Blogodak - srpski blogovi na jednom mestu

Ovih dana je FLOSS zajednicom u Srbiji prostrujala vest da je kompanija Ewe Comp postala zvanični partner Canonicala u Srbiji. Vest dobija na težini kada se zna da Canonical stoji iza trenutno najpopularnije GNU/Linux distribucije Ubuntu. O popularnosti, kvalitetu, značaju itd. Ubuntua (i GNU/Linuxa generalno) neću pisati ovom prilikom (slobodno guglajte malo ako vas interesuje), ali je vest bila dovoljno interesantna da iskoristim priliku i postavim par pitanja direktoru marketinga Ewe Compa Nemanji Nikoliću o ovoj saradnji.

Kako je došlo do saradnje kompanija Ewe Comp i Canonical?

Ewe Comp u saradnji sa Nomakom već neko vreme tržištu Srbije isporučuje računare sa instaliranim Ubuntu GNU/Linux operativnim sistemom. Ubrzo se samo po sebi nametnulo pitanje dodatne saradnje sa zvaničnim predstavnicima Ubuntua, kompanijom Canonical, koja je bila izuzetno profesionalna i više nego raspoložena za saradnju sa snažnim partnerom na ovom tržištu. Pošto smo ustanovili da ispunjavamo sve neophodne preduslove, vrlo brzo su potpisani svi potrebni ugovori i saradnja je ostvarena čime je Ewe Comp postao licencni partner Canonicala za Srbiju.

Šta ova saradnja donosi vašoj kompaniji, a šta kupcima Nomak konfiguracija?

Ewe konkretno nema realnih materijalnih privilegija zbog instaliranja i konfigurisanja Ubuntu Linuxa, ali kupci dobijaju sveže instaliran, odlično konfigurisan, potpuno spreman kompjuter koji mogu da koriste “out of the box”, sa svim besplatnim i legalnim alatima, kao što su OpenOffice, Firefox, Thunderbird, Amarok i drugi. Naravno, podrazumeva se da je ovaj sistem u potpunosti besplatan i legalan. Treba napomenuti i da Ewe Comp ne naplaćuje uslugu instaliranja i konfigurisanja Ubuntu sistema. Ceo proces je zapravo orijentisan prema kupcima, kako bi imali priliku da računar odmah po kupovini mogu koristiti bez dodatnih troskova ili angažmana oko instalacije i podešavanja.

Da li kupci Nomak računara sa preinstaliranim Ubuntuom imaju i neku postprodajnu Linux podršku od Ewe Compa?

Naravno, postoji edukovana i stručna tehnička podrška, a svi korisnici Nomak računara se mogu registrovati na www.nomakpc.com čime dobijaju punu podršku i dodatne pogodnosti poput nižih cena za upgrade ili produzenje garancije, kao i sve informacije o ponudi i Ubuntu operativnom sistemu. Kako je Ubuntu Linux izuzetno dobro podesen, a Nomak računari imaju minimalan procenat reklamacija, problemi su zaista retki.

Kroz razgovor sa nemanjom, saznao sam i da Ewe Comp planira i saradnju sa zvaničnom lokalnom Ubuntu zajednicom (Ubuntu LoCo Srbija), te da će sa svojim lokalnim (List Computers) i globalnim (Dell) partnerima i ubuduće pružati podršku aktivnostima vezanim za Linux i slobodan softver.

Da odagnam strahove onima koji žele da kupe Nomak konfiguraciju sa Windows operativnim sistemom, to će i dalje biti moguće. Ewe Comp je Microsoftov partner, tako da uz odgovarajuću doplatu Nomak može pokretati i neki XP, na primer.

Sve zajedno, ovo je izuzetno ohrabrujuća vest za promociju GNU/Linux rešenja i slobodnog softvera generalno. Očigledno je da kompanije, čiji je primarni cilj poslovanja profit, vide i da iz saradnje sa FLOSS zajednicom mogu ostvariti korist i to je prilika koju treba iskoristiti.

Kasno sinoć, odnosno rano jutros, na Gdestinaciji je objavljen moj prvi putopis. Nastajao je nekoliko nedelja, pisan iz više puta, ali mislim da je na kraju ispao kako treba… Molim za komentare. Posebno negativne.

Danas su Mladi LDP-a svoj karavan Srbija u @%!#$ - Neću da ćutim završili akcijom u centru Beograda. Bio sam tamo i napravio niz fotki. A njihov video klip povodom akcije pogledajte na Youtubeu.

Regionalno predstavništvo Logitecha je po svom lepom običaju organizovalo svoju godišnju konferenciju na mestu na kojem ranije to ova kompanija nije činila. Ovaj put su novinare iz Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovina i Srbije doveli u Poreč. Odnosno u turistički kompleks Lanterna na nekih 10ak kilometara od samog grada.

Put je počeo u sredu u 23h ispred hotela (Inter)continental na Novom Beogradu. Do odredišta smo putovali negde oko 10 sati (uz 4-5 zaustavljanja za pauze i 40ak minuta čekanja na granici). U Lanternu smo stigli taman da imamo vremena za doručak, odemo do svojih soba da ostavimo stvari i vratimo se do glavne zgrade odakle smo oko 10:30 krenuli do Poreča. Tamo smo dobili oko sat i po da se prošetamo, vidimo znamenitosti i generalno se opustimo… Svako je to činio na neki svoj način, Ana i ja smo pronašli točeno Karlovačko.

Potom smo se ponovo potrpali u bus i vratili do hotela, te svi odreda otrčali u restoran na ručak. Dok smo završili već je bilo 14h, a za 15h je bila zakazana press konferencija. Taman dovoljno vremena da popijemo po kaficu i pojurimo dalje. Konferencija kao i svaka druga, ali su zato demonstracije proizvoda bile sasvim kul… To je opet Logitechov dobar običaj da sve nove proizvode stavi u situacije koje smatraju tipičnim i pokažu kako rade (i puste novinare da se igraju).

Tako smo u četiri grupe obilazili demonstracije novih proizvoda za kancelariju (fenomenalna Wave tastatura i simpatična Alto postolja za laptope, te web kamere sa Carl Zeiss optikom), igranje (neki nafurani zvučnici, kontroleri, vrlo simpa miš M9 i kulkul tastatura G15 - isto ime ali bolje izgleda), rad/zezanje u pokretu (još malo Alto postolja, wireless miš sa USB predajnikom koji viri 8 milimetara, malo dodataka za iPod i vrlo vrlo lepe torbe i rančevi), te na kraju stvarčice za dom (Harmony 1000 koji je već stara vest i fenomenalni MX Air - miš kojim možete mlatarati kroz vazduh…). Sve zajedno 2,5 sata na nogama što šetajući između četiri celine, što gledajući demonstracije i isprobavajući proizvode, što pijući kafu na pauzi…

Na kraju, u 18h smo dobili šansu da malo više vremena provedemo u sobama… Odmah sam se bacio pod tuš, presvukao i krenuo na večeru koja je počela u 20h. A onda je u 22h krenula zabava… Neki simpatični bend iz Hrvatske svirao je balkanske “standarde” (whatever that means) a bilo je piotrebno da prođe oko pola sata da se atmosfera zagreje te da deo ekipe koja je putovala sa mnom i slovenačka delegacija popune prostor između stolova postavljenih “k’o za svadbu” i da sve zaista uzavre… To je trajalo do oko 2h a onda je bio red da se malo i okupamo (kad smo već na moru) - Kojot, Ana i ja smo skupili hrabrost i brčnuli se u bazenu (odmah ispred mesta gde je bio party) i nismo se smrzli… Mada je izlazak zahtevao brzo brisanje i navlačenje odeće… I tek što smo se vratili na tulum, bend je objavio kraj… U 3h sam konačno bio u krevetu, a u 7:30 na nogama spremajući se za doručak.

