Svi postovi sa bloga: Elektrokuhinja

Metro-ovski. Jutarnja gužva, sa gurkanjem, tuđa ruka na stomaku, tvoja ruka na nečijoj glavi. Malo trčanja po eskalatorima. Pa na voz za aerodrom. Pola sata spavanja-buđenja-reklama, spavanja-buđenja-reklama i tako u krug.

Avionski. U roku od tri sata prebaciš se sa istočno evropskih granica do balkanskih. Uz vegetarijanski obrok, malo spavanja ili bolje rečeno kljucanja sa otvorenim ustima (glava padne, pa se vrati, pa padne i tako stalno…), wc radi protezanja nogu, pa opet nekog bunovnog spavanja. Kao šlag na tortu dolazi aplauz. Kapetanu broda. Što smo sleteli a ne slupali negde u ukrajinskoj ravnici se je’lte.

Taxijevski. Još malo spavanja, slušanja bajage i instruktora, dobrodošla kući! smsovanja sa drugarima, gledanja u sneg…

Autobuski. Večito neke vize vadim, više nisam sigurna ni šta će mi, ni koja mi važi ni koja ne, ni koliko dana, ni da li se registrujem, ni da li radim za jedne ili za druge. Sve mi se pomešalo. Tako razmišljam dok u poluležećem stavu u autobusu za Beograd, pokušavam da uhvatim još koji minut spavanja. Glavoboljna i umorna večito. Naspavaću se ja, kad tad mislim. Samo da ovo još prođe.

Pešacki. Malo muvanja po Beogradu, šta je to novo u knjižarama, al samo gledam, ništa ne kupujem, ne mogu da se odlučim. A imam sve u Moskvi, pa još na engleskom. Cipele mokre od snega, čarape dobrano namočene, opet u bus pa za Novi Sad.

Autobuski. Pokušavam da ignorišem mozgo-otupljujući film na tv-u uz knjigu. Ipak, probijaju se fraze tipa, “U Višnjinom stanu je tako cvetno!” ili “Bezi baba, jedi govna” i slično, tipično za nasu domaću novu kinematografiju. Sa sve onim veštačkim facama i frazama.

Taxijevski. Sa top-100 Cecinih pesama. Ah, kako mi ovo nije nedostajalo uopšte…

Ne secam se da sam ikad donela neku novogodisnju odluku, verovatno zbog toga sto ih je nemoguce sprovesti sto zbog lenjosti, nerealnosti ili vec kojekakvih drugih spoljasnjih faktora.
Ove moje odlukice nisu bas sasvim novogodisnje, nego nekako globalne, ali hajde kad je vec nova godina tu, da ih povezem, kao novi poceci, novi posao, nova bezvizna putovanja, pa i nove odluke.

Jutros slusam moj omiljen radio na kome kazu da su najcesce novogodisnje odluke vezane za fizicki izgled-tipa: skinuti prekomerne kilograme, vise se baviti sportom, jesti voce i povrce. Kao dokaz da se ja potpuno uklapam u klisee, s tim da kod mene ne dolazi u obzir skidanje kilaze (i dalje na bmi kalkulatoru vazim za neuhranjene) ne bih li se obavezala, pa i ovako “javno” moja zelja se tice skidanja stomaka. I to onog pivskog. Iako pivo ne pijem, u poslednje vreme iskljucivo vino, stomak ocigledno posle tridesete pocinje da raste.

Neka bude prilicno neambiciozno:

1. Joga sa setom trbusnjaka ne mora bas svakodnevno, vec znam da nema sanse. Pa nek bude bar tri puta nedeljno.
2. Ponekad otvoriti knjige za ucenje nemackog i ruskog. Sad sa bezviznim rezimom nadam se da cu cesce da skoknem u evropske krajeve. Knjige su tu, kupljene, stoje na stolu jos samo da se redovno otvaraju. Hm, hajde, bar dvaput nedeljno procitati ponesto.
3. Nema pod tri. Rekoh neambiciozno. Krajnje.

