Blogodak - srpski blogovi na jednom mestu

Kako bismo se snašli u mnoštvu lekova, treba znati osnovne postavke o vrstama kašlja, što je preduslov pravilnom pristupu lečenja.
S obzirom na to da dolazi vreme učestalih upala disajnih puteva koje u najviše slučajeva prati kašalj, valja znati kako on nastaje i kako ga lečiti. Definiše se  kao iznenadan, eksplozivan izdisajni manevar koji teži odstraniti nečega iz disajnih puteva. Bolesnici i nedovoljno iskusni lekari  kašalj poistovjećuju s bronhitisom (najčešće bakterijskim) i određuju terapiju antibioticima te različitim sredstvima koji podstiču iskašljavanje. Paleta je tih lekova uistinu impresivna i oni zauzimaju najviše mesta na policama naših apoteka. To su najrazličitiji sirupi, tablete, kapi, masti za utrljavanje u kožu, sredstva za inhaliranje, itd. Da bismo se snašli u šumi tih lekova, trebamo znati osnove o vrstama kašlja, što je preduslov pravilnom pristupu u lečenju.

Postavljanjem pitanja bolesniku treba odrediti koliko kašalj traje, menja li se njegov karakter, što ga podstiče (hladan vazduh, govor, položaj tela, napor, hrana i piće, doba dana), je li isključivo suv ili je udružen sa stvaranjem iskašljaja, bolovima u grlu, iza prsne kosti ili u plućima, prate li ga promuklost, zaduha, vrtoglavica ili neki drugi simptomi. Treba utvrditi i boluje li bolesnik od neke druge bolesti koju trenutno ne povezujemo s kašljem ali se naknadno može zaključiti da mu je ona jedini uzrok (tumori, bolesti srca, bubrega, neke autoimune bolest, GERB i drugo).
Kada dobijemo odgovore na sva ta pitanja, dobijamo ispravnu sliku o čemu je zapravo reč, što je od neprocenjive koristi u odluci o preduzimanju daljih dijagnostičkih zahvata i određivanju ispravne terapije.

Laringelani kašalj (kašalj iz grla) – Javlja se iznenadnim napadima, po karakteru je zaglušujući, bez iskašljaja, pri kojem bolesnik obično nema vremena udahnuti (što može uzrokovati vrtoglavicu), često prati upalu i nadražaj u grlu. Obično bolesnik sam kaže da se kašalj javi nakon osećaja golicanja u grlu. Prate ga najčešće simptomi upale ždrela.

Trahealni kašalj (kašalj iz dušnika) – Po karakteru sličan prethodnome, uz prizvuke “laveža”. Prate ga prilično jaki bolovi iza prsne kosti. Javlja se kod upale dušnika (traheje). U početku je, dok traju bolovi, suv, a sledi iskašljavanje, obično gustoga, krpičastog sekreta.

Kašalj kod bronhitisa – Kašalj koji se javlja kod akutnog bronhitisa obično nema prethodno navedenih simptoma. Traje stalno, bez karakterističnih napada. U početku je suv i neproduktivan, a potom iskašljaj može biti proziran, što obično karakteriše virusne infekcije ili je, pak, žućkast do zelenkast, što je znak da je nastupila bakterijska infekcija. Hronični bronhitis (najčešće kod pušača) obično prate karakteristični napadi kašlja izjutra: traju dok se ne iskašlje oskudni, gusti sekret koji se tokom noći nakupi u disajnim putevima.

Astmatski kašalj - Javlja se kod opstruktivnih bolesti pluća (npr. astme). Obično je nadražajan, a kod blažih oblika bolesti podstiče ga dubok udah, udisanje hladnog vazduha, smeh, pevanje. Nakon napada kašlja obično se u plućima oseti otežan izdah i sviranje u prsima.

Kašalj pri jelu – Napadi kašlja koji se javljaju nakon uzimanja hrane (obično tečne) mogu značiti uspostavu veze između jednjaka i disajnog sistema (tzv. fistula), što često vidimo kod tumora pluća ili jednjaka. Kod starijih ljudi kod kojih je poremećen refleks gutanja (npr. zbog Parkinsonove bolesti) takođe se može javljati nakon uzimanja hrane ili pića jer deo sadržaja može doći u disajni sistem.

 

Slični tekstovi:

Dijagnostika i tretman hroničnog kašlja

Osnovne činjenice o astmi

Osnovne vežbe disanja

Astma

Zanimljive činjenice o vodi u ljudskom organizmu

Poznato je da organizam novorođenčeta sadrži oko 87% vode (H2O) od ukupne telesne težine. Organizam odraslog deteta sadrži oko 70%, mladog čoveka oko 60%, dok organizam čoveka od 80 godina sadrži svega oko 50% vode. Dakle, tokom života neprekidno opada ćelijski sadržaj vode.

Takođe je poznato da se u procesu respiracije, koja bi se mogla nazvati i “dehidrogenacija supstrata pomoću kiseonika”, ćelijska voda troši neprekidno na proizvodnju pozitivnih jona vodonika tj. protona (H+).

P. Mitchel je 1978. godine dobio Nobelovu nagradu pošto je dokazao da pozitivno naelektrisani joni vodonika (H+) igraju glavnu ulogu u sintezi ATP (adenozin trifosfat) koji je osnovni transporter energije i zato neophodan za održavanje vitalnih funkcija našeg organizma.

