Blogodak - srpski blogovi na jednom mestu

Prekjuče je organizovana žurka povodom 5. rođendana agencije McCann Erickson PR, a kao posebna zabava za veče - karaoke takmičenje. Nakon 2-3 piva, nije me bilo teško ubediti da otpevam koju pa sam. Damirova žena i ja smo dobili broj 10 i kako su parovi prolazili, tako nam je trema rasla… Na kraju, lepo smo se zabavili uz to što sam ja uspeo da se na bini svaki put ukipim kao…. kip

Da ne pričam previše, pogledajte slike!

Prošle nedelje sam nešto više od 6 sati potrošio u redovima ispred austrijske ambasade. Najpre u utorak da predam zahtev za poslovnu vizu. Pojavio sam se tamo oko 6 ujutro, čekao do 8 kada počinje deljenje rednih brojeva… Dobio sam ga oko 8:30 i čekao još sat vremena da uđem i predam sva dokumenta. Nije bilo problema i sve je ličilo na to da ću dobiti vizu za dvodnevno putovanje do Beča i natrag. Istog dana nešto kasnije zove ljubazni ženski glas iz ambasade da pripupita kako mi se zove žena, kad i gde je rođena… Jeste da ne putuje sa mnom, ali izgleda im je i to potrebno…

Prema upustvu od utorka, juče se pojavljujem u 14h ispred da pokupim pasoš, a red za izdavanje dugačak nekih 40 metara. Izdavanje pasoša nije počelo do 15h, a onda je krenulo lagano… pa sve brže i na kraju (kada su završili oni koji dižu više od 1 pasoša, i koji su čekali u zasebnom redu) je prosto “leteo”… Tako uđem ja, sačekam još minut-dva da ljudi ispred mene uzmu svoje pasoše, dođem na red i…

Moj pasoš nije tamo gde i svi ostali, već na posebnoj gomilici sa malim papirićem koji kaže nešto tipa (ne da mi se da prekucavam) da je moj zahtev još u obradi i da će mi javiti pisanim putem kada ga reše… To bi i bilo ok da čekam neku ultra-mega dugu vizu za višestruke ulaske. Ali ja sam tražio vizu na 3 dana (od 11.-13.06.) sa jednim ulaskom, za poslovno dešavanje (press konferencija)…

Sad smišljam pravi odgovor kada mi stigne to “pisano obaveštenje”… a moja lična odluka je - ne putovati u zemlje za koje moram da vadim vizu. Osim za one gde to ne mora lično da se uradi - lepo platiš u agenciji i sve ti srede

Prethodnih dana sam osetio nekoliko posledica neprestanog rada - groznica, temperatura, stomačne tegobe i na kraju žestoka glavobolja (još me malo drži, hvala na pitanju)… Danas odmor mnogo više traže moji zglobovi, oni na nogama, tako da se gledanje u monitor i kuckanje polako vraćaju u normalu…

Ja znam gde ću provesti par nedelja odmora. Ako vi to još niste odlučili, na domaćem webu se pojavio interesantan blog koji vam može pomoći u tome. Gdestinacija.com je projekat pokrenut sa ciljem promovisanja putovanja, te rezmene saznanja o različitim destinacijama i kulturama. Svaki posetilac se može registrovati i napisati nešto o mestima na kojima je bio, te to potkrepiti dokazima (fotografijama, video klipovima…). Ovaj community pristup je proširen mogućnošću direktne međusobne komunikacije članova dok svi posetioci mogu “samo” komentarisati i ocenjivati putopise.

Po mom saznanju, Gdestinacija.com je prvi specijalizovani community blog kod nas, koji uz to dopušta svakome da napiše svoje putničko iskustvo. Za oko 2 nedelje, koliko sajt radi, napisano je 38 putopisa a nalog na sajtu je otvorilo 150 ljudi. Ja još uvek nisam među njima, ali čim se vratim sa letovanja uslediće i moj post o lepotama Jadrana.

Autori Gdestinacije su rešili i da nagrađuju najbolje putopisce, a u toku je akcija koja će najboljeg poslati na Drinsku regatu.

Danas sam otišao ponovo na sajt nacionalnog ESWC finala i iznenađenje za mene. Najpre, tu su svi podaci kako se prijaviti i gde (to nije iznenađenje, normalno da su tu). A potom i spisak do sada prijavljenih gde sam na spisku za zvaničnu disciplinu Trackmania ESWC Izgleda da je moje pitanje od petka o tome kako se prijaviti (nakon registracije na ESWC sajtu) prihvaćeno kao prijava Trenutno je na spisku malo ljudi, ali valjda će se uvećati i nadam se da će se prijaviti makar još jedan autsajder… da ne budem jedini pacer

Ako niste upoznati sa igrom Trackmania Nations, posetite zvanični sajt, preuzmnite fajl veličine oko 270 MB, a nakon instalacije dopustite igri da se spoji na net i skine apdejt od oko 18 MB. Na sajtu ESWC potražite i najnovije staze za maj 2007. Na njima se održava nacionalno finale, a za finale svetskog kupa (održava se od 3. do 8. jula u Parizu) još ćemo videti. Odnosno, ja ću o tome čitati pošto su šanse da pobedim u zemlji ravne nuli Možda već zaključujete, u pitanju je vožnja. U slatkim malim bolidima, poput nešto većih kartinga, po suludim stazama… Trackmaniju sam podosta igrao prošle godine u ovo vreme i preko leta, te nešto malo na jesen. Ali više od 6 meseci je nisam pipnuo… biće ovo lepih nedelju dana pripreme

Za pojam webinar prvi put sam čuo na proslavi 18. rođendana “devedesetdvojke”. Naravno, sasvim je logično o čemu se radi - seminar na webu. Tog dana me Dejan upoznao sa Nenadom iz firme Edge koja se bavi organizacijom webinara, a svega par dana kasnije vidim da će upravo Dejan održati jedno web predavanje krajem meseca.

Tačnije, 30.05. u 10h počinje webinar posvećen profesionalnom prisustvu kompanija na internetu. Tokom 90 minuta prećiće niz oblasti: tipovi web sajtova i koji odabrati, registracija i zaštita internet domena, šest faktora uspešnog sajta, online prodavnica, značaj i upotreba e-mail časopisa, bloga, RSS-a, podcasta, widgeta… te dati praktične primere, savete i rešenja.

S obzirom da Dejan Bizinger trenutno radi kao web menadžer sajta b92.net i urednik sekcije Tehnopolis, da stoji iza projekta humanost.org, te da je radio za kompanije Skylist i Infacta, verujem da će ovo biti odlična prilika da se vlasnici i menadžeri u kompanijama čije internet prisustvo nije dovoljno razvijeno upoznaju sa savremenim tendencijama. O načinu prijavljanja i praćenja webinara saznajte više na sajtu firme Edge (tu su i primeri tako da možete shvatiti kako webinari izgledaju), a ovom prilikom vam preporučujem i da posetite Dejanov eMarketingBlog na engleskom jeziku.

Meni na 25. maj najjasnije sećanje iz 3. razreda osnove škole (NH Branko Parać). Taj Dan mladosti smo provodili na Tari, na rekreativnoj nastavi. Sa nama su bili i učenici drugih škola, ali i starijih razreda naše škole i sve njih su učitelji “poterali” na spavanje u neko normalno vremen, a samo nama je naš učitelj dozvolio da u TV sobi odgledamo slet sa stadiona JNA. Čini mi se da bih bio tužan da nam nije dozvolio da odgledamo priredbu… Tokom iste rekreativne nastave imali smo i neku lokalnu priredbu (povodom nastave, a ne Dana mladosti) gde smo između ostalog pevali himnu naše škole… koje se i danas sećam. A najupečatljiviji delovi boravka na Tari je poseta TV repetitoru, odlazak na nekakvo močvarno ostrvo (ili nešto tome slično, znam da je plivalo na vodi, a vode nigde okolo, samo ispod), te suze dok u hodniku, na prijavnici (recepciji) pričam telefonom sa roditeljima…

Čini mi se da bi bilo lepo da danas obelažavamo neki Dan mladosti, a ne vidim neki razlog da to i dalje ne bude 25. maj. Ne trebaju nam više sletovi, štafete, a nije više ni bitno da li je Tito zaista rođen tog dana… samo dan koji će biti posvećen našoj budućnosti.

Juče sam imao pravi sportski dan. Najpre sam prisustvovao press konferenciji o nacionalnom takmičenju u elektronskim sportovima - ESWC, čiji pobednici će ići na svetski kup u Pariz početkom jula. U organizaciji kluba Forum, na okršaj sa svetskom elitom ići će ženski Counter Strike tim, i pobednici u igrama Warcraft III, ProEvolution Soccer 6 i Trackmania Nations. Odlučio sam da se makar prijavim za nacionalno takmičenje u ovoj poslednjoj disciplini, vrlo zaraznoj “simulaciji” vožnje. Da li još ima mesta, proveriću danas…

A da bih se što bolje pripremio, otišao sam na “visinske” pripreme u Autokomerc karting centar gde sam pokušao da napravim DHL najbrži krug. Nisam uspeo da ponovim Raikonnenov uspeh (on je prvi osvajač nagrade za DHL najbrži krug ove automobilističke sezone), ali nisam bio loš. Ispod 70 sekundi za krug. Doduše, pobednik takmičenja je imao skoro 13 sekundi bolji najbrži krug od mene… Bilo bi zanimljivo da ovo karting takmičenje, koje sponzoriše DHL (inače i sponzor, te logistička podrška, Formula 1 takmičenja), postane neki oblik tradicionalnog novinarskog takmičenja… da se pokušam da se uvežbam, a i da vidim kako smanjenje kilaže utiče na brzinu vožnje Kako sam vozio pogledajte na slici koja sledi…

Odavno ne pratim sport sa nekom posebnom radošću, ali ispratim neka takmičenja… makar da mi nešto malo odvlači pažnju dok kuckam za kompom. I nekako sam tokom godina praćenja fudbalskih takmičenja stekao utisak da Italijani igraju loše, grubo, dosadno… i tako uvek navijam protiv njihovih timova i reprezentacije.

U tom kontekstu mi se dopao jedan pasus koji je Miljenko Jergović napisao kao predgovor zbirci Najbolje hrvatske priče 2006, a Balkanski književni glasnik preneo u svom 3. broju ove godine…

“2006. obilježilo je Svjetsko prvenstvo u Njemačkoj. Italija je ponovo postala prvak, i ponovo nas je to ispunjavalo nekom nelagodom, bolje rečeno – dosadom, koja je već postala dio naših kulturnih identiteta kada je o talijanskoj reprezentaciji riječ jer smo takvu dosadu, i zabrinjavajuću mržnju prema nogometu, prvi put osjetili još davne 1982., u eri Paola Rossija i Dina Zoffa, koji je s napunjene četrdeset i dvije mogao primiti gol samo iz daljine, i skoro nikako drukčije. Pucali su tada, ali Talijane, kao ni 2006., nisu mogli upucati. Gledajući iz svoje fotelje finale Svjetskoga prvenstva u Španjolskoj 1982., između Italije i Savezne Republike Njemačke, zaspao je i više se nije probudio Meša Selimović. Rezultat je bio 3:1.”

Eto… meni je zato žao što je Liverpool večeras igrao prilično loše i na kraju izgubio…

Poslednjih dana neobično puno mislim o reciklaži. Najpre, već nedeljama odlažem završetak pisanja teksta o pogonu za reciklažu IT opreme kompanije Božić i sinovi. Potom sam u redakciji naglas razmišljao da bismo mogli napraviti papirne kese (od recikliranog papira) umesto standardnih plastičnih… ne sećam se zašto to nije otišlo dalje od ideje. Sinoć sam bio [...]

Poslednja dva dana prošle nedelje sam zahvaljujući iznenadnim poslovnim obavezama proveo u Zagrebu. Doduše, dobar deo ta dva dana sam proveo u mini busu na putu tamo i nazad (ako samo dobro računao, po 5 sati na svaku stranu). Na brzinu se pripremajući za sastanak sa ljudima iz Lenova, te susret sa Martinom iz Xonline [...]