Blogodak - srpski blogovi na jednom mestu

Pismo sledeće sadržine dobili smo na našu adresu u kome se Jelena zahvaljuje dr Jarić.

Mnogo vam hvala što ste mi odgovorili na pitanje. To mi puno znači i puno ste mi olakšali i pomogli!

Naš pulmolog sa nama nije uopšte pričala, a ja to ne volim. Imala sam utisak da joj čak smetamo, prosto smo se neprijatno osećali u ordinaciji i suprug i ja…

Imala sam sreću što sam o astmi sve saznala sa ovog sajta. Da nisam, bila bih jako uplašena o čemu se radi jer nam je samo prepisala terapiju i objasnila kako se koristi i to je sve. Bez ikakve dalje priče šta je detetu, kako da se dalje ponašamo.. .)

Sreća, kazem, da mi roditelji imamo Vas pa nam izlazite u susret.Zato hvala puno!!

Ja se izvinjavam sto vam ponovo oduzimam vreme svojim pitanjima (verujem da ih mnogo dobijate u toku dana) ali eto nemam kome da se obratim. Nemojte pogresno da me shvatite ne zelim da ogovaram nase lekare, samo je situacija takva a mene je muka (i strah naravno) naterala da se obratim Vama..

Svima pričam o ovom sajtu i Vašoj nesebičnoj pomoći koju pružate ljudima.

H V A L A  V A M !

Slični tekstovi:

Koštunjičavi plodovi, kokošije jaje, mleko, jagode – sve više ljudi reaguje alergijom na najrazličitije vrste namirnica.

Stručnjaci polaze od toga, da u Nemačkoj (a slično je i u drugim evropskim zemljama) oko osam posto dece i dva posto odraslih ima alergiju na određene vrste namirnica. Alergije na namirnice su time u poređenju sa drugim alergijskim reakcijama ređe nego što se uopšteno misli.

Uzrok za alergijske reakcije ne leži u kvalitetu namirnica, već predstavlja preosetljivu reakciju odbrambenog sistema svakog organizma na određene i za nealergičare bezopasne sastavne delove namirnica.

Alergije izazivaju takozvani alergeni (antigeni). Prehrambeni alergeni su prirodni sastojci namirnica, uglavnom belančevine ili kombinacije belančevina i ugljenih hidrata. Šećer za domaćinstvo i masti nasuprot tome ne potpadaju pod prehrambene alergene.

Imuni sistem osoba sklonih alergijama identifikuje tokom prvog kontakta sa nekom namirnicom u njoj sadržane alergene kao „opasne“ strane materije. Kao posledica toga je povećana proizvodnja IgE-antitela od strane B-ćelija u borbi protiv ovih alergena. Antitela se tada grupišu na površini ćelija, koje sadrže materije poruke, npr. histamin. Taj prvi kontakt sa nekim alergenom senzibiliše imunološki sistem, ali po pravilu prolazi bez simptoma.

Međutim, kada osoba sklona alergijama ponovo konzumira namirnicu, koja izaziva alergiju (drugi kontakt), u njoj sadržani alergeni bivaju prepoznati od strane antitela i vezuju se. Alergeni i antitela pritom hvataju jedni druge poput ključa u bravi.

Vezivanje alergena podstiče ćelije, da oslobodi određene materije poruke, npr. histamin. Histamin na kraju izaziva alergijsku reakciju, koja se javlja najčešće u roku od nekoliko minuta do maksimalno dva sata nakon konzumacije namirnice.

Ukoliko antitela, koja je organizma proizveo na neki alergen, počnu da reaguju i na druge alergene, onda govorimo o ukrštenoj alergiji. To može da bude slučaj, kada novi alergeni pokazuju sličnosti sa do tada prepoznatim alergenima.

Alergični na polen npr. mogu dodatno da dobiju i alergiju na namirnice, jer polenski alergeni su u svojoj strukturi slični određenim belančevinama drugih biljaka. Primera radi, polovina svih alergičnih na polen breze reaguje alergično i na jabuke i lešnike.

Alergija na mogući drugi izazivači

Ambrozija, bokvica                                  anis, artičoke, banane, kari,

dinja, šargarepa (sirova),

paprika, peršun, celer, senf,

paradajz, luk

Breza, lešnik, jova                                   jabuke, kajsije, avokado,

kruške, kikiriki, lešnik ,

badem, breskva, šljiva, orah

Trave, žitarice                                           pasulj, kari, grašak, kikiriki,

krompir, kivi, sočivo,  zelje,

spanać, paradajz

Lateks                                                       ananas, avokado, banane,

krompir, kivi, mango, dinja,

breskva, paradajz

Izvor: Brokhaus Ishrana, 2001, str. 395

Alergični simptomi se pre svega odražavaju na koži kao i na sluzokoži disajnih puteva i probavnog trakta, dakle npr. kao oticanje usana, polenska kijavica, dijareja ili umor.

Simptomi neke alergije na namirnice niti su tipični za neku određenu namirnicu niti za

neke alergije na namirnice niti su tipični za neku određenu namirnicu niti za neki određeni organ. Onaj ko se konsekventno suzdrži od konzumacije namirnice koja izaziva alergiju na vremenski period od dve do tri godine, zaista ima šansu, da kasnije te namirnice ponovo podnosi.

