Svi postovi sa bloga: Astma. Pobedi je!


U proleće kada krenu lepi sunčani dani ne treba propustiti priliku da se napusti grad i napune baterije u Prirodi koja sada buja svom silinom.Mi smo za vikend bili na Torničkoj Bobiji (1272m), malo da pešačimo i  uživamo u pogledu, a malo da penjemo stene na južnoj strani Bobije kako bi ekipa vežbala osnovne tehnike penjanja uz fiksno uže.


U subotu smo išli do vidikovca Boškovac da bacimo pogled na Drinu. Tokom tih petnaestak kilomatara pešačenja koristili smo svaku priliku da uživamo u predivnom prolećnom danu. Svi su bili veseli pa su svakodnevne obaveze brzo zaboravljene .Popodne smo se vratili kod našeg domaćina Selimira koji nam je spremio ručak kakav u nijednom restoranu ne možete dobiti. Klopali smo iz glinenih posuda sa drvenim kašikama, a prvih petnaestak minuta niko nije progovarao.

U nedelju smo popeli Torničku Bobiju na kojoj još ima dosta snega, a u povratku se spustili do jedne osunčane stene na kojoj sam postavio dva užeta za vežbanje. Nekima je to bilo posebno iskustvo jer su prvi put u životu visili na steni.

Medjutim, svi su bili vrlo disciplinovani a svaki moj savet su prihvatali i primenjivali tokom penjanja. Adrenalin u ovakvim situacijama donosi dodatnu energiju pa je čovek fokusiraniji na ono šta radi i definitivno ima više snage nego inače. Kada smo se spustili do doma neki su samo ćutali a neki su bili puni priče o podvigu koji su napravili. U svakom slučaju bio sam zadovoljan i ispunjen jer se misija prenošenja iskustva nastavlja.

Mejlovi koje sam juče dobio od nekih koji su sa nama bili za vikend na Bobiji, mi govore da treba da nastavim ovim putem. Klub EST je dobio nove članove, a oni priliku da sa nama nastave promene zbog kojih su i krenuli u Prirodu.

Preuzeto sa Život je lep! Veroljubove utiske pročitajte ovde.

Slični tekstovi:

  • Grupno trčanje, a zašto ne i hodanje za vikend u Beogradu
  • Odmor jednog astmatičara
  • Gde na odmor sa asmatičnim detetom?
  • Šta je glikemijski indeks namirnica?

    GLIKEMIJSKI INDEKS ili slatki indeks namirnica predstavlja brzinu kojom raste nivo šećera u krvi posle uzimanja iste količine određene vrste hrane. Glikemijski indeks određuje vrsta šećera (koja se nalazi u hrani), količina dijetnih vlakana u toj hrani i načina pripreme hrane. Zato je važno da dobro poznajete glikemijske indekse, jer samo tako možete sastavljati jelovnike koji će vam obezbediti dobru regulaciju šećerne bolesti.
    Što su šećeri u namirnicama prostiji (glikoza, saharoza), brže dižu nivo šećera u krvi. Fruktoza (voćni šećer), iako je prost ugljeni hidrat, sporije diže nivo šećera u krvi.
    Složeni ugljeni hidrati, kao što je skrob iz žitarica i krompira, moraju prvo da se razlože do prostijih šećera, pa tek onda prelaze u krvotok. Taj proces se odvija u organima za varenje i jetri i zavisi od vrste šećera, načina pripreme hrane i dijetnih vlakana (količine) u obroku.

    IDEALNA HRANA SU NAMIRNICE ČIJI GLIKEMIJSKI INDEKS NE PRELAZI 45. HRANU SA GLIKEMIJSKIM INDEKSOM 45 DO 60 KORISTITI POVREMENO. HRANA ČIJI JE GLIKEMIJSKI INDEKS PREKO 60 KORISTITI REĐE

     

    Mahunarke

    NamirnicaŠećerni indeksLima pasulj32prebranac43pasulj “Chana Dal”8crni pasulj30smeđi pasulj38leblebije, naut33tetovac27plavi pasulj38šareni pasulj42sočivo27sušeni grašak23grašak32soja18

    Hleb i peciva

    NamirnicaŠećerni indeksđevrek72zemička73pita57ražani hleb64integralni ražani hleb50beli hleb i peciva72tost72hleb sa mekinjama72preprženi hleb72pereca84krofna78hrskavo pecivo od pirinča82crni hleb51

    Brašna i pahuljice

    NamirnicaŠećerni indeksmešane mekinje44kukuruzno brašno71kukuruzne mekinje75griz, pšenična krupica66grickalice87bon žita80pahuljice – musli60pomešane žitarice66ovsene pahuljice53pšenične pahuljice74pirinčane pahuljice90pirinčane mekinje19

    Kolačići

    NamirnicaŠećerni indeksovseni kolač55masni kolači (šapice i sl.)64vanilice77

    Krekeri

    NamirnicaŠećerni indeksnorveški krekeri71ražani krekeri63slani krekeri72

    Slatkiši i deserti

    NamirnicaŠećerni indekspuslice67pogačice od mekinja60kuglof59voćni kolač47suvi kolač54patišpanj – brioš46

    Voće

    NamirnicaŠećerni indeksjabuka38kajsija (kompot)64kajsija (suva)30kajsije (sveže)57breskva43banana62višnje i trešnje22salata od mešanog voća55grejpfrut25kivi52mango55pomorandža43kruška36ananas66šljiva32grožđe48suvo grožđe65jagode32lubenica72

    Žitarice i kašice

    NamirnicaŠećerni indeksječam22neglazirani pirinač59heljda55pšenična tarana, kus-kus47kačamak68palenta40proso75instant pirinač91delimično skuvan pirinač47raž (obrađen)34kukuruz šećerac56zob40integralna pšenica41kokice57glrazirani pirinač88

    Sokovi

    NamirnicaŠećerni indeksod jabuka41od grejpfruta48od pomorandže (đus)55od ananasa46

    Mlečni proizvodi

    NamirnicaŠećerni indeksčokoladno mleko34sladoled od obranog mleka50jogurt (od obranog mleka)14mleko (punomasno)34mleko (obrano)28jogurt38

    Testenine

    NamirnicaŠećerni indekstesto od pirinča92durum testa, široki rezanci50makarone46sir i makarone64špagete40proteinske špagete (testa)28fida, rezanci za supu35fida, rezanci za supu od pirinča58

    Krompir

    NamirnicaŠećerni indekspomfrit78krompir pečeni88instant krompir pire71krompir pire58

    Šećeri

    NamirnicaŠećerni indeksfruktoza23laktoza48glikoza100maltoza100med60stoni beli šećer68tableta glikoze106

    Povrće

    NamirnicaŠećerni indekscvekla66šargarepa73paškanat101


    Savet: Kombinujte hranu malog glikemijskog indeksa sa hranom koja ima veći glikemijski indeks. Ili hrani sa velikim slatkim indeksom dodajte povrće sa dosta dijetnih vlakana.

