Blogodak - srpski blogovi na jednom mestu

Spina

Čim sam stigao u Zagreb, dočekala me Ivona i povela sa sobom na probu njenog benda - Spina. Na žalost, zbog redovnih obaveza njihova pevačica Maja nije uspela doći pa sam čuo “samo” kako sviraju i potom lepo pričao i družio se sa gitaristom Nikolom i bubnjarkom Melitom (Ivona svira bas)… Poslušajte ih na njihovoj Myspace stranici.

Web.Start

Nakon prošlogodišnje konferencije Web.Start koju sam posetio na par sati, postalo mi je jasno da moram do Zagreba otići i ove godine. (Doduše, imao samo još razloga za ovo putovanje, ali o tome nekom drugom prilikom.) Iskustveno sam ustanovio, da je kod ovog tipa dešavanja najbolja taktika - posetiti par biranih predavanja i više se baviti networkingom, pa je tako i bilo. Doduše, nisam posebno birao predavanja već sam otišao onda kada je networking bio na pauzi…

Prvi dan sam stigao u popodnevnim časovima i odmah naleteo na Ivana, Miloša a potom i na Sinišu sa kojim sam proveo ostatak dana. On me upoznao i sa eMisija ekipom i Stjepanom Z, a kraj dana smo dočekali na drugom spratu Hypo Expo centra sa Draganom i Ilijom. Drugog dana sam već ujutro bio na mestu dešavanja i naleteo na Tonija koji je u ZG stigao sa Stjepanom D i Joletom, a sa kojima sam proveo manje više ceo dan… Dobio sam čak i priliku da svoje utiske prenesem u emisiji PC Petak, na žalost u najviše 2 minuta i 13 sekundi, pa nisam uspeo preneti utiske, razmišljanja…

Mrzim laptop

Makar povremeno… 2 sata pre polaska u Zagreb, pokušao sam se povezati u wireless mrežu kod mame na poslu i ubrzo otkrio da sam time uspeo srediti podešavanje mreže u potpunosti… Komp se blokirao, nekako sam uspeo da isključim karticu i podignem Ubuntu, ali je sve radilo toliko sporo (kao da je neki proces koji se ne vidi u spisku procesa sve vreme nešto radio…) da je komp bio skoro neupotrebljiv. Sledeći dan sam se probao spojiti na wireless na mesto održavanja Web.Starta ali nisam imao uspeha… barem se ništa novo nije pokvarilo. Čista reinstalacija po povratku u BG sve je lepo sredila.

Ivona&Dina - Forca&Paluška

U Zagrebu su me divno ugostile Ivona & Dina i njihove kuce Forca i Paluška. Sa Forcom sam delio i krevet, a uspaničenu Palušku prošetao solo čitavih 500 metara. Uz moje domaćice upoznao sam puno divnih ljudi koje ću, nadam, se videti opet… bilo u ZG-u bilo u BG-u bilo negde drugde… Možda sledeća prilika bude kada uspem da sredim koncert bendu s početka teksta i tako dokažem svoje menadžerske sposobnosti.

Poslednje večeri u Zagrebu, konačno sam probao Velebitsko pivo (da, bolje je od Žuje…), sedeo sam i đuskao do rani jutarnjih sati u Krivom putu, šetao se u sred noći Zagrebom i sledećeg jutra ustao u 9 (nakon 4 sati sna). Potom sam sa tatom i njegovim kolegom Andrejom obišao Gornji grad, potom smo se provezli Sljemenom i na kraju popili kavu sa Dinom pre nego što su me odbacili do autobusnog kolodvora.

Long way round

Na kraju, povratak. Shvatio sam da mi nije jasno zašto vreme putovanja između Beograda i Zagreba toliko varira. Prvi put (pre oko 3 godine) trajalo je oko 7 sati, sledeći oko 6, a ovaj put sam išao redovnom linijom 5,5 sato do Zagreba i 4,5 sata nazad. Sledeći put… jedva čekam da ponovo odem… nadam se da će proraditi low cost vazdušna linija. A takeMS deseo plejer je super… mali, ružan, sa nezgodnim tasterima… ali radio je sve vreme povratka (ima ugrađenu litijum-jonsku bateriju) i nije se ispraznio i pušta OGG fajlove.

U pojedinim momentima sam mislio - baš me briga što Srbija ima Ustav kojim je definisana kao “država srpskog naroda i svih građana koji u njoj žive”… Mislim, zabole me šta piše tamo negde ako to nema uticaja na moj život, ali u trenucima kada se patriotizam svodi na repetitivno ponavljanje ograničenog broja fraza i sve što se u njih neuklapa proglašava neprijateljskim… tada je bitno i šta piše tamo negde, kao i na koji način mnogi shvataju reč Srbin (ne)svesno joj proširujući značenje.