Obzirom da su neki od alergena nestabilni naspram toplote, kiseonika iz vazduha i kiseline, pripremljene namirnice kriju manji rizik od alergija od sirovih ili neprerađenih namirnica. Iz tog razloga se namirnice u izuzetnim slučajevima mogu podnositi, ako su pripremljene na odgovarajući način. Porazgovarajte o tome u svakom slučaju sa vašim lekarom.

Povrće i voće nrp. U većini slučajeva samo u sirovom stanju deluju tako da izazivaju alergije, dok ih kuvane neki od alergičara podnose. Alergični na paradajz u velikom broju slučajeva mogu da se posluže (kuvanim) sosom od paradajza.

Međutim, alergeni u celeru, soji, koštunjičavim plodovima, žitaricama, ribi i belancetu kokošijeg jajeta su otporni na toplotu. Tako da te namirnice u osnovi treba izbegavati ukoliko postoji takva alergija.

Brisanje namirnica koje izazivaju alergije sa jelovnika može da bude teško. Pre svega onda, kada se radi o takvim namirnicama, koje svuda nalaze svoju primenu i nije ih odmah moguće prepoznati.

Tako se na primer kokošije ili mlečne belančevine koriste kao vezivno sredstvo u mnogim proizvodima. Soja, celer i koštunjičavi plodovi mogu da budu „sakriveni“ u gotovim jelima. Iz tog razloga obavezno obratite pažnju na spisak sastojaka na ambalaži. Od proširenja uredbe o deklarisanju namirnica unutar EU u novembru 2005., dvanaest najčešćih izazivača prehrambenih alergija i netolerantnosti se moraju navesti u spisku sastojaka – čak i onda, kada su prerađeni samo u minimalnim količinama. Ovih dvanaest je u novembru 2007. prošireno za još dva dalja alergena, koji se moraju deklarisati (lupine i mekušce).

Slični tekstovi:

Protiv prehlade i gripa u najhladnijim mesecima u godini možemo da se borimo vežbanjem, preporučuju stručnjaci s Američkog koledža za sportsku medicinu.

Osobe koje vežbaju najmanje 45 minuta, 4 ili više puta nedeljno, za 25 do 50% ređe uzimaju bolovanje, stoji u saopštenju objavljenom na internetskoj stranici tog koledža. Vežbanje nudi mnogo bolju zaštitu od bilo kog leka ili preparata, rekao je dr. David Nieman.

“Da ove zime ne biste bili među hiljadama bolesnih, dovoljan vam je par dobrih cipela za hodanje”, dodao jedr.  Nieman.

Dr. Nieman već prehlađenima savetuje da svakako nastave da vežbaju ako im se prehlada “još nije spustila na pluća”.  Ipak, s vežbama ne treba preterivati, a to znači da nije nužno trčati – dovoljno je žustro hodati.

Ali, kada se prehlada spusti do pluća pa se jave i bolovi ili temperatura, svakako treba prestati s vežbanjem. Ne treba se preterano naprezati ni za vreme oporavka od bolesti, a s vežbanjem treba početi tek nekoliko nedelja posle izlečenja.

Dr. Nieman nudi još saveta: vežbajte pre nego se vakcinišete protiv gripe jer umerena telesna aktivnost dugoročno jača imunitet.  Američki koledž za sportsku medicinu najveća je naučna ustanova u svetu koja se bavi sportskom medicinom i fizičkim vežbama.

Izvor: Hina

Slični tekstovi:

Kada lekar prikupi sve anamnestičke podatke i dobije rezulate svih potrebnih analiza, te na osnovu toga postavi tačnu dijagnozu moćiće da vam prepiše i terapiju koja će vašu astmu držati pod kontrolom i omogućiti vam normalan i aktivan život.

Globalna incijativa za lečenje astme (GINA) kaže da je osnovni princip “stepenasti pristup lečenju astme” tj lečenje na osnovu stepena težine astme.

Astma je dinamična bolest koja se po učestalosti simptoma razlikuje od bolesnika do bolesnika, odnosno i kod istog bolesnika razlikuje se tokom vremena. Zato plan lečenja treba prilagoditi individualno svakom bolesniku ponaosob. U stepenastom lečenju vrsta i doza lekova se povećava ili smanjuje shodno težini same bolesti.

Tako je na osnovu učestalosti tegoba i promena u plućnoj funkciji, astma klasifikovana kao najblaža ili povremena astma (tegobe su vema blage i retke, redje od jednom nedeljno i nema noćnih simtpoma) i trajna ili perzistentna koja se u zavisnosti od učetalosti dnevnih i noćnih tegoba klasifikuje kao laka, umerena i teška. Teška astma podrazumeva da su tegobe svakodnevne, uz veoma česta pogoršanja, posebno tokom noći.

Lekovi za lečenje astme podeljeni u dve grupe: lekovi za dugotrajnu prevenciju i lekovi za brzo otklanjanje tegoba. Cilj lečenja astme je život bez tegoba, te o dobroj kontroli bolesti govorima onda kada je potreba za lekovima koji otkalnjaju simptome(ventolin,spalmotil, berodual..) veoma retka. Ukoliko  je potreba za ovim lekovima češća od jednom nedeljno ili se jave noćne tegobe onda je neophodna primena odgovarajućih lekova za dugotrajnu prevenciju astme.

U lekove za dugotrajnu prevenciju astme spadaju protivzapaljenski lekovi od kojih su najbolji i najefikasniji inhalatorni kortikosteroidi. To su lekovi  koji deluju samo lokalno na sluzokožu disajnih puteva. Nemaju neželjene sistemske efekte, bezbedni su za primenu i u dečijem  uzrastu, pa čak i tokom trudnoće. U našoj zemlji su odavno registrovani i poznati su pod nazivom Flixotide, Becloforte, Pulmicort, Alvesco i dr.

