Blogodak - srpski blogovi na jednom mestu

Tvrdjava

Frka je u gradu već počela, a dečaci i devojčice iz Evrope  nam stigli u goste. Sede po kafanama, šarene se, muvaju se sa mapama grada i rancima na leđima. Veselo je za sada. Kad krenu da se napijaju jeftinim maliganom videćemo koliko će mi biti simpatični.

Ja odoh na Arcade fire i Beirut.
Jedva čekam.

kapije

exit

Biće ovo jedno duugo duugo leto. A kako se čovek jedino može naoružati? Pa zna se-dobrom literaturom, pokojim špricerom u centru i kafom na balkonu. Tek  poneki film da popuni prostor između. A tu su i drugari za sva ona promenljiva stanja depresije, euforije i ludila. Eh, šta bi čovek bez drugara…Pa onda exit i Arcade Fire, uh…

A ovo zahlađenje mi izuzetno prija, nisam ja nikakav obožavalac znojenja, peska, plaže i vrućinština.

Zagrejala sam se sa Belim tigrom, hvala sestri koja je preporučila. O Indiji današnjice, posmatrane kroz oči siromaha i bednika. O usponu jednog “preduzetnika” u indijskom velegradu.. Koga zanima kako izgleda jedna od najvećih ekonomija sveta, Beli Tigar je prava stvar.

Trenutno deli krevet sa mnom novi Murakami. Šta ću kad ga volim… Krene sasim normalno, obični ljudi, obične sudbine, a onda polagano  dolaze sf fenomeni, čudaci, neke nove dimenzije, paralelni svetovi…Skoro kao moje trenutno stanje. Kad sretnem nekog prvo pitanje je: Pa gde si ti? Pa ja sam… tako svuda, i ovde i tamo, o Rusiji sanjam, na nemačkom pričam, u Srbiji trenutno. Ne znam ni ja gde sam. Negde između najverovatnije, pa i ovaj moj avion sa slike gore nekako je seo i nikako stvarno da plelti. Ali biće. Ma samo je loš horoskop u pitanju. Ništa više.

literatura za leto

I dok tako pokušavam da pronađem neki smisao u ovom mom beskonačnom čekanju odlučih da odem u bioskop. I gle radosti! Em festival, em sve neki fini novi i ne-holivudski filmovi, em karta košta samo 150 dinara! Milina!

Još jedan plus je nova klimatizovana Arenina sala, što je za moju prirodu šišmisa najbitnija stvar. Rado bih provela čitave tropske dane u nekom hladnom i mračnom prostoru gledajući filmove.

Dakle, ko ne zna šta će sa sobom, eto mu zabave. Doduše samo još danas i sutra al i to je nešto…

Odlični jučerašnji film mladog nemačkog režisera Jan Schomburga, koji nam se na kraju i predstavio (baš lepo od njega), Above us only sky:

I onda, kad sam već bila u bioskopu, zašto ne otići na još jedan: When we leave, tursko-nemački sa Sibel Kekili, (ko se seća Gegen die Wand)

Prvi za svaku pohvalu, drugi nekako, možda ne za one sa slabijim živcima.

Ja odoh danas opet. A šta vi radite po ovim vrućinama?

Krenem s jogom od rane zore, to jest od 6. Jer spavalica nisam baš i neka, treba i živeti a ne samo u krevetu ležati.

Pa red čaja, red maila.

Onda već neko nazove pa se dogovorim za večernje viđanje.

Pa red kafe red knjige.

Onda se već ogladni od silnoga zamajavanja pa se kuva nešto s nogu.

Pa red facebooka red chata.

I onda je već popodne, ajmo napolje.

A da je vruće u NS vruće je.Pa se malo kuvam pa se tuširam.

A u prodavnicama imaš sve šta ti duša ište. I krem bananice, i smokija, i jabuka i luka, i jogurta tečnoga i pettit beurre, plazme i ravanica pereca.I kokica!

Red nostalgije red kontemplacije.

Pa u krevet.

Pa onda sve ujutru ispočetka. Dobro jutro!

Novi Sad u sumrak

Ja tako kad čekam na neku veliku stvar ne mogu da se skrasim. Pa sve ispunjavam vreme besmislenim sitnicama. Gledam se u ogledalo. Ili se tuširam. Sređujem neke fotografije ili izbacujem staru garderobu. Umesto da nešto konstruktivno radim.