    Slični tekstovi:

  • Kako sačuvati zdravlje, ostati vitalan i vitak
  • Šećeri
  • 6 namirnica protiv cigareta
  • Doneli odluku da počnete da se zdravo hranite?  Na pravom sta putu!  Bez obzira da li imate neki zdravstveni problem pa vam je zdrava ishrana preporučena kao vid terapije ili imate suvišne kilograme koje želite da skinete ili jednostavno želite da ostanete zdravi i vitki principi su isti.

    Ova piramida je trodimenzionalna sa sistemom zona, sa jedne njene strane su stepenice, što treba da naglasi koliki je značaj fizičke aktivnosti za zdrav život. Namirnice su raspoređene u trouglove različitih širina, što treba da označi proporciju njihovog unosa. Naravno, ovi trouglovi se ka vrhu sužavaju i to treba da pokaže da svaka promena u ishrani treba da bude postepena i balansirana.

    Mislim da sama slika dovoljno govori, ali ja ću još malo pojasniti

    Sistem signala
       Sistem signala razvijen je u Indiji i pokazao sa kao odličan metod dijetetske edukacije koji ohrabruje manje motivisane osobe da nauče kako da donose zdrave izbore u ishrani Ovaj sistem bazira se na konceptu semafora. Crvena zona predstavlja hrana bogata mastima i rafinisanim ugljenim hidratima. Ona ima visok glikemijski indeks a malo dijetnih vlakana i treba je uzimati u vrlo ograničenim količinama. Žutu zonu čini hrana koju treba konzumirati umereno jer može imati visok glikemijski indeks, mali sadržaj dijetnih vlakana i umerenu količinu masnoća. Zelenu zonu čini hrana koja predstavlja zdrav izbor jer je niskog glikemijskog indeksa, bogata dijetnim vlaknima i sadrži malo masnoća. Naravno, i hranu zelene zone treba jesti u preporučenim količinama.
    Sistem signala bazira se na konceptu semafora

      Crvena hrana (uzima se u malim količinama)
    – bogata mastima
    – šećeri (rafinisani ugljeni hidrati)
    – hrana visokog glikemijskog indeksa
    – hrana sa malom količinom dijetnih vlakana
    Žuta hrana (uzima se umereno)
    – hrana visokog glikemijskog indeksa
    – hrana sa malom količinom dijetnih vlakana
    Zelena hrana (zdrava hrana)
    – hrana niskog glikemijskog indeksa
    – hrana sa velikom količinom dijetnih vlakana
    – hrana sa malo masnoća

    Sistem signala ima tu prednost da prepoznaje premeštanje namirnica iz jedne u drugu zonu zavisno od metode spremanja hrane. Ako krompir skuvamo on će biti u zelenoj zoni, ako od njega napravim krompir pire (dodamo mleka i malo masnoća) biće žuta zona ali kao ga ispržimo biće u crvenoj zoni.
    U tabeli su prikazani neki primeri pomeranja namirnica iz jedne u drugu zonu.

    Uz malo edukacije o tome koliki je glikemijski indeks pojednih namirnica (sledeći ponedeljak), koja namirnica u koju grupu spada, kako se pravilno kombinuju namirnice, veoma lako dolazimo do usvajanja pravilog načina ishrane.

    Držite se principa: raznovrsno-dovoljno-umereno uz redovnu fizičku aktivnost!

    Slični tekstovi:

  • Kako preživeti vrućine
  • Kako živeti sa alergijom na jaja
  • Kako se leči GERB?
  • Dr. Saša Plećević, poznatiji kao dr. Feelgood predlaže formulu za zdrav život i bolje starenje, koju je nazvao Feelgood formula 5.0.5.

    Poenta formule 5.0.5

     Pet stvari treba izbegavati

    -masnu hranu,

    -slanu hranu,

    -proste šećere,

    -belo brašno

      -alkohol

     

     

    Nula (0) -da cigaretu nikad ne treba zapaliti 

    i da svakog dana treba pešice preći 5 kilometara.

    Slični tekstovi:

  • Šećeri
  • Cigarete za gaženje
  • Kad bi školica bila slana…
  • Održavanje pH ravnoteže vrlo je važno za dobro zdravlje i pravilno funkcionisanje organizma. Stanje disbalansa može imati za posledicu brojne zdravstvene probleme, kako telesne tako i mentalne. Uravnotežena pH okolina organizmu omogućava da se bori protiv različitih bolesti, dok acidoza, stanje preterane kiselosti, češći i ozbiljniji oblik disbalansa, organizam dovodi u ozbiljno stanje te narušava sve njegove sisteme. Organizam, kada se nađe u stanju acidoze, u svrhu neutralizovanja prevelikih kolicina kiseline, koristi alkalne rezerve dovodeći se pri tome u stanje slabosti.

    Koncept pH ravnoteže kao uzroka bolesti nije nov. Još 1933. doktor William Howard Hay objavljeju knjigu A New Health Era u kojoj objašnjava kako su sve bolesti rezultat autointoksikacije (samotrovanja) uzrokovane akumulacijom kiselina u organizmu.

    Šta je to pH?

    pH je mera aciditeta (kiselosti) illi alkaliteta (baznosti) rastvora. Meri se u skali od 0 do 14, gde pH 7 označava neutralni rastvor (voda), pH vrednosti ispod 7 označavaju kiselu, a iznad 7 baznu sredinu rastvora.
    Voda je najprisutniji sastojak ljudskog tela, ona sačinjava 70 % organizma, pa nije ni čudno da je pH ravnoteža organizma uspostavljena kada se pH vrednost kreće u rasponu od 6 – 7,5.

    pH ravnoteža ustvari predstavlja ravnotežu pozitivno nalektrisanih jona (kisele baze) i negativno nalektrisanih jona (bazne). Telo se stalno bori kako bi održalo ovu ravnotežu, kada je ona narušena javljaju se razni zdravstveni problemi.

    Uzroci i posledice acidoze

    Najčešci uzrok acidoze danas je neadekvatna ishrana. Sve više ljudi koristi  zapadnjački tip ishrane koja uključuje velike količine mesa, jaja, mleka i mlečnih proizvoda, zatim namirnice bogate belim brašnom i šećerom, velike količine gaziranih slatkih pića,brze hrane, industrijski prerađene hrane,  a male količine svežeg povrća. Sve navedene namirnice, koje se u ovom tipu ishrane konzumiraju u većim količinama, razgradnjom daju produkte koji zakiseljavaju organizam. Nasuprot tome, povrće i voće, koji su u ovoj prehrani zastupljeni u mnogo manjoj meri, razgradnjom daju produkte koji povećavaju alkalne rezerve organizma.

