Blogodak - srpski blogovi na jednom mestu

Dobro i loše kontrolisana astma

Međunarodne smernice za dijagnostikovanje i lečenje astme ukazuju na to da primarni cilj lečenja treba da bude optimalna kontrola bolesti. Ona se kreće od “dobro kontrolisane”, u kojoj je bolesnik bez pogoršanja i ograničenja (što se ili dešava spontano, kao kod sezonske astme, ili se postiže upotrebom lekova) do “ekstremno loše kontrolisane”, koja može ugrožavati život bolesnika. Optimalna kontrola bolesti podrazumeva minimalnu pojavu dnevnih i noćnih simptoma (kašalj, nedostatak vazduha, sviranje i teskobe u grudima), kao i potrebu za lekovima koji šire disajne puteve.

Poslednjih godina je zapažen veliki porast oboljevanja od bronhijalne astme, kako u razvijenim zemljama, tako i u našoj sredini. Prema proceni Svetske zdravstvene organizacije, preko 150 miliona ljudi na planeti (4 do 12% populacije) ima astmu, a ovaj broj stalno raste (što još uvek predstavlja jednu od najvećih misterija u medicini). Broj smrtnih slučajeva u svetu iznosi oko 180.000 godišnje. Bolest se javlja kod ljudi svih starosnih grupa, ali najčešće u detinjstvu. Ona predstavlja najčešću hroničnu bolest u dečjem uzrastu. Oko 20 do 25% dece do deset godina života ima tzv. dečju astmu. Sa druge strane, od 5 do 10% odraslog stanovništva boluje od ove bolesti, a svaki deseti zaposleni bolesnik sa astmom ima profesionalnu astmu.

Širom sveta će zdravstveni radnici, udruženja lekara i pacijenata, zakonodavna tela i cela javnost rasvetliti potrebu da svaka osoba sa astmom ima pravovremenu dijagnozu, dobije odgovarajuću terapiju, nauči da leči svoju bolest zajedno sa svojim lekarom, kao i da smanji izloženost spoljašnjim faktorima koji dovode do pogoršanja astme. Organizuju se prigodna predavanja na javnim mestima (škole, pozorišta) i elektronskim medijima (televizija, radio). Na taj način svako može da stekne osnovna znanja o bolesti koja je sve više među nama i da shvati da čak i bolesnici sa astmom mogu imati savršeno normalan život i da se bave sportom ukoliko su pažljivo praćeni od strane lekara i izbegavaju faktore koji prouzrokuju pogoršanja simptoma.

 

Pokazatelji kontrole astme

U poslednje vreme se sve veća pažnja poklanja ishodima medicinskih intervencija, koji predstavljaju pokazatelje uspešnosti kontrole bolesti. Ovo je pogotovo važno u hroničnim bolestima sa dugotrajnim tokom, kao što je bronhijalna astma, gde je neophodno redovno pratiti bolesnika. Ustvari, postavlja se pitanje šta je to dobra kontrola astme, odnosno koji su to pokazatelji koji na pravi način odražavaju uspeh terapije? Pored toga, važno je da pokazatelji kontrole bolesti budu validni, pouzdani i osetljivi na promenu tokom vremena.

U novembru 2006. godine je objavljena nova verzija međunarodnih smernica Globalne inicijative za astmu (GINA), u kojima se terapijski pristup astme više bazira na kontroli nego na težini same bolesti (kao što je to bilo ranije).

Pokazatelji kontrole astme mogu da budu objektivni i subjektivni parametri.

Objektivni parametri obuhvataju najčešće konvencionalne pokazatelje ishoda medicinskih intervencija u astmi, koji se rutinski dugo godina primenjuju, kako u kliničkim ispitivanjima, tako i u kliničkoj praksi. To su prvenstveno parametri plućne funkcije (spirometrijski testovi, vrednosti i dnevne varijacije vrednosti vršnog ekspirijumskog protoka – PEF-a izmerene pikfloumetrom), fizikalni nalaz na plućima, terapijski zahtevi (dnevna potreba za kratkodelujućim b2-agonistima ili količina lekova koja je neophodna za održavanje kontrole bolesti), reaktivnost disajnih puteva, različiti markeri inflamacije (iz sputuma, bronhijalnog lavata, urina, krvi ili izdahnutog vazduha) i broj hospitalizacija (najčešće tokom prethodne godine).

Sa druge strane, u subjektivne pokazatelje kontrole astme spadaju simptomi (registrovani najčešće u dnevniku simptoma) i kvalitet života bolesnika.

Važno je istaći da treba pratiti istovremeno, kako objektivne, tako i subjektivne parametre kontrole astme, s obzirom na to da predstavljaju različite aspekte ispoljavanja oboljenja i da je pokazano da nisu uvek u dobroj korelaciji. Tako se, na primer, respiracioni simptomi mogu znatno popraviti uprkos prisutnoj bronhijalnoj hiperreaktivnosti (BHR) i evidentnoj bronhijalnoj opstrukciji, što znači da asimptomatsko stanje ne ukazuje na normalizaciju BHR i bronhijalne opstrukcije. Takođe je u brojnim kliničkim ispitivanjima pokazano odsustvo značajne povezanosti između kvaliteta života i plućne funkcije bolesnika sa astmom.

Bronhijalna astma je hronična respiratorna bolest koja se histološki karakteriše inflamacijom disajnih puteva i mukusnom hipersekrecijom, a klinički, reverzibilnom opstrukcijom protoku vazduha u disajnim putevima i specifičnim simptomima koje saopštava pacijent. Prisustvo pobrojanih karakteristika astme i stepen njihove izraženosti koristi se za procenu kontrole bolesti.

Međunarodne smernice za lečenje astme ukazuju na to da primarni cilj lečenja treba da bude optimalna kontrola bolesti, koja podrazumeva minimalnu pojavu dnevnih i noćnih simptoma i bronhokonstrikcije, kao i potrebu za kratkodelujućim b2-agonistima. Na taj način se smanjuje rizik za egzacerbacije bolesti koje mogu ugrožavati život, kao i dugotrajni morbiditet. Dobra kontrola astme podrazumeva ispunjenje sledećih uslova:

-         minimalni hronični simptomi, uključujući i noćne,

-         minimalne (retke) egzacerbacije,

-         minimalna upotreba b2-agonista ²po potrebi² (najbolje bez),

-         bez ograničenja fizičke aktivnosti, uključujući vežbanje,

-         cirkadijalne varijacije PEF-a manje od 20%,

-         (skoro) normalan PEF,

-         minimalni neželjeni efekti lekova (ili bez).

Smatra se da se kontrola astme tiče adekvatnog lečenja, dok se težina astme odnosi na postojeći tok bolesti. Zato je pogrešno tvrditi da je dobro kontrolisana astma sinonim za blagu, a loše kontrolisana astma sinonim za tešku astmu. Poznati stručnjak iz ove oblasti (Elizabet Juniper) definiše kontrolu astme kao puni opseg kliničkog ispoljavanja koje oboleli od astme mogu da dožive kao posledicu svoje bolesti. Opseg se kreće od “dobro kontrolisane”, u kojoj je bolesnik bez pogoršanja i ograničenja (što se ili dešava spontano, kao kod sezonske astme, ili se postiže upotrebom lekova) do “ekstremno loše kontrolisane”, koja može ugrožavati život bolesnika.

U kliničkim ispitivanjima se dobra kontrola astme često definiše kao “nedelje (ili dani) kada je astma dobro regulisana”. Slično tome, O’Byrne i saradnici su u nedavno objavljenoj studiji koristili “broj dana sa slabo kontrolisanom astmom” kao primarni parametar za procenu dejstva ispitivanih lekova. Dane sa slabo kontrolisanom astmom su definisali kao dane sa jutarnjim vrednostima PEF-a ³ 20% ispod početnih vrednosti, ili kada je upotreba b2-agonista 2 ili više udaha u odnosu na početni broj, ili sa noćnim buđenjima zbog astme.

Utvrđeno je da postoje faktori koji utiču na nedovoljnu kontrolu astme. To su slabiji testovi plućne funkcije, teži stepen bronhijalne hiperreaktivnosti i atopijska konstitucija. Sa druge strane, ranija primena antiastmatičnih lekova (posebno inhalacionih kortikosteroida), bilo u detinjstvu ili u adultnom dobu, predstavlja povoljan prognostički faktor u pogledu kontrole bolesti.