U slučajevima lake perzistentne astme samo njihovom redovnom primenom uspostavlja se potpuna kontrola bolest.

Ukoliko se radi o umereno teškoj iliteško astmi potrebno je uz navedene lekove dodati i tzv. dugodelujuće bronhodilatatore. Do nedavno u Srbiji su iz ove grupe primenjivani samo preparati aminofilina, ali zahvaljujući novijim, efikasnijim i bezbednijim lekovima, aminofilin se sve ređe primenjuje. Najbolji rezultati pa i potpuna kontrola astme postiže se primenom lekova koji sadrže kombinaciju kortikosteroida sa dugodelujućim bronhodilatatorom (u našoj zemlji registrovan preparat- Seretide i Symbicort).

Cilj lečenja astme je kontrola bolesti sa što manje medikamenata. Ukoliko se stabilnost astme održava najmanje tri meseca, moguće je postepeno smanjivati terapiju, sve dok se ne dodje do najmanje količine neophodnih lekova ili se u odredjenim slučajevima lakše astme, preventivna terapija u potpunosti obustavi.

Kontrola astme i težina astme

Smatra se da se kontrola astme tiče adekvatnog lečenja, dok se težina astme odnosi na postojeći tok bolesti. Zato je pogrešno tvrditi da je dobro kontrolisana astma sinonim za blagu, a loše kontrolisana astma sinonim za tešku astmu.

Nikada ne treba zaboraviti da astma ima svoje “lice i naličje”. Većina astmatičara koji su pravilno lečeni imaju dobru pa čak i potpunu kontrolu astme. Oko 20% učesnika Olimpijskih igara su astmatičari. Problem je ako se astma ne dijagnostikuje na vreme ili se neadekvatno leči. Moguća su i teška pogoršanja koja zovemo “napadi astme”. Iako retko ovakvi napadi mogu da se završe smrtnim ishodom.

Slični tekstovi:

Opšte je poznato da je bavljenje sportom znatno više od podsticaja pravilnog fizičkog razvoja. Tako da je vrlo važno usmeriti dete na vreme da se bavi sportom, pogotovo u senzitivnom periodu od četvrte godine gde se već preporučuje da se krene sa nekim vidom fizičkih aktivnosti.

Program klubića „Kids“ napravljen  je tako da današnjem detetu koje živi u društvu visoke tehnologije i kome nedostaju raznovrsne dečije igre prilagođene njihovom uzrastu, pomogne uz igru, druženje i muziku, da se razvije u fizičkom, motornom i psihičkom smislu.

Deca, naročito ona najmlađa, obožavaju da vežbaju, ali ona sama zavise od roditelja,  nastavnika, vaspitaca, instruktora koji im pomažu da počnu sa bilo kojim vidom vežbanja. Samim tim, upravo oni su ta odgovorna karika između deteta i razvitka dugogodišnje navike za vežbanjem.

Klubić “Kids” nudi program koji je koncipiran tako da podstiče fizičku aktivnost, i razvija muskuloskeletni-sistem. Program se sastoji od dva časa parternih vežbi u sali i jednog časa u bazenu, na nedeljnom nivou.

Ova kombinacija bazičnih vežbi, detetu u uzrastu od 4 do 12 godina donosi pravilan razvitak fizičkih, motoričkih i psihičkih sposobnosti. Svako dete ima svoj lični karton koji dobija nakon specijalističkog pregleda kičme, nogu i stopala. Karton sadrži sve bitne podatke koji su značajni za dalji rad i primenu korektivnih vežbi.

Čas

Zagrevanje

Glavni program (tema)

Opuštanje

1

Vežbe zagrevanja i istezanja

Gimnastika

Istezanje i opuštanje

2

3

Sport

4

5

Korektivne vežbe

6

7

Poligoni

8

60′

15′

30′

15′ 

Čas

Glavni program

Opis

1

Obuka plivanja za neplivače, i obuka osnovnih tehnika plivanja (kraul,prsno,leđno…)

*Program u bazenu osmišljen je  tako da kroz obuku plivanja se ubacuju korektivne vežbe, i da na taj način se postigne pravi efekat školice

2

3

4

“Vežbe zagrevanja i istezanja” osmišlje su tako da pripreme telo za “Glavni program”. Pošto veliki broj ljudi koji se bave fizičkom aktivnošću preskaču ovu vrstu vežbi, mi želimo da od samog starta  usadimo ovaj bitan deo, jer on sam poboljšava fleksibilnost i elastičnost samog mišića.

“Glavni program” podeljen je na četiri teme gimnastika, sport, korektivne vežbe i poligon. U stvari, imena tema časova odgovaraju “priči” koja pomaže da se održi pažnja deci. Višestrani pristup, uz upotrebu šarenih, progresivnih sprava za vežbanje (pilates lopte, vijače, strunjače, idr…) omogućava našem edukatoru stoprocentnu primenu i efikasnost programa, a deci dosta zabave.

“Istezanje i opuštanje” poslenji deo našeg časa, gde kao što i samo ime govori, ima ulogu da opusti telo. Sastoji se od igre kojom se završava zadata tema i od uopštenih šablonskih vežbi istezanja.

Program u  bazenu sastoji se od klasične obuke plivanja za ne plivače,odnosno obuke  osnovnih stilova (kraul, prsno, leđno…), sa naknadno ubačenim elementima korektivnih vežbi, koje su posebno napravljene za ovakav vid programa.