    Narušavanju pH ravnoteže organizma uveliko donose i neki, u svakodnevnom životu sve prisutniji, lekovi, veštački zasladivači i konzervansi.
    Na razvoj ili sprečavanje mnogih bolesti koje mogi zadesiti naš organizam, možemo sami uticati. Potrebno je samo promeniti loše navike u ishrani i životne navike.

    U stanju acidoze, organizam “posuđuje” minerale: kalcijum, kalijum, magnezijum – iz vitalnih organa i kostiju kako bi neutralisao kiselinu i uklonio je iz organizma. S druge strane, ukoliko se višak kiseline ne uklanja iz organizma dolazi do autointoksikacije organizma.

    Acidoza može uzrokovati:
    kardiovaskularna oštecenja, uključujući konstrikciju (sužavanje) krvnih sudova i redukciju kiseonika
    povećanje telesne mase, debljanje i dijabetes
    probleme sa bešikom i bubrezima
    slabljenje imunološkog sistema
    nakupljanje slobodnih radikala
    prerano starenje
    osteoporozu
    zapaljenje zglobova i mišica
    hronični umor

    Istraživanja

    Nedavno sprovedena sedmogodišnja studija na 9000 žena pokazala je da su one žene koje su imale hroničnu acidozu bile mnogo rizičnije na razvoj osteoporoze u odnosu na žene koje su imale normalne pH vrednosti.
    Naučnici koji su sproveli ovu studiju smatraju da je prevalencija frakture kuka medu srednjevječnim ženama rezultat acidoze uzrokovane ishranom bogatom proteinima životinjskog porekla i siromašnom povrćem.

    Organizam je sposoban da pravilno asimilira minerale i nutrijente samo ukoliko je njegov pH uravnotežen. Stoga Vam se može desiti da se organizam, bez obzira što unosite sve potrebne nutrijente i imate pravilno izbalansiranu ishranu, ponaša kao da je u stanju deficita. Ukoliko ne dobijate željene rezultate od svoje pravilno izbalansirane i nutrijentima bogate ishrane, ili od korišcenja suplemenata u ishrani, pokušajte da se testirate na acidozu.

    Kako se testirati na acidozu?

    Sami kod kuće možete da napravite jednostavan test kako bi uvrdili da li je pH vrednost vašeg organizma uravnotežena.

    Koristeci pH papirice, proverite pH Vaše mokraće i pljuvačke. Ukoliko se pH vrednost mokraće ujutro kreće u rasponu od 6-6,5, a uveče od 6,5-7, Vaše telo funkcioniše unutar zdravog nivoa. Ukoliko se pH Vaše pljuvačke tokom čitavog dana zadržava u vrednostima izmedu 6,5 – 7,5, Vaše telo takode funkcionše unutar zdravog nivoa. Najbolje vreme za testiranje pH vrednosti je sat pre i dva sata posle obroka, dva puta nedeljno.

    pH urina pokazuje koliko dobro Vaš organizam asimilira minerale, posebno kalcijum, magnezijum, kalijum i natrijum. Oni su tzv. kiselinski puferi jer ih telo koristi u kontroli nivoa kiseline. Ukoliko je nivo kiseline prevelika, telo je neće moći izbacivati nego će je skladištiti u tkivima (autointoksikacija) ili neutralizirati navedenim mineralima koje ce uzeti iz vitalnih organa.

    pH pljuvačke pokazatelj je aktivnosti probavnih enzima, pogotovo aktivnosti jetre i želuca.

    Kako tvrde savremeni nutricionisti, imaćemo bolje šanse da duže ostanemo zdravi ako je naše telo pH neutralno, ili blago bazno. Ali, ako naša telesna sredina počne da postaje kiselija, onda više rizikujemo da dobijemo osteoporozu, slabost mišića, srčana oboljenja, dijabetes, oboljenja bubrega i druge zdravstvene probleme. Preventiva je da se hranimo namirnicama koje su više alkalotvorne (bazne) nego kiselotvorne. A to su pre svega voće i povrće.
    Sve je više istraživanja koja pokazuju da su problem sa navikama u ishrani koje izazivaju kiselost veoma realni. Nakon što se svari, svaka hrana “izveštava” bubrege da li je kisela ili bazna. Bubrezi su odgovorni za ravnotežu fluida i održavanje relativno neutralne pH vrednosti tela.
    Kada kiselotvorne namirnice snize pH vrednost tela, bubrezi koordiniraju aktivnost kako bi neutralisali tu kiselost. Kosti oslobađaju kalcijum i magnezijum da se ponovo usposavi baznost, a mišići se razlažu da proizvedu amonijak, koji je snažno bazan. Kada se ta reakcija završi, minerali iz kostiju i razloženi elementi mišića se izbacuju urinom.
    Na duge staze, preterana kiselost dovodi do tanjenja kostiju i smanjuje mišićnu masu, po tvrdnjama dr Antoni Sebastijana sa Univerziteta Kalifornija. Usput se gubitak kalcijuma i magnezijuma može pretvoriti u deficit sa mnogim posledicama. Nizak nivo magnezijuma može izazvati grčeve u mišićima, aritmije i anksioznost.

    Do čega dovodi preterana kiselost organizma?

    Kiselotvorna hrana je ona koja nakon što se metaboliše u organizmu stvara sredinu nižeg pH, odnosno kiseliju. Ovde moramo da imamo u vidu da iako hrana može da po ukusu bude kisela, to ne znači automatski da zakiseljuje organizam. Na primer, limun i paradajz su kiseli, ali oni čine sredinu organizma baznom kad dospeju u bubrege.
    - Konzumiranje velikih količina životinjskih belančevina (uključujući crveno meso, perad i ribu) oslobađa sulfuričku kiselinu metabolisanjem aminokiselina sa sadržajem sumpora, što takođe doprinosi večoj kiselosti. Ta kiselost se može neutralisati povećanom konzumacijom voća i povrća (bogatog kalijum-bikarbonatom).
    - Žitarice kao što su pšenica, raž i kukuruz imaju takođe kiselotvorni efekat, bez obzira da li su u obliku belog hleba, cerealija, paste ili proizvoda od integralnih žitarica.
    - Konzumiranje previše kuhinjske soli (natrijum-hlorida) takođe doprinosi kiselosti organizma. Hloridi su kiselotvorni. Hloridi takođe grče krvne sudove, a suženi krvni sudovi smanjuju cirkulaciju. Pošto čitavo telo zavisi od zdrave cirkulacije, vazokonstrikcija doprinosi srčanim oboljenjima, šlogu, demenciji i verovatno svim drugim degenerativnim bolestima.