A vase zelje?

Od histericne novogodisnje Moskve na desetak dana sam se “prebacila”u neka mirnija podrucja. Stuttgart me je 1. januara docekao sa kisom i snegom, pustim ulicama i temperaturom znatno visom nego u mom istocnom prebivalistu.

Ovakve “instant” posete me uvek osveze. Malo saune, malo bazena, malo shoppinga.  Pa onda red dobre klope, prodavnice u kojima ima sve sto mi treba i jos vise (poredjenje s Moskvom-tamo nema sve sto meni treba). Sve je nekako okupano i cisto.

Lepo je otici iz Moskve, pa i na par dana. Samo se malo iskljuciti iz ludnice.

A sad, navikavanje na sneg i led ;)

knjige na krevetuKako se frka oko praznika približava najbolje je svoje vreme provesti ušuškan u sobi, pored kompjutera, sa dobrom muzikom ili knjigom u ruci. U suprotnom slučaju osuđeni ste na histerično gacanje po poluotopljenoj  Moskvi u potrazi za odgovarajućim poklonima, gužve po šoping centrima i gomile nervoznih ljudi koji pokušavaju upravo istu stvar kao i vi-da kupe ili sebi ili nekom dragom nešto u poslednji čas. Zašto se novogodišnji šoping odlaže sve do poslednjeg momenta mora da je genetskim kodom zapisano u ljudskom organizmu.

Prvi dan vikenda beše upravo histeričan. Uz zarađenu upalu grla ali! i kupljenu knjigu o Edvardu Hoperu, mom omiljenom slikaru i to fino izdanje, Taschenovo, sa velikim slikama i lepim koricama. Najlepše je samom sebi kupiti poklon.

Ostatak vikenda, dakle drugi dan je prošao onako kako bih želela da je svaki moj vikend. Bez frke, sa knjigom, dobrom klopom i dobrom muzikom.

Na tapetu je novoprevedeni Murakami, izašao u Geopoetici, Okorela zemlja čuda i Kraj sveta. Opet volim njegove likove. Bez preteranih emocija, pomalo hladni na prvi pogled, osobenjaci, racionalci, zaljubljeni u dobru muziku i filmove. Da li se možda poistovećujem? Zatim tu je uvek i poneko biće sa one strane stvarnosti bilo da je to čovek-ovca, ili (baš u ovoj knjizi) crnimraci ili jednorozi, ali bića od kojih jeza hvata samo zato što su nepoznata. Za sada priča teče u dva različita sveta. Tokio, bliska budućnost i informacioni ratovi  i Grad, neznano gde, opasan zidom sa svojim čudnim stanovnicima: Čitačem snova, Čuvarom, Bibliotekarkom i divljim životinjama. Kako se ova dva sveta spajaju, saznaću za koji dan. Za sad, uživam u fantastici. Može se reći i da je Murakami ovde dotakao pomalo i sf žanr.

Još jedna knjiga čuči pored kreveta, davno pročitana, ali sada  i u originalu: The third policemen od Flann O Briana.

Preporuke i predlozi su dobrodošli. Šta vi čitate ovih dana?

MoskvaUjutru ustanem, inje na prozoru. Sa unutrasnje strane. Dobrodosla zimo! O, bolje vas nasla, kaze ona meni! Steta sto su prozori iz 5otih godina samo. Nema veze, tu je dodatni uljani radijator koji je predvidjen za temperature <20°C.

Navlacim dugacke carape po prvi put ove sezone, jer Rusija te ocelici. Sta, samo minus 10? Ma dajte molim vas, za 10 minuta peske necu valjda carape da navlacim… Svasta. Oni koji su 3-4 godine u Moskvi se presaltaju na -30. Sve sto je iznad, za njih je sasvim okej. Ja sam jos pocetnik-amater u ovim klimatskim egzibicijama pa su mi minusi ovih dana ipak malo previse.