Kao grupa mladih ljudi koji su se ujedinili oko velikih, i što je najbitnije ostvarivih ideja, zadovoljstvo nam je da vam predstavimo naše udruženje.

Ciljevi udruženja su: ukupan razvoj društava kroz dodatno obrazovanje i edukaciju građana u oblasti fizičko-aktivnog života, kao i rad na podizanju svesti značaja delovanja fizičke aktivnosti kao jednog od osnovnih faktora za bolji i zdraviji život.

Da bi cela naša misija bila još efikasnija naše udruženje ima svoj ogranak, pod nazivom klubić „Kids“ koji se isključivo bavi stvaranjem navika i radom na pravilnom razvoju dece i unapređenju motoričkih sposobnosti, opšteg zdravlja dece kao i stvaranju zdravih životnih navika i adekvatnog odnosa prema sopstvenom telu.

• Association “MasterMusculus”
• Nestora Žučnog 4, 11000 Beograd
• Republika Srbija
• Tel. +381 62 10 970 10
• http://www.klubickids.com
• http://www.mastermusculus.wordpress.com/

Slični tekstovi:

Svi znamo da su integralne žitarice vrlo  zdrave. Naučnici povezuju njihovo redovno korišćenje sa smanjenim rizikom od dijabetesa, alergijskih bolesti, visokog krvnog pritiska i mnogih vrsta raka. U našim prodavnicama zdrave hrane postoji toliko vrsta žitarica na koje zaboravljamo ili o kojima ništa ne znamo pa ih izbegavamo. Ovo su biljke koje zvanično ne pripadaju porodici žitarica, ali su im vrlo slične po svojim nutritivnim svojstvima. I najvažnije je da ih mogu konzumirati i osobe skolne alergijskim reakcijama i utvrđenom alergijom na gluten.

Krupnik je jedna od najstarijih žitarica, koja potiče iz Azije, a spominje se u Starom zavetu. Sadrži nešto više proteina od pšenice, nezasićene masti, vitamine A, C i grupe B, minerale (kalcijum, selen, kobalt, gvožđe, fosfor, magnezijum, kalijum, bakar) i vlakna.

Pomaže u borbi protiv anemije, deluje laksativno i okrepljujuće. Ima izraženo antioksidantno delovanje. Povoljno deluje kod kožnih i alergijskih osipa, neurodermitisa, reumatskih oboljenja i povišenog holesterola.

krupnikov glutenin ne izaziva alergijske reakcije

Od očišćenog zrna krupnika može se dobiti integralno i belo brašno, odnosno hleb. Integralni hleb krupnika ima veoma lepu braonkastu boju, kao i hleb, kome se obično dodaje slad ili druge boje, da bi se prodao po većoj ceni. Braon boja u integralnom hlebu krupnika potiče od mekinje koja sadrži najviše mikroelemenata i vlakana.

Beli hleb krupnika je sličan običnom belom hlebu, i duže ostaje elastičan i mek. Hleb od integralnog brašna krupnika ostaje mek i nedelju dana, ima sladunjav i prijatan ukus. Tehnologija pečenja hleba je identična običnom hlebu.

Značajno je istaći da su neke osobe alergične na glutenin drugih žitarica, ali mogu da koriste hleb od krupnika, koji takođe sadrži vrstu glutenina, ali ta vrsta ne izaziva alergiju. U takvim slučajevima se brašno krupnika ne sme mešati s brašnom obične pšenice.

Sirak je bogat gvožđem, kalijumom i fosforom, a od vitamina sadrži tiamin i nijacin. Sirak je dobar izvor proteina i vlakana i ne sadrži gluten. Dobar je za prevenciju bolesti srca, dijabetesa, artritisa, prekomerne težine i alergije.

Amarant je jedna od najzdravijih žitarica. Poput kinoe i heljde, amarant se smatra pseudožitaricom (po sastavu ove biljke nisu žitarice). Istraživanja potvrđuju da amarant možemo svrstati među najstarije žitarice na svetu. Moderni nutricionizam mu pridaje veliko značenje. Amarant sadrži visokokvalitetne proteine i lizin u većem procentu nego druge žitarice. Ne sadrži gluten, a bogat je mineralima.

Proso je bezglutenska žitarica, koja dolazi sa Istoka. Zrno prosa je veoma bogato skrobom i po tome se može uporediti sa kukuruzom. Proso je odličan izvor proteina, vitamina A i B i minerala – posebno gvožđa, magnezijuma, fosfora i silicijuma. Zbog visokog sadržaja salicilne kiseline smatra se pravim kozmetičkim preparatom – odlično deluje na nokte, kožu, kosu i zube. Čisti organizam, uspostavlja ravnotežu, reguliše probavu i jača imunitet. Preporučuje se u slučajevima povećanog fizičkog i psihičkog napora, trudnicama i dojiljama.

Kamut je drevna žitarica, bliski rođak današnje tvrde (durum) pšenice. Po hranljivoj vrednosti kamut je superiorniji. Sadrži 20 do 40 odsto više belančevina, više masnoća, aminokiselina, vitamina i minerala. Ukus mu je slatkast zbog čega su ovu žitaricu prozvali „slatkom pšenicom”. Zbog visoke energetske vrednosti kamut je posebno pogodan za fizičko aktivnije ljude i sportiste. Ljudi alergični na gluten pokazuju 70 odsto manju osetljivost na kamut, pa ga zato zovu „pšenicom koju možete jesti”.