    Ako hoćemo da povratimo normalnu pH vrednost organizma, treba da konzumiramo više svežeg povrća i voća u ishrani (odnos poverće:voće treba da je 2:1, znači dati veću prednost svežem povrću) voća i povrća u ishrani.
    Voće i povrće je bogato solima kalijuma, prirodnim baferom (neutralizatorom kiselosti). Ako jedemo malo tih namirnica, to nas lišava kalijuma, minerala koji nas štiti od hipertenzije i šloga. Prema istraživanjima prof. dr Lorena Kordena sa Univerziteta Kolorado, koji je proučavao ishranu u ranijim periodima istorije, ljudi su se razvili konzumirajući kalijum i natrijum u odnosu 10:1, i on smatra taj odnos našom biološkom normom. Danas, zbog jako slane prerađene i “džank” hrane, kombinovane sa niskim unosom voća i povrća, danas je taj odnos 3:1, ali u korist natrijuma. Taj obrnuti unos izaziva ozbiljan poremećaj u pH ravnoteži i našim potrebama za kalijumom.
    Kako da testirate pH
    To je jednostavno i nije skupo. Potrebne su vam samo pH test trake. Čim se probudite, pre nego što pojedete bilo šta, stavite malo pljuvačke na test-traku. Uporedite boju trakice boju sa pH šemom boja koja se dobija sa tim trakama. Potom, izmerite pH drugog jutanjeg urina. Ponovo uporedite vaš pH na trakici sa šemom.
    Ovo testiranje obavljajte 10 jutara u nizu. Ignorišite tri testa najviše i tri testa najniže kiselosti, jer su ekstremni. Izračunajte prosek preostala četiri i to bi bila vaša realna pH.
    Ako vam je kiselost preko vrednosti od 7,4 (7,4 je pH vrednost ljudske krvi), onda bi bilo poželjno da u ishranu uvidete više alkalotvornih (baznih) namirnica, pre svega svežeg povrća i voća (odnos poverće:voće treba da je 2:1, znači dati veću prednost svežem povrću)

    Koje namirnice stvaraju kiselu, a koje baznu reakciju u organizmu

    Da biste mogli da se o orijentišete u ishrani, ovde donosimo spisak namirnica za koja su merenja pokazala da nakon što se svare doprinose kiselosti ili baznosti organizma.
    Kiselotvorne namirnice : špagete, kornfleks, beli pirinač, ražani hleb, beli hleb, mleko, sočivo, meso

    Ekstremno kiselotvorne namirnice: parmezan, topljeni sirevi, tvrdi sirevi, gauda, integralni pirinač, ovas, integralni hleb, kikiriki, orasi, piletina, jaja

    *cigarete imaju veoma nizak pH, veoma su kisele i stvaraju kiselu sredinu u krvi u i organizmu uopšte


    Alkalotvorne (bazne) namirnice – namirnice koje doprinose baznosti organizma:
    badem, kajsije, kivi, trešnje, banane, jagode, breskve, pomorandže, ananas, lubenica, celer, šargarepa, tikvice, karfiol, brokoli, paprike, paradaj, plavi patlidžan, salata, grašak, crni luk, pečurke, mineralna voda

      Veoma alkalotvorne namirnie: limun, spanać, grožđe, urme, suve smokve, sok od sveže šargarepe

    Napomena: Svo voće i povrće je alkalotvorno, osim ukoliko nije ukiseljeno ili marinirano!

    Slični tekstovi:

  • Osnovni principi zdrave ishrane
  • Uticaj vitamina D na astmu
  • 6 namirnica protiv cigareta
  • Dragan Đurić, 42 godine iz Banja Luke svoje prve probleme sa disanjem osetio je pre 15 godina.

    Početak tegoba

    Zdrva, prav, krupan čovek, velikog plućnog kapaciteta počeo je da oseća “prečku” u grudima.  U početku nije bio svestan šta ga je zadesilo i zašto sve teže i teže diše.  Tokom rata u Bosni bio je vozač saniteta i tegobe sa disjem su se više prepisivale stresnoj situaciji kojoj je bio izložen.

    Tegobe sve ozbiljnije

    Međutim Dragan je primetio da sve češće i kija, da mu suze oči, svrbi nepce, sakuplja mu se sekret u plućima. Uradio je spirometriju, kapacitet pluća je bio veliki, a zbog teboga kijanja i suzenja očiju koristio je antihistaminik Flonidan (Presing). Tegobe od strane pluća i dalje su bile prisutne. Često mu se dešavalo da teško diše, kašlje toliko da pomodri u licu.

    Konačna dijagnoza

    Igrom slučaja, Dragan se zateko u Novom Sadu kada je dobio napad astme,  koja mu do tada nije ni bila dijagnostikovana. Prijatelj ga je odevo u privatnu ordinaciju kod dr. Božidara Anđelića. Polse uzete anamneze i niza pregleda: fizikalnog, spirometrije, telesne pletizmografije, gasnih analiza, alergo-testova, Dragan saznaje da ima astmu! I nije se puno začudio, u porodici ima veći broj članova generacijama u nazad, obolelih od astme.

    Kada ga je dr. Anđelić pulmolog pregledao, prvo pitanje je bilo: “zašto ste se toliko zapustili? Vi imate teži stepen astme.”

    Pulmolog mu prepisuje prevetivnu terpaiju: Symbicort 320, Singulair 10, plus Ambroxol tablete za izbacivanje  šlajma iz pluća i zakazuje kontrolu za 3 meseca a po potrebi i ranije.

    Brzo poboljšanje uz terapiju

    Već od samog početka upotrebe prevetivne terapije Dragan oseća veliko olakšanje.

    ” Symbicort koristim redovno, odmah ujutru  uzmem svoju “pumpicu”, a uveče Singulair tabletu. Već od prve tablete sam osećao poboljšanje i konačno mirno prespavao noć. A mnoge noći sam proveo sa prečkom u grudima i kašljući dok ne pomodrim”.

    Kontrola i druženje sa timom astma.rs

    ” O lekovima koje sam dobio nisam znao ništa, pa sam tragajući internetom došao i do sajta astma.rs. Tu sam pročito mnogo dobrog i korisnog o značaju preventivne terpaije, ostvarivanju partnerskog odnosa sa lekarom, redovne kontrole, o alergenima, o samopomoći tokom napada.