Bolesnik se danas smatra aktivnim subjektom u procesu lečenja, od čijeg zapažanja zavise terapijske odluke. Redovna kontrola bolesnika je, prema današnjim stavovima, sastavni deo programa lečenja astme. Lekar kontroliše i prati planove lečenja, efekte primenjenih lekova, nivo kontrole simptoma bolesti i teškoće u vezi sa prihvatanjem predloženog lečenja. Neophodno je proveravati tehniku inhalacije doziranog aerosola, pravilnu upotrebu pikfloumetra, analizirati listu registrovanih vrednosti PEF-a merenih više puta u toku dana i dnevnik o simptomima bolesti.

Značajni pokazatelji nedovoljne kontrole astme su pojava noćnih simptoma, česti hitni lekarski pregledi i velika potreba za kratkodelujućim b2-agonistima. Postoji više razloga zbog kojih se, na bilo kom stepenu lečenja astme, ne postiže optimalna kontrola bolesti. Oni obuhvataju medicinske, socijalne i psihološke karakteristike bolesnika. Zato što su nedovoljno edukovani, bolesnici ponekad ne prihvataju terapijski režim (loša komplijansa), što je posebno često kod primene inhalacionih oblika lekova. Zato ih treba upoznati sa značajem inhalacione terapije i često proveravati pravilnu tehniku njene primene. Kod nekih bolesnika istovremeno postoji neka pridružena bolest, koja sa svoje strane doprinosi njihovom lošem opštem stanju i pogoršanju njihovog kvaliteta života. Ukoliko je astma slabo regulisana, potrebno je promeniti terapiju, tj. privremeno povećati antiinflamacijsku terapiju inhalacionih kortikosteroida. Ukoliko dođe do pogoršanja astme, koje se karakteriše postepenim smanjenjem PEF (za oko 20%), nereagovanjem na inhalacione bronhodilatatore, slabim podnošenjem napora i pojavom čestih noćnih simptoma, treba kratkotrajno uvesti u terapiju i sistemske kortikosteroide.

 

Upitnik za kontrolu astme

Danas postoji standardizovan “Upitnik za kontrolu astme“(The Asthma Control Questionnaire – ACQ), koji poseduje dobre merne karakteristike – validnost, pouzdanost i senzitivnost. Kratak je, lako se popunjava i pomoću svog skora dobro odražava kontrolu astme. Skala odgovora upitnika ima sedam gradacijski poređanih opcija, od 0 (dobro kontrolisana) do 6 (ekstremno loše kontrolisana astma). Period na koji se odnose pitanja upitnika iznosi prethodnih 7 dana od dana ispitivanja. Iskustva sa njegovom primenom ukazuju na to da on na pravi način odražava u kojoj meri je astma zaista regulisana. Razlog za to je što ovaj upitnik obuhvata kombinaciju objektivnih i subjektivnih parametara koji se ispituju u astmi. Postoji i validirana srpska verzija ovog upitnika sa potvrđenim dobrim evaluativnim i procenjivim karakteristikama, koja se sa pouzdanošću može koristiti za merenje kontrole astme i u našoj sredini.

 Nivo kontrole astme kao važnija mera od stepena težne bolseti

Iako mere težine i nivoa kontrole astme korelišu između sebe, oba ova koncepta su važna i koncepcijski različita. Na primer, iako pacijenti sa blagom astmom imaju bolest koju je, po definiciji, relativno lako kontrolisati (npr. upotrebom β2-agonista “po potrebi”), oni će povremeno imati akutne egzacerbacije za vreme kojih nivo kontrole njihove bolesti može biti veoma slab. Slično tome, osobama sa umerenom i teškom astmom potrebna je intenzivnija farmakoterapija da bi kontrolisali svoje simptome, ali i pored toga uz odgovarajuću terapiju i dobru komplijansu, ti bolesnici mogu imati dobru kontrolu simptoma. Sa stanovišta lekara u praksi, nivo kontrole može da predstavlja važniju meru, zato što je cilj terapije da se kontrolišu simptomi i minimizira uticaj oboljenja na funkcionisanje bolesnika (tj. da se postigne dobar nivo kontrole). Iz perspektive lečenja oboljenja posmatrano na nivou populacije, kontrola astme može, takođe, služiti kao dobar pokazatelj adekvatnosti zdravstvene nege koja se pruža populaciji, kao i indikator onih bolesnika koji mogu imati koristi od agresivnijeg lečenja.

Svi pobrojani uslovi za dobru kontrolu astme su isti za sve stepene težine oboljenja. Kontrola astme se postiže standardizovanim terapijskim pristupomom sa edukacijom pacijenta, kontrolom faktora iz spoljašnje sredine, kao i adekvatnom antiinflamatornom terapijom, uz davanje lekova za brzo otklanjanje tegoba – obično inhalacionih ß2-agonista. Potreba za inhalacionim ß2-agonistima ne treba da bude česta i predstavlja važnu semi-objektivnu karakteristiku koja ukazuje na nedostatak kontrole astme.

Da li je dobro kontrolisana astma blaga a loše kontrolisana teška astma?

Kontrola astme (ili njena nedovoljna kontrola) se često nepravilno koristi za definisanje težine bolesti. Lekari često percipiraju dobro kontrolisanu astmu kao sinonim za blagu, a loše kontrolisanu, za tešku astmu. Međutim, većina pacijenata sa teškom astmom može imati dobro kontrolisanu bolest i tako imati sve simptomatske i fiziološke kriterijume za definiciju “blage astme”, izuzev za terapijske zahteve za antiinflamacijskom terapijom. Sa druge strane, mnogi bolesnici sa loše kontrolisanom astmom koji imaju umereno do teško pogoršanje bolesti, mogu veoma dobro reagovati na lečenje malim dozama inhalacionih kortikosteroida i stoga, sveukupno gledano, mogu imati težinu astme koja odgovara blagom stepenu.

  Ne potcenjujte težinu astme!

Kao posledica sve češćeg potcenjivanja težine astme od strane pacijenata, roditelja dece obolele od astme i samih lekara, a istovremeno i njihovo precenjivanje kontrole bolesti, dolazi do pojave njenog nedovoljnog lečenja i smanjene komplijanse bolesnika, što može da ima dalekosežne negativne posledice.

 

 

Lečenje astme

Astma kao hronična bolest u čijoj je osnovi upalni proces, danas se leči prema Globalnoj inicijativi za lečenje astme (GINA). Gina prepisuje tačne smernice za procenu težine astme i stepensat pristup lečenju.

Kliničke odrednice pre lečenja

Lekovi potrebni za kontrolu astme

4. STEPEN
Teška trajna

Trajni simptomi
Česta pogoršanja
Česti noćni simptomi astme
Ograničena fizička aktivnost zbog simptoma astmePEF ili FEV1
- >60% očekivanog
- varijabilnost >30%.Više osnovnih lekova dnevno: visoke doze inhalacionih kortikosteroida, bronhodilatatori dugog delovanja i oralni kortikosteroidi dugotrajno.

3. STEPEN
Umerena trajna

Dnevni simptomi
Pogoršanja ometaju aktivnosti i spavanje
Noćni simptomi astme > 1 x nedeljno
Svakodnevno udisanje beta2-agonista kratkog delovanjaPEF ill FEV1
- >60% – < 80% očekivanog
- varijabilnost >30%.Svakodnevno osnovni lekovi: inhalacioni kortikosteroidi i bronhodilatatori dugog delovanja (posebno za noćne simptome).

2. STEPEN
Blaga trajna

Simptomi > 1 x nedeljno, ali < 1 x dnevno
Pogoršanja mogu ometati aktivnost i spavanje
Noćni simptomi astme > 2 x mesečnoPEF ill FEV1
-  80% očekivanog
- varijabilnost 20-30%.Osnovi lek dnevno: po potrebi protivupalnim lekovima dodati bronhodilatator dugog delovanja (posebno za noćne simptome)

1. STEPEN
Povremena

Povremeni simptomi < 1 x NEDELJNO
Kratkotrajna pogoršanja (od nekoliko sati do nekoliko dana)
Noćni simptomi astme < 2 x mesečno
Bez simptoma i normalna funkcija pluća između pogoršanjaPEF ili FEV1
- ³ 80% očekivanog
- varijabilnost <20%.Povremeno uzimanje simptomatskih lekova, po potrebi: inhalaciONI beta2-agonisti kratkog delovanjaIntenzitet lečenja zavisi od težine pogoršanja: mogu biti potrebni i oralni kortikosteroidi

 

KONTROLA ASTME

Upala u disajnim putevima prisutna je u svim stepenima težine astme. U kontroli astme bitno je izbegavanje pokretača i izbor odgovarajućih lekova za prevenciju simptoma bolesti. Kontrola astme takođe zahteva izbor lekova za brzi prestanak simptoma i prekid astmatskih napada. Napad astme može biti događaj koji će bolesnika naterati na traženje medicinske pomoći i početak kontrolisanja bolesti.