Usledila je fina klopica, malo odmaranja u lobiju hotela, brzinsko pakovanje i napuštanje soba pre 10 te odlazak na karting i off-road adventure centar u blizini. Tu smo najpre popili kaficu dok smo čekali da se kolege koje su stigle ranije vrate… A onda su neki od nas posedali na quadove (ono što liči na motor ali ima četiri točka) a neki ušli u džipove. Meni nije bilo do prljanja, pa sam zauzeo pola zadnje klupe u jednoj Ladi Nivi. Strancu iz Logitecha (Michael beše) sam preveo ruske oznake za neke dve ručice (nešto u vezi diferencijala i promene stepena prenosa)… te je on krenuo da nas fino vozika. Doduše išli smo u koloni, ali davao je prethodnici dovoljno fore tako da može silovito prolaziti kroz baruštine… A onda je na pola puta volan prepustio meni

Toliko o tome… Na povratku smo uleteli direktno na roštilj, a potom je krenulo i takmičenje u vožnji kartinga. To sam lepo odgledao, a poslednju kvalifikacionu trku sam i snimio (postavu su uglavnom činile devojke iz srpske delegacije)… Sve to se okončalo negde oko 16h. Potom smo još jedno posetili Parenzo i oko 18h krenuli nazad ka Beogradu. Devet sati kasnije, na parkingu ispred (Inter)continentala me dočekao brat i odvezao kući… I još uvek se oporavljam, jer sam tokom svih ovih aktivnosti odspavao možda 2 sata u odlasku (ako i jesam bilo je sa prekidima), ona 4,5 sata u hotelu i nekih 20ak minuta na povratku…

A više slika koje opisuju ovo putešestvije očekujte kada ih dobijem od kolega, meni su baterije crkle na početku press konferencije i nakon toga sam samo uživao…

Volite li slatke životinjke? A slatke psiće? Obavezno posetite www.sibiriskihaski.info i pogledajte fotke preslatkih štenaca sibirskog haskija… A ako se zaljubite možete ih i kupiti.

Myspace i Facebook su passé vreme je za potpuno 3D virtuelno social networking zezanje… Mada ne mislim ja baš tako Second Life je tu i moramo obratiti pažnju na ono što nudi. Aktuelni broj časopisa Marketing Srbija pokazuje da i ljudi koji odlučuju o tome gde idu pare brojnih oglašivača sve više razmišljaju o Internetu, pa i o Second Lifeu.

Redakcija tog časopisa je u saradnji sa Telekomom Srbija rešila da u svačijem omiljenom virtuelnom svetu kupi ostrvo (kupuju ga samo oni koji su spremni na par hiljada evra jednokratne uplate i par stotina mesečnog održavanja) i nazove ga Drugom Srbijom (Second Serbia) te da počne da gradi virtuelnu državu čija je zvanična promocija sutra.

A sutra u 20h Ivan Tasovac (direktor Beogradske filharmonije) će, prvi put nakon 1998. godine, nastupati kao pijanista u događaju koji će svi zainteresovani (sa brzim internet pristupom) moći da prate preko Second Lifea.

Ja sam svoj nalog otvorio prošlog oktobra (u virtuelnom svetu se zovem Istok Magnolia i imam roze kosu) i nisam ga baš nešto trošio. A danas sam se ponovo ulogovao da bih sutra probao da ispratim koncert. Tokom 30ak minuta koliko sam se “igrao” danas video sam da je potrebna brzina od oko 380-400 kilobita u sekundi da bi ugođaj bio koliko-toliko normalan. Koliki će protok tražiti i istovremeni audio stream videću sutra… a vi ako se pojavite, ajde sa malo družimo i tamo

Nekada je virtuelna zabava bila isključivo ekvivalent gubljenju vremena. Danas je to industrija koja godišnje zarađuje više od holivuda. A od ove školske godine možete na Fakultetu informacionih tehnologija učiti kako se prave igre. Naime, FIT je sa nemačkom kompanijom Games&More raspisao konkurs za stipendiranje 5 studenata za osnovne (računarske animacije i igre na smeru za grafički dizajn) i 7 za master studije (razvoj softvera za računarske animacije i igre na smeru za softversko inženjerstvo).

Najpoznatiji domaći portal o studiranju i pronalaženju posla (Infostud) pokrenuio je novi sajt sa tematikom stručnog usavršavanja. Na adresi znanje.infostud.com možete videti informacije o kursevima različitih poslovnih veština, jezika, računara, konkursima za predavanja i konferencijama u zemlji i inostranstvu. Detaljniju vest pročitajte na sajtu PC-a.

Prošle nedelje je objavljeno da je EUnet postao prvi F-Secure Silver Partner u Srbiji (i da se brzo približava Gold statusu), a meni obećano da ću novi F-Secure Internet Security 2008 dobiti na test “vrlo brzo”. I eto, u mojim rukama se našla F-Secure VIP kartica sa specijalnim linkom za download novog paketa i serijskim brojem koji traje godinu dana. Na samoj kartici se navodi da su najbitnije novosti unapređenja performansi i modula Parental Control (uvek me iznova oduševi) i Antiphising, te  podrška za Vistu (posetite i BadVista.org) Na prvi pogled, radi nešto brže (znatno brže od Symantecovih rešenja, I might add) a sve kroz dobro poznato user friendly okruženje. Detaljniji prikaz sledi u novembarskom broju PC-a.

Juče je LABRIS (Organizacija za lezbejska ljudska prava) predstavio rezultate istraživanja o govoru mržnje prema osobama drugačije seksualne orijentacije od većinske. Praćene su četiri televizije (B92, RTS, Studio B i Pink), a tokom decembra prošle godine i proleća tekuće zabeleženo je 27 priloga sa lezbejskom i gej tematikom. Neću na mom parčetu weba kuckati agencijski izveštaj. B92.net je preneo FoNetovu vest, a evo Tanjugove (ne mogu je naći na njihovom sajtu, ali je zato projurila MySpaceom).

Meni je prvi utisak da je ovom prilikom više novinara prisustvovalo dešavanju, ali to ne znači i da se pojavilo dovoljno priloga. Namučio sam se 30ak minuta da nađem da je na B92 konferencija pomenuta i to je sve. Google obično za razne upite omogućava da se mnogo brže dođe do rezultata.

Rezultate istraživanja možete saznati ako preuzmete PDF, a preciznije objašnjenje pojma govor mržnje na engleskoj Wikipediji. Nakon zvaničnog dela (Dragana Vučković ispred LABRIS-a, Miša Stojiljković, novinar B92, pričao je ulozi i odgovornosti medija, i pravnik Saša Gajin koji je pričao zakonskoj strani priče o govoru mržnje) samo je novinarka Tanjuga komunicirala sa govornicima i pritom iznela svoje opservacije o ljudskim pravima seksualnih manjima i uspela da me dovede do neverice kada je pričala da to ne treba da bude ništa posebno jer svi smo mi isti… Mislim, jasno je meni da smo svi isti i bilo bi dobro da svi tako misle, ali valjda je njoj jasno i da to ne misle svi i da je neophodno boriti se za ljudska prava, i generalno i u slučaju ugroženih grupa. Mnogo me više iznerviralo kada je rekla da možda i nije loše da se pojavi i druga strana po pitanju tematike jučerašnje konferencije?! Tom logikom ne bi trebalo da nam smeta najavljeno okupljanje neonacista, ali na sreću naši zakoni zabranjuju i takva okupljanja i iznošenje stavova koji direktno pozivaju negativne akcije protiv neke grupe.

Odličan zaključak je izneo Miša Stojiljković rekavši da nam skorija istorija lepo pokazuje da se problemi mogu rešiti ako postoji politička volja. O nasilju nad ženama i decom više nije tabu govoriti, ali nakon dugotrajnog ozbiljnog medijskog izveštavanja o tim temama. Slično bi trebalo da se desi i kada su lezbejke i gejevi u pitanju, umesto da se teme vezane za seksualne slobode pominju u posprdnom ili potpuno uvredljivom kontekstu.