    Danas sam opet bio u Novom Sadu na kontroli, gde su  me već na stanici dočekali urednici sajta o astmi, Veroljub i Marija. Popili smo kafu, pričali o astmi koja zaista nije nikakav bauk ako se prevetivnom terapijom stavi pod kontrolu. Divim se Veroljbovoj posvećenosti tračanju i volji da svojim primerom pomogne ostalim asmatičarima.

    Imam dvoje dece, ćerku i sina, za sada nemaju tegobe vezane za alergiju, ali ako primetim prve simptome kod svoje dece znaću da odmah treba preduzeti lečenje i sprečiti da dođu u ozbiljno stanje kao što je kod mene. Kod mene u porodici astma je genetsko nasleđe, molim se da je moja deca ne naslede, ali ako se to i desi znam da se sa astmom može živeti kao da je ni nema i otići čak i na Himalaje!”

    Kontrolni pregled

    “Današnji kontrolni pregled je pokazao veliko poboljšanje, ali dugogodišnja nelečena astma još uvek nije dovedena pod potpunu kontrolu. Uz dosadašnju terpaiju dobio sam i Alvesko pumpicu.  Na sledećoj kontroli se nadam da će moja astma biti dobro kontrolisana. Simbicort i Alvesko mogu u Banjaluci da dobijem na recept, ali Singulair moram da kupujem. U Bosni je skup, pa sam ga kupio u Novom Sadu (2300 dinara) u apoteci Janković.  Lek nije jeftin, ali poboljšanje koje mi je doneo nema cenu.”

    Draganov savet svim astmatičarima

    “Ako u porodici imate obolele od astme a osetite neke tegobe od strane pluća obratite se pulomologu, nemojte čekati da “zapustite” svoju astmu. Simptome kao što su kijanje, kašalj, teret u grudima, oči koje suze, svrab nepca nemojte shavtiti olako. Ako vam se to ponavlja svake godine u isto vreme, verovatno je reč o alergiji, uradite alergo-test. Čak i kad vam kažu da je sve u redu a vi i dalje imate simptome, budite uporni, tražite stručnu pomoć.

    Koristite prepisanu terapiju redovno, idite na kontrole, pitajte svog lekara sve što vas interesuje i naravno družite se sa astmom.rs. Pažljivo pročitajte sve tekstove, mnogo će vam pomoći.

    Veliki pozdrav Dragan Đurić, 16.03.2012. Novi Sad”

    Slični tekstovi:

  • Druženje povodom Svetskog dana astme u Novom Sadu
  • Posledice nelečenja alergijskog rinitisa i astma
  • Teška i perzistentna astma
  •  

    Mnogi naši čitaoci sa HOBP (hronična opstruktivna bolest pluća) zamolil su nas da malo pažnje posvetimo i njima.

    Naša doktorka Dušica Jarić je autor ovog veoma korisnog i edukativnog teksta o HOBP.

    Dr. Dušica Jarić:

    Dijagnoza hronične opstruktivne bolesti pluća (HOBP) obično ne izaziva posebnu zabrinutost  kako u opštoj populaciji tako ni kod onih koji boluju od ove bolesti. Interesantno je da kada kažemo angina pektoris, infarkt srca, moždaniudar većina ljudi je svesna ozbiljnosti ovih bolesti, dok dijagnoza HOBP ne zvuči zabrinjavajuće. Činjenice govore drugačije.  HOBPje trenutno četvrti uzrok smrtnog ishoda, a predvidjanja kažu da će 2020 biti treći uzrok smrti. Dok se stopa smrtnosti od moždanog udara i infarkta srca smanjuje, broj obolelih i umrlih od HOBP raste. Procenjuje se da kod nas 10% osoba iznad 40 godine života ima HOBP.

    Da li je sve baštako crno? Naravno da nije. HOBP jebolest koja se može sprečiti i lečiti ukoliko se otkrije na vreme. Rano prepoznavanje bolesti sigurno pomaže u zaustavljanju njenog razvoja i usporava oštećenje plućne funkcije.

     

    Koji su simtpomi  HOBP ?

    U većine obolelih direkatn krivac je pušenje. Što je pušački staž duži i količina popušenih cigareta veća, veća je i verovatnoća za nastanak HOBP. Bolest nastaje podmuklo i neprimetno. Prvi simptomi su kašalj i osećaj kratkog daha, tj. bržeg zamaranja u naporu. Kako većina pušača smatra  da je kašalj “normalna pojava“ ne obraćaju se na vreme lekaru za pomoć. Vremenom dolazi do postepenog i sve većeg propadanja plućne funkcije, što se manifestuje sve češćom pojavom „bronhitisa“tj.  svaka prehlada se „spusti na pluća“, pa se javlja osećaj škripanja u grudima dok tolerancija napora postaje sve manja. U početku se osećaj teškog disanja,„tesnih pluća i zaduvavanja“ javlja u većem naporu kao što je hod uz brdo ili penjanje uz stepenice, ali sa progresijom bolesti i  propadanjem plućne funkcije tegobe se javljaju pri hodu po ravnom. U teškom stadijumu bolesti problem predstavljaju i redovne životne aktivnost kao što je kupanje, odlazak u toalet, i slično. Uporedo sa progresivnim opadanjem plućne funkcije, simptomi postaju sve gori, životne aktivnosti su sve više ograničene, da bi na kraju pacijent bio vezan za kuću. HOBP je iscrpljujuće stanje koje ne samo da ima negativan uticaj na obolelog već i na ljude koji ga okružuju.

     

    Kako se dijagnostikuje HOBP?

     

    Nažalost HOBP se retko dijagnostikuje u početnom stadijumu. Mnogi pacijenti se javljaju lekaru tek kada izgube preko 50% plućne funkcije.

    Zlatan standard u dijagnostici HOBP je pregled plućne funkcije, tj spirometrija. U posebnim slučajevima se rade i dodatni testovi plućne funkcije kao što su  telesna pletizmografija, analiza gasova u krvi, IOS.  Spirometrija je jednostavan test, bezbolan, neškodljiv, može da seponavlja više puta, te bi svakako trebao da bude deo sistematskog pregleda,posebno kod pušača.  Savetuje se da svaka osoba koja sa pušačkim stažom 20 i više godina jednom godišnje se uputi na spirometriju.  Spirometrijom se mogu otkriti početni stadijum HOBP dok osoba još i ne oseća tegobe, ili su one vrlo blage i ne remete životnu aktivnost. U ranim stadijumim sa prestankom pušenja prestaje i progresija bolesti, dok se u slučajeveima teže HOBP pored prestanka pušenja uvode i lekovi.

    Pored testovaplućne funkcije od pomoći su i drugi pregledi; RTG pluća, EKG, ultrazvuk srca idr.