Bitna je dugotrajna saradnja između lekara i bolesnika. U kontroli astme važna je edukacija bolesnika o samokontroli kako bi znali šta učiniti svakodnevno, a šta u astmatičnom napadu. Kontrola astme podrazumeva i stalno praćenje bolesnikovog stanja da bi se lečenje astme i plan lečenja mogli primereno preinačiti.

ODABRATI LEKOVE
U kontroli astme pomažu dva tipa lekova:

• Simptomatski lekovi koji brzo dovode do prestanka simptoma ili napada i
• Osnovni lekovi za dugotrajnu primenu kojima se prevenira pojava simptoma i napada astme ili trajno održava astma pod kontrolom.

Bolesnici i roditelji dece obolele od astme moraju razumeti da osnovni lekovi za dugotrajnu primenu imaju ograničen učinak u astmatskom napadu. Isto tako moraju znati da simptomatski lekovi ne dovode do dugotrajne kontrole astme jer ne deluju na upalu u disajnim putevima. Osnovni  lekovi su efikasni u dnevnoj primeni tokom dužeg vremena, dok simptomatski lekovi nisu.

U lečenju astme preporučuju se inhalacioni lekovi s obzirom da imaju bolji terapijski učinak u poređenju sa lekovima u tabletama ili sirupu. Visoke koncentracije udahnutog leka mogu se dovesti direktno u disajne puteve gde postižu snažan terapijski učinak uz malo sistemskih nuspojava.

Ovaj sajt smo posvetili razbijanju zabluda o astmi, sa željom da vam dokažemo da imati astmu nije hendikep, da se uz dobru saradnju sa lekarom, edukaciju o svojoj bolesati, te redovnom preventivnom terapijom, kvalitetnom ishranom i fizički aktivnim životom astma drži pod savršenom kontrolom.

Veoma je bitno da se dobro edukujete kako bi sami prepoznali sve simptome koji mogu da dovedu do mogućeg pogoršanja te da možete držati svoju bolest pod kontrolom.

Kao najčešći uzrok pogoršanja simptoma astme i gubitak kontrole pulmolozi iz celog sveta navode nepoštovanje propisane terapije i saveta lekara!

Danas dobro znamo sve o astmi, za one koji su prvi put na sajtu savetujem da odvoje vreme i pažljivo pročitaju sve naše tekstove koji su radi lakšeg snalaženja podeljeni po kategorijama.

Kako se astma  tretirala nekada

Ovo je jedan stari tekst o astmi i narodnom lečenju astme. Tekst vam prenosim samo kao zanimljivost, a ne kao savete za narodno lečnje.

Astma je bolest koju karakteriše teško disanje sa gušenjem. Za razliku od sipnje, koja znači stalno otežano disanje, astma znači iznenadno, momentalno pogoršanje disanja, težak zaptiv i stezanje u grudima. Napad ovog teškog disanja biva najčešće noću, ali se dešava i danju, ako je vreme mutno, mokro, vetrovito, ili ako neki poseban uzrok izazove ovo stanje kod bolesnika.

Za vreme napada astme bolesnik se guši, ulazak vazduha je otežan, izdisanje iz pluća ide sporo i bolesnik traži vazduha na sve strane. Usne su mu modre, na licu mu se ogleda bol, probija ga znoj i oseća strašnu težinu u grudima. Ako ga guši sluz, on to izbacuje u vidu pene, a kad prestane kriza onda izbacuje lepljiv šlajm sa belim koncima, nalik na tanko testo. Ovakvi se napadi ponavljaju kroz kraće ili duže vreme.

 

Uzroci astme su višestruki. Najčešće, to je postojeći hronični bronhit, srčana slabost, nervoza, podagra (giht), bolesti jetre i tome slično. Postoje i slučajni uzroci astme, kao što su: izvestan miris, prašina, određena jela (jaja ili krompir), dlake od konja ili perine i tome slično. Pojave astme su češće kod muškaraca nego kod žena.

 

Normalno je postaviti pitanje kako se astma može lečiti. Ako dođe do napada, onda od domaćih sredstava treba primeniti sledeće: širom otvoriti prozore i davati jaku kafu bolesniku svakih četvrt sata dok traje napad. Noge držati u toploj vodi ili umotati oblogama od slačice.

Najbolje je pozvati lekara, koji će podesnim injekcijama prekratiti nastup i lekovima učiniti da nastup bude ređi, ili da sasvim prestane.

U medicini i farmaciji do sada je poznato dosta dobrih hemijskih i sintetskih lekova, koji sigurno pomažu kod nastupa astme. Međutim, poznato je u narodnoj, a i u službenoj medicini, da postoji veći broj i lekova biljnog porekla za one bolesnike, čija je astma u vezi sa obolelim plućima.

Astma se javlja kao bronhijalna (plućna) i kardijalna (srčana).

Alergična deca često oboljevaju od tzv. dečje astme.

 

Treba pomenuti ono lekovito bilje koje pomaže u slučajevima bronhijalne astme, a ova se terapija smatra dopunskom. Najčešće se ne znaju uzroci nastajanja astme. Neke su osobe, između ostalog, preosetljive i na cvetni prah (polen), na izvesne lekove, na seno, i druge stvari. Na osnovu ovog, a u vezi svega što je već navedeno u pogledu osetljivosti bolesnika od astme, ne može se tačno utvrditi koji su pravi razlozi astme kod pojedinaca.

 

Bolesnici od bronhijalne astme mogu uzeti razne lekove biljnog porekla koji sadrže list velebilja, tatule, bunike, ili kalijumjodida i kalijumnitrata. Međutim, pošto ove tri navedene biljke imaju veoma jako fiziološko dejstvo, bolesnicima se ni pod kojim uslovima ne preporučuje da sami od njih spravljaju lekove i da ih na svoju ruku koriste. Navedeni lekovi smeju se upotrebljavati samo pod kontrolom lekara, jer nepažnjom i neznanjem mogu izazvati teška trovanja, pa i smrt.

Postoji velik broj lekovitih biljaka koje ulaze u sastav čajeva protiv bronhijalne astme. Kao najraširenija receptura smatra se mešavina čaja lista podbela, cveta divizme, nadzemnog dela izopa, cveta lavandule i tome slično.

 

1. List od podbela se upotrebljava kao čaj u dozi 10 grama lišća na 200 grama ključale vode. Naročito je dobar posle nazeba, da bi pomogao lakše izbacivanje šlajma. Suvo lišće podbela može i da se puši kao duvan kod jakog kašlja i napada gušenja.

2. Cvet divizme se upotrebljava kao čaj, i to uzimajući 10 grama cveta na litar ključale vode. Od ovog čaja treba piti po jednu šolju nekoliko puta dnevno.

3.Hizop je trava koja se daje u dozi 4 grama na solju ključale vode. Dnevno se može uzimati dve do tri šolje.

4. Lavanda: Da bi se ublažilo i suzbilo golicanje i nadražaj na kašalj, usled stezanja u bronhijama i prsima, kao i gušenja, korisno je upotrebiti čaj od cveta lavande. Obično se uzima 10 grama cveta na 200 grama ključale vode, po 4 šolje dnevno. Ova biljka se može upotrebiti i za inhaliranje (udisanje) i pritom je potrebno dodati u mešavinu od 200 grama ključale vode i 5 do 10 grama špiritusa. U ovom slučaju lavandula ima i dezinfikujuće delovanje i utiče na promenu sastava bronhijalnog lučenja i ispljuvaka

5. Tatula. Poznato je da farmaceutska industrija izrađuje danas i anti-asmatične cigarete u kojima je glavni sastojak lišće od tatule. Ono, smešano sa duvanom u luli, ili u obliku cigarete, puši se za vreme krize. Doza lišća ne sme biti veća od 1,5 gram. U iste svrhe može se upotrebiti i filter papir, koji se nakvasi u 50 grama čaja od tatule, a kome je bilo dodato 5 grama šalitre. Ta se hartija najpre osuši, a zatim dalje nakvasi jakom tinkturom od omana. U toj tinkturi treba da ima i ulja od lavande, i to u podjednakim srazmerama.