Kukuruz potiče iz Južne Amerike, gde ga smatraju božanskom biljkom. Sadrži ugljene hidrate, proteine, nezasićene masti, vitamine i mnoge minerale. Ova žitarica ima diuretička, hranljiva i okrepljujuća svojstva. Podstiče rad jetre i bubrega. Aktivno deluje na tiroidnu žlezdu, usporavajući njen rad. Preporučuje se u slučajevima nervoze i razdražljivosti. Jača srce, krvne sudove, mišiće i kosti. Za razliku od toga što možda mislite, kokice, koje se prave od kukuruza, jedna su od najzdravijih grickalica, pod uslovom da ne koristite velike količine ulja, ne pripremate ga u mikrotalasnoj i ne pravite ga od genetski modifikovanog kukuruza.

Tef je minijaturna žitarica, koja raste u Etiopiji. Sadrži više kalcijuma i gvožđa, nego ostale žitarice. Tef je dobar izvor fosfora, magnezijuma, cinka i tiamina. Ova žitarica sadrži osam esencijalnih aminokiselina i odličan je izvor proteina. Od brašna tefa pravi se poznata injera – hleb koji Etiopljani jedu svaki dan. Tef je žitarica bez glutena i zbog toga je pogodna za osobe alergične na gluten.

Pirinač je, posle pšenice, druga najpopularnija žitarica u našoj kuhinji. Konzumiranje integralnog pirinča osigurava organizmu neophodne ugljene hidrate, proteine, vitamine (posebno iz grupe B), minerale (kalcijum, gvožđe, fosfor) i enzime. Ova žitarica ima antialergijsko delovanje. Blagotvorno utiče na hipertenziju, kolitis i želudačne tegobe.

Kinoa je drevna južnoamerička biljka i jedna od najstarijih žitarica na svetu. Naročito je bogata lizinom, koji učestvuje u procesima rasta i zarasatanju tkiva. Od minerala, kinoa sadrži kalcijim, gvožđe, magnezijum, fosfor, cink i bakar. Od vitamina – tiamin, riboflavin, nijacin, vitamin B6, folnu kiselinu, vitamine A i E. Bogata je vlaknima i karotenoidima. Kinoa pomaže kod migrena, poboljšava zdravlje srca i krvnih sudova, smanjuje holesterol i krvni pritisak, sprečava alergije i astmu.

Iako ne pripada porodici žitarica, heljda im je po sastavu i načinu upotrebe srodna. Bogata je proteinima, sadrži vitamine grupe B, E i P, minerale i sencijalne aminokiseline. Heljda jača organizam i povećava telesnu toplotu, zbog čega je pogodna pre svega za zimski period.  Zbog svog okrepljujućeg dejstva heljda se posebno preporučuje sportistima, trudnicama, dojiljama i mladima u razvoju. Heljda čisti organizam, štiti krvne sudove, sprečava bolesti bubrega i polnih organa.

Slični tekstovi:

Sve vеća prisutnost tekstova o Tai Chi Chuanu i Qi Gongu u našim časopisima, kao i pojava potrebe da se samom sebi pomogne putem ovih veština, navela me je, kao nekoga ko je imao iskustva sa astmatičnim bronhitisom i celim “programom” koji uz to ide, ali i nekoga ko praktikuje te veštine, da se uključim u pojašnjavanje i približavanje veština putem tekstova na sajtu. Očekujte prevode i navode medicinskih studija, korisne savete i lagane vežbe koje služe poboljšanju psihofizičkog stanja.

Tai Chi Chuan(Tai Ji Quan, T’ai Chi Ch’üan, Tai Či Čuan, Tai Đi Ćuen) predstavlja jednu od tri unutrašnje ili meke borilačke veštine Kine – Xing Yi Chuan, Ba Gua Zhang i Tai Chi Chuan – i jedna je od najljubomornije čuvanih tajni kineskih majstora borilačkih veština

Koreni veštine vode poreklo iz duboke prošlosti – preko 2000 godina – i predstavljali su zasebne sisteme treninga sve dok veliki taoistički mudrac Čang San Feng nije uobličio 13 najpoznatijih pokreta i principa Tai Chi Chuana gledajući borbu ždrala i zmije. Osnovni princip unutrašnjih borilačkih veština je da se pomoću fleksibinosti prevazilazi rigidnost, kao i potenciranje minimalnog utroška energije uz maksimalni učinak.

Prema predanju, Čang San Feng je bio zadivljen njihovom borbom i pokretljivošću, te je, primenjujući već postojeće znanje, stvorio pokrete koji su oponašali tu borbu. Kasnije se veština vežba skoro u potpunoj tajnosti i prenosi se unutar Chen porodice zbog njene velike moći i praktične upotrebe u borbama. U tajne veštine kasnije, igrom slučaja, biva upućen i Yang Lu Chan, koji modifikuje i unapređuje stečeno znanje. Nakon demonstracije veštine na tadašnjem dvoru, veština koja je do tada bila poznata kao „Meki boks“ (Cotton boxing) dobija svoje današnje ime.

Sam naziv Tai Chi Chuan se sastoji iz dva dela – Tai Chi i Chuan. Tai Chi predstavlja Vrhunski princip postojanja predstavljen Tai Chi Tu simbolom – šire poznatim kao Yin-Yang symbol, dok Chuan predstavlja pesnicu, borbu. Bukvalni prevod bi bio Vrhunska pesnica ili Vrhunski ultimativni boks ili borilačka veština.