     

     Lečenje i prognoza

     

    Prestanak pušenja je najefikasnija i najisplativija mera za smanjenje rizika od HOBP. U stadijumima uznapredovale HOBP potrebno je pored prestanka pušenja primeniti farmakološke i nefarmakološke mere lečenja.

    Lekovi za lečnje HOBP se primenjuju inhlatornim putem. Lekovi imaju za cilj da dovedu do bronhodilatacije (širenja disajnog puta) ali i smanjenja inflamacije ( zapaljenja). Najboljiefekat su pokazali dugodelujući bronhodilatatori bilo sami ili još bolje kao fiksna kombinacija sa inhalatornim kortikosteroidom. Lekovi se moraju koristiti redovno, kontinuirano, jer je i proces ošetećenja pluća nastao redovnom i kontinuiranom primenom duvana, pa zato često kažemo da se lekovi primenjuju isto toliko godina  koliko je bio i pušači staž, ali ne 20 i više puta na dan, već samo 2-4 puta  tokom dana.

     Zablude o pumpicama

    Nažalost postoje široko rasprostranjene zablude i inhalatornoj primeni lekove, posebno prisutan strah od „pumpice“. Za ovo nema opravdanja, jer se putem inhalacije primenjuju neuporedivo manje količine lekova koje bi smo morali da dajemo u tabletama ili injekcijama, a samim tim i neželjeni efekti inhalatorne terapije su neuporedivo manji od neželjenih efekata tableta. Kadabi kod ljudi  postojao isti  strah i averzija od cigareta tj od otrovnog duvanskog dima kao što postoji strah od „pumpica“ koje sadrže lekove, HOBP skoro da ne bi ni postojala (moj omiljeni citat dr. Jarić-Marija)

     Nefarmakolške metode lečenja HOBP

    Pored farmakološih mera tj primene lekova, važne su i nefarmakološke mere a to su: repsiratona rehabilitacija, redovna fizička aktivnost, pravilna ishrana, prevencija respiratornih infekcija i uopšte promena stila života.  Ovako lečena HOBP za rezulatat ima usporavanje toka bolesti, te sprečavanje invaliditeta i komplikacija. Za razliku od toga, kasno otkrivena i nelečena HOBP za posledicu ima česta pogoršanja, sa progresivnim propadanjem plućne funkcije. Usled toga dolazi do nastanka plućne insuficijencije te nedostatak kiseonika u svim tkivima i organima. Posledice nedostatka kiseonika je pojava brojnih koplikacija na srcu, bubrezima,  CNS, i dr. Svako pogoršanje HOBP koje vrlo često zahteva intervenciju HMP i bolničko lečenje, dovodi do nepovratnog gubitka dela plućne funckije. Što je učestalost pogršanja veća i period izmedju pogoršanja kraći, prognoza je sve lošija.

     

    Zato je važno istaći da je HOBP bolest koja se može sprečiti i ako je rano otkrivena  praviln i uspešno lečiti. Veliki broj pacijenata, prvenstveno pušača, nije svestan svoje dijagnoze, pa se HOBP nažalost dijagnostikuje obično u već poodmaklom stadijumu. Samo merama prevencije pušenja, aktivnostima za odvikavanje od pušenja, blagovremenim pregledima plućne funkcije kod pušača, moguće je smanjiti rizik od obolevanja i umiranja od HOB.

     

    Slični tekstovi:

  • Aktuelna terapija HOBP
  • Astma, HOBP ili udružene bolesti?
  • Klasifikacija HOBP-a
  • Polse duge i prilično naporne zime, dolazi nam lepše vreme i svi se radujemo!

    Za neke od nas radost može da pokvari već prvo cvetanje.

    Jova i leska su već počele!

    Zavirite malo u aeropalinološli izveštaj o vašem gradu i pogledajte kalendar polena.

    Mali podsetnik o alergijama

    Šta je alergija?

    Alergija je preosetljivostorganizma na neke supstance-alergene, alergijska reakcija odgovor imunog sistema na, u organizam, unete alergene.

    Kako nastaje?
    U normalnoj situaciji, imuni sistem funkcioniše kao odbrana od štetnih agenasa (npr. bakterija i virusa). Kod većine alergijskih reakcija imuni sistem reaguje na alergen kao na štetni agens.

    Pri prvom kontaktu sa alergenom organizam produkuje veliku količinu antitela (IgE). Ova antitela su jedinjenje proteinske prirode i ona su karakteristična za svaki alergen (npr. za različite vrste polena). Molekuli imunoglobulina E (IgE) se u organizmu pričvršćuju za mastocite (ćelije prisutne u mnogim tkivima) i za bazofilne granulocite (ćelije koje se nalaze u krvi).

    Kada alergen ponovo dospe u organizam, on se kači za IgE pričvršćene za gore pomenute ćelije. Kontakt IgE i alergena predstavlja signal za mastocite i bazofilne granulocite da proizvedu i oslobode snažne inflamatorne materije kao što su histamini, prostaglandini i leukotrieni. Efekat delovanja ovih hemijskih materija na različite delove tela izaziva simptome alergijske reakcije.

    Kod alergije na polen mogu se primetiti sledeći simptomi: kijanje; svrab u predelu nosa, grla i očiju; tamni krugovi oko očiju (uzrokovani ograničenim protokom krvi oko sinusa); suzne oči; konjunktivitis; rinitis.

    Neki ljudi, alergični na polen, mogu razviti astmu.

    Kako se leči?
    Postoje tri osnovna principa u lečenju alergija, a to su:
    1. Izbegavanje alergena
    2. Uzimanje lekova koji smanjuju simptome (neutrališu aktivne hemijske materije koje oslobađaju mastociti i bazofilni granulociti)
    3. Imunoterapija ili kombinacija ovih metoda

    izvor: NS Polen

    Da li vodite lični polen dnevnik?

    Slični tekstovi:

  • Alergija na sunce – pripremite se blagovremeno
  • Alergija na polen
  • Polen
  • Dragi moji, 8. aprila putujem za Katmandu, Nepal odakle počinje 18 dana pešačenja po podnožnju Himalaja (koje je uzgred rečeno na 5550m :)) Prizivao sam ovakav put i priliku za sledećim korakom u mom životu, a on se pojavio u vidu Dragana Jaćimovića, prvog Srbina koji je popeo Mont Everest i idejnog vođe, tj mastera i komandera (kako stoji na njegovoj vizitci) Extreme Summit Team-a, outdoor adventure planinarskog kluba koji organizuje neverovatne akcije u Srbiji i svetu.

     

    Ono što je najbolje jeste što me EST vodi sa sobom kako bih ovu ekspediciju “Mt.Everest regija Himalaji, Nepal” približio svima vama koji mislite da su ove akcije nešto što se dešava samo nekom drugom (i ja sam bio jedan od tih do pre desetak dana :), nešto što nam je na prvu loptu “hoću i ja” ali nismo sigurni da to smemo i da sanjamo.