 

Iz naučne literature je poznato da se bolesnici od astme dobro privikavaju pušenju duvana u kome, na 100 grama duvana, ima pola grama praška od tatulinog lišća. Oni time zadovoljavaju svoje navike u duvanu, a istovremeno umiruju, ili predupreduju napade gušenja izazvane astmom.

Tatula pomešana sa beladonom ili salitrom, može biti postavljena u neki sud, ili na činiju u blizini bolesnika. Ova smeša praška pravi se od podjednakih delova tatule, beladone, bunike i salitre. Međutim, ovaj recept nije preporučljiv, pošto je dim koji se razvija prilikom sagorevanja smeše malo opor i uspavljuje bolesnika. Lako se stiče i navika, a i toksičnost ovom primenom nije beznačajna. Iz ovog izlazi da inhaliranje bolesnika navedenom smešom ne bi smelo mnogo da se koristi.

6. Lobelija. Kao jedna od najlekovitijih biljaka, koja je priznata u terapiji lečenja astme, je lobelija i tinktura od njenog lišća. Ova biljka raste u južnoj Africi, severnoj Americi, a učinjeni su pokušaji njenog gajenja i u Evropi, gde je prilično uspela.

Ukoliko je u pitanju prava astma a ne katar pluća, srčana slabost ili kakva druga vrsta plućne bolesti, smatra se da je to rezultat nepravilne ishrane i nenormalnog stanja organizma. Usled povećanja mokraćne kiseline, oksalata, nedovoljne funkcije jetre i lučenja žuči, povećanja količine sumpora u krvnim zrncima, bolesnicima od astme treba obavezno preporučiti dijetu, koja, uglavnom, bazira na voću i povrću, čajevima za bolje mokrenje, za poboljšanje funkcija jetre i bolje lučenje žuči. Potrebno je što više šetati, raditi gimnastiku i baviti se fizičkim radom. Od jela treba uzimati: mleko, belanec od jajeta, sir, krompir, šećer, rezance, makarone, suve kolače, hleb, naravno sve ovo u umerenoj količini. Treba, takode, koristiti zeleno povrće i salate. Meso vrlo malo uzimati i to sveže, dobro pečeno, jedanput dnevno, po mogućstvu, za ručak i bez mnogo soli.

Ne piti alkoholna pića, ne pušiti, ne nervirati se, ne trpeti rđavu stolicu, ne živeti i raditi u prostorijama koje su vlažne, neprovetrene i tome slično. Ne treba u većoj meri uzimati za jelo pasulj, bob, sočivo, biftek, pihtije, žumance od jaja, mozak, spanać, jako staro vino, kafu, čaj, kakao, čokoladu, pivo, iznutrice, razne jake začine i mezeluke.

Preporučuje se upotreba grožđa, limuna i voća. Ovo treba koristiti bar dva puta nedeljno za ceo dan.

Bilo bi dobro ako bolesnici po jedan dan ne jedu ništa.

Jedna od upotrebljavanih proskripcija (recepata) za mešavinu čaja protiv bronhijalne astme, koja je dobila i svoju kliničku potvrdu sastoji se od sledećih droga:

- list belog sleza 15%.

- koren belog sleza 5%,

- koren omana 5%,

- list podbela 40%,

- izop herba 10%,

- list crnog sleza 10%,

- majčina dušica herba 15%.

Način upotrebe čajeva i čajnih mešavina protiv bronhijalne astme: supenu kašiku čaja preliti sa 200 g ključale vode, poklopiti i ostaviti da stoji jedan sat, procediti i zasladiti medom. Piti tri puta dnevno posle jela po 200 g. Deci davati prema uzrastu.

 

Zaključak

Danas o astmi znamo mnogo više nego što se nekada znalo i način lečenja je propisan GINA smernicama.   Biljni čajevi mogu pomoći u olakšanju simptoma, inhalacije takođe, ali treba biti oprezan i za sve što niste sigurni konsultovati se sa lekarom. Nikada nemojte pokuašti da se lečite na svoju ruku! Ako niste zadovoljni sa vašim lekarom potražite drugog.

 

Haloterapija je metoda lečenja koja koristi lekovita svojstva soli, najčistijeg prirodnog minerala. Izuzetni efekti postižu se u tretiranju disajnih i dermatoloških problema. „Upoznajte” slane sobe. Magazin LISA

Blagotvorni efekti soli na zdravlje poznati su od davnina. U 14. veku ljudi su počeli da kopaju i vade so za sopstvene potrebe i trgovinu, a 1843. poljski lekar Feliks Bočokovski obelodanio je da radnici u rudnicima soli ne obolevaju od plućnih bolesti, jer vazduh u slanim rudnicima, zasićen suvim česticama soli, lekovito utiče na respiratorne tegobe. Tako su pacijenti sa obolelim plućima lečeni u rudniku soli u Vielizku.

Za vreme rata u tim rudnicima bili su zbegovi a boravak u tom prostoru povoljno je uticao na njihovo zdravlje. Od 1958. ovaj rudnik najčešće se koristio za lečenje dece i odraslih od astme, oboljenja gornjeg i donjeg disajnog trakta i alergijskih oboljenja, boravkom od 20 do 40 minuta dnevno u tom prostoru. Dobro je poznato da je za ta oboljenja, kao i za tegobe sa kožom, koristan boravak na moru, ali ne mogu svi da priušte česte odlaske na primorje.

- Slani vazduh smanjuje alergijske simptome. Tretman u sobama od soli može biti od pomoći ljudima koji imaju hronične probleme disajnih puteva, astmu, kijavicu, zapaljenja nazofarinksa, sinusa, bronhitisa, alergija. Slana soba „imitira” prirodni rudnik soli ili morskih oblasti gde je vazduh bogat mikročesticama soli – objašnjava doktorka Dušanka Mandić, specijalista medicine rada, napominjući da Slovenci i Hrvati uveliko koriste ovaj vid terapije, a u Srbji ona tek počinje da se primenjuje. Danas se slane pećine ili slane sobe koje ih imitiraju koriste za poboljšanje opšteg psihofizičkog stanja u slanim rudnicima u Australiji, Poljskoj, Slovačkoj, Rumuniji, Azerbejdžanu, Ukrajini…

More koje okrepljuje

So je vitalna supstanca za preživljavanje svih živih bića, posebno ljudi, jer reguliše sadržaj tečnosti u telu. Voda mora da dospe do ćelije da bi očistila i povukla toksični otpad nastao svim metaboličkim procesima. So veže deo vode da ostane van ćelije i balansira količinu tečnosti. Od te ravnoteže vode u ćeliji i van nje zavisi dobro zdravlje, a uspostavlja ga nerafinisana so. U prostorije koje imitira pećine rudnika soli, jer imaju sve zidove sa debelim nanosom čiste rude soli, dozirano se ubacuju mikro čestice koje žive samo 40 sekundi. Jedna terapija od 40 minuta u takvim specijalnim uslovma zameni tri dana na moru.

Joni u špiljama i prašumama

Termin haloterapija dolazi od grčke reči „halos”, što znači energija soli. – Reč je o snazi dejstva regenerisanih negativnih jona koje nose mikročestice soli. Takvi joni prisutni su više od 50 odsto na morskoj obali, u pećinama, u prašumama. Kod nas ih u prirodnom okruženju najviše ima u vazduhu na planini Tari. U Beogradu stalno ima preko 50 odsto pozitivnih jona, a to je veliki procenat aero zagađenja. U gradovima gde je izrazito zagađenje ima daleko više astme nego u selima i mestima gde je više negativnih jona, gde se oni regenerišu – ističe doktorka Mandić, dodajući da se u prirodi regenirušu joni u blizini vodoskoka i vodopada. Terapija u slanim sobama blagotvorna je kod upornih zapalenja sinusa, bronhitisa, bronhijalne astme, deluje na iskašljavanje i odlepljivanje sluzi iz pluća, utiču na obnavljanje sluzokože disajnih organa. Ova terapija je efikasna za poboljšanje opšteg fizičkog zdravlja, ali i za olakšanje mentalnih tegoba poput stresa, napetosti, umora, iscrpljenost… Haloterapija ne zamenjuje lekove, nego je dopuna farmakološkoj terapiji.