Ruski doktor i istraživač, dr Vladimir Volkov, izneo je 1992. godine tvrdnju da je glavni uzrok bolesti i starenja neprekidno trošenje zaliha jona vodonika (H+) u ljudskom organizmu. Protoni (H+) imaju nezamenljivu ulogu da neutrališu slobodne radikale, formiraju hemiosmotski potencijal na membranama mitohondrija i iniciraju proizvodnju ATP, prate elektrone u respiratornom lancu, obrazuju vodu jedineći se sa aktivnim kiseonikom u respiratornom lancu, obavljaju zaštitnu antioksidativnu funkciju zajedno sa mineralima i vitaminima, nezamenljivi su učesnici u fotosintezi…

Kako se naš organizam snabdeva neophodnim vodonikom? Organizam ga uzima uglavnom iz hrane ili, najčešće, iz ćelijske vode.

Dnevno gubimo približno od 2 – 2,5 l vode. Ukoliko ne nadoknadimo ovaj gubitak organizam se bori sa hroničnom dehidratacijom na taj način što uzima vodonik iz produkata sopstvenih vitalnih aktivnosti, kao što su mlečna kiselina, amino kiseline, hemoglobin… Ovi procesi, međutim, u isto vreme izazivaju nove bolesti jer dolazi do taloženja soli i stvaranja kamenja u mišićima, srcu, mozgu.. (ne samo u žuči i bubrezima).

Opadanje sadržaja ćelijske vode, zbog trošenja vodonika, dovodi do nabiranja ćelija koje postepeno gube funkciju, a vezivno tkivo raste na mestu izgubljenih ćelija. Ovaj proces naziva se skleroza. Sakupljanje ćelijskih membrana dovodi do otežanog transporta krvi kroz organe što rezultuje porastom krvnog pritiska i otežanim transportom hormona i drugih vitalnih supstanci.

Opadanje funkcije centralnog nervnog sistema dovodi do neurorefleksne blokade pojedinih organa. Sklerotična i neurorefleksna blokada organa usmerene su ka očuvanju neophodnih zaliha vode u organizmu i pokušaju da se različiti produkti vitalne aktivnosti koriste kao izvori vodonika, što ima tragične posledice, tj. pojavu bolesti. Ovo praktično znači da sve bolesti nastaju kao posledica nedostatka vode koja je utrošena za proizvodnju protona.

U toku procesa starenja, smanjuju se zalihe vodonika koji nas štiti od slobodnih radikala. Dokazano je blagotvorno delovanje antioksidanata poput vitamina C, mlečne kiseline, hemoglobinske kiseline, amino kiselina, masnih kiselina, biljnih kiselina, svih endogenih kiselina našeh organizma i egzogenih kiselina iz hrane. Istraživanja dr Volkova ukazuju na vodonik kao glavni antioksidant.

Prema dr Volkovu zajednički imenitelj gotovo svih bolesti je porast kiselosti u organizmu, tj. porast koncentracije H+ jona. Organizam na ovaj način popunjava istrošene rezerve vodonika u organizmu. Ovo je prirodni i neophodan preduslov ozdravljenja. Nema ozdravljenja bez vodonika tj. bez protona (H+).

Pošto vodonikove veze deluju kao “lepak”, držeći molekule u dvostrukoj spirali DNK, te veze se mogu aktivirati i energizovati. Poznato je da u procesu našeg starenja uvijanje spirale biva sve čvršće i čvršće, tako da ona gubi svoju fleksibilnost i elastičnost. Postoji hipoteza da kompresija i uvijanje spirale DNK može da smanji mogući broj deoba ćelija. Naše ćelije mogu da se dele ograničeni broj puta a zatim njihov proces reprodukcije prestaje.

Popuštanjem uvijanja spirale DNK aktivacijom veza vodonika u molekulu DNK moglo bi se uticati na sposobnost regeneracije ćelija u našem organizmu. Kako se spirala DNK nalazi u vodenoj sredini, kompresija spirale može biti posledica pražnjenja rezervoara vodonika u organizmu. Ponovno uspostavljanje dovoda vodonika može da rezultira prirodnim odmotavanjem spirale DNK i ponovnim uspostavljanjem sposobnosti stimulacije procesa ćelijske reprodukcije.

SciTech izvor

Slični tekstovi:

Kako da se pravilno izborite sa kijavicom

Biljka Noni i astma

Kombuha i ekstrakt

Astma je vodeća hronična bolest kod dece, čija se učestalost u poslednjih nekoliko decenija konstantno povećava u Srbiji, ali i na globalnom nivou, istakli su stručnjaci na skupu pod nazivom “Terapija dečje astme – novi izazovi”.

Prema rečima prof. Branimira Nestorovića, dečja astma, koja se najčešće javlja kod dece između druge i pete godine, u većem broju slučajeva izazvana je kućnim alargenima i čestim prehladama.

On je istakao da svaki asmatični napad može biti praćen različitim simptomima, od neujednačenog disanja, kašlja i kijanja do stezanja u grudima.

Nestorović je ukazao da u svetu od astme boluje oko 300 miliona ljudi, kao i da je do porasta broja obolelih od astme došlo posle katastrofe u Černobilu početkom osamdesetih godina prošlog veka.

On je dodao da je istraživanje o učestalosti astme pokazalo da 5,2 odsto ispitanika ima simptome astme, a 19 odsto alergijsku kijavicu.

Pedijatar-pulmolog sa Instituta za majku i dete Predrag Minić je kazao da je astma najčešća hronična bolest dece, od koje boluje svako sedmo školsko dete, pri čemu je astma kod dece u dečjem uzrastu najčešće alergijska i u više od 80 odsto obolele dece je udružena sa alergijskom kijavicom.