    Akciju ću pratiti pre, tokom i nakon puta, predstavljajući vam akciju koja je jedan dobro osmišljen, fizički prilagođen i spiritualni put, dostupan za svakoga ko dozvoli da kuša izazov.

    Pre neki dan Miloje mi je rekao da sam čovek inspiracija – rado prihvatam ovo očekivanje, te se nadam da će ovo naše druženje, te fotke i zapisi iz regiona Mont Everesta biti interesantni i probuditi kod vas interesovanje za jednu novu kulturu i jedan novi način putovanja.

    Astma i Himalaji

    Za mene su HImalaji i veliki lični izazov. Duže vreme moj projekat “Astma. Pobedi je!“, magazin za sve ljude koji uz alergiju i astmu žive aktivno i kontrolišu bolest, nije imao moju punu pažnju. Jednostavno, trčanje i sport su učinili da se osećam sjajno i da problemi sa plućima budu retkost, te da lekove koristim najviše par puta godišnje.

    Astma.rs je nastala u toku priprema za moj prvi maraton 2009. Želeo sam da pokažem (sebi i drugima) na koji način neko sa astmom može da istrči maraton. Nakon maratona, mnoge stvari nisu više bile iste i moj se odnos promenio prema bolesti. Lični dnevnik je izrastao u magazin, a danas je Astma.rs trogodišnji projekat i najposećeniji sajt u regionu koji je mnogim roditeljima bolesne dece i ljudima koji boluju smirio brigu i dao motivacije da se ne predaju već da žive kvalitetnije.

    I evo ga novi izazov nakon 3 godine. Vreme da se opet zastane pred sobom i da se preispita identitet astmatičara, čoveka koji ima trajno oštećenje pluća i boluje od neizlečive bolesti kako to danas definiše moderna medicina. Himalaji će biti odgovor na mnoga pitanja, a nadam se i šansa da se neko drugi odvaži na ovaj put.

    It’s not the mountain we conquer but ourselves”, Ser Edmund Hilari, prvi čovek koji je popeo Mont Everst

    Šta je u stvari trek na Himalaje?

    Trek ili treking predstavlja šetnju sa opremom duž određenih unapred definisanih stanica-tačaka. Trek najčešće nije takmičarski, već predstavlja moderan oblik rekreacije i način aktivnog odmora za sve uzraste. Umesto da se šetate bez cilja, neko je već uredio mapu i dao predloge za oblizak određenih tačaka po već definisanim putanjama. Tokom puta i na tačkama obilazite zanimljiva mesta: spomenike, hramove, bazare ili šta već.

    Šetnja po Everest regionu u stvari predstavlja trek od 18 dana pri kojem svakog dana pešačimo od mesta do mesta i spavamo u drugom smeštaju. Sama šetnja ni tehnički (ne treba vam specijalna planinarski oprema i tehnika penjanja) ni fizički (npr devojkama su obezbeđni šerpasi koji nose rančeve) nije zahtevna. Smeštaj nije šatorski, već se svako veče provodi u prostoru koji je namenjen turistima.

    Akcija+: školovanje za malog Nepalca

    Jaćim je poseban čovek. Razigranih očiju i radosnog stava. Čovek koji slobodno priča svoje ideje, nežno ali jako. Jedna od njegovih lekcija jeste da mora postojati reciprocitet. To je poravnanje u ljubavi.

    Pošto već petnaest godina boravi na Himalajima, odakle kao stranac uzima njihovo gostoprimostvo, odlučio se da bude neki oblik mecene jednom malom Nepalcu bez roditeljskog staranja, dajući mu mogućnost da završi školovanje. To je samo jedan od oblika kako on vidi da poravnanje.

    Moja želja je do odlaska skupimo novac za još jednu godinu školovanja i internata za dečka u iznosu od 700€.

    Kako to Trčanje.rs i Extreme Summit Team idu jedno sa drugim?

    Trčanje.rs je mesto inspriracije za velike životne korake. Brojna pisma naših čitalaca i članova i članica svedoče nam da su pod uticajem ove stvorene energije napravljeni prvi koraci u trčanju, završene prve trke i pokrenute promene za ceo život. Za nas je trčanje(.rs) samo jedno sredstvo u ispoljavanje dubljih vrednosti vitalnosti, istrajnosti, aktivnog pristupa životu i uverenja da je odgovornost za naše uspehe samo u nama samima. To je ideja Aktivnog života.

    Tu se negde EST i naša priča povezuju. Jer na kraju, značaj nije u istrčanoj trci ili popetom vrhu, nego u putu i promeni, tj onome šta postajemo tokom ovog procesa. Pričao sam o tome na TEDx-u: Život je maraton, a ne spirnt, pričaću još, a evo kako Jaćim piše o tome:

    Dragan Jaćimović, Extreme Summit Team

    Odlazak u planinu nije samo dokazivanje kroz uspon na vrh, vec je mnogo važnije iskustvo koje se taloži u vama tokom ekspedicije, kada čovek sebe konstantno preispituje, upoznaje i otkriva. To je neprekidan proces samospoznaje u komunikaciji sa Prirodom i drugim ljudima u ekstremnim uslovima života. Takodje, kontakt sa narodom koji živi tamo će vas naterati da preispitate neka sopstvena ubedjenja i predrasude. Nije vazno da li su oni u pravu ili mi, već su bitni vidici koji nam se šire dok istrazujemo njihov ugao gledanja, bilo unutra ili spolja.

    U svakodnevnom životu svedoci smo jednog velikog otuđenja među ljudima, procvatu individualizma i egocentrizma, straha od iskrene komunikacije, gubitka samopouzdanja… Otputovati negde sa istomišljenicima i podeliti zajedno proživljeno iskustvo može da bude početak jednog novog poglavlja u vašem životu. Zato vas pozivam da nam se pridružite u našim avanturama kako bi se zajedno menjali i vraćali se kući posle svakog putovanja potpuno novi, sa skrivenim osmehom u uglu usana čiji će smisao malo ko razumeti. Život je lep.

    Inače cela ideja potiče od Katarine Batute (Hiishii) koja je prošle godine sa EST vozila MTB turu. Hiishii je odgovaran što Jaćimovi sajtovi izgledaju tako profi, a pored EST su radili i svašta još nešto za Srbiju skroz napredno, tako da sam jako počastvovan što poznajem ove ljude i što su me preporučili za ovu ekspediciju.