Lekovite slane sobe

Širok je spektar bolesti koje leči haloterapija ili im ublažava tegobe. Ova terpija je jednostavna, neinvazivna, jeftina i veoma efikasna. Sedenjem u slanoj sobi u koju se ubacuju najfinije slane mikročestice leči se i prevenira prehlada, ublažavaju srčane, vaskularne smetnje, bronhitis, astma, alergije, hipotireoidizam, gastritis, zapaljenje debelog creva, usporena cirkulacija, pospešuje oporavak posle srčanog udara, hronično zapalenje sinusa, uva, grla…U dermatologiji terapija u slanoj sobi leči akne, alergije, psorijazu, dermatitis, pomaže u prevenciji gojaznosti i ublažava  reumatske bolove.

Veliki broj minerala u vazduhu slane sobe jača i obnavlja strukturu kože. U soli su antialergeni koji čiste kožu, detoksikuju je i usporavaju proces starenja, a veoma su efikasni u lečenju celulita.

Mikroklima u slanim sobama, u kombinaciji sa terapijom zvukom (šum mora, talasi), ima blagotvorni efekat i stimuliše centralni nervni sistem – poboljšava san i opušta um i telo posle stresnog dana – ističe doktorka Mandić. Preporučuje se rekreativcima i sportistima, kod napornih treninga, mobiliše sve rezerve u organizmu i sanira umor i nepovoljne efekate nakon takmičenja. Veoma je korisna i profesionalnim pevačima pred nastup, kao i osobama oslabljenog imunološkog sistema. S obzirom na to da ova terapija nema štetnih dejstava po organizam i da je veoma efikasna, sve više ljudi potražiće njenu “slanu” pomoć.

Bez soli nema seksa, važna je za regulisanje prirodnog sna…

• So najefikasnije stabilizuje otkucaje srca. Izuzetno je značajna za regulisanje krvnog pritiska zajedno sa vodom.
• Bitna je za izbacivanje viška kiseline iz ćelije tela, posebno iz mozga.
• Životno važna za regulisanje nivoa šećera u krvi, nužna kod dijabetesa.
• Neophodna je za nervne ćelije i njihovu komunikaciju i obradu informacija, rad ćelija – od začeća do smrti.
• Izuzetno je bitna za čišćenje pluća od sekreta, posebno kod astme i cistične fibroze, kao i za čišćenje zapaljenja sinusa.
• So je jak prirodni antihistaminik – antialergijski lek.
• Pouzdano se zna da so ima suštinsku ulogu u prevenciji grčeva mišića.
• Nezamenljiva je njena uloga za održavanje čvrstoće strukture kostiju. Osteoporoza je pretežno rezultat nedostatka vode i soli u organizmu.
• Za regulisanje prirodnog sna nužna je so. Ona je prirodni hipnotik.
• Bez soli nema ni seksa! Vitalna je za održavanje seksualnosti i libida.
• Važna je i uloga soli u prevenciji varikoznih vena i širenja kapilara po nogama.

Ženama se preporučuje da svakoga dana uzimaju deset do dvanaest suvih šljiva, koje će pomoći da se spreči gubitak koštanog tkiva.

Zbog svoje vrednosti suvo voće treba redovno konzumirati, a naročito zimi. Pogotovo suve šljive, grožđice, suve smokve, kajsije, urme i brusnice. Za suvo voće nutricionisti tvrde da je prepuno svih hranljivih sastojaka.

U njemu, osim vode i masti, u izobilju ima i belančevina, vlakana, vitamina, minerala, šećera (dobrih), što suvo voće čine prvoklasnom namirnicom sa kojom je uputno da se otpočne dan. A vitamini su neophodni za održavanje dobrog imuniteta, među kojima poseban značaj ima antioksidansni koktel od vitamina C, E i beta karotena.

Prednost suvog voća je i u tome što njegova energija veoma brzo stiže u krvotok, zbog čega se naročito preporučuje sportistima posle treninga. Zbog svoje hiperkaloričnosti, međutim, suvo voće se jedino ne preporučuje osobama koje žele da smršaju. Nutricionisti insistiraju da se jede za doručak ili kao zakuska, radi pomoći varenju. Ali zato, nikako posle glavnog obroka kada je varenje usporeno, jer donosi previše kalorija.

Međutim, ako se zanemari obilje kalorija, za suvo voće se može reći da predstavlja pravu riznicu svega što čoveku treba i to u mnogo većim količinama nego kada je ono u svežem stanju, a organizmu obezbeđuje dodatnu energiju.

Suve kajsije pre sporta

Profesionalni sportisti i svi drugi koji se bave fizičkim aktivnostima trebalo bi redovno da uzimaju suve kajsije. One sadrže ogromne količine kalijuma koji je važan za normalan rad mišića. Zanimljivo je da samo pet suvih kajsija zadovoljava petinu potreba za ovim mineralom i značajan deo potreba organizma za gvožđem.

Uputno je da se kajsije uzmu neposredno pred početak sportskih aktivnosti, i to najbolje u kombinaciji sa pomorandžom i kivijem. Vitamin C, koje ovo voće sadrži, olakšava apsorpciju gvožđa, što je posebno važno za anemične osobe.

Suvo voće za doručak

Nutricionisti preporučuju konzumiranje suvog voća za doručak, jer pomaže boljem varenju. A ako ne za doručak, onda makar kao užinu. Jedino ga treba izbegavati posle glavnog obroka, jer može da uspori ionako sporo varenje i donese previše kalorija.

Suvo voće može svako sebi da obezbedi prirodnim sušenjem na suncu, u posebnim pećima za te svrhe, ili, pak, u rerni zagrejanoj između 50 i 70 stepeni, na aluminijumskoj foliji.

Gde god sušeno, suvo voće je meko, ukusno, slasno i nadasve zdravo. Jedina mana je što za pojedine voćke treba izdvojiti prilične količine u svežem stanju, kao što je primer kajsija. Suši se šest kilograma svežih, a dobija samo kilogram suvih.

Suve šljive za varenje

Našim krajevima kao suvo voće prednjači suva šljiva. Ova voćka od davnina predstavlja sastavni deo u ishrani jer reguliše varenje i otklanja opstipaciju. Zna se i da snižava holesterol, pa tako štiti srce. Ženama se preporučuje da svakoga dana uzimaju deset do dvanaest suvih šljiva, koje će pomoći da se spreči gubitak koštanog tkiva, uzrokovanog opadanjem nivoa estrogena.

Uz suve jabuke, višnje i kruške, suve šljive su zahvalne u proizvodnji slatkih dijetetskih proizvoda za dijabetičare, pošto sadrže šećerni alkohol sorbitol. One su i savršen dodatak cerealijama u doručku, u kolačima, a od njih može da se pravi i pire kao namaz za jutarnji tost.

Minerali i vitamini

Minerali i vitamini su ključni sastojci suvog voća. Suve kajsije i urme su pune vitamina A, magnezijuma i gvožđa, a kalijuma imaju čak 1.370 mikrograma u sto grama. Urme su posebno bogate vitaminima B1 i B5 kao i folnom kiselinom. U svežem stanju sadrže 55 odsto šećera, koji se sušenjem dodatno koncentriše. U fioci radnog stola svako bi, umesto kese bombona, trebalo da drži suve šljive, smokve ili kajsije. Ovo voće, prepuno ugljenih hidrata, izuzetno prija sivim ćelijama mozga, a predstavlja i sjajnu zamenu za nedostajući obrok.

Štiti i od stresa

Suvo voće sadrži magnezijum, mineral protiv stresa, vitamine B kompleksa za jake nerve i oligoelement gvožđe za vitalnost. Zbog intenzivnog žvakanja suvo voće na ovaj način podstiče varenje, kao i cirkulaciju u predelu glave. Sušene banane i jabuke, koje su prebogate i kalcijumom i vitaminom B6, prednjače u odnosu na druge voćke po sadržaju ovih sastojaka i treba ih uzimati kao alternativu slatkišima, jer predstavljaju savršen štit u stresnim situacijama.

Jeste malo skuplje, ali ako se ne najedate, suvo voće će biti sjajan izbor za vas. Ja u musli ubacujem brusnicu, kajsiju, šljivu… i to sve sa lešnikom, bademom, golicom… Zato ujutru ne jedem paštete ni viršle.

Na istu temu pročitajte i

• Hrana koja najčešće uzrokuje alergijske reakcije
• Lekovita hrana: crna rotkva umiruje kašalj
• Narodni saveti protiv astme i alergija
• Prekomerno konzumiranje hamburgera povećava rizik od razvoja astme
• Biljka Noni i astma

Osećaj nedostatka vazduha vrlo je neugodan.  Svaki lekar, tražeći njegov uzrok, pacijentima treba da pristupiti vrlo ozbiljno.

