Blogodak - srpski blogovi na jednom mestu

Verovatno ste vec culi za projekat pravljenja jeftinog racunara za decu u zemljama u razvoju, treci svet… kako god to zvali. U sledecem broju PC Pressa citacete detaljan prikaz ovog malenog cuda… a ja ovaj post takodje kucam na njemu. Zato nema nasih slova, verovatno se provukla i poneka greska, alinema veze… hocu (makar) jedan!

Leto je počelo. Nekako, moj organizam je navikao da se sada stvari završavaju. Da je ovo pravi kraj godine, a da prelazak u novu godinu traje sve do 01.09. Otprilike… Ipak, i leti se neke stvari dešavaju, naročito na našem webu. Tako me proteklih par sedmica Dragana zasula sa par poruka o novim projektima kojima se bavi.

Najpre je stigao specijalizovani sajt za pravljenje online foto albuma - Mojefotke.rs. Preglednog dizajna i logičnog načina funkcionisanja, omogući će vam da lako uploadujete fotki koliko želite (FAQ kaže da nema ograničenja), te da ih podelite sa prijateljima, komentarišete tuđe galerije itd. Poseduje i soc.net element - možete druge korisnike dodavati među frendove. Dok sam se malo igrao, upload je funkcionisao kako treba (za mini galeriju kliknite ovde), ali se pojavila neka greška tokom uploadovanja mog avatara. To je ujedno bio i najveći problem tokom upotrebe ovog online servisa. U nešto manji propust se može ubrojiti nedovršen “prevod” na srpski jezik… ali svaki dobronamerni građanin Srbije neće imati problem da razume šta je napisano. Ono što nisam uspeo da nađem, a svakako bi trebalo da postoji, je neki način da se galerije sa sajta Mojefotke.rs integrišu u neki drugi sajt (blog).

Druga simpatična online stvar vezana je za sajt Igre-igrice.rs - kolekciju velikog broja flash zanimacija. Uz saradnju sa pretraživačem Pogodak.rs, ovaj mini-gejming sajt obogaćen je flash igricom vezanom za sastavljanje nove republičke vlade. Jednostavan interfejs omogućava vam da prebacujete lidere stranaka/poslaničkih grupa u fotelje i da vidite ko koliko traži da sa nekim uđe u vladu. Cilj - sastaviti parlamentarnu većinu za što manje para. Na žalost, autori nisu predvideli rang listu najboljih rezultata pa je nemoguće uporediti sopstveni rezultat sa drugima… Ja sam uspeo da sastavim vladu koja “košta” samo 40.000 evra… Daje li neko manje?

Nakon što su preko Facebook grupe Novih kadrova saopštene kandidature, i nakon što je Đorđe (urednik grupe) prikupio i sabrao sve glasove, pobednici su proglašeni. Da ne bih prepisivao sve dobitnike, pogledajte spisak na blogu Doba nevinosti… ja ću samo dodati da smatram da je film Kako postati heroj zasluženo odneo veliki broj priznanja

Pančevački ogranak Omladine JAZAS-a rešio je da 2 hiljade kondoma pošalje svim zainteresovanim osobama sa adresom u Srbiji. Da biste učestvovali u akciji “Ko prvi kondomu, njegov kondom” morate na e-mail adresu jazaspancevo@yahoo.com poslati vašu fizičku adresu i nadati se da ste među prvih 2 hiljade. O ceni kondoma i PTT troškovima razmišljaće omladinke i omladinci JAZAS-a.

Za manje od 24h kreće veličanstveni treš spektakl Eurosong. Koliko god me ono što se na tom takmičenju pojavljuje predstavljajući se za muziku nerviralo, isto toliko već godinama ne uspevam da nonšalantno preskočim ceo event i polako zaboravim da postoji. Na kraju, uvek odgledam svaku od večeri (ove godine po prvi put Eurosong traje 3 dana), a onda jedva čekam glasanje… To je nekako najzabavnije, ne kako su koje zemlje glasale - tu se dosta toga iz godine u godinu ponavlja… kao što si već decenijama Grčka i Kipar međusobno daju po maksimum poena… već kojim kvalitetom jezika će voditeljke i voditelji raznih televizija izgovoriti poene njihove publike, te kakvu će scenografiju i stilizaciju imati… posebno oni iz zemalja istočne Evrope i ex sovjetskog saveza…