“Kao novi glavni princip klasifikacije i lečenja astme uvodi se stepen kontrole bolesti, pa se sada koristi podela na dobro, delimično kontrolisanu i nekontrolisanu astmu”, rekao je on.

Inhalacioni kortikosteroidi i dalje ostaju osnovni lekovi u terapiji astme kod dece, rekao je Minić, dodajući da su zbog mogućih neželjenih dejstava ovih lekova predložene nešto niže doze nego ranije, dok se po novim preporukama šire primenjuju lekovi koji u osnovi nisu hormoni.

Minić je ukazao da na pojavu astme takođe utiče duvanski dim, tako da je astma u velikoj meri zastupljena kod pasivnih pušača i naročito kod muške dece čije su majke konzumirale duvan tokom trudnoće.

Profesorka Anđelka Stojković – Anđelković je rekla da se astma ne može izlečiti, ali se odgovarajućim lečenjem dobro reguliše, pri čemu se u terapiji primenjuju dve grupe lekova – za brzo otklanjanje simptoma i za prevenciju astme.

Slični tekstovi:

Pasivno pušenje i astma kod školske dece u Nišu

Upala pluća kod dece

Buđ povećava rizik od astme kod dece

Astma

Mediji o Astma.rs

Kada sam 2009. godine pokrenuo sajt Astma.rs odlučio sam da istrčim Beogradski maraton i pokažem svima kako se uz astmu može živeti aktivno i  kvalitetno. Danas sam predsednik Sportskog kluba Trčanje.rs u kome na sve načine pokušavamo da promoviše trčanje kao način da se unapredi kvalitet života svakog pojedinca, ali i društva ukupno.

Moje stanje je od tada drastično poboljšano. Pored toga što su me trkački ciljevi odvojili od povremenog konzumiranja alkohola, pored toga što sam se odvojio od vikend pušenja, ja sam sebi pokazao da mogu da se bavim svim što poželim i to na vrlo visokom nivou.

Poslednji napad astme sam imao pre godinu dana. I dalje povremeno osetim kada bi problem mogao da naiđe, ali uz koji udah leka nikada ne dolazim do težeg stanja. Osećam se izvanredno i velike zasluge tome pripisujem rednom bavljenju sportom.

Članstvo u SK Trčanje.rs

Ukoliko imate 18 i više godina, ili ste roditelj koji želi da živi aktivnije, koji želi da osnaži svoje telo i ilčnost da se lakše i hrabrije nosi sa izazovima koji su pred nama, pozivam vam da se učlanite u SK Trčanje.rs i da trčite 3 puta nedeljno sa nama u Beogradu uz profesionalnu i stručnu pratnju.

Za 800 ili 1500 RSD mesečno, koliko staje članarina u našem klubu, imaćete mogućnost da na bezbolan način uđete u svet trčanja i da za kratko vreme, svojim radom, a našom podrškom, ostvarite ciljeve u fizičkom smislu.

• Članarine
• Treninzi 

Prijavi se na trkačke treninge

Ivan Radenković
Sportski direktor i trener
ivan@trcanje.rs
063 723 64 29

Šta je potrebno da biste trenirali u Klubu Trčanje.rs?

Ukoliko imate astmu, potrebno je da doneste od vašeg pulmologa potvrdu da možete da se bavite sportom. Potrebno je da svaki trening imate sa sobom vašu terapiju.

Za koga nije namenjen Klub?
Klub nije namenjen za sve one koji traže alternativni način da izleče astmu, koji traže čarobni lek.

Slični tekstovi:

Beograđani, izađite u grad u nedelju. Trčite i volontirajte na Beogradskom maratonu.

Zajedničko trčanje

Staze za trčanje u Srbiji

Trčanje: Dejan Nikolić

Svedoci smo da briga za zdravlje stanovništva sve više obuhvata i kategorije koje ranije nisu bile u fokusu. Alarmantne studije slučaja objavljene u prethodnim godinama koje ukazuju na pojavu čak i srčanih oboljenja kod dece, uz narastajući problem sa gojaznošću, ovu kategoriju stanovništva stavlja u prvi plan strategija borbe za očuvanje i unapređenje zdravstvenog statusa.

A kada se priča o zdravlju dece, često se spominje i životno okruženje kao bitan činilac narušenog zdravlja, sa pomalo melanholičnim sećanjem starijih generacija kako «je život na selu omogućavao raznovrsne sadržaje i prisiljavao nas da budemo fizički aktivni, za razliku od ove naše dece, izgubljene između solitera, haustora i zamračenih soba sa komjuterom».

Nedavno objavljena studija ukazuje da su ove primedbe izgleda sasvim na mestu! Na uzorku od preko 2500 hiljade Španske dece utvrđivana je razlika u fizičkim sposobnostima i nivou gojaznosti gradske i seoske dece. Rezultati istraživanja su pokazali da se deca sa sela odlikuju značajno boljom aerobnom sposobnošću i parametrima snage, kao i značajno manjom prevalencom gojaznosti od dece iz grada!

Izgleda da je gradska sredina izrazito nestimulativna za izpolajvanje motoričkih potencijala dece u fizičkim aktivnostima, i da je u cilju očuvanja zdravstvenog stanja mladih, poželjno razmisliti o novoj migraciji, ovog puta iz grada u selo! Istraživanje je objavljeno u septembarskoj svesci časopisa Journal of Science and Medicine in Sport za 2011 godinu.

http://chess.edu.rs/?p=2976

Slični tekstovi:

Gojaznost i astma

Gojaznost i astma povezane bolesti u ekspanziji

Deca loše podnose Tamiflu

Svetski dan astme – radionica u Novom Sadu

Kalendar cvetanja polena

Šta o astmi kažu na Institutu za Plućne bolesti Vojvodine u Sremskoj Kamenici

Šta je astma?