Veština se i dalje prenosi u okviru porodice i takvo stanje se održalo do početka 20. veka kada je Veliki Majstor Yang stila Yang Cheng Fu, unuk Yang Lu Chana popularizovao stil Tigra, još poznat i kao studentski ili spoljašnji stil. Od tog trenutka veština dugo sakrivana od očiju javnosti postaje svima dostupna.

Nastaju stilovi Wu, Wu/Han i Sun a zbog velikog broja ljudi koji počeli da vežbaju kao i zbog menjanja vrste problema sa kojima su se sretali, sama suština Tai Chi Chuana – borba – je izgubila na značaju.

Propratni efekti pripreme za borbu – smirenost uma, povećan imunitet, više energije, povećana vitalnost, bolja koncentracija, poboljšana cirkulacija Chija i krvi – su postajali sve značajniji. Ljudi su sve više imali potrebu da se smire i zaštite zdravlje, a sve manje da se goloruki ili mačevima i kopljima bore za život.

Sastavni deo veštine Tai Chi Chuana čini Qi Gong. Qi Gong(Chi Kung, Ći Kung…) predstavlja izvanrednu i drevnu veštinu rada čoveka na sopstvenom telu uz pomoć Wei Dan(spoljašnjih) i Nei Dan(unutrašnjih) vežbi na razgibavanju, opuštanju i jačanju tela, kao i na regulisanju energetskog balansa u telu. Prvi podaci o sličnim metodama vežbanja sežu duboko u prošlost, skoro 4000 godina i predstavljaju fizičke vežbe namenjene jačanju tela.

Pojam Qi(chi, či, ći) se nalazi u samoj osnovi tradicionalne kineske kulture. Uglavnom se definiše kao “vazduh” ili “dah” i predstavlja “životnu silu” ili “duhovnu energiju” koja je deo svega što postoji. Qi se u kineskoj filozofiji spominje još od vremena najranijih pisanih dokumenata. Iako je koncept čija veoma značajan za sve kineske filozofije, postoje različite definicije istoga. Ideogram “Qi” je nastao spajanjem simbola za paru koja se izdiže iznad pirinča koji se kuva i ima mnogostruka tumačenja .

-dinamički(pokreti tela namenjeni istezanju i jačanju tetiva i ligamenata, ispravljanju položaja kičme, regulisanje disanja itd.) I

-statični(različiti nepomični položaji tela i ekstremiteta u ležećem, sedećem i stajaćem stavu, namenjeni regulisanju energetskih ali i telesnih blokova i tegoba putem regulisanja disanja i vizuelizacije protoka energije – Qi ili Chi-ja).

U toku duge istorije Qi Gong vežbanja, stvoreni su mnogobrojni sistemi treninga – Qi Gong Divljih gusaka, Qi Gong Belog ždrala, Ba Duan Jin – Osam delova brokata i mnogi drugi.

U narednom tekstu ćemo se osvrnuti na zdravstveni aspekt Tai Chi Chuana i Qi Gonga.

Slični tekstovi:

Sigurna sam da mnogi od nas razmišljaju o tome kako se hranimo i kakvu vodu pijemo. Zdrava hrana (ja volim da kažem zdravija hrana)i 2 litre vode dnevno većini je postala princip ishrane.  Pazimo da ne unosimo previše masnoće, soli, šećara, mesa, masnih sireva, da jedemo dosta voća i povrća i kupujemo flaširanu vodu. A da li ste se zapitali šta se krije u plastičnoj ambalaži?

Pred deset i više godina niko još nije ni pomišljao da ćemo običnu vodu piti iz plastične boce. Danas je to više iz navike nego potrebe, jer je voda iz većine vodovoda još uvek pitka. Svi kupujemo flaširanu vodu, dok šetamo, putujemo, idemo na posao…nosimo manje plastične bočice vode sa nama. Deci za vrtiće i školu takođe pakujemo po bočicu vode. Nažalost, često  pijenjem vode iz plastične ambalaže činimo “medveđu uslugu” .  Zašto? Zbog  hemijskog sastava plastike. Na dnu svake ambalaže potražite trougao s brojem u sredini.  Onukazuje koliko je opasna plastika.

Cilj proizvođača prehrambenih namirnica i pića, nažalist nije da nam obezbedi zdravu hranu i piće već da na svojim proizvodima ima što veću zaradu.

1 – PET ( često i PETE ) – Te su boce u većini slučajeva namenjene jednokratnoj upotrebi. Postoji mogućnost, da ispuštaju teški metal antimon i hemijsku materiju EPA, koja ometa delovanje hormona. Takve boce mogu ispuštati i kancerogene spojeve.

2 – HDP ( nekad i HDPE ) - Radi se o „dobroj“ plastici, za koju postoji najmanja verovatnost ispuštanja hemikalija u vodu.

3 – PVC ( nekad i 3V ) – Ova plastika ispušta dve otrovne hemikalije, a obe ometaju delovanje hormona u ljudskom telu. Usprkos tome, to je još uvek najčešće upotrebljavana plastika za boce.

4 – LDPE – Plastika, koja ne ispušta hemikalije u vodu.  Ne koristi za izradu plastičnih boca, nego uglavnom za izradu plastičnih vrećica za namirnice.

5 – PP – Još jedna od „dobrih“ plastika, obično bele ili poluprozirne boje. Koristi se za boce u koje se pakuju sirupi, ili čašice za jogurt.