Gotovo svakodnevno u ordinacije se javljaju pacijenti koji se žale na osećaj gušenja u grudima, nedostatak vazduha u mirovanju, pri manjem ili većem naporu uz osjećaj stezanja u vratu. Navedenim tegobama neretko su pridružene omaglice, vrtoglavice ili ubrzan ritam rada srca, koji može biti povremen ili stalan tokom celog dana i noći. Takvi pacijenti obično su uplašeni jer osećaju strah od gušenja.

Osećaj nedostatkavazduha vrlo je neugodan i svaki lekak takvom simptomu svojih pacijenata treba pristupiti vrlo ozbiljno. Kao i uvek, lekarima će umnogome pomoći činjenica da imaju dovoljno vremena za razgovor s pacijentom, detaljan klinički pregled i  primenu dijagnostičkih pretraga i testova. Dobivenim rezultatima može se nadopuniti anamneza i pregled te tako olakšati put do dijagnoze i odabira odgovarajućeg lekara specijaliste.

Najčešći uzroci gušenja su:

-prisutnost stranog tela u disajnim putevima,

-pneumotoraks (kolaps jednog plućnog krila zbog pucanja plućne maramice),

-bolesti srca, tj. slabost srca,

- akutne i hronične bolesti gornjih i donjih disajnih puteva,

-bolesti štitne žlezde

-prisutnost uvećanih limfnih čvorova ili drugih tumorskih tvorevina koje pritišću ili urastaju u disajni istem (leukemija, limfomi, metastatski tumori),

-malokrvnostt (anemije),

-psihičke bolesti (neuroze, depresije ili psihoze )

-stomačne bolesti

Osećaj gušenja sa bolovima u grudnom košu može biti znak reflektirajućih simptoma iz trbušne duplje kao što su GERB, napad žučnih kamenaca, uklještena hijaus hernija (želučano-dijafragmalna kila),  uvećana jetra, te zbog pritiska na dijafragmu  pritišću i pluća i ometa se disanje.

Gušenje i osećaj nedostatka vazduha koji se javlja kod starijih osoba ili kod osoba koje imaju oslabljeno srce

Klinički se neretko manifestiraju uvlačenjem kože pri disanju na prelazu vrata u gornji deo prsnog koša te vidljivim nabreklim venama na vratu. Na licu su uočljive modro- plavičaste usne, a na nogama otok obe potkolenice. Bolesnici  noćuloše spavaju ili uopšte ne spavaju, a na krevetu leže polusedeći, neretko kod otvorenog prozora. Dnevno mokrenje iznosi samo oko 500 ml. Kod takvih bolesnika moglo bi biti reči o popuštanju oslabljenog srca,a uzroci takvog stanja su brojni.

Lekar će pregledom i svim potrebnim dijagnostičkim pretragama utvrditi tačnu dijagnozu i odrediti odgovarajuću terapiju.  U slučaju ovakvih simptoma lekaru se treba obratiti što hitnije  jer posledice mogu biti vrlo ozbiljne. Srce može doći u stanje u kojem kažemo da je popustilo i tada se razvija gušenje, koje može dovesti do smrti zbog nakupljanja zaostale tečnpsti u plućima. Valja napomenuti da gušenje, uz ostale simptome, poput bolova u grudnom košu, omaglice i ponekad gubitka svesti, može biti prvi znak akutnog infarkta srca.

 

Gušenju može biti uzrok akutna ili hronična bolest gornjih i donjih disajnih puteva

Kod akutnih bolesti disajnih puteva bolest se leči simptomatskom terapijom koja će ublažiti simptome bolesti ako je reč o virusnom ili alergijskom uzroku bolesti ili će se lečiti antibioticima, ako su posrijedi bakterijske akutne upale sinusa, ždrela, dušnika ili bronha.

 

Često se događa kako pacijenti navode osećaj kako ih nešto grebe ili golica u grlu, kako ujutro moraju ispljunuti sluzav sadržaj koji može biti beličast, žut ili zelenkast.

Hronične bolesti disajnog sistema

 

Hronične bolesti disajnog sistema možemo grubo podeliti na bolesti gornjih i donjih disajnih puteva, ali nikada ne smemo zaboraviti da je disajni put jedinstven!

Kod hronične upale sinusa, nosa, ždrela, dušnika ili bronha, kad znakovi upale dugo traju, više od 15 do 30 dana bez povišene ili umereno povišene telesne temperature, uzrok može biti alergijskog porekla. U takvim okolnostima organizam i sluznica navedenih disajnih puteva postaju osetljiviji zbog imunoloških (obrambenih) mehanizama kao reakcije na viruse, bakterije i ostale mikroorganizme, koji tada mogu “nadograditi” ili zakomplikovati alergijsku upalu.

Osim vrlo čestih alergijskih bolesti disajnih puteva, česte bolesti su i Hronična opstruktivna plućna bolest (HOPB) koja podrazumijeva nekoliko hroničnih plućnih bolesti koje se odnose na hronični opstruktivni bronhitis, emfizem (smanjenje plućne površine) i astmu. Pušenje je najčešći provocirajući uzročnik za HOPB i karcinom pluća, koji je među prvima na listi uzroka smrti u savremenom svetu.

Astma

Astma je hronična bolest dijasnih puteva (bronhija) koja se karakteriše ponavljanim epizodama zviždanja u grudima, otežanog disanja, stezanja u grudnom košu i kašlja, posebno tokom noći ili u ranim jutarnjim satima. Ove epizode se obično javljaju tokom prehlade ili izlaganja aerozagadjenju ( duvanski dim ili jaki mirisi) i respiratornim alergenima (grinje, polen, životnjiska dlaka, i dr.) Epizode otežanog disanja i sviranja u grudima mogu da prodju spontano ili nakon primene lekova koji šire disajne puteve.

 

Bolesti štitne žlezde

 

Bolesti štitne žlezde takođe su čest uzrok osećaja gušenja ili stezanja u vratu, a najčešći su pacijenti žene. Lekar mora biti oprezan kad se pacijent žali na osećaj gušenja, posebno na jednoj strani vrata ili smetnje kod gutanja, pri čemu se palpacijom (pipanjem) ništa ne može ispipati, hormoni štitne žlezde su uredni, a u porodičnoj anamnezi ili anamnezi pacijenta postoji mogućnost bolesti štitnjače. Kod takvih pacijenata treba učiniti ultrazvučni pregled vrata kako bi se otklonila sumnja na postojanje “golim okom nevidljivih i neopipljivih” tumorskih tvorevina vrata i štitnjače.

Bolesti štitne žlezde sedam su puta češće kod žena nego kod muškaraca. Za bolesti štitnjače karakteristično je da su najčešće nasledne, međutim i dugotrajan stres može biti provocirajući uzročnik i dovesti do poremećaja izgleda (morfologije) i rada štitnjače.

Malokrvnost

.Uzrok gušenja ponekad može biti i malokrvnost, a simptom gušenja je izraženiji kao nedostatak vazduha u mirovanju i kretanju s osećajem znojenja,  povremeno ubrzanog rada srca s osećajem slabosti, umora i nesanicom, iako se tokom dana javlja pospanost. Pod pojmom malokrvnost smatra se manji broj crvenih krvnih zrnaca (eritrocita) koji je nekad povezan i sa manjom količinom gvožđa u krvi i eritrocitu.

Nedostatak crvenih krvnih zrnaca može biti uzrokovan povećanim gubitkom krvi ili smanjenim stvaranjem eritrocita u koštanoj srži. Najčešći gubitak crvenih zrnaca iz krvi uzrokovan je krvarenjem u probavnom sistemu, koji može biti neprimetan i dugotrajan.

Krv se najčešće gubi kroz stolicu, bilo neprimetno ili primetno kao čista krvi ili crna stolica. Razlog  gubitka krvi i malokrvnosti su  ulkus (čir) želuca i dvanaestopalačnog creva, Chronova bolest creva, ulcerozni kolitis debelog creva, tumori u probavnom sistemu.

Takođe uzrok gubitka crvenih krvnih zrnaca malokrvnosti mogu  biti obilne i dugotrajne menstruacije (najčešći uzrok miomi).

Uzrok manjka eritrocita može biti i smanjeno stvaranje u koštanoj srži, zatim zloćudne bolesti koštane srži, zloćudne bolesti drugih organa i tkiva u poodmakloj (terminalnoj) fazi bolesti, smanjenje broja crvenih zrnaca nakon terapije zračenjem ili hemoterapije, ali uzrok može biti i neishranjenost uzrokovana različitim uzrocima, kao i razne povrede koje  dovode do obilnih krvarenja. Malokrvnostkrvnost se može javiti tokom trudnoće ili nakon nje.