Doduše, ne znam kako ću sutra uleteti u ovogodišnji evenat dok budem čamio u kancelariji učestvujući u još jednoj noći preloma PC Pressa… ali u subotu me ništa neće odvojiti od ekrana. U međuvremenu, preporučujem jednu interesantnu prezentaciju na kojoj možete videti i poslušati učesnike, glasati za najbolje pesme te informaciju o istom sajtu podeliti sa svojim frendovima na raznim socialnim mrežama.

Ostalo je još 7 dana za glasanje za filmske nagrade FACE 2 FRAME u organizaciji Facebook grupe Novi kadrovi. U pitanju je grupa nastala kao proširenje web sajta Novi kadrovi nastalog sa ciljem pokretanja “široke javne diskusije o prirodi i razvoju nacionalne i pop kulture u Srbiji” a u kojem učestvuje 14 mlađih filmskih kritičara.

Novi kadrovi su nedavno pokrenuli izbor najbolji filmova nastalih u Srbiji i dodeliće više zanimljivo nazvanih nagrada (npr. kategoriaj “Paja i Jare” za najbolji filmski par), a da ne bi dodelili samo nagrade po sopstvenim utiscima, na Facebooku je pokrenuto glasanje u kojem mogu učestvovati svi članovi grupe. Možete i vi učestvovati - potrebno je da se registrujete na Facebooku (ako već nemate nalog), da se učlanite u grupu i pročitate uputstvo kako da pošaljete svoje glasove. Glasanje se zatavara 25.05. u ponoć, nakon čega će pristigli glasovi biti prebrojani, a dobitnici FACE 2 FRAME nagrada biće proglašeni do 01.06.

Spina

Čim sam stigao u Zagreb, dočekala me Ivona i povela sa sobom na probu njenog benda - Spina. Na žalost, zbog redovnih obaveza njihova pevačica Maja nije uspela doći pa sam čuo “samo” kako sviraju i potom lepo pričao i družio se sa gitaristom Nikolom i bubnjarkom Melitom (Ivona svira bas)… Poslušajte ih na njihovoj Myspace stranici.

Web.Start

Nakon prošlogodišnje konferencije Web.Start koju sam posetio na par sati, postalo mi je jasno da moram do Zagreba otići i ove godine. (Doduše, imao samo još razloga za ovo putovanje, ali o tome nekom drugom prilikom.) Iskustveno sam ustanovio, da je kod ovog tipa dešavanja najbolja taktika - posetiti par biranih predavanja i više se baviti networkingom, pa je tako i bilo. Doduše, nisam posebno birao predavanja već sam otišao onda kada je networking bio na pauzi…

Prvi dan sam stigao u popodnevnim časovima i odmah naleteo na Ivana, Miloša a potom i na Sinišu sa kojim sam proveo ostatak dana. On me upoznao i sa eMisija ekipom i Stjepanom Z, a kraj dana smo dočekali na drugom spratu Hypo Expo centra sa Draganom i Ilijom. Drugog dana sam već ujutro bio na mestu dešavanja i naleteo na Tonija koji je u ZG stigao sa Stjepanom D i Joletom, a sa kojima sam proveo manje više ceo dan… Dobio sam čak i priliku da svoje utiske prenesem u emisiji PC Petak, na žalost u najviše 2 minuta i 13 sekundi, pa nisam uspeo preneti utiske, razmišljanja…

Mrzim laptop

Makar povremeno… 2 sata pre polaska u Zagreb, pokušao sam se povezati u wireless mrežu kod mame na poslu i ubrzo otkrio da sam time uspeo srediti podešavanje mreže u potpunosti… Komp se blokirao, nekako sam uspeo da isključim karticu i podignem Ubuntu, ali je sve radilo toliko sporo (kao da je neki proces koji se ne vidi u spisku procesa sve vreme nešto radio…) da je komp bio skoro neupotrebljiv. Sledeći dan sam se probao spojiti na wireless na mesto održavanja Web.Starta ali nisam imao uspeha… barem se ništa novo nije pokvarilo. Čista reinstalacija po povratku u BG sve je lepo sredila.