6 – PS – Plastika koja ispušta u vodu kancerogenu materiju STIREN. Najčešće se koristi u čašicama za kafu za jednokratnu upotrebu, ili u ambalaži brze prehrane.

7 – PC ( ili bez oznake ) – To je najlošija plastika za prehrambene proizvode, jer izlučuje hemikaliju BPA. Na žalost, koristi se u bočicama za dojenčad, sportskim bocama i posudama za spremanje hrane.

Plastične mase, koje ne otpuštaju hemikalije u vodu su, dakle, 2, 4 i 5, ili s oznakom HDP, HDPE, LDPE, PP. Kod svih drugih radije razmislite o njihovoj upotrebi. Još  uvek je najbolje čuvati vodu u staklenim bocama.

Dolazi vreme, kada ćemo nažalost, vodu sve češće nositi sa sobom. Najgori  način za njezino prenošenje u plastičnoj ambalaži, posebno u onoj sa oznakama 1,3,6 ili 7. Voda u takvim bocama je podložna hemijskom ili temperaturnom delovanju, a kod naknadnog punjenja i bakteriološkom. Mnogi koji imaju priliku da odu na neki izvor i napune svoje plastične balone i boce izloženi su velikoj opasnosi, većoj nego pijenjem vode oz gradskog vodovoda. Poželjne bi bile staklene bobe, ali su nepraktične. Preporučljive su  aluminijske boce  sa zaštitnom košuljicom koja odvaja sadržaj od aluminija.  Za pijenje vode tokom šetnje, u kanvelariji, školi, polse rekreativnih aktivnosti,  najbolje je imati malu staklenu bocu za ličnu upotrebu , koje se mogu naći   na tržištu. Na taj način uradićete nešto korisno za svoje zdravlje a i okolinu.

Domaći zadatak: U svojim špajzevima, skladištima i frižiderima proverite u kakvoj je ambalaži  kupljena „zdrava hrana“!

Verujte, bićete neugodno iznenađeni !

U susret prvom Evropskom sastanku Udruženja za kontrolu kombinovane astme sa rinitisom, u utorak su prof. Mirjana Bogić, Klinika za alergologiju i imunologiju Kliničkog centra Srbije i prof. Branislava Milenković, Klinika za plućne bolesti Kliničkog centra Srbije, predstavile CARMA projekat o astmi i alergijskom rinitisu kao udruženim oboljenjima, kao i nove terapijske mogućnosti za pacijente sa ovakvom dijagnozom.

Astma se učestalo javlja udruženo sa alergijskim rinitisom (do 80 odsto pacijenata sa astmom ima istovremeno i alergijski rinitis), ali obično jedno od ova dva oboljenja uopšte nije dijagnostikovano. Prema podacima iz Evrope, 17-23 odsto pacijenata ne zna da ima i alergijski rinitis udružen sa astmom. Evropske preporuke ukazuju na potrebu aktivne procene i provere pacijenata sa astmom i na postojanje alergijskog rinitisa.

Nove terapije

Udruženje za kontrolu kombinovane astme sa rinitisom – CARMA je Evropska inicijativa za podizanje nivoa poznavanja dva često udružena oboljenja – astme i alergijskog rinitisa. Reč je o dugoročnom projektu koji ima za cilj da pomogne lekarima širom Evrope da identifikuju, leče i kontrolišu pacijente sa oba oboljenja, što je predstavljeno i na ovonedeljnom simpozijumu alergologa i pulmologa pod nazivom „Kontrola astme za sva godišnja doba“. CARMA ima zadatak da podigne svest i razumevanje ovih udruženih oboljenja u stručnoj i u opštoj javnosti, kako bi omogućili rutinsko otkrivanje alergijskog rinitisa kod pacijenata sa astmom i adekvatnu terapijsku opciju. Upravo CARMA je osvestila potrebu za novim terapijama, koje bi uticale na obe ove bolesti. U Srbiji je dostupna nova nehormonska terapija, koja je manje štetna za pacijente – pogotovo decu, a koja podjednako efikasno rešava zapaljenje i u gornjim i u donjim disajnim putevima. Velika prednost terapije jeste i to što je u obliku tableta ili granula za najmlađe pacijente i uzima se jedanput dnevno.

Da lekari znaju

Evropske preporuke ukazuju na potrebu aktivnog traženja i procene pacijenta sa astmom na postojanje alergijskog rinitisa. U osnovi oba ova oboljenja nalazi se konstantno zapaljenje u disajnim putevima, gornjim gde se ispoljava kao alergijski rinitis, i donjim gde se ispoljava kao astma, pa se često smatra da se zapravo radi o jednoj bolesti koja zahvata kompletne disajne puteve. Potvrđeno je da alergijski rinitis značajno pogoršava samu astmu – broj napada, neplaniranih poseta lekaru, hospitalizacija, korišćenje hormonske terapije, više lekova i više sredstava zdravstvenog osiguranja. Prospektivna studija u toku 23 godine praćenja bolesnika sa alergijskim rinitisom pokazuje da se kod više od dve trećine osoba razvila astma! Zato je bitna rana intervencija u rinitisu, kako bi se preveniralo nastajanje astme. Dokazano je da lečenje alergijskog rinitisa kod pacijenata sa alergijskim rinitisom i astmom smanjuje broj epizoda pogoršanja astme. Takođe, ova studija je pokazala da 15-20 odsto lekara opšte medicine ne prihvata alergijski rinitis kao bolest koju treba lečiti, 15-27 odsto njih ne sprovede terapiju adekvatno, dok se samo 20-30 odsto leči ispravno i sa dobrim rezultatima.