Gušenja  izazvana  psihičkim razlozima

Vrlo često pacijenti se žale na gušenje, katkad popraćeno i znojenjem, ubrzanim radom srca, strahom, nesanicom i strašnim umorom. Neki se tuže i na osećaj nemira i drhtanja tela, a svoju zabrinutost izražavaju zbog nemogućnosti koncentracije i pamćenja. Kod tih pacijenata pomnom anamnezom i razgovorom lakše će se razjasniti situacija i mogući uzrok tegobama. Vrlo je važan podatak o odnosima u porodici i na poslu, kao i o mogućim događajima koji su prethodili takvoj pacijentovoj situaciji.

Najčešći psihički uzroci gušenja i navedenih tegoba su različiti oblici depresija (reaktivna depresija, depresivni poremećaj ili depresivna psihoza) ili anksioznost, tj. nemir i strah. Vrlo često ta se dva psihička poremećaja isprepliću, a leče se medikamentozno (lekovima) i psihoterapijom.

Kao što je prikazano, gušenje može biti uzrokovano manje opasnim, ali i po život vrlo opasnim poremećajima. Kod prisutnosti  simptoma gušenja treba se obvezno javiti lekaru, koji će tražiti uzrok i način kako pomoći svom pacijentu.

Slični tekstovi:

Uticaj zagađenog vazduha na nastanak plućnih bolesti

Uticaj hladnog vazduha na disanje

Pomoć kod urtikarije

Astma

Pogledajte video o haloterapiji i slanim sobama u Americi. Kao što doktori kažu, slane sobe nisu tu da zamene terapiju, ali vam mogu pomoći kod simptoma astme.

Slični tekstovi:

Prvi odlasci u slanu sobu

Flauta za iskašljavanje mukusa

Paradoks izbora: Uzeti ili ne vakcinu

Tipovi astme

Koji sport da izabere neko sa asmom?

Prosti šećari (beli-industrijski koga ima gotovo u svemu!) imaju neverovatan uticaj na opšte stanje organizma, a ja sam priilčno siguran i na proces inflamacije, pa i sam tok astme. Ovde imate i tekst o 10 najgorih namirnica koje izazivaju zapaljenski proces, a šećer je broj #1.

Primetio sam da je barem to slučaj kod mene. U periodima kada se opustim i jedem slatkiše pojačava se upala desni, jezik mi se oboji u belo, a čini mi se da su mi i pluća manje otporna na hladan vazuh, zadimljene prostorije i druge faktore. Uz to stomak raste ko lud :)

Zato sam odlučio da napravim eskperiment. Neću jesti ništa slatko godinu dana. Naravno, povećaću voće, i možda med, ali nikakvi kolači, torte, keksovi. Sa eksperimentom sam počeo 1.12.2011.

Za sada imam utisak da mi je stomak malo prazan. Mislim da to ima veze i sa psihom. Jedva čekam rezultate!

• p.s. #1 Ukoliko hoće neko da počne sa mnom ovo, neka se javi, pa da pratimo zajedno naperdak!
• p.s. #2 Ima li dobrovoljaca ko bi preveo ovaj tekst o 10 najgorih namirnica za zapaljenske procese?

Slični tekstovi:

Na preventivi godinu dana

Ozbiljni problemi sa astmom posle godinu dana

Druženje povodom Svetskog dana astme u Novom Sadu

Na naš nagovor mama Maja je podelila sjajno iskustvo o tome šta je sve naučila i uradila da bi njen sin Vasilije, živeo šampionski. Čestitamo!

Sve je pocelo sa njegovih ne punih godinu dana kada se mesec dana borio sa jakom upalom uva. Konstantno je bio na antibioticima sa temperaturom 40 sve dok nismo otisli kod privatnog lekara tj hirurga za uho grlo nos koji mu je pomogao. Konstatovao je da nema problema sa trećim krajnikom.

Ta zima je prosla dobro da bi s proleća primetili da prilikom trčanja on sustane i treba mu vremena da dođe do vazduha. Naravno nije mogao puno da se zamara, odmah krene sa kasljem, procuri nos, odvedem ga kod lekara, dobijemo inhalacije berodual + fizioloski, to prođe ali se za dve nedelje vrati. I tako je to trajalo par meseci za koje vreme sam ja sumljala da je u pitanju bronhitis ili alergija na nesto.

Pošto sam ja alergična na dosta stvari i imala sam bronhitis u njegovom uzrastu predpostavljala sam da je to, ali sam mislila da nece imati tako problema jer ni ja ih nisam imala. Dosla je jesen, problemi su se nastavili. Uvek je dijagnoza bila da je bronhitis, dobijao je uglavnom samo inhalacije, ponekad antibiotik. Kada sam tražila dalje analize doktori su mi govorili da ne panicim i da se previse ne uzbudjujem: nije nista strasno.

Jedan period u toku zime je bio ok ali kada je doslo prolece opet se vratilo isto stanje. Dve nedelje bolestan, nedelju dana zdrav. Vec mi je to bilo sumljivo i počela sam u svašta da sumnjam. Na jesen je krenuo u vrtic, njegovo zdravstveno stanje je bilo sve gore. Opet sam tražila od doktora da idem negde… daj mi da snimimo pluća daje da ga odvedem kod pulmologa, daj mi bilo sta…

Nisu hteli.. onda sam promenila doktora a u među vremenu otkrila vaš sajt.

Mislim da sam čula o vama u nekoj televizijskoj emisiji. Kada sam počela da čitam vaše članke u svemu tome sam videla moje dete i njegovo stanje. Znala sam da je njegova dijagnoza ta, jer se sve podudaralo. Kada sam dosla sa detetom kod druge doktorke, videla je u kakvom je stanju odmah nam je dala uput za pulmologa. Uspela sam u roku par dana da zakazem. Bila sam spremna jer sam perdpostavljala o čemu se radi.

Dosli smo kod doktorke, tada nisam znala ni ko je ni kakva je doktorka ni da li će mi pomoći ali sam se nadala najboljem. Posle dugog cekanja da se dođe na red kada ga je pregledala rekla je da je njena predpostavka kada sam rekla njegove simtome da je alergičan na nesto. Dala nam je uput za alergo test, koji smo za mesec dana uradili. Pokazao je alergije na grinje, polen stabla, polen trave. Nakon nedelju dana otisli smo opet kod doktorke odmah je dobio terapiju flixotide.

Nadala sam se: sada će biti bolje. Sve nam je objasnila, lepo polako, šta je u pitanju o čemu se radi, kakv lek dobija, kako će lek da deluje, baš sve i da dodjemo na kontrolu za dva meseca. Za ta dva meseca se stanje boboljšalo i to se videlo, čak je i Vasilije bio mnogo srećniji, jer više nije dolazio u situaciju da kada je bolestan dođe kod mene i kaže „Mama, ja ne mogu da disem!“. Sve je delovalo super i ja kao roditelj bila sam zadovoljna učinkom.

Dešavalo se, pa i sada se dešava i pored redovne terapije najčešće zimi da bude problema. Uglavnom kada je napolju magla i velika vlažnost. Ali resavamo dodatno sa inhalacijama. Ali od kada nam je uvedena terapija nije bilo gusenja da se on bori za vazduh sve je u mnogo, mnogo blažem obliku.

Kasnije smo ustanovili da ima i alergijski rinitis i povremeno laringitis-promuklost, uveden mu je pored flixotida i nasonex. Usavršavali smo znaje o astmi zahvaljujući dobroj doktorici pulmologu iz Dečije bolnice u Novom Sadu i naravno sajtu astma.rs i njihovim seminarima.

Puno su mi pomogli saveti mame Aleksandre i Slađane. Pa sam po njihovm savetu resila da vakcinišem Vasilija protiv gripa, a kasnije i da primi Pneumo 23.

Na osnovu Veroljubovog iskustva u bavljenju sportom, resila sam da i Vasa počne da se nečim bavi i mislila sam da će mu to mnogo pomoći. Sam je odlučio i izabrao da to bude plivanje. Obožava da odlazi na treninge i baš zbog toga i te njegove želje bi volela da bude uspešan u tome. Ne forsiram ga, ali on sam puno želi da bude uspešan.