Astma se definiše kao hronična upala disajnih puteva koja izaziva njihovu povećanu preosetljivost na razne spoljašnje uticaje. Oni uzrokuju suženje disajnih puteva, zbog čega se javljaju tegobe u vidu osećaja otežanog disanja, kašlja, osećaja tištanja i zviždanja u grudima . Tegobe su najčešće noću i/ili u ranim jutarnjim satima, ali mogu biti i tokom dana. Broj obolelih od astme tokom poslednje dve decenije stalno raste, naročito kod dece, tinejdžera i u visokorazvijenim zemljama, posebno od alergijske astme, te se ona definiše kao bolest savremenog društva i epidemija 21. veka. Procenjuje se da oko 350 miliona ljudi u svetu ima pomenutu bolest, kao i da će još 150 miliona oboleti za sledećih deset godina. Naša zemlja ubraja se u one sa srednjom stopom oboljevanja od astme.

Alergijska astma

Smatra se da od ukupnog broja obolelih dve trećine imaju alergijsku astmu. Alergeni koji mogu da je izazovu jesu unutrašnji (kućna prašina, grinje, buđ, životinjska dlaka) ili spoljašnji (polen drveća, trave i korova). Najčešće pojavi astme prethode simptomi u gornjim disajnim putevima u vidu kijavice, sekrecije i osećaja zapušenosti nosa, a mogu trajati godinama. Zbog navedenih tegoba pacijent se obraća svom lekaru, potom i specijalisti za plućne bolesti. U Institutu za plućne bolesti Vojvodine postoji Alergološka ambulanta , u kojoj se svakodnevno obavljaju pregledi bolesnika koji su tamo upućeni zbog sumnje na astmu ili se redovno kontrolišu nakon postavljene dijagnoze. Kadar Alergološke ambulante prati savremene svetske principe i novine u lečenju astme.

Dijagnoza i lečenje

Potvrđivanje alergije na alergene iz vazduha (inhalatorne) utvrđuje se jednostavnim i brzim kožnim testom ili određivanjem količine antitela u krvi. Radi procene stanja disajnih puteva u našoj ustanovi ispituje se plućna funkcija pomoću savremenih, nedavno nabavljenih aparata. Ukoliko su indikovani, sprovode se i drugi postupci, sa ciljem postavljanja prave dijagnoze i započinjanja lečenja.

Za lečenje bronhijalne astme koriste se dve grupe lekova. To su oni za brzo otklanjanje simptoma i oni za prevenciju simptoma. Izbor lečenja određuje se prema stepenu kontrole astme, terapiji koju bolesnik već dobija, farmakološkim svojstvima i dostupnosti različitih vrsta lekova, kao i u skladu sa ekonomskim uslovima. Prednost se daje inhalatornom načinu primene lekova (putem udisanja) jer se tako postiže neposredan kontakt leka s velikom površinom traheobronhijalnog stabla; početak delovanja je brz; primenjuju se male doze lekova, a mogući neželjeni efekti su mali. Treba imati na umu neophodnost pravilne tehnike inhalacije. Kada se bolest potvrdi, pacijentu se savetuju preventivne mere u smislu smanjivanja koncentracije alergena u okruženju u kojem živi, načina života i ishrane. Takođe se preporučuje primena odgovarajućih antiupalnih preventivnih lekova, sa ciljem temeljne kontrole bolesti. Svoje pacijente obučavamo o postupcima i u slučaju pogoršanja i nedovoljne kontrole bolesti. Naša ustanova ima višegodišnje iskustvo u sprovođenju imunoterapije. Od pre dve godine, uz praćenje svetskih trendova i poštovanje preporuka Svetske zdravstvene organizacije, sprovodi se na tzv. sublingvalni način, koji nije agresivan i nema sistemskih neželjenih efekata. Takav vid lečenja je preventivan, sprovodi se kod pacijenata sa alergijskim rinitisom kako bi se sprečio nastanak astme.

REDOVNA PRIMENA LEKOVA I REDOVNA KONTROLA OMOGUĆUJU PACIJENTIMA KVALITETAN ŽIVOT

Cilj savremene terapije bronhijalne astme jeste uspostavljanje i održavanje kontrole kliničkih manifestacija bolesti u dužem periodu. Da bi se to postiglo, potrebne su četiri međusobno zavisne komponente (GINA 2006. godine). Prva komponenta je uspostavljanje partnerskog odnosa između lekara i bolesnika. Druga podrazumeva otkrivanje i smanjivanje izloženosti faktorima rizika. Treća se odnosi na procenu, lečenje i praćenje astme , a četvrta komponenta je odgovarajuće lečenje pogoršanja bolesti.

Moje iskustvo:

Ja se lečim na Institutu za Plućne bolesti Vojvodine-poliklinici za Plućne bolesti Vojvodine, Majevička 2a N ovi Sad,  kod dr. Stevana Somborca prema GINA smernicama. Sa svojim lekarom imam partnerski odnos i moja astma je pod kontrolom.

Gde si vi lečite i da li je vaša astma pod kontrolom?

Slični tekstovi:

Astma, HOBP ili udružene bolesti?

Dijagnoza alergijskih bolesti

Uticaj zagađenog vazduha na nastanak plućnih bolesti

Marija Blažić – Maja

Astma tip A

Kašalj prati uobičajene simptome astme, on može biti samo prethodnica napadu astme ili jedini simptom astme.Kada je kašalj jedini simptom astme onda je reč o Kašalj Varijanti Astme ( Cough Variant Asthma-CVA).

Šta je Kašalj Varijanta Astme?

 Glavni simptom CVA je hronični, neproduktivni kašalj. Ovakvi pacijenti imaju kašalj kao glavni i jedini simptom astme. Od ukupnog broja pacijenata sa dijagnozom astme, procenat pacijenata sa CVA je veoma mali. Ovakvi pacijenti su posebna grupa pacijenata i razlikuju se u odnosu na ostale bolesnike sa tipičnom astmom. Na primer, reflex kašlja se kod „normalnih“ asmatičara ne razlikuje u odnosu na zdrave, kod CVA pacijenti imaju  osetljiviji  reflex kašlja. Zanimljivo je da CVA pacijenti imaju manju reakciju na testiranje methacholinom u poređenju sa drugim asmatičarima.

Kako se postavlja dijagnoza CVA?

 

Ako je kašalj čest, lekar će predložiti spirometriju. Ako spirometrija pokazuje reverzibilne opstrukcije, lekar će prepisati terapiju za lečenje astme. Međutim, rezulatati spirometrije mogu biti i normalni, te se stvaraju dijagnostičke dileme, gde lekar može da sumnja na astmu ali ne može da dokaže.

U tom slučaju, lekar će tražiti da se uradi bronhoprovokativni test u cilju da dokaže hiperreaktovnost bronhija. Ako methacholin ne izavoze hiperreaktivnost, malo je verovatno da je astma uzrok kašlja. Definitivnu dijagnozu lekar može posataviti ako pacijent odreaguje na test.

Kako se leči CVA?

 Lečenje CVA je gotovo isto kao i za astmu. Delimična poboljšanja kašlja mogu se videti  upotrebom bronhodilatatora kao Spalmotil ali ako se u potpunosti ne reše do 8 nedelja potrebno je uvesti inhalacione kortikosteroide kao Flixotide

Ukoliko je kašalj samo delimično ublažen, predlaže se upotreba oralnog kortikosteroida kao Prendizon. Takođe lekar može tražiti da se urade posebne analize za identifikaciju eozinofila, marker inflamacije, u plućima. Ako je eozinofil prisutan, terapija Montelukast-om  (Singulair) obezbeđuje dodatni klinički efekat kod pacijenata koji nisu dobro kontrolisani primenom samo bronhodilatatora, ili inhalacionim kortikosteroidima.

Mala grupa pacijenata može imati pogoršanje simptoma kašlja upotrebom inhalacionih bronhodilatatora i kortikosterodida. Ako se kašalj pogoršava, treba tražiti i druge razloge za kašalj, kao GERB (vraćenje želudačne kiseline u jednjak).

Methacholin provokatovni test  (The Methacholine Challenge Test)

 je metoda dijgnostikovanja astme, naročito kod odraslih kod kojih nema anamnestičkih podataka o ranijoj dijagnozi astme  (na primer  astme u detinjstvu).
Test methacholinom kod osoba sa reaktivnim bolestima disajnih puteva izazvaće bronhoopstrukciju, što će se dokazati ispitivanjem plućne funkcije. U suštini, methacholin će hemijski izazvati napad astme.

Kod pacijenata koji imaju medicinsku dokumentaciju o ranijoj dijagnozi astme, ne podvrgavaju se Methacholin provokativnom  testu. To bi bilo kao da osobi koja zna da je alergična na kikiriki dati kikiriki kako bi se “videlo šta se dešava”.

Methacholin provokativni  test je vrlo osetljiv i specifičan i daje oko 90% tačnu dijagnozu. Međutim i dalje će kod jedne od deset osoba sa astmom koja se podvrgne Methacholin provokativnom  testu astma ostati neotrkivena (pozato kao „lažno negativan“ test). Isto tako će jedna od deset osoba koje nema astmu imati pozitivan Methacholin provokativni  test („lažno pozitivan).

Validnost Methacholin provokativnog testa može biti individualna za svakog pojednica i brojni faktori mogu uticati na rezultat testa, uključujući duvanski dim, zagaženje životne sredine, kofein, čokolada, preparati efedrina i naravno svi lekovi za lečenje astme.

Ovaj test u retkim slučajevima može ugroziti život pacijenta, te se mora raditi isključivo u ustanovama u kojima se odmah može pružiti adekvatna medicinska pomoć, kao što je kiseonik, epinefrin (adrenalin)  ili čak uraditi kardiopulmoralna reanimacija.

Iz tog razloga mnoge zdarvstvene ustanove koriste alternativne metode ispitivanja, kao naprimer PFT „stres test“ kao bi isprovocirali astmu i na taj način postavili dijagnozu.

Slični tekstovi:

Sirupi za kašalj omamljuju decu

Kašalj

Lekovita hrana: crna rotkva umiruje kašalj

Tipovi astme

Simptomi astme

Šta je noćna astma?

 

Noćna astma je kada se simptomi astme javljaju noću. Oko 75% ljudi sa astmom ima simptome koji ometaju kvalitet i dužinu sna. Ako se ovakvi simptomi javlaju najmanje jednom nedeljno govorimo o noćnoj astmi. Pormećaj u toku sna narušava kvalitet sna i ima negativan uticaj na koncentraciju tokom dana.

 

Postoje mnogi razlozi zašto ljudi sa astmom dožive simptome noću. Prirodni ritam tela igra ulogu, uz oderđene hormone sa svojim najvišim (najnižim) nivoom u ranim jutarnjim satima. Neki od njih, kao što je melatonin utiču na upale disajnih puteva.

 

Za ljude sa astmom broj inflamatornih ćelija u disajnim putevima ima najveći nivo u ranim jutarnjim časovima, svrhuncem u 4 sata posle ponoći. Iskustva su pokazala da kiod ljudi sa astmomtokom neći dolazi do smanjenja plućne funkcije. U jednoj studiji kod bolesnika sa astmom utvrđeno je da se plućna funkcija smanji za 20% dok je kod ljudi koji nemaju astmu 4%.

 

Pored uloge tela u doprinosu noćne astme, postoje i drugi razlozi:

-  Izloženost okidačima astme u krevetu, kao što su prašina i grinje ili prisustvo kućnih ljubimaca

-  odložen odgovor na izloženost okidima ranije tokom dana

-  Problemi sa sinusima i slivanje sluzi niz disajne puteve tokom ležanja

-  GERB (upala jednjaka zbog vrećenja želudačne kiseline u jednjak)

-  Bronhospazam izazvan smanjenjem telesne temperature

-  Prestanak dejsta lekova za astmu( koji se koriste jednom dnevno) u renim jutarnjim časovima

-  Sleeo Apenia koja je kratka epizoda suspendovanog disnja koja može biti uzrokovana  opstrukcijom disjnih puteva ili pogrešnog signala u mozgu

 

Lečenje i prevencija noćne astme

 Noćna astma može značajno potemetiti kvalitet sna, što može dovesti do smanjenja sposobnosti funkcionisanja u toku dana. Zbog toga je jako bitno identifikovati specifične uzroke i pronaći najbolju terapiju.

 

Metode prevencije obuhvataju uklanjanaje izazaivača alergije iz spavaće sobe, vođenje dnevnika izloženosti alergenima tokom dana koji mogu biti uzrok zakasneloj reakciji, adekvatno lečenje problema sa sinusima i upotreba kapi za nos. Tretman može uključiti i promenu sredine, upotrebu različitih lekova za astmu

 

Ako je noćna astma loše kontrolisana zbog prestanka dejsta leka, promena vremena i doza lekova može poboljšati i ublažiti noćne simptome. Na primer, ako lek inhaliramo uveče umesto ujutru on će svoje dejstvo imati tokom cele noći.

Mnogi različiti lekovi za astmu posebno su prilagođeni za efikasnost noću. Dugodelujući beta antagonisti, kao što je Severent (Salmetrol), dokazano poboljšavaju simptome ako se koriste dva puta dnevno.

Tablete Aminofilina (Teofilina) sa produženim oslobađanjem leka, mogu biti efikasni u rešavanju noćnih simptoma astme, ako se uzimaju jednom kasno popodne. Inhalacioni kortikosteroidi i leuktrijenski modifikatori (Singulair-Montelukast) takođe igraju važnu ulogu. Tablete kortikosteroida, kao što je Prendison (Pronison), su pokazale smanjenje noćnih opstrukcija disajnih puteva i upale, posebno ako se uzimaju u 3 sata popodne.

 

Postoji neka polemika o odnosu GERB-a i noćne astme. Poznata je povezanost između vrećanja želudačne kiseline u jednjak i suženja disajnih puteva. Međutim rezultati različite studije u kojima je upotreba inhibitora protonske pumpe (inhibitori protonske pumpe smanjuju lučenje želudačne kiseline) u tretiranju želudačnog refluksa a time i smanjenja noćne astme, su mešoviti.

 

Opstruktivna Sleep Apenia (skraćeno OSA) za vreme spavanja je još jedan uslov koji može da igra ulogu u noćnim problemima sa disanjem i da utiče na loš kvalitet sna. Ljudi sa OSA imaju više noćnih epizoda u kojima tokom spavanja disanja prestane usled opstrukcije disajnih puteva uzrokovane relaksacijom usta i grla. Otkriveno je da 48% ljudi koji hrču i imaju noćnu astmu, imaju i OSA. Ponekad je teško razlikovati OSA od noćne astme, jer može izazvati i poremećaje u disanju, pa čak i nizak nivo kiseonika.

Tretman za OSA, kao i za one koji imaju astmu i one koji nemaju je kontinuirano pozitivan pritisak disajnih puteva (CPAP), koji snažno ubacuje vazduh u pluća kroz masku koja se stavlja na nos ili usta i nosi se tokom spavanja. Istraživanja su pokazala da osobe sa astmom, koje takođe imaju i OSA mogu poboljšati noćne simptome pomoću CPAP-a, iako je nejasno da li upotreba takođe poboljšava i funkciju pluća.

 

Važno je da testiranje na OSA, naročito za one ljude koji česti imaju nekontrolisane napade astme. Dijagnostika i lečenje noćne astme može biti veliki izazov. Svako čija noćna astma značajno utiče na kvalitet živta, treba da porazgovara sa svojim lekarom i da dobije terapiju kojom će svoju astmu držati pod kontrolom.

 

 

                                      Saveti za razgovor sa lekarom

 

Izgradnja tima za lečenje astme

 

 Jadan od najboljih načina za držanje astme pod kontrolom je da preuzmete aktivnu ulogu u lečenju. Vi ste dragoceni član vašeg tima u lečenju astme. Evo nekoliko saveta za razgovor sa svojim  lekarom o svojim simptomima i kontrolosanjem astme.

Imata pravo da budete ravnopravan partner u planiranju kontrole vaše astme. Kada vi i vaš lekar naučite kako da razgovarate jedni sa drugima, možete naptaviti veliko poboljšanje u svom (ili vašeg deteta) zdravstvenom stanju.

Činejica je da su većin azdravstvenih radnika često zauzeti i požuruju vas kad odđete na pregled. Pomoć u održavanju dobre linije komunikacje može se postići ako pratite sledeće savete:

-         Pripremite se za posetu lekaru pre odlaska zapisujući svoje probleme i pitanja za lekare

-         Ponseite vaš dnevnik simptom astme i  vaš Astma akcioni plan sa vama prilikom svakog odlaska lekaru

-         Postavljajte pitanja lekaru sve dok niste sigurni da ste razumeli odgovore i da znate šta treba da uradite

-         Otvoreno pričajte sa lekarom. Ako niste zadovoljni sa vašim planom lečenja, treba to i da kažete lekaru kako bi zajedno podesili plan

-         Vodite beleške tokom poste o tome šta doktor kaže, ili ako je predložen a nova terapija. Na taj način imaćete referentnu tačku kad ste kod kuće

-         Nemojte se stideti oko pozivanja između poseta lekaru ako imate pitanja ili nedoumica

 

Zapamtite, dobra komunikacija počinje sa vama. Postanite aktivan, ravnopravan partner u zdravstvenom timu!

 

 

 

Slični tekstovi:

Trudnoća i astma

Alergije i astma

Astma, alergije i kućni ljubimci

Astma i sport

Šta je astma?

Kako? Ekološkim deterdžentima, biljnim mirisima, lakovima i bojama bez otrova, a iznad svega svestranom zaštitom od alergena i grinja koji su za zdravlje – propast

Na osnovu sve učestalijih alergijskih napada, koji se događaju u kućnim uslovinma,  alergolozi i bioarhitekte dali su  za uzbunu i sastavili gotovo beskonačnu listu kućnih zagađivača.

Podaci govore da se trećina svih slučajeva alergijske kijavice, astmatičnih napada, konjunktivitisa i kožnih upala, događa u stanu. Ko su krivci za to? Toksične materije u lepku za nameštaj, sredstva za čišćenje, osveživači prostorija. A najpodmuklija opasnost vreba iz prašine. Tu se, naime, zavuku grinje koje uzrokuju više od polovine kućnih alergija.

Evo njihovih saveta:

1. “Ne” za suv vazduh

Na optuženičkoj klupi našla su se i grejna tela zbog kojih udišemo suv vazduh: stručnjaci tvrde da vlažnost ispod 40 procenata slabi imunitet. U spavaćoj sobi i prostorijama u kojima se najviše boravi treba postaviti jednu ili više posuda sa vodom. Moraju biti besprekorno čiste da ne bi postale rasadnik klica i plesni. I kad je hladno, prozore treba otvarati 4-5 puta dnevno, makar po nekoliko minuta.

2. Boje i tapeti pod kontrolom

Starenje slika dovodi do oslobađanja toksičnih materija (smola i rastvarači). A lepak koji koristimo za postavljanje tapeta – štetan je.

Rešenje:

Zidove treba redovno brisati, a kad rešite da ih osvežite, učinite to netoksičnim eko bojama. Važna je i obrada tapeta: glatka površina je zahvalnija od refeljne koja skuplja bakterije i prašinu.

3. Higijenski otrovi

Treba li reći da sredstva za održavanje kućne higijene spadaju među najveće zagađivače i da oslobađaju 40 procenata svih otrovnih sastojaka u vazduhu? Deterdženti sa jakim formulama, vim, sapuni, hemijski osveživači vazduha, proizvodi za pranje sanitarija sa hlorom, osveživači WC šolja, tečnosti za poliranje nameštaja, sprejovi protiv insekata: stručnjaci kažu da u telu “zdravog” Evropljanina može da se nađe oko 300 štetnih hemikalija! Kad ih udahnemo, nadražuju grlo, truju pluća i uzrokuju dermatitis. Zato izaberite zelenu alternativu: ekološka sredstva na bazi sapuna i eteričnih ulja i mehaničko čišćenje sa manje hemije.

4. Oči u oči sa grinjama

Prašinske grinje su nevidljive golim okom, ali jedan su od glavnih uzroka alergijskih reakcija, posebno kod dece. Ne vide se, ne ujedaju, ne bodu, ali uvek su sa nama. U jednom gramu prašine živi od 10 do 1.000 grinja, hrane se mrtvim ćelijama naše kože, a žive u krevetnini, tepisima, zavesama i odeći. Nazeb, kašalj, ekcem, konjunktivitis, otežano disanje i, u najgorem slučaju, astma najčešće su tegobe ljudi koji pate od alergije. Odbrana:

Prašinu brisati vlažnom krpom, a stan redovno provetravati. Sve predmete koji skupljaju prašinu (knjige, igračke, odeću…) skloniti u ormare i fioke. Mesta do kojih usisivač teško stiže prskati sprejom protiv grinja. Posteljinu prati u mašini na 60 stepeni: niže temperature im ne mogu ništa.

5. Osveživači prostorija

Sadrže toksične materije i rastvore: dobar razlog da odustanete od hemijskih osveživača u kući.

Savet:

Kupujte stoprocentno prirodne proizvode i osvežavajte prostorije luftiranjem, posudama sa vodom i par kapi eteričnog ulja i par listova zelenog čaja u čaši vode.

6. Skriveni kuhinjski neprijatelji

Kuhinjske peći i šporeti koji ponekad oslobađaju izuzetno štetne materije kao što su ugljen monoksid, azot dioksid i čađ. Pozovite jednom godišnje tehničara za održavanje grejnih tela i sprečite otrovne gasove da dostignu opasnu crtu.

7. Nezgodni polen

Od 80 vrsta prisutnih u atmosferi, samo su neke potencijalni alergeni. Ipak, cvetni prah mnogima i te kako može da zagorča život: od svih alergija disajnih puteva, 50 procenata su alergije na polen.

Saveti:

- veš sušite u stanu, a ne napolju – polen se lako lepi za tkanine.

- ne držite u kući rezano cveće u rizičnim periodima kao što je proleće

- na prozore stavite guste mreže protiv insekata

- ako ste dan proveli napolju, uveče se istuširajte i operite kosu da skinete polenov prah koji će u protivnom završiti na jastuku i “čekati” da ga udahnete.

-oprezno i za trpezom: sastojci nekih polena liče na sastojke namirnica i uzrokuju svrab i otok usana ili grla. Evo i primera. Polen žitarica u 50 odsto slučajeva izaziva alergiju na paradajz, kivi, agrume, badem, breskve, lubenicu, dinje i cerealije, dok su ljudi alergični na polen breze u 70 odsto slučajeva alergični i na krompir, šargarepu, maline, jabuke, kruške, breskve, šljive i koštunjavo voće.

8. Ni lateks nije “naivan”

Alergija na lateks je sve češća u dodiru sa materijalom od kojeg se prave zaštitne rukavice, ali i kape za plivanje, baloni, cucle, slamčice. Reč je o beličastoj tečnosti iz stabljike tropske biljke koju je u industriju uveo Čarls “Goodyear”, koji je 1890. proizveo i prvi par hirurških rukavica od lateksa. Ako otkrijete da ste alergični na tu supstancu, zameniti je rukavicama od sintetičkih materijala (vinila, polietilena, nitrila).

9. Ne sušite veš na radijatoru

Zimi je baš zgodno sušiti rublje na radijatorima, ali to može da izazove astmu i alergije. Razlog? Toplota pojačava dejstvo mikroorganizama prisutnih u vlaknima tkanina i pomaže im da se šire. Zato veš treba poređati na rešetku za sušenje i često provetravati prostoriju.

10. Rastvarači za mrlje: samo kad mora

Najčešći sastojci ovih preparata, trihloretilen (trielin) i aceton, štetni su kako za udisanje tako i za dodir. Prvom se pripisuje toksično, narkotično, čak i kancerogeno dejstvo, pa zahteva upotrebu rukavica. Aceton uspavljuje i izaziva glavobolju. Budite, dakle, štedljivi kad koristite ove preparate i obavezno otvorite prozor. Odeću sa koje ste skidali mrlje ostavite nekoliko sati da se “izluftira”.

11. Lov na “buđave” fleke

U česte faktore rizika spada i plesan koja je uvek tamo gde su kutije sa hranom, tapeti, tuševi, para. I – eto vama posla! Ako su fleke osvanule na zidu, proverite kako su nastale i uklonite pre nego što postanu izvor alergije. Para od kuvanja kondenzuje se na zidovima i postaje idealan teren za buđ. Frižider treba prati krpom za jednokratnu upotrebu i mešavinom mlake vode, bikarbone i sirćeta. A hranu kojoj je prošao rok – baciti.

12. Opasne mačje dlake

Čovek, naime, nije alergičan na dlaku, kao što se misli, već na pojedine proteine iz mačje pljuvačke koji ostaju na krznu kad se životinja “umiva”. Alergeni dlaka, koje se lepe na tepihe, nameštaj, odeću, vrlo su otporni. To je razlog što se alergija javlja i bez direktnog dodira sa krznom životinje. Tegobe mogu potrajati mesecima pošto mačku udaljimo iz kuće. Šta činiti? Kao prvo, otići alergologu koji u težim slučajevima prepisuje terapiju na bazi antihistaminika ili specifičnu vakcinu. Važna je i lična higijena. Brižljivo perite glavne “rezervoare” (tepisi, sofe, fotelje…) i mesta gde životinja najviše boravi. Ne dozvolite joj da zalazi u spavaću sobu. I – koristite usisivače i klima-uređaje opremljene moćnim filterima.

izvor:  : www.lepoizdravo.com

Slični tekstovi:

Život bez alergije

Astma, alergije i kućni ljubimci

Alergije i astma

Život sa astmom

Kalendar cvetanja polena

Društvo za prava dece sa astmom “Dašak” i pozorište “Dečija zemlja” organizovaće besplatno za sve mališane predstavu “Astma nije bauk“. Predstava počinje u subotu, 3. septembra u 12 sati u Tašmajdanskom parku, a cilj je boljerazumevanje problema dece sa astmom među školarcima.

Astma se danas veoma često dijagnostikuje kod dece. Tokom godišnjih odmora i promene mesta boravka, na moru ili planini, često dolazi do privremenih poboljšanja stanja, ali povratkom u staru sredinu i polaskom u školu, “okidači za astmu” kao što su prašina, virusi, stres, ponovo se aktiviraju i simptomi se vraćaju. Zbog toga se na vreme treba obratiti lekaru i sprečiti mogućnost astmatičnih napada i tegoba.

Edukativna i zabavna pozorišna predstava, koju izvode glumci putujućeg pozorišta “Dečija zemlja“, Slobodan Boda Ninković i Jovica Tišma, poručuje deci i njihovim roditeljima da “astma nije bauk” i da deca koja imaju astmu mogu normalno da žive, bave se sportom i postižu vrhunske uspehe u školi i u svakoj profesiji, ne izdvajajući se od svojih
vršnjaka.

Slični tekstovi:

Dijagnoza astme nije hendikep za život

Otpor jedne žene nije uvek dokaz njene vrline, nego je često samo dokaz njenog iskustva

Šta je Astma.rs?

Astma

Aspirinska astma