Ivona&Dina - Forca&Paluška

U Zagrebu su me divno ugostile Ivona & Dina i njihove kuce Forca i Paluška. Sa Forcom sam delio i krevet, a uspaničenu Palušku prošetao solo čitavih 500 metara. Uz moje domaćice upoznao sam puno divnih ljudi koje ću, nadam, se videti opet… bilo u ZG-u bilo u BG-u bilo negde drugde… Možda sledeća prilika bude kada uspem da sredim koncert bendu s početka teksta i tako dokažem svoje menadžerske sposobnosti.

Poslednje večeri u Zagrebu, konačno sam probao Velebitsko pivo (da, bolje je od Žuje…), sedeo sam i đuskao do rani jutarnjih sati u Krivom putu, šetao se u sred noći Zagrebom i sledećeg jutra ustao u 9 (nakon 4 sati sna). Potom sam sa tatom i njegovim kolegom Andrejom obišao Gornji grad, potom smo se provezli Sljemenom i na kraju popili kavu sa Dinom pre nego što su me odbacili do autobusnog kolodvora.

Long way round

Na kraju, povratak. Shvatio sam da mi nije jasno zašto vreme putovanja između Beograda i Zagreba toliko varira. Prvi put (pre oko 3 godine) trajalo je oko 7 sati, sledeći oko 6, a ovaj put sam išao redovnom linijom 5,5 sato do Zagreba i 4,5 sata nazad. Sledeći put… jedva čekam da ponovo odem… nadam se da će proraditi low cost vazdušna linija. A takeMS deseo plejer je super… mali, ružan, sa nezgodnim tasterima… ali radio je sve vreme povratka (ima ugrađenu litijum-jonsku bateriju) i nije se ispraznio i pušta OGG fajlove.

U pojedinim momentima sam mislio - baš me briga što Srbija ima Ustav kojim je definisana kao “država srpskog naroda i svih građana koji u njoj žive”… Mislim, zabole me šta piše tamo negde ako to nema uticaja na moj život, ali u trenucima kada se patriotizam svodi na repetitivno ponavljanje ograničenog broja fraza i sve što se u njih neuklapa proglašava neprijateljskim… tada je bitno i šta piše tamo negde, kao i na koji način mnogi shvataju reč Srbin (ne)svesno joj proširujući značenje.

Ilustracija ovoga što sam tako nezgrapno definisao su članci na portamu MTS Mondo. Tako iz tekstova Srbi vredni kao pola Evrope! i Novi album R.E.M. prvo u Srbiji! može da se zaključi da su Srbi i građani Srbije isto. Što nije istina. Svako ko ne živi u svojoj verziji realnosti zna da ovu državu nastanjuje veliki broj pripadnika različitih naroda, a svakako i određeni broj onih koji ne pripadaju niti jednoj od nacionalnih manjina. To pokazuje i popis sproveden 2002. godine.

Po njemu, oko 82,86% stanovništva Srbije (mislim da popis nije rađen na teritoriji Kosova) su Srbi, a preostali 17,14% su pripadnici različitih manjina. Kad bih se hteo sprdati, mogao bih pomislim da novinari Monda smatraju da taj ostatak nije vredan kao pola Evropa ili nije mogao da kupi novi album REM-a 4 dana pre kupaca u ostatku sveta. Ali neću, jer je problem naizgled bezazlen (uostalom ilustrovao sam ga temama koji ne dospevaju do većeg broja čitalaca) a u stvari ozbiljan jer pokazuje da se o tome da nisu samo Srbi građani Srbije sve manje razmišlja.