Na plivanje smo krenuli u januaru mesecu nakon novogodišnjih praznika. Onda kada je najhladnije. Mnogi mi ne veruju, Vasilije te zime se ni jednom nije nakasljao, deca u vrtiću su svi redom bili bolesni, on nije. Iskreno se nadam da će se to nastaviti.

Naravno bez preventivne terapije, vakcinacije protiv gripa, vakcine Pneumo, plivanja, kontrola ishrane (mnogo vitamina, a što manje grickalica) mi smo uspeli da naša astma bude pod kotrolom.

Zaboravila sam, naravno i dobre edukacije zahvaljujući sajtu astma.rs i pulmologu koji je na žalost sada otišao u penziju ali nadam se da će nova doktorica biti kao i prethodna.

S poštovanjem i velikom zahvalnošću što postojite,
Vailijeva mama, Maja

Astma je sindrom hronične inflamacije disajnih puteva koja izaziva pojavu rekurentnih epizoda respiratornih simptoma zviždanja, gušenja, teskobe u grudima i kašlja. Navedeni simptomi su u vezi sa promenljivom opstrukcijom protoka vazduha kroz disajne puteve, koja je delimično reverzibilna- spontano ili pod dejstvom lekova.

Zabranjene supstance koje se ovde koriste su: kortikosteroidi i B2 agonisti.

Dva osnovna cilja u terapiji astme su: izazivanje bronhodilatacije i suzbijanje procesa zapaljenja. Adrenergički beta agonisti su najpoznatiji i najviše korišćeni bronhodilatatori. Oni su po hemijskom sastavu kateholamini ili njihovi derivati. Mogu biti agonisti beta2 receptora, agonisti alfa + beta receptora i agonisti beta1 + beta2 receptora.

LOKALIZACIJA EFEKTI STIMULACIJE BETA2 RECEPTORI

• respiratorni sistem -bronhodilatacija, inhibicija zapaljenja, stimulacija mukocilijarnog aparata
• uterus -relaksacija uterusa
• vaskularni glatki mišići -vazodilatacija
• skeletni mišići -relaksacija uterusa
• jetra -glikogenoliza

Za terapijsku primenu, adrenergički bronhodilatatori se nalaze u sledećim oblicima: merni inhalatori, rastvori za nebulizaciju, tablete i sirup za oralnu primenu, i rastvori za parenteralnu primenu. Najbrži i najčešći oblik primene je inhalatorni tj. u obliku aerosola. Salbutamol se najčešće koristi u vidu inhalacija salbutamol sulfata.

Dnevna doza varira od 2.5-10 mg salbutamola, i unosi se jednom do dve inhalacije, tri puta na dan. Dejstvo mu traje do 6 sati. Spada u selektivne beta2 agoniste, što znači da ne deluje na beta1 receptore u srcu, i ne izaziva neželjena dejstva kao što su palpitacije i tahikardija. Brzo se razvija tolerancija, i to već u toku prve dve nedelje primene, ali se isto tako brzo i gubi. Salmeterol i formoterol imaju sporo i dugo dejstvo, do čak 12 sati.

Na Listi zabranjenih sredstava se nalaze inhalacioni glikokortikoidi pod grupom-S2.

Hormoni i srodne supstance, i zahtevaju odobrenje za ATUE tj. Deklaraciju o upotrebi. Beta2 agonisti se nalaze pod S3. Beta-2 agonisti, gde se kaže da formoterol, salmeterol, salbutamol i terbutalin zahtevaju odobrenje za ATUE. Salbutamol je jedan od najčešće zloupotrebljenih lekova kod sportista. Uzimaju ga biciklisti i atletičari da bi poboljšali svoje performanse, zahvaljujući bronhodilataciji koja povećava plućni kapacitet.

Koncentracija ovog simpatikomimetika u urinu veća od 1000 ng/mL smatra se nepovoljnim analitičkim nalazom. U jednoj studiji koja je rađena upravo na biciklistima, 30 minuta posle inhaliranja 800µg salbutamola, posmatrani su rezultati testa opterećenja na bicikl-ergometru. Pokazalo se da im je ovaj lek pomogao da u trci od jednog sata stignu na cilj jedan minut ranije nego pre, što i nije neka značajna razlika.

Mnoga su istraživanja imala slične rezultate, sa merenjem izdržljivosti i plućno kapaciteta, gde se pokazalo da pojedinačne doze salbutamola pre takmičenja nemaju efekat koji sportisti očekuju. To se ipak postiže dugotrajnom upotrebom.

Naravno da se uvek može diskutovati o zloupotrebi salbutamola kod sportista- asmatičara, kojima je TUE za ovaj lek odobren. Italijanski sprinter Alessandro Petacchi, je tokom Giro d’Italia 2007. godine pozitivno testiran na salbutamol, i imao je odobren TUE jer je asmatičar. Ali nivo salbutamola u njegovom urinu je bio 320mg/ml preko 1000mg/ml, koliko je dozvoljeno. Smatra se da se doze do 800 µg ne pokazuju u urinu tj. salbutamol se pojavljuje tek kad se primeni iznad ovog limita, što znači da je Alessandro inhalirao više od njegove terapijske doze(17). Poluvreme eliminacije Salbutamola je oko 2.7-5 sati posle oralne primene. Poluživot se indirektno meri pomoću through urinarne ekskrecije, i prema nekim istraživanjima, to je 3.8 sati nakon inhalacije. 72% ukupnog nepromenjenog Salbutamola i njegovih metabolita se ekskretuje u urinu u prvih 24 sata.

Iz godine u godinu broj sportista sa astmom je sve veći, kao i broj odobrenih TUE za bronhodilatatore. Tako je i terbutalin nađen kod američkog ragbiste MacLeod-a, koji je imao TUE za salbutamol, ali je ”zaboravio” da prijavi upotrebu novog leka i TUE mu je izdat retroaktivno, sa izgovorom da on nije znao da postoji razlika između ova dva leka.

• Flutikazon 100 – 250 250 – 500 > 500
• Mometazon 200 – 400 400 – 800 > 800
• Triamcinolon acetonid 400 – 1000 1000 – 2000 > 2000

Slični tekstovi:

Bronhodilatatori

Ciljevi lečenja astme

Berodual i Spalmotil

Simptomi astme

Kako se daje dijagnoza astme?

Bojana (8) i Tijana (6) Lukić imaju astmu što ih nije sprečilo da osvoje zlatnu medalju na Evropskom prvenstvu u Show Dance-u 2011., koje je održano 09.10. 2011.u Madlenijanumu. Takmicile su se ekipno i uz pune energije entuzijazma i na zaprepašćenje majke Slađane, vernče čitateljke sajta Asma.rs, devojčice se se okitile zlatom!

“Nemaju astmu izazvanu fizičkim naporom, pa im treninzi džez baleta dok vežbaju zvezdu, most, stoj na rukama, premet ne predstavljaju problem. Džez balet je spoj plesa i akrobatskih veština. Treniraju nešto više od godinu dana.

Starija ćerka veoma retko ima problema sa astmom, što nije slucaj sa mlađom devojčicom. Mlađa svira svakih mesec ili dva, sa prevencije ne uspevamo da je skinemo već 3 godine. Ležala je 4 puta u bolnici, 2 puta je bilo jezivo i strašno – doveli smo je u teskoj opstrukciji.

Sestre nisu mogle da joj nađu venu pa su je bole iznova i iznova, smenjivale se medjusobno ne bi li uspele da je nakače na infuziju (Aminofilin i Urbazon) kako bi prodisala. Tada je Tijana sa 3,5 godina ostala 10 dana na intenzivnoj nezi bolnice Dr Dragiša Mišović i od tog perioda traje naša borba.

Medjutim, ona astmu ne doživljava kao problem, sa njom se teže borim ja dok je gledam kako se inhalira, ubrzano dise, kašlje…. Tijana i u najtežoj opstrukciji na pitanje: ”Kako si?”, odgovara stisnutom pesnicom i podignutim palcem.

Od njene prve hospitalizacije ja sam postala paranoična, napeta i pretvorena u uvo veličine čoveka. Na svaki “kašljuc” dobijem dijareju i aritmiju, ali sve to nije važno, važno je da one napreduju, da im svaki dan vidim šestice dok skaču i trče, dok rastu, prestižu nas i prevazilaze u svemu.

Sada se spremaju za novo takmičenje u decembru – Beogradski kup, astmi ne damo pobedu!

Slični tekstovi:

Kad bi školica bila slana…

SPORT I ASTMA- Iskustvo sa drugog kontinenta

Andrija Prlainović – svetski šampion u vaterpolu