Svako sedmo dete

U Srbiji se procenjuje da svako sedmo školsko dete i svaki dvadeseti odrastao stanovnik pati od ove hronične bolesti. U slučajnom uzorku od 10.000 građana Beograda, 5,2 odsto je prijavilo simptome astme, a čak 19 odsto simptome alergijskog rinitisa.

Pažnja javnosti u razvijenim zemljama je usmerena na ovo oboljenje zbog značajnog povećanja broja obolelih u prethodnim godinama, prvenstveno dece, rezultujući dijagnostikovanjem astme kod svakog četvrtog deteta u urbanim sredinama. U velikoj Internacionalnoj studiji astme i alergija u dečijem uzrastu (ISAAC) koja je uključila pola miliona dece iz 155 centara u 56 zemalja, pokazan je trend ka većem oboljevanju u razvijenim zemljama sveta, do 20 odsto dece u Velikoj Britaniji, Irskoj, Australiji, Novom Zelandu, nasuprot 2-3 odsto dece u Istočnoj Evropi, Grčkoj, Indiji, Indoneziji, Etiopiji.

Izvor: Danas

Slični tekstovi:

Astma se učestalo javlja udruženo sa alergijskim rinitisom (do 80 odsto pacijenata sa astmom ima istovremeno i alergijski rinitis), ali obično jedno od ova dva oboljenja uopšte nije dijagnostikovano. Prema podacima iz Evrope, 17-23 odsto pacijenata ne zna da ima i alergijski rinitis udružen sa astmom. Evropske preporuke ukazuju na potrebu aktivne procene i provere pacijenata sa astmom i na postojanje alergijskog rinitisa.

Udruženje za kontrolu kombinovane astme sa rinitisom – CARMA je Evropska inicijativa za podizanje nivoa poznavanja dva često udružena oboljenja – astme i alergijskog rinitisa. Reč je o dugoročnom projektu koji ima za cilj da pomogne lekarima širom Evrope da identifikuju, leče i kontrolišu pacijente sa oba oboljenja, što je predstavljeno i na ovonedeljnom simpozijumu alergologa i pulmologa pod nazivom „Kontrola astme za sva godišnja doba“.

CARMA ima zadatak da podigne svest i razumevanje ovih udruženih oboljenja u stručnoj i u opštoj javnosti, kako bi omogućili rutinsko otkrivanje alergijskog rinitisa kod pacijenata sa astmom i adekvatnu terapijsku opciju.

Upravo CARMA je osvestila potrebu za novim terapijama, koje bi uticale na obe ove bolesti. U Srbiji je dostupna nova nehormonska terapija, koja je manje štetna za pacijente – pogotovo decu, a koja podjednako efikasno rešava zapaljenje i u gornjim i u donjim disajnim putevima. Velika prednost terapije jeste i to što je u obliku tableta ili granula za najmlađe pacijente i uzima se jedanput dnevno.

Evropske preporuke ukazuju na potrebu aktivnog traženja i procene pacijenta sa astmom na postojanje alergijskog rinitisa. U osnovi oba ova oboljenja nalazi se konstantno zapaljenje u disajnim putevima, gornjim gde se ispoljava kao alergijski rinitis, i donjim gde se ispoljava kao astma, pa se često smatra da se zapravo radi o jednoj bolesti koja zahvata kompletne disajne puteve.

Potvrđeno je da alergijski rinitis značajno pogoršava samu astmu – broj napada, neplaniranih poseta lekaru, hospitalizacija, korišćenje hormonske terapije, više lekova i više sredstava zdravstvenog osiguranja.

Prospektivna studija u toku 23 godine praćenja bolesnika sa alergijskim rinitisom pokazuje da se kod više od dve trećine osoba razvila astma! Zato je bitna rana intervencija u rinitisu, kako bi se preveniralo nastajanje astme.

Dokazano je da lečenje alergijskog rinitisa kod pacijenata sa alergijskim rinitisom i astmom smanjuje broj epizoda pogoršanja astme. Takođe, ova studija je pokazala da 15-20 odsto lekara opšte medicine ne prihvata alergijski rinitis kao bolest koju treba lečiti, 15-27 odsto njih ne sprovede terapiju adekvatno, dok se samo 20-30 odsto leči ispravno i sa dobrim rezultatima.

U Srbiji se procenjuje da svako sedmo školsko dete i svaki dvadeseti odrastao stanovnik pati od ove hronične bolesti. U slučajnom uzorku od 10.000 građana Beograda, 5,2 odsto je prijavilo simptome astme, a čak 19 odsto simptome alergijskog rinitisa.

Pažnja javnosti u razvijenim zemljama je usmerena na ovo oboljenje zbog značajnog povećanja broja obolelih u prethodnim godinama, prvenstveno dece, rezultujući dijagnostikovanjem astme kod svakog četvrtog deteta u urbanim sredinama.

U velikoj Internacionalnoj studiji astme i alergija u dečijem uzrastu (ISAAC) koja je uključila pola miliona dece iz 155 centara u 56 zemalja, pokazan je trend ka većem oboljevanju u razvijenim zemljama sveta, do 20 odsto dece u Velikoj Britaniji, Irskoj, Australiji, Novom Zelandu, nasuprot 2-3 odsto dece u Istočnoj Evropi, Grčkoj, Indiji, Indoneziji, Etiopiji.

Izvor: Danas

Slični tekstovi: