Blogodak - srpski blogovi na jednom mestu

Juče i prekjuče Astma.rs imala je neverovatan broj poseta. Sve one su posledica upita na Google koji su u vezi sa ambrozijom. Vrlo je važno da se sada zaštite od ovog korova, jer je on najjači polen koji okida astmu.

Na Astma.rs imamo dva odlična teksta o alergiji na ambroziju:

• Kako se zaštiti od alergije na ambrozije?, odličan tekst naše doktorke Jarić
• O ambroziji, uopšteno

I sam osećam svrab u ušima i blagu teskobu u grudima. Uzeo sam Nasonex, 2 puta dnevno + Symbicort. Nastaviću tako 2-3 nedelje, posebno jer sada dosta vremena provodim na treningu spremajući se za Ljubljanski maraton u oktobru.

Slični tekstovi:

Grad Žabljak nalazi se na severozapadu Crne Gore, u srcu Durmitorskog područja, na visini od 1450 metara nadmorske visine i predstavlja najviše (crnogorci kažu najvisočije) urbano naselje na Balkanu. Smešteno je u podnožju Durmitora i okruženo sa 23 planinska vrha od preko 2200 metara, sa 18 planinskih jezera i kanjonom rijeke Tare, najdubljim u Evropi.

ŽABLJAK je najviši grad u Ex Jugoslaviji,  a zauzima prostor od 445 km2 i u njemu živi preko 4929 stanovnika, a kod nijednog nije zabeležena astma. Iznad njega se uzdiže Durmitor sa svojim najvišim vrhom, Bobotovim kukom (2523 metra). Durmitorski masiv se prostire izmedju kanjona Tare, Pive i Komarnice i planine Sinjajevine. Velika visinska razlika izmedju kanjona i najviših vrhova Durmitora na malom rastojanju koja iznosi 2090 metara čini posebnu specificnost Durmitorskog platoa.

Ovaj kraj je  poznat po nizu prirodnih i geografskih specifičnosti. Žabljak  ima planinsku klimu sa dosta snega što pored pogodnih terena za skijanje predstavlja i izvanredne uslove za razvoj sportsko rekreativnog turizma. On je isto tako atraktivan i za vreme leta  naročito za planinare, kao i za sve druge koji žele da uzivaju u lepotama neizmenjene prirode. Zbog svega toga Durmitor je zajedno sa kanjonima Tare i Susšice proglašen za Nacionalni park i uključen je u Spisak svetske baštine prirodnih kulturnih dobara. Ovo područje je poznato i po velikom broju jezera od kojih je najpoznatije Crno Jezero. Danas su Žabljak i Durmitor jedno od najatraktivnijih turističkih područja u Evropi.

Poreklo naziva Žabljak

Stari naziv ovog mesta bio je Varezina vodaverovatno zbog jakog izvora vode oko koga se i formiralo naselje. Potom dobija naziv Hanovi (ili Anovi), kao mesto gde se odmaraju tgovački putnici. Sadašnje ime Žabljak, prema predanju potiče od žaba koje svake godine svojim kreketanjem najavljuju dolazak proleća. Godine 1870, Žabljak dobija službeni nazivkada započinje izgradnja crkve Sv. Preobraženja kao i škole i kapetanijskog doma.

Žabljak nije samo aktuelan zimi zbog skijanja i ostalih zimskih sportova, on je turistima interesantan i leti zbog splavarenja rekom Tarom,šetnjama po fantastično markiranim stazama zdravlja, kao i zbog velikog broja biljnih vrsta koja daju ovom mestu posebnu lepotu.

Jedinstvena i raznolika prirodna bogatstva, na ovako malom prostoru, preporučili su Žabljak za ekološku prestonicu prve ekološke države na Svetu.

Klima

Najveći deo Durmitorskog područja ima prosečnu godišnju temeperaturu od 2 do 8 stepena Celzijusa. Godišnje je 120 dana pod snegom, većim od 15 centimetara, a skijaški tereni, koji su na većoj nadmorskoj visini, imaju snežni pokrivač pogodan za skijanje 150 dana u godini.
U višim predelima Durmitora i preko čitavog ljeta se mogu vidjeti nameti snijega, a u području Kalice je tzv. “DEBELI NAMET“, dugačak 200 do 300 metara.
Klima ima odlike, od župske u kanjonima reka, preko subplaninske na visinama do 1200 metara, do tipične alpske. Zime su duge i hladne, leta relativno kratka i sveža, a zanimljivo je da su jeseni toplije od proljeća.

Ova godina je posebno topla, pa su i na Žabljaku više temperature nego ranijih godina. Ali uz velike šume jele, smreke i bukve, kojima je Žabljak okružen, visoke temperature se lako podnose. Noću su sveže i ugodne za spavanje.

Jutra na Žabljaku

Kuća mojih domaćina, porodice Vuković nalazi se na 300 metara od samog centa Žabljaka ka Crnom Jezeru. Odmah pored kuće počinje divna šuma kroz koju vodi markirana staza Centar-Crno Jezero. Prohladna jutra pored same šume i jutarnja kafica uz igru veverica  su divan početak dan. Dok posmatrate male, slatke veverice i njihovo jutranje razgibavanje, dok se sunce još stidljivo probija između visokih jela, zaboravljate  sve stresve. Osetite kako se pluća čiste i pitate se da li uzeti jutarnju terapiju. Terapiju odavezno nastavite da uzimate po poreporuci lekara, veća nadmorska visina može da izazove simptome  visinske bolesti.

Šta je visinska bolest?

Visinska bolest je skup simptoma koji se javljaju pri boravku na visokoj nadmorskoj visini. Obično se javlja iznad 2500 m, često pri brzom i naglom usponu zbog kojeg telo ne uspe da se prilagodi. U većini slučajeva radi se samo o blagom poremećaju kao što je glavobolja, gubitak apetita i mučnina i ne zahteva intervenciju lekara. Najbolji nač da izbegnete  visinsku bolest je spor i postepen uspon pri čemu se telu i plućima ostavlja dovoljno vremena za aklimatizaciju. U slučaju da osetite simptome visinske bolesti prekinite  dalji uspon i siđite na nižu nadmorsku visinu.

Većina prethodno postojecih bolesti kao što su astma i hronična opstruktivna bolest pluća, kardiovaskularne bolesti  ili dijabetes same po sebi ne povećavaju rizik od visinske bolesti.

Na razvoj visinske bolesti najviše utiče brzina uspona, nadmorska visina, visina na kojoj planinar spava te individualna osetljivost. Dobra telesna kondicija ne deluje zaštitno, a pojačani telesni napor na visini povećava mogućnost simptoma.

Kao što sam već rekla Žabljak se nalazi na 145o nadmorske visine i to je idealno za boravak i spavanje.

Ako se odlučite za osvajanje planinskih vrhova u okolini Žabljaka, budite bez brige najviši vrh je Bobotov kuk sa 2523 metara nadmorskke visine.

Šta se decom na Žabljaku?

Danas se Žabljak privredno orjentiše na TURIZAM i proizvodnju zdrave hrane.  Sezona traje celu godinu : zimski turizam,sa prelipim skijaškim stazama prilagođenih svakom uzrastu i sikustvu, zatim proljeće i jesen (šetnje po prirodi, seminari, splavarenje, ribolov, lovni turizam…) i leto (odmor i rekreacija, sportski turizam).

Ako se odlučite da posetite Žabljak,  sigurno ćete osetiti pravi mir, spoj tradicije i modernog, neverovatno prirodno okruženje, zanimljive gostoprimljive gorštake,  i sigurno osloboditi misli od svakodnevnih stresova.

Predivna staza Centar-Crno jezero je idealna za sve koji su došli sa decom za blagu šetnju šumom. Staze je markirana, nema većih uspona, slobono bih mogla reći da je skoro kao ono što je moj drug Duca sa Javora rekao “staza oaza”.

Šume NP Durmitora se prema zaštiti mogu podijeliti na:
- šume pod strogom zaštitom
- zaštitne šume
- park šume
- šume sa mešovitom namenom.

U zoni šuma pod strogom zaštitom izdvojeno je 5 područja i to:
CRNA PODA,
SLIV MLINSKOG POTOKA,
KANJON SUŠICE,
VAŠKOVSKE STIJENE
I DRAGIŠNICA.

CRNA PODA
rezervat prirode koji je karakterističan po stablima crnog bora (Pinus nigra Arnold.), starim oko 400 godina, visine do 51,1 m, prečnika do 120 cm i zapremine preko 1600 m3/ha. Opisane zajednice u rezervatu su:
- Pineto-Fagetum oxalidatosum prov.
- Pineto-Fagetum saliculacetosum
- Pineto-Fagetum seslerietosum prov.

SLIV MLINSKOG POTOKA
prašumski rezervat jele i smrče i nešto bukve iznad 1600 mnv. Površina rezervata je 10 ha.

KANJON SUŠICE
mešovina  bukve i jele. Iznad Sušičkog jezera zastupljene su kvalitetne sastojine bukve (Fagus silvatica) i javora (Acer pseudoplatanus).

VAŠKOVSKE STIJENE
prostiru se obodom kanjona Tare na kome je nađena retka vrsta planinskog bora (Pinus heldreichii).

DRAGIŠNICA
rezervat prirode u kome su zastupljene mešovite lišćarsko – četinarske šume.

Reke i jezera

Najduže reke u Durmitorskoj regiji su PivaiI Tara, koje sa svojim pritokama – Komarnica, Vrbnica, Bijela, Tusinja, Bukovica i Draga – ispresjecaju ovu oblast, sastaju se kod Šćepan polja i postaju Drina. Različite hidrografske pojave kao što su izvori, rijeke i podvodni tokovi, kanjoni i vodopadi,  još više obogaćuju pejzaž.
Ako ste kolima nemojte propustiti da posetite bar neki od  kanjona Tare, Pive, Komarnice ili  Sušice.  Svih ovi kanjona  su  nastali usled rečne erozije, a svaki ima svoje sopstvene i jedinstvene karakteristike.

Kanjon Tare je definitivno najveći i najlepši kulturni i prirodni resurs. Kanjon se pruža 68 km, a dubina ide do 1,300m. Spuštanje  rekom na splavu ili na kajaku je uzbudljivo iskustvo za svakog ljubitelja sporta ili turistu.

Raftingom se može na najlepši i najatraktivniji način videti i osetiti sva lepotu i čar kanjona i doživeti spoj  čoveka i netaknute prirode. Ture raftinga su prilagođene svakom uzrastu i željama, dobija se oprema u vidu sigurnosnog prsluka. Bez brige, mali rafting je podesan i za decu i vožnja treja 3,5 sata.

Ako niste za rafting,  u mestu Đurđevica Tara nalazi se veliki most čija je gradnja počela 1938 a završena 1940 godine. Most je postao simbolom reke, fascinantan spoj ljudske ruke i same prirode. Dugačak je 154 m a najvisočiji luk dostiže visinu od 135 m. Sa mosta je nezaboravan pogled na kanjon (koji se naplaćuje 2 evra).

Posebne lepote durmitirskog masiva i okoline Žabljaka čine 18 ledničkih jezera:

Crno jezero (Veliko i Malo)
Zminje jezero
Jablan jezero
Barno jezero
Modro jezero
Valovito jezero
Srablje jezero
Pošćansko jezero
Veliko Skrčko jezero
Malo Skrčko jezero
Zeleni vir
Vir u Lokvicama
Sušićko jezero
Zabojsko jezero

i Zminičko jezero, Vražje, Riblje i Gostaja koje su izna granica NP durmitor.
Najveće i najpoznatije je    Crno jezero u podnožju planine Durmitor, samo 20 minuta pešačenja od Žabljaka. Do Crnog jezera se može doći i šetalištem pa pored bivšeg vojnog odmarališta, markiranom stazom od centra kroz šumu, asfaltnim putem pored hotela Durmitor i centra za informacije NP. Oko samog Crnog jezera se nalazi rekreativno-edukaciona staza, dužine oko 4 km. Pravi raj za šetnju, uživanje u pogledu i disanje punim plućima. Na jezeru je dozvoljeno i kupanje, a može se i iznajmiti čamac za veslanje i obilazak celog jezera.

Prirodni fenomen vezan za ovo jezero je nešto što se naziva bifurkacija, odnosno voda jezera teče u dva različita riječna sistema.

Od Crnog jezera vodi puno markiranih staza ka nekoj od prirodnih lepota ovog kraja. Bez staha od mogućeg lutanja, sve staze su jako dobro markirane, ima putokaza ka smeru koji izaberete sa vremenom potrebnim za dolazak do cilja.

Moja prepruka je da pođete stazom koja vodi od Crnog jezera pored mlinskog potoka do Zminjeg jezera. Prelapa staza, laka i za decu. Na Zminjem jezeru ima klupe za odmor, uživaćete u ručku ili užini okruženi neopisivim mirom i lepotom. Tu se nalazi i izvor pitke vode.

Da li je neko već bio na Žabljaku?

Slični tekstovi:

Lemod Solu je sistemski kortikosteroid iz grupe glukortikoida. Koristi se u terapiji teških akutnih stanja i akutne egzacerbacije hroničnih bolesti (kao što je napad astme) kad je neophodna hitna sistemska primena glukokortikoida gde oralna terapija nije moguća.

Hemofarm je u SAD registrovao liofilizirane injekcije preparata Metilprednizolon Natrijum Sukcinat, poznatijeg na drugim tržištima pod zaštćenim imenom Lemod Solu u dozama od 40mg i 125mg. Specifičnost ovih proizvoda je dvokomorna bočica (Hemo Vial, US trade mark Act-O-Vial), tj. u istoj bočici se nalaze i liofilizirana aktivna supstanca i rastvarač za injekcije.
Za razliku od konvencionalnog pristupa da se liofilizat i rastvarač pakuju u odvojene bočice, ovaj način dodatno povećava komfor pri primeni, tj. brzu i sigurnu aplikaciju što su dodatni zahtevi probirljivog američkog tržišta. Hemofarm je jedini generički proizvođač na svetu koji u portfelju poseduje metilprednizolon

Slični tekstovi:

Alergija na hranu je svaka neželjena reakcija na inače bezopasnu hranu ili komponentu hrane u koju je uključen imuni sistem organizma. Da bi se izbegla konfuzija, veoma je važno da se termini ispravno koriste. Samo ako je u reakciju uključen imuni sistem organizma mogu se koristiti pojmovi alergije na hranu ili preosjetljivosti na hranu.

Postoji nekoliko različitih tipova neželjenih reakcija koje uključuju imuni sistem, a koje pomazu organizmu da se odbrani od bolesti. U slučaju alergije na hranu, trenutna hipersenzitivna reakcija je najbolje proučena.
Ovaj tip reakcije uključuje tri primarne komponente: nutritivni alergen (hranu), imunoglobulin E (IgE) i ćelijske elemente (mastocite i bazofile).

Nutritivni alergen je hrana ili komponenta hrane koja stimuliše odgovor imunog sistema kod preosetljivih osoba na tu hranu.

Jedna hrana može da sadrži više različitih komponenti na koju je individua preosetljiva. Najveći deo komponenti su verovatno proteini, a ne šećeri ili masti.
Osobe koje imaju nasledjenu sklonost da im se jave alergijske manifestacije produkuju veću količinu specifičnih odbrambenih antitela imunog sistema nazvanih IgE klasa antitela. Kada alergena (preosetljiva) osoba pojede hranu njen imuni sistem bude stimulisan antigenima da proizvodi antitela protiv specifičnog antigena.
Milioni stvorenih IgE antitela cirkulisu krvlju po celom telu i vezuju se na površinu krvnih ćelija bele loze koje se nazivaju bazofili. Te ćelije sa vezanim IgE antitelima prodiru u okolna tkiva iz kapilara i pretvaraju se u mast ćelije, a na njihovoj površini se i dalje nalaze vezana antitela iz IgE klase.

Bazofili i mast ćelije su specijalizirane ćelije imunog sistema koje igraju glavnu ulogu u reakcijama preosetljivosti ljudskog organizma. Mast ćelije se pretežno nalaze u tkivima koja su primarno mesto kontakta sa okolinom čoveka (koža, pluća, organi za varenje). Bazofili i mast ćelije proizvode i skladište različite supstance poput histamina koje izazivaju alergijsku reakciju. Kada IgE na površini tih ćelija dodje u kontakt sa alergenima iz hrane dolazi do burnih reakcija oslobadjanja uskladištenih supstanci koje izazivaju snažne alergijske manifestacije.

Iako se alergijske reakcije mogu javiti na svaku hranu, najveći broj reakcija se javlja na mali broj namirnica: mleko, jaja, ribu, školjke, soju, pšenicno brasno, orahe i drugo koštunjičavo voće, bobičasto voće. Alergijske reakcije se javljaju od nekoliko minuta pa do nekoliko sati nakon uzimanja hrane na koju je osoba alergična. Kod naročito osetljivih osoba samo mirisanje ili dodirivanje hrane može izazvati alergijsku reakciju.
Najčesci simptomi alergije na hranu manifesuju se na organima digestivnog trakta. Počinju sa otokom ili svrabom usana, jezika i/ili grla. Kada hrana dospe do želuca mogu se javiti mučnina, povraćanje, grčevi u stomaku ili proliv. Veoma često se javljaju i crvenilo, svrab, koprivnjača i ekcematozne promene na koži.
Neke osobe mogu da dobiju kijavicu, curenje iz nosa, otežano disanje i druge poteškoće vezane za disanje. Iako alergija na hranu ponekad može da pogorša simptome astme, ona nije test uzročnik respiratornih oboljenja. Ipak, deca kod koje se napad astme javi nakon unosa neke hrane imaju povećan rizik, po život opasnih alergijskih reakcija.
Anafilakticki tip alergijske reakcije je retki, ali ponekad i smrtonosni tip reakcije u kome više razlicitih organskih sistema istovremeno ispoljava teške alergijske manifestacije. Simptomi nastupaju naglo, brzo se pogoršavaju, a manifestuju se koprivnjačom, svrabom i otokom kože i grla, otežanim disanjem, snižavanjem krvnog pritiska, gubitkom svesti, a u najtežim slučajevima dovode do smrti.
Simptomi alergije su individualni i variraju po vremenu i intenzitetu manifestacija, vremenu javljanja i količini i vrsti hrane koja dovodi do početka reakcije. Ista vrsta hrane može da dovede do različitih simptoma kod različitih osoba, ali različita vrsta hrane može da dovede do sličnih simptoma kod istog deteta.

Dijagnoza ne bi trebala da bude teška kod dece koja iste simptome dobiju uvek nakon unosa iste hrane. Na primer, dijagnoza alergije na kikiriki je sasvim očigledna ako dete povraća i dobije koprivnjaču svaki put kada pojede kikiriki, bez obzira na mesto ili vreme uzimanja kikirikija.

Medjutim, kako različite vrste hrane mogu da dovedu do sličnih alergijskih manifestacija ili nealergijskih bolesti digestivnog trakta, neophodno je konsultovati specijalistu alergologa da bi se procenilo koji se simptomi javljaju zbog alergije, a koji mogu biti vezani za neki drugi uzrok ili bolest.
Dijagnoza alergijske bolesti počinje uzimanjem osnovnih podataka o pacijentu i traženje podataka o uzimanju pojedinih vrsta hrane koje bi mogle biti uzročnik nastalih problema, procenom količine hrane koja dovodi do manifestnih reakcija i vremena koje prodje od uzimanja sumnjive hrane do nastanka alergijskih reakcija, procenom učestalosti javljanja alergijskih reakcija i ostalih neophodnih informacija. Kompletni lekarski pregled i odredjene laboratorijske analize se sprovode da bi se eliminisale druge bolesti koje mogu dovesti do sličnih tegoba koje nisu vezane za alergiju.
Pomoću mnogih testova moguće je otkriti da li je imuni sistem deteta senzibilisan na specifičnu hranu. Testovi koji se nazivaju RAST (radio alergo sorbent test) ili ELISA testovi mogu da pruže slične informacije kao i kožni testovi

Kada se konačno potvrdi dijagnoza alergijske preosetljivosti na neku hranu jedini pravi lek je eliminacija te hrane iz ishrane deteta.
Plan svakodnevne ishrane ili dijeta moraju biti pažljivo pripremani individualno za svako dete. Svaka eliminaciona dijeta mora uzeti u obzir individualnu sposobnost tolerancije manjih količina te hrane, mora se voditi računa da ne dodje do manifestacija podhranjenosti, da planirani režim ishrane bude dostupan detetu, odnosno njegovim roditeljima i da se u zamenu da alternativna hrana ili dodaci za hranu umesto onih koji dovode do pojave alergijskih reakcija. Lekar mora da pomogne u sastavljanju jelovnika, kao i da preporuči alternativnu hranu umesto hrane na koju je dete alergicno.
Za uspesno sporovodjenje eliminacione dijete neophodno je stalno kontrolisanje deklaracije na svim proizvodima.
Trenutno ne postoje lekovi koji mogu da pomognu ili dugoročno ublaze intenzitet i učestalost javljanja alergijskih reakcija.
Specificna desenzibilizacija koja se sa uspehom primenjuje kod neke dece sa alergijom na polen ili alergene iz okoline deteta ne pomaže kod alergije na hranu, ne preporučuje se, čak moze da bude i izuzetno opasna.

Trovanje hranom nastaje kada se pojede hrana koja sadrži otrovne supstance. U nekim slučajevima trovanja mogu da liče na alergiju na hranu kao na primer kod uzimanja pokvarene ribe, nejestive vrste ribe, riba u kojoj ima mnogo histamina iz namnoženih bakterija.
U metaboličkim reakcijama na hranu organizam ne može adekvatno da metaboliše hranu unetu obrokom. Npr., neka deca imaju nepodnošljivost na laktozu ( mlečni šećer) usled nedostatka enzima laktaze koji je neophodan za razgradnju mlečnog šećera.
Kada se popije mleko ili pojede druga hrana koja sadrži mlečni šećer javlja se mučnina, nadutost, gasovi i proliv.
Nealergijske reakcije na hranu mogu se javiti kao rezultat drugih zdravstvenih problema. Nakon virusnog gastroenteritisa naknadno dolazi do nastanka nepodnosljivosti mlečnog šećera. U nekim slučajevima psihogeni faktori imaju važnu ulogu u nastanku tegoba koje liče na alergijske manifestacije. U drugim slučajevima mehanizam nastanka reakcije često ostane nepoznat.

Mag. farm. spec. Daliborka Tišić

teks preuzet sa farmaceuti.com

Slični tekstovi:

Kućna prašina je mešavina različitih materija koja se lako

podiže u vazduh.

Sastav kućne prašine dosta varira i

zavisi od: tipa i starosti vaše kuće (stana), temperature,

vlažnosti, svega što se nalazi u kući (hrana, odeća,

nameštaj, …), svakog ko živi u njoj (ljudi, životinje i

biljke) kao i aeroalergena u okolini (zrnca zemlje,

komadići biljaka, polen, spore buđi, …).

Iako gotovo sve

materije iz kućne prašine mogu izazvati alergijske

reakcije kao najvažniji alergeni u njenom sastavu

izdvojeni su: delovi koje ljudi i kućnih ljubimaca, budi i

fragmenti tela insekata i grinja i njihovi ekskrementi.

Određena količina kućne prašine je prisutna u svakom

domu bez obzira koliko često i temeljno obavljamo

čišcenje.”

Slični tekstovi:

Na nastanak astme mogu uticati  unutrašnji i spoljašnji  faktori.

• nasledna komponenta, većina bolesnika sa astmom navodi da u  svojoj porodici ima obolelih od astme
• preosetljivost disajnih puteva, odnosno organizam osoba  sa astmom preterano reaguje na neke nadražaje kojih zdrav čovek uopšte nije svestan.
• pol, rasa, etnička pripadnost

Naprimer simptome astme može izazvati izlaganje hladnom vazduhu, magla, promena vremena, fizički napor

izloženost alergenima, koji se ustrvari i smatraju jednim od glavnih faktora rizika, kako za razvoj astme tako i za njeno pogoršanje

pušenje i pasivno pušenje. Pasivno pušenje se smatra uzročnikom astme kod dece, pušenje tokom trudnoće i zlaganje nororođenčeta duvanskom dimu pocećava rizik od nastanka astme kod dece. Aktivno pušenje kod odraslih ubrzava razvoj astme ko dosoba koje već imaju predispozicije za njeno nastajanje.

• zagađenje vazduh
• vremenske prilike (zima, velika vrućina, magla)
• uslovi stanovanja (vlaga)
• akutne infekcije disajnih puteva
• preterana upotreba antibiotika
• debljina. Neke studije ukazuju da osobe sa povećenim indeksom telesne mase imaju povećan rizik za razvoj astme.

Slični tekstovi:

Nakon celogodišnjeg napornog rada, letnji odmor može na najbolji način ponovo napuniti naše baterije energijom, novim doživljajima i rezervama dovoljnim za ostatak godine. Međutim ni u ovom periodu ne smemo da zaboravimo na odgovorno i obazrivo ponašanje, kojim se možemo zaštiti od nelagodnosti i obolenja.

Tokom leta češći su slučajevi pojave raznih infekcija i trovanja hranom. Iako se obe pojave svrstavaju među obolenja vezana za ishranu, a i simptomi su skoro isti, ipak ova dva zdravstvena poremećaja nisu ista. Dok se u slučaju trovanja hranom radi o problemu nastalom usled toksina proizvedenih od strane štetnih mikroorganizama, u slučaju infekcija se radi o problemu nastalom usled direktnog uticaja samih mikroorganizama.

Česta je pojava i takozvane „putničke dijareje”, koja se manifestuje na sličan način, sa povraćanjem, prolivom ili u težim slučajevima čak i nastajanjem komplikacija. Izvor toga mogu biti drugačiji lokalni običaji i higijenski uslovi, kao i nepoznavanje istih. Najbolje je da se uvek podrobno pripremite na putovanje u daleke zemlje: informišite se o eventualnim obaveznim vakcinama i nabavite na vreme probiotike. Takođe se preporučuje da se unapred informišete o zdrvstvenim i higijenskim uslovima u dotičnoj  državi, kao i o tome, da li se u datoj regiji preporučuje za piće voda sa česme i da li se sme konzumirati sirovo voće i povrće.

Prema proceni Svetske Zdravstvene Organizacije (WHO) iz 2007-e godine, 5 najznačajnijih patogenih uzročnika koji se prenose putem hrane su Escherichia coli (E. coli), salmonela, Campylobacter, Vibrio cholerae i mikroorganizam koji izaziva listeriozu.

Postoji više vrsta e. coli koje se mogu naći u crevnom traktu životinja i ljudi. U većini slučajeva su bezopasne, ali u zavisnosti od tipa i specifičnih okolnosti mogu dovesti i do nastajanja obolenja. Najtipičniji način zaraze je putem unosa sirovih namirnica, pa ukoliko dospeju u urinarni trakt, mogu prouzrokovati razne nelagodnosti i prehladu. Ukoliko u toj situaciji želite da  koristite „nežniju terapiju”, preporučuje se upotreba preparata koji sadrže D-manozu i brusnicu, jer one mogu značajno pomoći u uspešnom tretiranju simptoma prehlade.

Dospeće uzročnika na namirnice se može desiti čak i usled ekstremnih pH vrednosti i temperatura, koje isti mogu preživeti, pa čak i nastaviti da se razmnožavaju, međutim prilikom pažljivog i pravilnog skladištenja i termalne obrade (kuvanje, pečenje), veoma su male šanse za to da u namirnicama preostane toliki broj uzročnika koji mogu dovesti do nastajanja obolenja. Međutim, tokom leta, kada u velikim količinama imamo na rapolaganju sveže voće i povrće, i koje obilno konzumiramo kako bi smo dopunili naše rezerve hranljivih materija, te namirnice uglavnom se uzimaju sirove ili bez „termalne dezinfikacije”. E. coli se može širiti putem zaraženog i nepravilno skladištenog mleka, mlečnih proizvoda, termički nedovoljno obrađenih mesnih prerađevina ili putem zaražene vode za piće.

Ostale bakterije koje mogu izazvati obolenja uglavnom dospevaju u hranu usled nepravilnog skladištenja, transporta, toplotne obrade ili hlađenja, i baš iz tog razloga treba nabavljati namirnice isključivo iz pouzdanih izvora. Mesta koja se redovno kontrolišu i gde se pridržavaju strogih higijenskih propisa za prehrambenu industriju poseduju HACCP sertifikate, koji potvrđuju da je na tim mestima daleko manja mogućnost za nastajanje infekcija, pa se preporučuje nabavka namirnica sa takvih mesta. Pored toga, možemo pružiti i dodatnu podršku imunom sistemu sa unosom probiotika, bez obzira na to da li ih unosimo posebno kao dodatke ishrani ili u vidu probiotskih proizvoda. Ako znamo da odstupanjem od uobičajenih higijenskih okolnosti raste i opasnost od zaraza, i odlazimo na takva mesta, preporučuje se preventivna primena takvih sredstava, jer dokazano mogu doprineti delotvornoj prevenciji.

Pored „prijateljske bakterijske flore” nam mogu pomoći i razne lekovite biljke sa antimikrobnim dejstvom, kao što je na primer noni (Morinda citrifolia). Noni se zbog svog antibakterijskog dejstva koje ostvaruje zahvaljujući nekim svojim aktivnim materijama (akubin, alizarin, L-asperulosid) preporučuje kao sredstvo protiv E. coli, salmonele i šigele.

Više studija se bavilo i sa ispitivanjem antibakterijskog dejstva određenih biljnih ulja, kao na primer ulja origana i belog luka. Utvrđeno je da u oba slučaja poseduju određena antimikrobna svojstva koja se mogu primeniti protiv određenih tipova E. coli, kao i protiv salmonele.

Blage i neškodljive metode iz narodne medicine mogu doprineti prevenciji i efikasnoj dopuni klasičnim sredstvima prepisanim od strane lekara.

Univerzalno pravilo je, da je uvek bolje sprečiti nego lečiti, a to se takođe odnosi i na obolenja i poremećaje koji se stiču putem hrane. Leti treba obratiti posebnu pažnju na to, da se pravilno bira, skladišti i priprema hrana koju unosimo, i da se posveti dodatna pažnja na odbranu organizma. Na žalost, čak i pored povećanog stepena pažnje je moguće da dođe do nekog poremećaja i tada treba ozbiljno shvatati nastali problem, obratiti se svom lekaru i pridržavati se dobijenih instrukcija. U međuvremenu dok ne stignemo do lekara, u slučaju proliva i povraćanja bi trebalo da dopunimo izgubljenu tečnost i mineralne materije, kako bi smo prevenirali dehidraciju!

Izvori:

Calivita International

www.who.org

Slični tekstovi:

Kako preživeti letnje vrućine?

Kako po ovim velikim vrućinama i vlazi u vazduhu normalno funkcionisati i obavljati svakodnevne poslove?

Šta jesti i piti po vrućini?

Kako podesiti klimu u kući, kolima, na radnom mestu?

Ovo su pitanja koja verovatno svi mi postaljamo ovih dana.

Da li pomaže klima uređaj  koja hladi na 19-20 stepeni dok ne napolju 35?

Na toploti se otvaraju pore na koži i gubi se dragocena tečnost. Najteže je kada je vreme sparno a mi smo u nekoj zatvorenoj prostoriji (gradski prevoz, kola…) i bez vazduha.
Šok za organizam je kada sa famoznih 34-35 stepeni uđemo u rashlađenu  prostoriju. Onda se naše pore „zalede“ i ostanu otvorene (pošto je organizam spreman za leto i to je normalno stanje). Hladnoća i promaja koje uđu u telo stvaraju niz tegoba, kao što su vrtoglavica, nesvestica, glavobolja ili krvarenje iz nosa. Iako mnogi tvrde da je promaja “slovenska bolest” i da promaja ne postoji, ona može izazvati niz tegoba i nije idealno rešenje za borbu protiv vrućine.

Pre svakog izlaska na ulicu treba provesti nekoliko minuta u ulazu da bi se kardiovaskularni sistem prilagodio i da ne bi došlo do kolapsa.

Veliki šok za organizam je i kada iz rashlađene prostirije izađemo na spoljašnju vrelinu. Zato klima uređej treba podestiti da tako da razlika između spoljašnje i unutrašnje temperarure bude maksimum 7 stepeni. Veća temperaturna razlika je veoma opsana po naše zdravlje.

Mali saveti za klimatizaciju prostorija

Prilikom ugradnje rashladnog uređaja, odaberite njegovu veličinu prema veličini prostorije. Veći rashladni uređaj ne znači bolje hlađenje, a troši znatno više energije.

Ponekad su i obični ventilatori mogu biti dovoljni za rashlađivanje.

Otvaranje prozora ne košta ništa, a štedi energiju. Otvorite prozore po noći kada je vazduh hladniji, a preko dana ih držite zatvorene kako bi sprečili ulazak toplog vazduha. Takođe preko dana držite navučene zastore, roletne.

Važno!

Koliko god da nam je ugodno uz klimu, naš organizam je podređen klimatskim uslovima u kojima živimo. Telo zna da je leto i tako se i ponaša nezavisno da li smo napolju ili u rashlađenoj prostoriji.
Sebe možemo zaštititi tako što ćemo svesno poštovati pravila prirode i iskoristiti odbrambene mehanizme koje naš organizam već ima.

Hladni napici ili hladna hrana takođe neće pomoći, jer onda odbrambeni sistem mora da bira hoće li da zagreje želudac ili da rashladi kožu, pa se može javiti iznenadno znojenje i gubitak svesti.

Osvežavajuće namirnice
Praktična stvar koju možemo uraditi leti jeste da povećamo unos osvežavajućih namirnica i onih koje stvaraju tečnost. Salate, voće i voćni sokovi  (od ceđenog voća, ne kupvni), masline, stara dobra boza, sojino mleko u raznim kombinacijama sa voćem, paradajz (posebno kuvani), tikvice, čorbe sa mnogo biljnih začina, alge, i zatim žitarice, bundeva, krompir, orasi i semenje, sve vrste kupusa – kao varivo ili salata sa susamom, šargarepa, celer, pečurke su perfektna hrana za organizam koji se prilagođava promenama. Zbog toga sve treba konzumirati na nekoj srednjoj temperaturi (supe se takođe jedu mlake, jedino boza se pije blago rashlađena).

U letnjim mesecima treba stalno da imamo nešto slatko kod sebe (suvo voće, slatkiš od meda i susama…) i flašicuvode ili još bolje nekog blagog  čaja. Ni sa vodom ne treba preterijati,  ako se pije previše vode do gubitka elektrolita i minerala. Čaj nadoknađuje oba. Sa čejevima treba biti obazriv , neki čajevi jačaju izbacivanje tečnosti.

Čaj protiv vrućine
Raznim čajevima možemo pomoći organizmu da se lakše prilagodi.
Sledeća mešavina je izuzetno ukusna i efikasna u borbi protiv vrućine:
1 kašika šipka (nadoknađuje tečnost i čuva je)
1 kašika hibiskusa (drži pore pod kontrolom i čuva tečnost – pomaže da se smanji znojenje)
¼  kašičice đumbira (jača trostruki grejač i odbrambeni sistem – vraća porama i koži sposobnost prilagođavanja)
1 kašika matičnjaka (opušta mišiće, pore, glatku muskulaturu i izuzetno je dobar za krvne sudove)
2-3 kesice rooibos čaja (stvara tečnosti, umiruje digestivni trakt, jača slezinu i krv, razređuje limfu i pomaže čišćenju organizma)
3 dl soka od ribizle, borovnice, kupine ili višanja (mnogo dobrih efekata – bobičasto voće čini da se poboljša kvalitet krvi i sačuva tečnost – preduhitri dehidratacija)
Posebno skuvati pola litra zelenog čaja (antioksidant, drži cirkulaciju pod kontrolom, rashlađuje i vraća energiju ka dole – pošto energija na vrućini ima tendenciju da se kreće ka gore i stvara razne simptome zbog viška toplote u telu)

Čajeve i đumbir preliti sa 4l vrele vode i ostaviti da stoji 20 minuta.
Procediti i dodati zeleni čaj i sok. Može se zasladiti sa 2-3 kašike meda ili malteksa (med i malteks, kao i smeđi šećer jačaju krv i slezinu i čuvaju tečnost.
Ovaj napitak se ne pije hladan več treba da je na sobnoj temperaturi.
Može se dodati i čaj od brusnice.

Ako se doda nekoliko kašika jabukovog sirćeta, ovaj napitak će biti od velike koristi u pregrejanom autobusu ili pre nego što iz rashlađene prostorije izjurite na ulicu.
Dobro je što se može piti umesto vode i u većim količinama jer nadoknađuje elektrolite i jača otpornost.

Savet plus:

Tečnost treba uzimati na svakih par minuta po gutljaj kod izuzetne vrućine a u hladnim prostorijama se treba zaštititi toplijom odećom.

Za prvu pomoć:
- Jedna hladna gorka kafa može pomoći kod izuzetno jakih reakcija na toplotu kao što su jake vrtoglavice, napad migrene, krvarenje iz nosa, mučnina sa željom za povraćanjem, iznenadna malaksalost i slabost u nogama. (1 kašičica jabukovog sirćeta u kafi pojačava efekat).

Nadoknada elektrolita:
- Jabukovo sirće sa medom je provereno sredstvo protiv raznih boljki a jedno je od efikasnijih i kad se radi o nadoknadi elektrolita i zaštiti od preteranog znojenja.

Masaža i hladne kupke
Stopalo, koje je najudaljeniji deo od tela ima na sebi tačke i zone preko kojih se deluje direktno na organe.

Masažu stopala možete izvesti sami ili se prepustiti profesionalcu. Noge treba rasteretiti i pripremiti za tretman. Blaga kupka sa eteričnim uljima koja pojačavaju cirkulaciju (ruzmarin, bergamot, citrusi…) će biti odličan uvod u masažu a hladna kupka posle masaže će pripremiti ceo organizam za ono što sledi.
Naime, hladna kupka više puta u toku dana (posle masaže ili bez nje) mnogo jača otpornost tela i krvne sudove a samim tim može sprečiti kolaps.

Pušta se blagi mlaz vode (najbolje iz bokala ili creva – ne iz tuša) prvo preko levog stopala, pa preko desnog. Polako se podiže dok se ne dođe do kolena.
Nakon toga stopala se spuštaju u hladnu kupku na par minuta.

Ovaj način rashlađivanja je trajniji i efikasniji od bilo kog hladnog napitka ili klima uređaja, a nije nimalo opasan.
Da bi se pojačao efekat u kupku se može dodati i šaka morske soli kao i par kašika čaja od nane i 1 kašika čaja od žalfije.
Redovnom primenom organizmu se vraća potrebna energija za prilagođavanje spoljašnjim uslovima i u stanju smo da bolje podnesemo sve promene.

Vežbe disanja

Tokom letnjih meseci i kada je napolju velika vrućina koja dovodi do otežanog disanja, vežbe disanja mogu biti od velike pomoći, posebno osobama sa astmom.

Fizička aktivnost leti

Iako su temperature izuzetno visoke, to nikako ne znači da tokom leta treba zaboraviti fizicku aktivnost. Upravo ovo godišnje doba je pogodno za rekreaciju. Ovo se posebno odnosi na plivanje i boravak u vodi, bilo morskoj, rečnoj, jezerskoj ili na bazenu. Pre svega, valja iskoristiti mogućnost plivanja ili ronjenja, jer se ovim aktivnostima podsticu svi mišici tela. Plivanje je dragoceno za mišice ledja, ramenog pojasa, kao i za stomačne mišice, dakle one koji se tokom godine veoma malo aktiviraju zbog toga što najveći deo vremena sedimo. Takođe plivanje je najkorisnije sport za asmatičare.

Kako se vi preživljate letnje vrućine?

Slični tekstovi:

Jedna  studija pokazala je da više od polovine  prevremeno rođenih  beba imaju problema s plućima. U poređenju  sa novorođenčadi koja su rođena u terminu imaju dva puta veći rizik od razvoja astme.

Poznato je da je učestalost prevremenog porođaja povećana u razvijenim zemljama, a usprkos sofisticiranim medicinskim intervencijama, prevremeni porođaj  često se povezuje sa ozbiljnim respiratornim problemima kod novorođnečeta.

Ovo su neki od razloga za razvoj prevremenog porodaja: pušenje, alkohol i droga, loš socioekonomski status, velika telesna težina tokom trudnoće, stres, nedovoljna kontrola tokom trudnoće , infekcije u urogenitalnom području (najčešći uzročnik je streptokok grupe B), anemija,  veći broj trudnoća, trudnice starijeg životnog doba.

Izvor:
HealthDay

Da li ste vi pušili tokom trudnoće?

Slični tekstovi:

Imunomodulatori su nova klasa lekova za astmu koji se koriste kao dodatna terapija kod onih koji imaju tešku perzistentnu astmu sa alergijama i koji pri tome ne reaguju adekvatno na kombinacije inhalatornih steroida i dugodelujućih beta-agonista. Ovaj tip lekova se koristi za dugoročnu kontrolu (ili prevenciju) simptoma astme.

Imunomodulatori su lekovi koji obezbeđuju efekat zvani ušteda na steroidima. To znači da korišćenje imunomodulatora pruža šansu da se uzimaju manje doze steroida. Glavni tip imunomodulatora trenutno dostupan (Xolair) su monoclonal antitela. Xolair se veže za deo IgE antitela da bi ih sprečio da se ona vežu za receptore na mastocitima i bazofilnim ćelijama. IgE, mastociti i bazofilne ćelije su svi skupa uključemi u proces zapaljenja disajnih puteva. Zato njihovim blokiranjem da ne deluju skupa utiče na smanjenje zapaljenja disajnih puteva, alergija i simptoma astme.

Korišćenje imunomodulatora zajedno sa inhalatornim steroidima kod ljudi sa teškom perzistentnom i alergijskom astmom dovodi do značajnog poboljšanja u funkcionisanju disajnih puteva i pluća. Kao rezultat imamo manje upalnih procesa i ređe astmatične napade.U nekim slučajevima doza stzeroida može biti smanjena – za oko 25% po istraživanjima – i a dalje daje pozitivne efekte

Trenutno je samo jedan oblik imunomodulatora dozvoljen u lečenju astme iako je nekoliko drugih oblika istraživano. Termin „imunomodulator” se kristi da oskudno opiše lekove koji obezbeđuju dugoročnu kontrolu astme i smanjenu upotrebu steroida. Danas se Xolair jedini dostupni imunomodulator. Stručnjaci su takođe proučavali imunomodulatorski efekat antibiotika i nekih drugih lekova ali se za sada nisu pokazali kao značajni. Iako su neki od njih obećavali na početku, svi su nosili sa sobom rizik toksičnosti. Zaključak je, da bilo koja korist od ovih lekova ne može pretegnuti njihov rizik. Stoga, sem Xolaira, smernice za lečenje astme ne preporučuju korišćenje ni jednog drugog eksperimentalnog imunomodulatora.

Imunomodulatori u većini slučajeva nisu zamena za inhalatorne steroide. Oni se samo preporučuju kod teške perzistentne astme. Inhalatorni steroidi se mogu koristii kod astme različite težine, kao i kod astme uzrokovane fizičkom aktivnošću. Bilo kako bilo, upotreba svih steroida nosi određeni nivo rizika i neželjene efekte. Čak, neće ni svi podnositi steroide dobro. Stoga, se imunomodulatori mogu dati u kombinaciji sa inhalatornim steroidima. Oni mogu u nekim slučajevima omogućiti smanjivanje doze steroida što može biti od pomoći u smanjivanju rizika od neželjenih efekata.

Xolair nosi određeni nivo rizika, iako u mnogim slučajevima koristi od njega prevazilaze rizik. To je uvek individualna odluka,od slučaja do slučaja, doneta kao rezultat dogovora Vas i Vašeg doktora.

Xolair nosi „crnu kutiju upozorenja(black box warning)” američke FDA. Zahteva da se upozorenje daje prilikom prepisivanja leka i u upustvu koje koje dolazi sa njim. Ovo upozorenje znači da Xolair nosi izvestan rizik za Vas i Vaše zdravlje. Treba istaći da su se štetne reakcije pojavile kod veoma malog broja ljudi koji su uzimali Xolair. Ipak, pošto su ove reakcije ozbiljne ne mogu se zanemariti. Ako VI i Vaš doktor odlučite da jeXolair pravi izbor za Vas, onda je veoma važno da znate da prepoznate simptome anafilaksije, kao koje akcije bi trebalo preduzeti da bi se sprečile ozbiljne posledice ili smrt.

Inhalatornim steroidimi predstavljaju ozbiljnu priliku da se poboljša kvalitet života ljudi sa teškom perzistentnom astmom koji nisu uspeli da postignu adrkvatnu kontrolu a stme drugim metodama. Odluka da li da ih upotrebite mora se razmotriti uzimajući u obzir rizik naspram koristi. Ako je ovo lek o kojem želite da steknete saznanja, budite sigurni da će Vam trebati vremena da sveobuhvatno prodiskutujete sa svojim doktorom, kako bi doneli odluku koja je zasnovana na velikom broju informacija.

Astma.rs se srdačno zavhaljuje gospođi Maji Lazović na ovom prevodu!

Izvor: ”Expert Panel Report 3: Guidelines for the Diagnosis and Management of Asthma.” NHLBI Guidelines for the Diagnosis and Treatment of Asthma. 28 Aug 2007. National Heart Lung and Blood Institute. 18 Dec. 2007 link

Slični tekstovi: