  kašiku dnevno (15ml)
    *Deca starija od 10 godina i odrasli 2×1 supenu  kašiku dnevno (30ml)

    PREPORUKA:
    IMMUNO sirup koristiti 3 meseca bez pauze, 3 puta godišnje.

     


    Slični tekstovi:

  • Sa cinkom kroz veliki, prljavi grad
  • Sirupi za kašalj omamljuju decu
  • Dečiji beli kros
  • blogodak blog

    Blogodak?

    Blogodak je vaš pogled na domaću blogosferu. Prijavite se i napravite sopstvenu listu blogova koje pratite.

    O projektu

    Podrška

    MyCity.rs

    DevProTalk

    Duhovi iz Palmotićeve 37