    Pišemo se do odlaska, a i viđamo na akcijama u Srbiji. Svoja mesta rezervišite i u aprilu za uživo praćenje sa Himalaja. Akciju pratite na Trčanje.rs i na FB/ExtremeSummitTeam i na extremesummitteam.com. Jaćimov blog se nalazi na zivotjelep.com.

    Slični tekstovi:

  • Zajedničko trčanje
  • Počnite da trčite zajedno sa Trčanje.rs!
  • Vladimir Grbić, otac za primer
  • PROPOLIS

     

     Zaštita i dezinfekcija košnice

    Ostaci nepoželjnih gostiju u košnici kao što su poljlski miševi, insekti, puževi, žabice  i ostaci uginulih pčela obloženi su smolastom materijom-propolisom koja očigledno sprečava njihovo raspadanje. Ovo je navelo naučnike da ispitaju sastav ove materije.

    Tako je utvrđeno da je propolis gusta, tamna smolasta masa koja nastaje pod uticajem fermenata pljuvačke pčela na smolu koju one sakupe sa pupoljaka i mladih izdanaka. Pčele ovom materijom oblažu i zatvaraju pukotine i šupljine u košnici, pa pčelari na ovaj način i stimulišu pčele da prave propolis. Oblaganjem košnice pčele ujedmo vrše i dezinfekciju košnice.

    Šta sadrži propolis?

    Propolis sadrži preko 100 jedinjenja. Najviše su zastupljeni fenoli (58%), zatim pčelinji vosak (24%), ,drugi voskovi (8%), a prisutni su i flavonoidi (6%), triterpenska jedinjenja (0,5%), lipidi,   Značajno je i prisustvo bioelemenata kao što su Mn, Cu, Zn.

     

    Međutim pošto je sastav propolisa uslovljen njegovim geografskim poreklom, odnosno biljnom vrstom sa čijih pupoljaka je skidana smola, često se može zabeležiti i prisustvo estara kafene i ferula kiseline, vanilina i eugenola.

     

    DELOVANJE I UPOTREBA

    Upotreba propolisa je zastupljena gotovo na svim kontinentima, a njegov sastav, kao što je već pomenuto zavisi od geografskog porekla i biljne vrste koju pčele koriste, pa iz različitih delova sveta stižu i različiti izveštaji o njegovom delovanju.

     

    Istorijski gledano propolis se u tradicionalnoj medicini koristio oralno u lečenju bakterijskih infekcija kao što je tuberkuloza; gljivičnih infekcija kao što je oralna kandidijaza, infekcija izazvanih parazitima kao što je malarija i virusnih infekcija kao što je kijavica. Različitim labaratorijskim ispitivanjima na životinjama i ljudima potvrđeno je ovo antiinfektivno delovanje za koje se predpostavlja da potiče od flavonoida. Ali ipak, propolis nije efikasan antiinfektivni lek.

     

    Jedan od sastojaka propolisa, fenetil estar kafene kiseline (CAPE), može da ometa delovanje faktora koji se normalno oslobađaju pri inflamaciji, tj. pokazuje antiinflamatorni efekat. A prema rezultatima pojedinih animalnih studija propolis može povećati funkciju imunog sistema, a može imati i antikancerogeno delovanje.

     

    Stimulacija aktivacije makrofaga je može smatrati dokazom nespecifičnog imunostimulantnog delovanja propolisa. Na osnovu ovakvog delovanja propolis se može koristiti i u prevenciji infekcija koje mogu biti izazvane Gram-bakterijama (Klepsiella pneumoniae, Proteus vulgaris, Escherihia coli, Pseudomonas aeruginosa), a što je i potvrđeno studijom urađenoj u Sofiji na Institutu za Imunologiju i Mikrobiologiju, Bugarske Akademije Nauka.

     Dopuna u lečenju astme!?!

    Početkom 2003. godine su objavljeni rezultati randomiziranog konrolisanog kliničkog istraživanja o potencijnoj upotrebi vodenog eksrtakta propolisa kao dopunskog sredstva u lečenju pacijenata sa astmom.

    Preparati za spoljašnju i unutrašnju upotrebu

    Preparati propolisa za spoljašnju upotrebu su se koristili u narodnoj medicini za lečenje opekotina. Zbog svoje žilave konzistencije propolis je dobro štitio oštećenu kožu, mnogo pre pojave prvih zavoja, a zahvaljujući njegovom antiinfektivnom delovanju štitio je kožu od infekcija. I danas se kod pojedinaca sa opekotinama drugog stepena mogu koristiti kreme sa propolisom da bi se smanjila inflamatorna reakcija i organizam zaštitio od prodora mikroorganizama. U iste svrhe ispitivana je i njegova upotreba nakon hirurških intervencija u ustima.

     

    Nakon skupljanja propolisa iz košnice, koji je na običnoj temperaturi mek, ova masa se hladi da bi postala čvrsta i lomljiva. Kao takva ona je lakša za dalju obradu, jer se može prevesti u prah, iz koga se najčešće izrađuje 2-4% etanolni rastvor za premazivanje sluznica. Koncentrovaniji rastvori (20%) se koriste eksterno.

     Uputstvo za upotrebu

    Pošto danas na tržištu postoji veliki broj preparata koji u različitom stepenu sadrže propolis, a koriste se u različitim oblicima (puderi, ekstrakti, kapsule, tablete) i za različite indikacije, najbolje je pridržavati se uputstva proizvođača.

     

    NEŽELJENI EFEKTI I KONTRAINDIKACIJE

    Kao i mnogi proizvodi i preparati  iz zvanične medicini, tako i mnogi prirodni preparati mogu imati neželjene efekte i kontraindikacije!

    Za sada su zabeleženi neželjeni efekti samo kod pojedinaca koji su alergični na propolis ili neku njegovu komponentu. Najčešće se manifestuju kao bolne ranice u ustima kod oralne primene, odnosno svrab nakon primene preparata na kožu.

     Svaki pojedinac koji zna da je alergičan na neki od pčelinjih proizvoda ili pati od polenske kijavice trebalo bi da izbegava kontakt sa propolisom ili njegovim proizvodima, odnosno njegovu upotrebu.

     Uvek konsultacija sa lekarom!

    Iako prema najnovijim istraživanjima upotreba vodenog ekstrakta propolisa pokazuje povoljne rezultate kod pacijenata sa astmom, on može biti i kontraindikovan u ovom stanju, pa je najbolje ne koristiti ga pre konsultacije sa stručnim licem.

     

    Na istu temu pročitajte i
    blogodak blog

    Blogodak?

    Blogodak je vaš pogled na domaću blogosferu. Prijavite se i napravite sopstvenu listu blogova koje pratite.

    O projektu

    Podrška

    MyCity.rs

    DevProTalk

    Duhovi iz Palmotićeve 37