Hajde dobro čitam knjige, ali i to je samo konzumentski. Ili napišem poneki besmislen post kao ovaj. U nadi da bar tih par minuta neću iščekivati.

A kako vi podnosite čekanje?

Nisam se javljala baš baš dugo. Ali nisam ni besposlena sedela. Sadašnja opsesija je moja nemačka školica, vežbam konjunktiv, treniram grleno RRR i koprcam se sa komplikovanim rečeničnim konstrukcijama. Nemački je divan, gell?

Posle 6 nedelja provedenih u Švabiji, evo i prvih “noćnih” utisaka. Nisam ja neka noćna ptica nego imam faze. Jedna faza podrazumeva sedenje u stanu nedeljama, i čitanje, gledanje filmova i kontemplaciju, ali druga, druga  kad me uhvati podrazumeva izlaske do zore kao da mi je poslednji dan u zivotu. Al da volim da izlazim, volim. To mi od Moskve ostala navika.

Pa da krenemo, sa krajnje naučne strane. Kako Srbi izlaze i provode se?

Ulica Laze Telečkog u Novom Sadu

Ako ste od onih koji su u srednjoj školi-blago vama. Mogućnosti su velike. Od klubova, do kafana, preko kafića dok se beži sa fizike ili matematike, sve do onog sjajnog studentskog otpadanja ispred prodavnice otvorene po celu noć i ispijanja nekog jeftinog maligana usled nedostatka love. Kad se setim samo bambusa (koka kola i vino) ili špricera, beše to vreme gde se samo jeftino pilo, pa štagod. Ili šta sam ja volela specijalno je izlazak, a onda ujutru po burek ili jos bolje pljeskavicu. Ah, ta vremena, ta mladost… Ako pak spadate u onu malo vremešniju populaciju (ne daj bože tridesete) e tu već imate problem. Vaši su se prijatelji što poženili ili poudavali, čekaju bebe ili rade na stvaranju istih, a vi i dalje  sa nesmanjenim žarom želite jos malo da se provedete. Zaostalo odrastanje, ili hormonski poremecaj, kako je kome drago. Ostaju vam zato pozorišta, bioskopi, poneki festival  ili koncert. Tu se i dalje mogu videti “oni zašli u tridesete” a da se ne osećaju kao totalni luzeri. Dragi moji tridesetogodišnjaci, samo napred u izlaske, bolje je izaci i provesti se nego sedeti kod kuće i dosadjivati se:)  E tako.

Кризис жанра, Москва

Ono što sam strašno volela u Moskvi je upravo to-bezgeneracijski izlasci.Videćete ruku pod ruku studente  i pedesetogodišnjake  kako đuskaju, ili pak pijuckaju piće u nekom od milion klubova velegrada. Meni je to super. Ko voli, što da ne. Tamo se nikako nećete osećati kao luzer vec samo kao deo jedne velike noćne nacije. Karakteristika za Moskvu su žene. Žene u izlascima, žene u kafićima, žene na ulici. Muškarci su retka pojava, a i ako ih ima, hm khm, kvalitet im nije jača strana. Kao sto sam već sto puta pisala, Rusi su za mene lično najveće razočaranje. Od ruskih bajki gde vladaju plavi visoki muškarci dolazite u prestonicu gde vladaju niski crnpurasti uzbekistanski, tadžikistanski i kazahstanski muškarci.   Slovenska lepota se kanda zadržala samo na ženama. Žene u Rusiji vladaju i ima da bude onako kako ona kaže. Ako se pravi scena, pravi se i to baš sa sve šamaranjem ili vikom i cikom. Nije lako ruskim ženama, em konkurencija jaka, em navatati muško je problem. Nikako im ne zavidim. Ali kao informacija, mislim da bilo koji tip evropskog muškarca  može u Rusiji da ima odličnu prođu. Pa ko voli nek izvoli.

Theodor Heuss Strasse, Stuttgart

U Nemačkoj pak sve nekako drugačije izgleda. Moj prvi utisak je: pa ovde samo muškarci izlaze. Gde su Nemice? Gde su žene? Šta rade? S kim se druže? Ova pitanja su za mene posle 6 nedelja i dalje misterija. Da li od nedostatka žena ili zbog toga što žene nisu neke lepotice pa bilo kakva “egzotika” ovde prolazi, osećaćete se u jednom prosečnom nemačkom klubu ili baru kao “na tapetu”. Ovde se odmah prelazi na stvar. Odmah će vam neko prići, nema tu oklevanja kao na primer kod Srba. Ima onaj stari novosadski vic, koji sve govori o lalama, je l te. “Vraćaju se dva  momka iz izlaska, kad kaže jedan drugom: Ala sam je šmeknuoo…” Za one slabo informisane o žargonu, šmekanje znači gledanje. U prevodu, naši su muškarci  jaki na gledanju, al kad treba da se radi, tu je stani pani. Nema toga kod Nemaca. Ovo je kanda nacija kojom vlada testosteron. Redovi pred klubovima ogromni, i umesto da kao u Moskvi žene ne puštaju, ovde se zabrana odnosi na muškarce. Zašto, jer na kraju večeri uvek nekako ispadne mnogo veći broj muških nego žena. Molim, one koji se razumeju u nemačku naciju da mi objasne gde su žene petkom i subotom uveče i šta rade?

Imali smo dakle,  nesto domaće, nesto istočno i nesto zapadno. Pa ko šta voli, nek izvoli. Molim lepo.

Stigla ja u Schwabenland. Priznajem, nisam se još sasvim niti odomaćila niti navikla. Bitno je-nema snega! Onaj sneg koji ti toliko ide na živce u Moskvi kad krene da veje u aprilu na primer, (mart je normalno snežan uvek), ili oni crni smetovi pored puta, ili temperature ispod nule, e pa nema toga ovde. Čak me je i sunce ogrejalo prvih par dana. O sreće li velike za smrznuto moskovsko čeljade! Ovih dana se pak nebo natmurilo ali i to je bolje od mraza i snega. Ovako izgleda pogled kroz moj prozor ovog jutra:

Čime se to elektrokuhinja zanima prvih dana međ Švabama? Istražuje klopu, prodavnice i pekare (Nemcima dati medalju za lebac, odličan je, sa svim semenkama mogućim crn beo, kakav god ti duša ište). Ide u kafane i isprobava lokalne specijalitete. Šta je kaiserschmarn, kako se jede i zašto se služi sa viljuškom i kašikom je za mene ostala misterija. Podseća na naše gomboce samo u rinfuzi. Zanimljivo. Mora da sam izgledala kao najveća seljanka jer nisam koristila i kašiku i viljušku već samo viljušku. Pa dobro, čovek se uči dok je živ je l te.

Pije pivo (još jedna medalja za pivo, male lokalne pivare, raznolikost ukusa i mirisa). Posle ruskih piva ovo je pravi melem za dušu.

Gleda ljude u tramvaju, na ulici u restoranima. Sve mi nekako zanimljivo.

Vežba Nemački. U prodavnici, na ulici, u restoranima i kafanama. Nemam ja problem da pričam ni najmanje. I volim ono kotrljajuće rrrrr. Ma nemački je ustvari stvoren za mene!

Gleda zgrade. Nema samo Novi Sad arhitektonske promašaje, ima ih i na zapadu. Molim lepo, zgrada u starom delu grada, al sva od nekakvog alubonda ili tako nekog materijala za hale. Možda je ovo nekakav eksperiment.

Eh, da, nisam ga uslikala, ali što se eksperimenata tiče videh vrlo interesantan prizor. Prolazim kroz centar, pešačku zonu, a na klupi sedi momak od 30tak godina, ima zalepljen dildo na glavi (providni), a preko normalne garderobe nosi jedan lep rozi vrlo sexy negliže. I čita knjigu.Sigurna sam da i on ima svoju životnu motivaciju.

Aj pa živeli onda!

Spakovana.

Pišem čim mi se nova inspiracija osmehne. Za sada zatišje.

Po ideji jednog vrlo privrženog a nadasve dragog čitaoca ovih skromnih redova iz bespuća, odlučila sam da napravim anketu. Tema je razbijanje tabua.

Udah-izdah.

Udah-izdah.

1

…

2

…

3

…

*Za one koji su trenutno bez partnera/ljubavnica/žena/muževa shvatite pitanje kao hipotetičko.