Ilustracija ovoga što sam tako nezgrapno definisao su članci na portamu MTS Mondo. Tako iz tekstova Srbi vredni kao pola Evrope! i Novi album R.E.M. prvo u Srbiji! može da se zaključi da su Srbi i građani Srbije isto. Što nije istina. Svako ko ne živi u svojoj verziji realnosti zna da ovu državu nastanjuje veliki broj pripadnika različitih naroda, a svakako i određeni broj onih koji ne pripadaju niti jednoj od nacionalnih manjina. To pokazuje i popis sproveden 2002. godine.

Po njemu, oko 82,86% stanovništva Srbije (mislim da popis nije rađen na teritoriji Kosova) su Srbi, a preostali 17,14% su pripadnici različitih manjina. Kad bih se hteo sprdati, mogao bih pomislim da novinari Monda smatraju da taj ostatak nije vredan kao pola Evropa ili nije mogao da kupi novi album REM-a 4 dana pre kupaca u ostatku sveta. Ali neću, jer je problem naizgled bezazlen (uostalom ilustrovao sam ga temama koji ne dospevaju do većeg broja čitalaca) a u stvari ozbiljan jer pokazuje da se o tome da nisu samo Srbi građani Srbije sve manje razmišlja.

Ja mogu odlučiti da me bude baš briga, kao što me ponekad bilo baš briga što me Ustav svrstava u “sve građane” koji dolaze posle “srpskog naroda”, ali neću. Ne mogu da menjam tekstove koje su drugi ljudi napisali, neki urednici proveravali i na kraju objavili, ali mogu da apelujem da ubuduće bar malo razmišljaju o onome što je napisano…

U februaru prošle godine, Beogradski sindikat je započeo niz koncerata koji su skrenuli pažnju javnosti na problem Petog parka. Nakon toga je održano još nekoliko koncerata i pitanje budućnosti ove relativno male zelene površine postalo je predmet dovoljnog broja medijskih izveštaja (i samim tim dovoljnog broja građana) da gradske vlasti nisu više želele da insistiraju na gradnji sve gledajući u susret izborima koji su sada već iza ćoška…

Tokom ove kampanje je već troje kandidata i jedna kandidatkinja za mesto prvog čoveka gradske skupštine posetilo park na poziv Inicijativnog odbora za zaštitu Petog parka. Izveštaje sa tih poseta možete videti na novom sajtu parka (aktivan je od 15.04.) kao i videti da je za nedelju 04.05. u 16h zakazan novi koncert. Sedam dana pre izbora opet će nastupiti Beogradski sindikat, najavljen je i Timbe iz Bad Copyja, a poziv otvoren svim muzičarima koji žele da sviraju… Pročitajte i šta o koncertu kažu BS momci u svojoj kolumni.

U periodu od 8. do 10.5. na dva kraja bivše Juge odvijaju se dva vrlo interesantna događaja vezana za IT scenu generalno. I oba događaja su druga po redu… Elem, u znaku dvojke su konferencije Web.Start i Glocal.

Web.Start je posvećen web preduzetništvu i tokom dva dana (08. i 09.05.) će okupiti ljude koji se bave razvojem novih usluga, pokreću sopstvena preduzeća i (naravno) traže finansijere za svoje projekte, kao i one koji su spremni da (pod određenim uslovima) ulože novac u perspektivne web poslove. Prošle godine sam stekao puno pozitivnih utisaka vezanih za konferenciju, pa sam se zato ove godine isplanirao tako da ispratim oba dana konferencije a da u Zagrebu provedem i dobar deo srede i subote te sedmice.

Prvi dan Web.Starta je tehničkiji, a iz mora predavanja & predavača meni nekako najzanimljivije deluju teme o kojima će pričati Marko Dugonjić Maratz (Šta korisnici žele?), Senko Rašić (Firma 2.0), Ivan Brezak Brkan (Novinari i ostala gamad - koja nam je prijeko potrebna), te Vuk Ćosić (Pisanje.com). Tokom drugog (Biz) dana pažnju mi “na papiru” privlače Andrej Nabregoj, Nicole Simon i Andraž Tori. Siguran sam da će i mnoga druga predavanja biti vrlo korisna i zanimljiva, a na spisku predavača i rasporedu predavanja možete svakako naći nešto što će vama privući pažnju. Prijavljivanje za prisustvo konferenciji traje do samog početka, tako da još imate vremena da odlučite da dođete u Zagreb makar na jedan dan…

A konferencija koju ću propustiti - Glocal 2.0, počinje takođe 08.05. a traje tri dana. Održava se na New York univerzitetu u Skopju i posvećena je fenomenu bloga. Kompletan program možete preuzeti klikom ovde, a pored raznih tema o kojima će se govoriti i diskutovati poput odnosa blogosfere i društvenih medija, građanskog novinarstva, uticaju weba 2.0 na mejnstrim medije ili cyberfeminizma u doba blogova, posebnu pažnju privlači nekoliko imena. Prvog dana će glavno predavanje održati Robin Hamman sa BBC-a koji će pričati o blogovanju i društvenim medijima, drugog dana, na temu vezanu za merenje uticaja blogova, govoriće Dragan Varagić, a trećeg dana (koji je posvećen kulturi i identitetu u online društvima) o parazitoidima će pričati Marcell Mars. Na kraju će biti održane i dve radionice namenjene onima koji žele da nauče neke tehnike vezane za blogovanje.