Izadjem iz stana, skoro trcecim korakom na posao. S posla, direkt kuci. Nema nikakve setnje naokolo. A metro mi ovih dana dodje kao spas. Kad udjem u njegove podzemne odaje, toplota me ogreje!

Drustveni zivot se svodi na cekanje i docekivanje u unutrasnjosti metroa, zatim skoro trcecim korakom do kafane/restorana. O nekim daljinama preko 5 minuta pesacenja se ni ne pomislja.

Jedina stvar lepa u vezi sa minusom je sunce. Ne vidis ga mesecima, tmurno je i mracno, a onda, odjednom, sa naglim snizenjem, oblaci se otvore i da nisi u toploj sobi, pokriven sa jorganom do grla, pomislio bi da je prolece. Al nece ono jos dugo dugo…

Ima i zima svojih cari. Sezonu klizanja sam otvorila, upalu misica zaradila, a za sledecu seansu sacekacu da “malo otopli”.

Pre neko veče imala sam interesantnu konverzaciju o tome koje su to glavne karakteristike koje jedan muškarac treba da ima da bi osvojio Ruskinju. Ovo ujedno može biti i podsetnik ili možda upozorenje, za one koji se odluče na ovaj rizičan i pun uzbuđenja potez.

1. Muškarac treba dobro da izgleda, bude fino obučen a još ako je stranac, šanse vam se povećavaju.

2. Obavezno je da ima dosta para jer Ruskinje u principu ništa ne plaćaju. Koncept podele računa u restoranu, kafiću, bioskopu ili bilo gde drugde je u ovim krajevima potpuno nepoznat. Sve ali apsolutno sve plaća muškarac. To je naprosto njegova dužnost.

3. Pokloni su takođe još jedna obaveza. Uobičajeno je da se donosi cveće, bombonjera ili šampanjac, a najbolja varijanta je ako uspete sve odjednom da joj kupite.Vaša Ruskinja (nadalje VR) će vam u svakoj situaciji dati znak, ili mig šta bi volela da joj poklonite. Primera radi, upoznali ste se na žurci, videli jednom, drugi put i sad treći put šetate gradom, pri čemu će VR pri pogledu na izlog zlatare/parfimerije reći:  Ah kakav divan prsten parfem!

5. Posle izlaska, potrebno je da je VR otpratite do kuće. Treba napomenuti da je Moskva jedan višemilionski prostorno ogroman grad i ako se desi da VR živi na potpuno drugom kraju grada od vas, za ovakav poduhvat će vam trebati bar dva sata. Obaveze su obaveze, i to do vrata!

4. Muškarac mora da zna sve u vezi sa kućom. Da promeni osigurače, popravi veš mašinu, zakrpi gde curi, jer kakav je to muškarac koji to ne zna!

5. Ovde sam prvi put videla muškarce sa ženskim torbama. Prvo sam mislila da je to neka vrsta ruske mode, ali kasnije mi je objašnjeno da je poželjno da muškarac nosi ženinu torbu ako je njoj teška. I sad zamislite jednog muškarca, sa ženskom, štrasiranom tašnom preko ramena. Vrlo interesantan prizor ako mene pitate.

Nabrojala sam samo najbitnije karakteristike, Verujem da će se sa mojim daljim boravkom ova lista širiti a za sve one koji se odluče za lov, good luck guys! ;)

LavasTako sam ja krstila ono što sam danas sebi “skuvala”.  Više mi se dopada kako zvuči na engleskom. Na srpskom, recimo vegetarijanska lavaš/rolnica. Hm. NIje ni to loše. Zvuči nekako paorski.

Lavaš je nešto što može u Moskvi da se nadje u svakoj prodavnici. Liči na naše kore za pitu samo deblje. Možda je reč o jufki? Nalik na tortilju recimo, po konzistenciji i debljini, a po sastojcima na kore za pitu. E baš tako.

Inspiraciju sam dobila od lokalnog kebab-mastera, gde s vremena na vreme klopam kad nemam vremena da spremim kod kuće moj brzi ručak. Kebab se u Rusiji inače zove šaurma. Koliko novih izraza. Ok, jedno po jedno.

Kebab je naravno sa mesom, a za mene kebab/šaurma-master napravi veggy šaurmu sa paradajzom, rotkvicama, kupusom i pomfritom.

Ovo sa slike je moja varijacija. Staviti malo mladog sira za mazanje, na to iseckati paradajz, rotkvice, kukuruz i dodati kinzu (korijander) koja mi je od pre dva meseca omiljen začin za sve i svašta. Sve to urolati, i jesti.

vegetarijanska lavas rolnica

Primećen je nestanak dve stvari danas. Naša stara mašina za pranje veša, koja je u nedostatku jakih muških čeljadi čekala dva meseca na neka srećnija vremena u hodniku, danas je svečano dobila noge. Prva teorija je da je neki sused iznerviran mašinom odlučio da stvari uzme u svoje ruke. Druga teorija je da je mašina prosto odlučila da se prošeta. Nekako mi se ova druga više sviđa.

Druga stvar je zgrada iz komšiluka. Jedan dan, zgrada je tu, sa zidovima, prozorima, temeljima (pretpostavljam mada ne vidim). Drugi dan nema ničega. Ama ič. Ni zgrade, ni šuta, ni naznake da je zgrada nekad postojala. Ok, vidi se malo crvene  gline po putu. Prostor je izravnat, i čeka na gradnju pretpostavljam. Da li je zgrada bila rušena neko vreme, stvarno se ne sećam…

Zaleđeno jezero

Zaleđeno jezero

Kada ste pomalo mazohista kao ja, ne smeta vam da dan provedete napolju iako je -3C. U tome naravno ne bi postojao nikakav problem da sam se toplo obukla, ali iz nekog razloga, i dalje ne smatram moskovsku zimu pravom, pa sam na podugačku šetnju krenula bez rukavica i kape.

Kako je lepo ne raditi u sred nedelje! Praznike volim, Pa makar bili osmomartovski komunistički, kakvi-god, lepo je ne raditi i tačka. Pa nek je i potpuno leden dan!

DvoracOdlučili smo se za Kuskovo, jer je to praktično jedini park koji još nisam posetila. Park ima jezero (zaleđeno), dvorac , šumu i sve ono što već ide uz velike posede. Lepo se tamo živelo, bogato i raskošno. Sam dvorac je klasika, velike sobe, visoki plafoni, dvorana za ples, kreveti sa baldahinom, soba za odevanje i ulepšavanje, biblioteka… zlato na sve strane i slike starih majstora…

Šetnja oko dvorca je bila brzim, skoro trčećim hodom uz par brzopotezno uhvaćenih slika sa mogućnošcu otpadanja prstiju zbog zime (sreća, prsti su još tu). Posle šetnje potraga za metroom, klopanje sušija koji možda baš nije najbolje rešenje ako ste smrznuti, ali je u tom momentu izgledao kao najbliže rešenje.

I na kraju kupovina pidžame. Pidžama lepa, belo crvena, pa karirana, baš za zimske noći ko stvorena. Bar sam sigurna da se u sopstvenom krevetu neću smrznuti. Kakav produktivan smrznuti praznični dan!

DSC00842

Kad ustaneš mrak.

Kad se vraćaš s posla-mrak.

Na prozoru-kiša.

A kaže prognoza sutra i sneg.

Al baš me briga.

Ima nekog šarma u tom mraku u Moskvi. I u vetru. I u kiši. Ionako idem kući kad ovde zaveje. Pa vidimo se drugari za nekih mesec dana… Primam želje, čestitke i pozdrave, kome šta treba, naručujte!

blogodak blog

Blogodak?

Blogodak je vaš pogled na domaću blogosferu. Prijavite se i napravite sopstvenu listu blogova koje pratite.

O projektu

Podrška

MyCity.rs

DevProTalk

Duhovi iz Palmotićeve 37