Ja mogu odlučiti da me bude baš briga, kao što me ponekad bilo baš briga što me Ustav svrstava u “sve građane” koji dolaze posle “srpskog naroda”, ali neću. Ne mogu da menjam tekstove koje su drugi ljudi napisali, neki urednici proveravali i na kraju objavili, ali mogu da apelujem da ubuduće bar malo razmišljaju o onome što je napisano…

U februaru prošle godine, Beogradski sindikat je započeo niz koncerata koji su skrenuli pažnju javnosti na problem Petog parka. Nakon toga je održano još nekoliko koncerata i pitanje budućnosti ove relativno male zelene površine postalo je predmet dovoljnog broja medijskih izveštaja (i samim tim dovoljnog broja građana) da gradske vlasti nisu više želele da insistiraju na gradnji sve gledajući u susret izborima koji su sada već iza ćoška…

Tokom ove kampanje je već troje kandidata i jedna kandidatkinja za mesto prvog čoveka gradske skupštine posetilo park na poziv Inicijativnog odbora za zaštitu Petog parka. Izveštaje sa tih poseta možete videti na novom sajtu parka (aktivan je od 15.04.) kao i videti da je za nedelju 04.05. u 16h zakazan novi koncert. Sedam dana pre izbora opet će nastupiti Beogradski sindikat, najavljen je i Timbe iz Bad Copyja, a poziv otvoren svim muzičarima koji žele da sviraju… Pročitajte i šta o koncertu kažu BS momci u svojoj kolumni.

U periodu od 8. do 10.5. na dva kraja bivše Juge odvijaju se dva vrlo interesantna događaja vezana za IT scenu generalno. I oba događaja su druga po redu… Elem, u znaku dvojke su konferencije Web.Start i Glocal.

Web.Start je posvećen web preduzetništvu i tokom dva dana (08. i 09.05.) će okupiti ljude koji se bave razvojem novih usluga, pokreću sopstvena preduzeća i (naravno) traže finansijere za svoje projekte, kao i one koji su spremni da (pod određenim uslovima) ulože novac u perspektivne web poslove. Prošle godine sam stekao puno pozitivnih utisaka vezanih za konferenciju, pa sam se zato ove godine isplanirao tako da ispratim oba dana konferencije a da u Zagrebu provedem i dobar deo srede i subote te sedmice.

Prvi dan Web.Starta je tehničkiji, a iz mora predavanja & predavača meni nekako najzanimljivije deluju teme o kojima će pričati Marko Dugonjić Maratz (Šta korisnici žele?), Senko Rašić (Firma 2.0), Ivan Brezak Brkan (Novinari i ostala gamad - koja nam je prijeko potrebna), te Vuk Ćosić (Pisanje.com). Tokom drugog (Biz) dana pažnju mi “na papiru” privlače Andrej Nabregoj, Nicole Simon i Andraž Tori. Siguran sam da će i mnoga druga predavanja biti vrlo korisna i zanimljiva, a na spisku predavača i rasporedu predavanja možete svakako naći nešto što će vama privući pažnju. Prijavljivanje za prisustvo konferenciji traje do samog početka, tako da još imate vremena da odlučite da dođete u Zagreb makar na jedan dan…

A konferencija koju ću propustiti - Glocal 2.0, počinje takođe 08.05. a traje tri dana. Održava se na New York univerzitetu u Skopju i posvećena je fenomenu bloga. Kompletan program možete preuzeti klikom ovde, a pored raznih tema o kojima će se govoriti i diskutovati poput odnosa blogosfere i društvenih medija, građanskog novinarstva, uticaju weba 2.0 na mejnstrim medije ili cyberfeminizma u doba blogova, posebnu pažnju privlači nekoliko imena. Prvog dana će glavno predavanje održati Robin Hamman sa BBC-a koji će pričati o blogovanju i društvenim medijima, drugog dana, na temu vezanu za merenje uticaja blogova, govoriće Dragan Varagić, a trećeg dana (koji je posvećen kulturi i identitetu u online društvima) o parazitoidima će pričati Marcell Mars. Na kraju će biti održane i dve radionice namenjene onima koji žele da nauče neke tehnike vezane za blogovanje.

Sad, kad sam malo pažljivije pogledao program obe konferencije, žao mi je što ne mogu biti na dva mesta istovremeno. Voleo bih da mogu makar trećeg dana stići u Skopje, ali na žalost to nije izvodljivo… Možda jedino da zamolim organizatore raznih zanimljivih dešavanja da se u narednim instancama koordinišu i izbegnu preklapanje.