Sad, kad sam malo pažljivije pogledao program obe konferencije, žao mi je što ne mogu biti na dva mesta istovremeno. Voleo bih da mogu makar trećeg dana stići u Skopje, ali na žalost to nije izvodljivo… Možda jedino da zamolim organizatore raznih zanimljivih dešavanja da se u narednim instancama koordinišu i izbegnu preklapanje.

Još danas traje prikupljanje potpisa za izbornu listu Koalicije Albanaca preševske doline. Svoj potpis možete dati od 12 do 18h u prostorijama Građanskih inicijativa (Simina 9a) i Centru za kulturnu dekontaminaciju (Birčaninova 21). Ako ćete prolaziti centrom Beograda danas, nemojte da vas mrzi da odvojite par minuta… a ako neko zna gde se potpisi prikupljaju u drugim gradovima može tu informaciju staviti u komentar.

…zdravo! Narednih par dana, tačnije petak, subota i nedelja, biće puni zanimljivih dešavanja. Najpre će petak i subotu obeležiti koncerti povodom promocije muzičke kompilacije Zdravo, zdravo, zdravo. U pitanju je kolekcija 15 pesama 5 beogradskih bendova snimljenih pre oko godinu dana i objavljenih pre par nedelja. Konvert će se odvijati u beogradskom SKC-u u malom klubu. U petak nastupaju Repetitor, Nežni Dalibor i ŽeneKese (moji favoriti), a u subotu Tussilago i Petrol (koji ste imali prilike da čujete i u nedelju 20.04. na Supernatural festivalu). Svih pet bendova svira rok (kako god shvatili taj pojam danas) pa očekujem energičnu svirku. Ulinkovao sam Myspace stranice bendova da ih možete poslušati pre nego što odlučite da dođete na koncert(e), a o cenama karata i mogućnosti da nabavite i kompilaciju saznajte više na sajtu organizatora celog dešavanja.

A ako planirate da tokom vikenda budete u Novom Sadu… tamo će vas dočekati Intro fest koji se održava 26. i 27.4. u klubu Trema u Srpskom narodnom pozorištu. U pitanju je kombinacija tri segmenta: predstavljanja muzičkih festivala iz regiona, nastupa 7 bendova iz Vojvodine i regiona, te projekcija filmova i prezentacija knjiga o muzičkim scenama u Vojvodini od 70-ih godina do danas. Kompletan program možete pronaći na sajtu Balkan Rock Councila (suorganizatora Intro festa). Potražite link na saopštenje za medije i uživajte spremajući se za projekcije i koncerte. Ja nisam u stanju ništa da izdvojim - nisam slušao bendove koji nastupaju, niti gledao te filmove, niti čitao te knjige - ali sve mi zvuči vrlo interesantno.

Pre 4 dana je Pirate Bay, jedan od najpoznatijih torrent sajtova, otvorio sajt za pravljenje blogova. BayWords je mesto, kako kažu, namenjeno onima koje restriktivni zakoni na drugim blog servisima ometaju da pišu ono što žele. BayWords se nalazi u Švedskoj i podleže zakonima te zemlje a to (valjda) znači da je mnogo toga dozvoljeno.

Ovo nije prvi put da Pirate Bay predstavlja i nešto izvan svog osnovnog posla. Tu je Slopsbox za kreiranje e-mail adresa koje traju 24h, kao i bayimg za hostovanje slika bez cenzure (mada ne žele pornografiju; ima dovoljno mesta za hostovanje takvih fotki). Kao što se zalažu za slobodu govora svojim drugim aktivnostima, tako žele i da na BayWordsu omoguće ljudima da blogove vode potpuno slobodno i uz zaštitu njihovog pravnog tima (ako do takve potrebe dođe).

Platforma je zasnovana na Wordpressu (verzija 2.5), a korisnicima (za sada) ne nudi mnogo opcija. Mada, koliko vidim po do sada otvorenim blogovima, mogu se ubacivati i editovati različite teme, a u najavi je mogućnost upotrebe sopstvenog domena, dodavanje captcha sistema, boljih statistika (valjda korisnici mogu dodati sopstveni Google Analytics kod?!), a biće ubačene i reklame - doduše samo u “neophodnom minimumu”. Ja sam jutros registrovao nalog, potvrdio registraciju i sada imam problem da pristupim admin opcijama… zaključujem da je ili takva procedura da treba vremena ili je sistem preopterećen…

Fakultet na kojem još uvek studiram sa zadovoljstvom na prvoj godini, u okviru predmeta Kultura digitalnih komunikacija, od studenata očekuje da shvate i kako funkcionišu blogovi te da samostalno ili u grupama naprave po jedan i trude se da bude što bolji… kako bi dobili bolje ocene.

Na blogu samog kursa možete naći linkove ka studentskim blogovima, pa ako imate malo vremena, posetite ih, ostavite im poneki komentar… A na adresi vasfetis.blogspot.com možete videti i blog u kojem kolaborira moj brat (čisto da njega malko izdvojim)…

Inače, FMK sve više usvaja savremene načine komunikacije. Osim zvaničnog sajta (u okviru prezentacije Univerziteta Singidunum), tu je i blog/sajt fakulteta gde se pojavljuju sve aktuelne informacije, forum nastao kao studentski projekat i kao najskorija kreacija - društvena mreža na ning.com platformi.

U petak, potom juče, nastavlje se danas i traje još sutra. 3 dana u Beogradu, 1 u Novom Sadu. Detaljan sadržaj dobićete ako kliknete ovde! Gledanje filma Čija je ovo pesma? (sa još 50ak studenata FMK i bolnom diskusijom potom) dodatno me ubedilo da CC licence imaju smisla. Večeras - Star Wreck!

Nakon što sam par dana odmorio mozak od političkog usijanja, nekako sam spontano počeo da razmišljam šta se u stvari dešava. Naravno, možda moj zaključak nema mnogo veze sa istinom, ali meni sve ovo nakon 17. februara neodoljivo liči na pokušaj da se dovrši ono što je započeto 12. marta 2003. ubistvom premijera.

Šta se tada pokušalo? Pokušalo se da se Srbija vrati na nacionalističko-izolacionistički put u kojem je opasno ne biti pripadnik vladajućeg naroda, dodatno loše neslagati se sa državni(čki)m vođama, a naročito pogrešno smatrati da ova država treba da čvrstim koracima ide ka Evropskoj Uniji. Naravno, ovo su “samo” površinske manifestacije potrebe određene grupe ljudi da držanjem građanstva u stanju straha i panike sebe održi na visokim pozicijama koje donose moć i novac.

Nakon 12.03.2003. taj pokušaj je stigao do pola. Ne zato što pripadnici nekih partija na vlasti nisu osetljivi na moć i/ili novac, već zato što ne žele sve partije da na isti način dolaze do toga. Mnogo je bolje da zato jedna ili manji broj srodnijih grupacija drže sve konce u svojim rukama, pa se i moć i novac na srodniji način nalaze kod grupacije koja broji manje članova.

Kada se pogledaju svi pokušaji aktuelne vlade Srbije da reši problem koji je neprestano narasto (jeste, u pitanju je Kosovo i konstantan put ka nezavisnosti), nekako postaje jasno da rešenje tog problema nije bio prioritet pregovaračkog tima. Prioritet je bio odugovlačanje, stvaranje sve snažnijeg osećaja bezizlaznosti (koji sam dok ovo pišem ćušnuo u neki zadnji džep) kako bi se ta grupa koja bi i moć i novac što bolje spremila za ono čemu se sve vreme nadala i što se desilo 17. februara.

Jedinu nadu da njihov plan neće uspeti polažem u rezultate kojim je novopečeno Ministarstvo za dijasporu ili bez portfelja (kako kome draže) duboko razočarano. Oko 48% ljudi je pre 17. februara pokazalo da je svesno situacije i da ne želi ništa više od oštrog diplomatskog protesta zbog proglašenja nezavisnosti. Isto tako, plašim se što je tada 43% bilo makar za prekid diplomatskih odnosa (najoštrije diplomatske akcije) a od toga 19% posto je podržavalo i vojnu akciju… Plašim se jer retko gde se može čuti išta što bi pomoglo da se građanstvo sve više odlučuje za mirnu opciju, a dobar deo medija ga napujdava i podiže ti 43% posto…

…

Šta god da bude na kraju, ono što mislim da će se svakako desiti je da će Srbija sve više postajati država Srba i građana koji to nisu i koji će zbog toga osećati različite vrste pritisaka… Loša i tužna perspektiva, ali u suštini nastavak trenda koji je započet kreiranjem prve DSS-ove vlade. Da li se može preokrenuti. Svakako da može, ali već i “vrapci na grani znaju” od koga to najviše zavisi… Mi koji ne odlučujemo možemo samo pokazivati podršku…