Blogodak - srpski blogovi na jednom mestu

Neko svoje probleme rešava prejedanjem u sitne sate. Neko se pak zagnjuri u flašu. Neko ode u shopping i trosi mukom zaradjene stvari na nešto što mu ne treba. Ali zapravo svi greše. Recept je vrlo jednostavan. I jeftin. Pa da krenemo:

Potrebni sastojci:

1.kofa sa vodom

2. hemikalija tipa Mr Proper il Domestos, šta ko više preferira.

3. Rukavice gumene, one žute.

4. dobra muzika, neka energična tipa hardcore ili metal, prolazi takodje Arcade fire ili Kings of leon.

I udri. Od sobe preko kuhinje, od wc-šolje do kupatila i kade kao šlaga na tortu za one najizdržljivije!

U čistom stanu čist duh.

Posle ovoga ćete se osećati toliko umorni da vam nikakvi problemi neće biti na pameti. Fizički rad je iz raja izašao.

Kako se zima polako približava (grejanje nam je proradilo pre nedelju dana, hvala Putinu), tako se i mogućnosti za provod slobodnog vremena drastično smanjuju. Srećom, u Moskvi postoji neverovatan broj barova, klubova i kafana koje svakodnevno 24-7 možete da posetite. Zapravo, ako biste svaki dan izlazili, cele godine, i svaki put na različito mesto, ne verujem da biste više od jedne petine uspeli da posetite. Mesta se non stop otvaraju, svake nedelje nekoliko novih restorana, klubova, čega god. I sve je puno.

Moj trenutni projekat se zove: Obići što više mesta na kojima nikad nisam bila. Spremam odstupnicu i koristim vreme maksimalno.

Strelka. Dok je jos moglo da se sedi napolju, pre neke dve nedelje, seli smo u bastu super cool novog bara, na reci Moskvi. Na caj se ceka sat i po, na klopu takodje. Kome je do brze usluge, nikako ne ovde. Al da je lep pogled na Hram i na Kremlj, to stoji...

Strelka

Ulica Ogi je kafe-galerija koja je u petak uveče bila prilično praznjikava. Neka mnogo bitna utakmica se održavala pa pretpostavljam da su rusi sedeli kod kuće i gledali. Mislim da je ovo prvi put da sam sedeći popila svoje piće petkom uveče.

Ulica Ogi

Ulazak u Karma-bar

Ni ovde nije bilo previše ljudi. Ili se možda kasnije dolazi, to saznali nismo.Karma bar je tipičan ruski klub. Nekoliko dekadentno nameštenih soba, dancefloor, glasna muzika, mnoštvo cica u mini suknjama i štiklama i manjak muškaraca. Pored svega ovoga prisutne su bile i igračice po stolovima i u kavezima, a na moje veliko iznenađenje neke su bile khm khm u toplesu. Ja kao svaki bloger-neostvareni novinar, uživala sam gledajući ovu perverznost. Nažalost ne uhvatih curice u kavezima (ne verujem da bi se to dopalo security momku pored) ali skupiću ja hrabrost i uslikati sve ovo.:)

Mene nema pa nema. A onda roditelji pocnu da se brinu pa moram da se oglasim.

Sta se radi u Moskvi ovih dana? Radi se. Uci se nemacki. Kuva se.

Valjda kako krene losije vreme, kisa, vetar i hladnoca, tako ti i sopstvena soba izgleda izuzetno privlacno. Sta sve mozes u jednoj sobi? Pa mozes da citas, slazes puzzle, ucis nemacki, a ako iz sobe izadjes do kujne, mozes svasta nesto lepo i da skuvas. Hajde da ne gnjavim da sam isprobala gomile nekakve ribe, od pecenog сибаса (stagod to bilo na srpskom) te треску, форель,  палтус, кефаль, карп…Pola od ovoga nemam pojma sta je. Bitno je jedino da se u radnji kupi fino ociscena riba, a recept generalno glasi:

Posolis ribu, pobiberis, namazes belim lukom, nauljis maslinovim uljem i direkt u rernu. Treba nekih pola sata do 45 minuta da se fino ispece. Zatim klasika, iscedis malo limuna, a sluzis sa krompir salatom. Savrsenstvo!

Ponekad se iznerviram u restoranu, kad npr. narucim bruskete i to za citavih 380 rubalja, (oko 9.5 evra) a pritom dobijem 2 parceta hleba i cekam ih jedno dva sata. E onda lepo odem kuci i sebi samoj i dragim osobama napravim bruskete koje em su jeftine em potpuno fenomenalne!

Bruschetta

Recept je vrlo jednostavan: nekoliko parcadi belog hleba ili bageta, premazati maslinovim uljem, poredjati na pleh i staviti u rernu da se malo zapeku oko 10-15 minuta. Kad hleb pocne da mirise, izvaditi ga iz rerne i natrljati belim lukom (ko ima onu masinicu za gnjecenje, moze i ceo  cesanj da izgnjeci i namaze). Dok se hleb pekao isecka se paradajz, posoli, pobiberi i zatim se rasporedi fino na parcad hleba. I da, bosiljak je obavezan, svez a moze i susena zamena. Za svez nema nikakvih izgovora. Ako moze u mojoj moskovskoj sobi da raste moze bilo gde  u svetu. Zato molim lepo drage kuvarice i kuvari, bosiljke u ruke!

Caprese

Ako ste ikada razmisljali na temu sexy klope, evo jedne sasvim jednostavne plus zavodljive vecere. Vegetarijanci, molim, zapusite usi i zatvorite oci, ovo nije mesto za vas! Steak, ili prosto govedja snicla, ispecena brzinski na tiganju, pet minuta s jedne strane, pet sa druge. Dodatak-krompir pire. Nekako mi je krompir pire eroticniji od pomfrita. A salata nesto sto je za svakog super sexi-kapreze. Ko ne zna sta je kapreze- evo ga ovde. Dakle, mozzarela, plus paradajz plus balzamiko plus maslinovo ulje. Sve to rasporediti ukrug servirati. Vino pod obavezno uz ovo. Crno. Suvo. Sta ide posle vecere to cete sami morati da smislite.

Slike odgore nisu moje, nekako uvek prvo pojedem pa se setim da treba mozda da fotkam (ako vec na blog kacim). Moj  kapreze je bio identican kao ovaj samo zamislite jednu tufnastu zutu musemu, i slika ista:)

Do sledeceg kuvanja!

Otvorila prozore širom posle nedelju dana zatvora. Jeste da je i dalje vruće al može da se diše! Smog se razišao nadam se bar na jednu noć, da se malo rashladimo i udahnemo.

Mnogi bioskopi prikazuju besplatne projekcije filmova za pregrejane potrovane Moskviče.

Putin se zaputio u požarom zahvaćena područja da i on gasi vatru.

U nekim delovima grada otvoreni su socijalni centri, klimatizovani, gde može da se odmori od smoga, posedi, pogleda tv i popije čaj.

Moja jučerašnja noć je izgledala ovako: kvašenje čaršava, pokrivanje istim, otvaranje prozora, zatvaranje prozora. Stavljanje mokrih marama na prozor, pokušaj spavanja. Buđenje, kvašenje sebe, kvašenje posteljine i marama po prozorima, pokušaj spavanja. I tako bar 5 puta. Ujutru sreća zbog odlaska na posao, u klimatizovano i zatvoreno.

Ovako je sad

Ovako je sa smogom

Idealna kombinacija ovih dana u Moskvi je +38C i smog od zapaljenih suma diljem Rusije.

Probudis se ujutru kasljuci, guseci se, sa suznim ocima. Napolju magla, i vidi se skiljavo sunce koje greje li greje.

Razlicite metode prezivljavanja sam cula ovih dana. Pa da krenemo:

1. Postaviti na prozore mokre tkanine, jer se stetne cestice iz vazduha zadrzavaju na mokrom i ne ulaze u sobu u tolikoj koncentraciji. Probala. Mozda smanjuje smrad sve ukupno za 20%.

2. Obavijes se mokrim peskirom. Ovo protiv vrucine uglavnom. Probala. Ako ne zakacim neku upalu bubrega bice super Bar mi je bilo prijatno.

3. Polijes se vodom, hladnom, i tako mokar legnes u krevet. Deluje na nekih 15 minuta.

4. Pokrijes se carsavom prethodno namocenim u vodu. Ni ovo nije lose ali pitam se sta se sa bubrezima desava. Molim doktore da pojasne posledice. Ima li takvih?

5. Stavis masku. Hm. Maski vise nema u apotekama. Napravis uradi-sam-masku. Namocis maramicu u vodu i diiises kroz nju. Kazu da deluje, a ja cu ako se ovaj pakao napolju nastavi, ovo sutra da isprobam.

6. Zatvoris prozore u extremnom slucaju. Danas je slucaj extreman. Odlucila da cu radije da se kuvam i znojim u svom krevetu nego da umrem od gusenja.. Parola dana: Zatvori prozore da bi ziveo!

Ko prezivi pricace. Ovo ako potraje, spasavaj se ko moze. Na prvi avion i sto dalje.

Moskva u smogu, 04. avgust 2010. Foto by Tijana

Moskva je inače poznata kao grad sa popriličnom zagadjenšću, što vode, što vazduha, o plažama i kupalištima da ne pričam, ali ono što se ovih dana dešava je potpuna prezagadjenost vazduha od požara u Podmoskovlju. Gori treset, koji zatim zapali šume, polja, kuće, a vetar koji duva prelazi tačno preko mog dela grada, tako da ujutru, na +35 osim što se kupaš u znoju, ne smeš da otvoriš  prozore jer smrad od gareži i paljevine guši i štipa za nos. Pošto ipak prozor držim otvoren, jer prilično je užasno biti u zatvorenom na visokoj temperaturi, budim se u 6, pogledam kroz prozor, a kraj ulice je u žutoj izmaglici. Osećaj je prilično isti kao da zgrada pored vas gori u plamenu. Reče neko na tv-u da Moskviči trenutno udišu u toku dana tačno onoliku količinu štetnih materija koliko se nalazi u 2.5 pakle cigareta.

I još jedna stvar-smrad će proći sa prvim snegom. Vrlo utešno. Verovatno ćemo za desetak godina saznati šta smo to lepo udahnuli tog leta, 2010…

Prospekt Mira u smogu

Požari u Rusiji:

Odlučih da započnem jedan experiment. Reč je o mom potpuno novom blogu koji će biti, khm khm, na engleskom. Malo zbog mojih drugara inostranaca, a više zbog mene same i vežbanja pisanja na engleskom. Biće tu gomila grešaka sigurna sam,  ali od nečega se mora početi. Potrebno mi je za početak ime, i molim vas, drage moje čitaoce da mi pomognete. Kogod ima zanimljiv predlog, molim, vičite u komentarima ispod!

U nedostatku životne energije, na punih *35 C u Moskvi, nedostatak inspiracije je priznaćete potpuno opravdan. Ok, na posao je lako otići, rano je pa i nije tolika jara napolju. Ali popodne, kad se izađe iz debeloklimatizovanih prostorija, ulazim u metro, skuvana, a zatim izlazim prekuvana, na jedvite jade se dočepam svoje sobe, u kojoj se nastavlja kuvanje. Noću prozori širom otvoreni, ali ni daška vetra nema.

Bila sam napokon i ja u severnoj ruskoj prestonici, instant poseta, čisto da osetim duh grada, i isplatilo se. Dva dana ni blizu nisu dovoljna za (kako ga rusi zovu) Piter, ali toliko smo imali, a treba ponešto i za drugi put ostaviti.

Kao i sva moja putovanja po Rusiji, i ovaj put smo se odlučili za voz. Može se do Pitera i avionom, ali vozom, em si odmah u centru, em nema čekanja prtljaga, nema dolaska i odlaska na aerodrom.

Nevski Prospekt u 5 ujutro

Stigosmo mi negde oko 5 u subotnje jutro, napolju dan, jel te bele noći su, svi restorani, kafići su otvoreni, ljudi na ulici se ili vraćaju iz noćnog provoda, ili možda tek prelaze u drugi bar po još jedno piće… uglavnom grad je u 5 sati ujutro pun puncijat!

Sedamo na kafu, gledamo mapu i pravimo plan. Ono što se prvo primeti je prosto neverovatan broj kafića na sve strane. Dakle, šetaš Nevskim prospektom, i jedna do druge, kafane su nanizane, a onda još i sve sporedne ulice, gdegod da zaviriš, vidiš što coffee house, što shokoladnitsu, coffee bean, coffee place, costa coffee… Taj grad kao da živi na kafi i od kafe. Jedini zaključak do koga smo kasnije došli je da je grad turistička meka, definitivno mnogo više turista dolazi u Piter nego u Moskvu, a izgleda da turisti piju nenormalne količine kafe.

Ko je čitao ruske autore, zna za Nevski prospekt.To je centralna ulica grada, gde se sve dešava.  Izlazi na Nevu, načičkana je restoranima i kafićima, knjižarama, tržnim centrima i naravno ljudima. Kasnije u toku dana sudaraš se sa prolaznicima, jer mesta na pločniku nema, a nekako se ceo grad kreće baš kroz ovu ulicu.

Kanal

Kad se zađe u sporedne ulice, grad počinje da liči na Amsterdam. Isti kanali, mostići, slična arhitektura, čak se jedan deo grada zove Новая Голландия.

Negde oko 2 na jedvite jade pronalazimo naš hostel. Ulazi su neobeleženi, nema brojeva na zgradama, a pritom je sam raspored stanova prilično blesavo urađen. Dakle, u jednoj zgradi stanovi su na primer 36, 37, 64, 72, a u drugoj 25, 26, 27 i 89. Tako da je snalaženje bilo otežano. Telefon hostela takođe nije radio. A lepo su oni napisali na sajtu/ dobro proučite mapu jer je prilično teško naći nas. Odmah da vam kažem tajnu/ni mapa vam pomoći neće. A ljudi koji tamo žive-ni oni ne znaju gde se šta nalazi. Interesantan komšiluk neki, ali šta da se radi, hostel je naručen i ima da ga nađemo.

Hostelska soba

Na kraju izlazimo iz dvorišta za koje smo bili ubeđeni da je naše, ulazimo u neku slepu ulicu i pokušavamo kod za ulazak u svakoj od zgrada, na jednoj napokon uspevamo i penjemo se u naš piterski stan za jednu noć. Voda se u Piteru ne pije. Puna je bakterija, i ako se nešto zapati, teško se rešiti. Stomačni problemi vam nikako nisu potrebni, te je potrebno sa sobom uvek imati flaširanu vodu. Veče provodimo šetajući se-po kiši ali jedno veče kiše ne čini potop. Jedemo neke zanimljive školjke u belgijskom restoranu, pijemo vino, kasnije fudbal (prvenstvo je tada bilo u jeku a utakmice se ne propuštaju) a zatim u naš hostel na spavanjac. Umorna sam, oči mi se sklapaju i koliko god želela da osetim subotnje veče u grdu, ipak odluka pada na krevet i spavanje.. Od 5 ujutru na nogama nije mala stvar.

Sutradan posle skromnog ali zadovoljavajućeg hostelskog doručka, uzimamo hydrofoil (neka vrsta glisera) i plovimo, tj jezdimo do Peterhofa. Peterhof je mesto gde su se ruski carevi odmarali, šetali, pravili palate, igrali se sa fontanama bahanalisali i provodili. Sada je to park sa gomilom turista, gde se u svaku palatu može ući, ali po odgovarajuću cenu. Mi se odlučujemo kao pravi budžetni turisti za jeftinu opciju-samo park, a graževine razgledamo spolja. I sasvim sam zadovoljna sa takvom organizacijom. Uostalom, treba ponešto i za drugi put ostaviti…;)

Foto priča

Ja-matrjoska

Peterhof

Finski zaliv

Fontane u Peterhofu

Trg

Ispekli smo ribu, u foliji, u rerni. Maslinovo ulje, so, biber i beli lukac povrh svega.

Riba iz rerne

Napravili krompir salatu. Kuvani krompir, pa luka crnoga mnogo, soli i sirce balzamiko ali beli, od belog vina.

Krompir salata

A volim salatu svakojaku, pa smo jos iseckali sve sveze sto nadjosmo u frizideru. Zelena salata, rotkvice, paradajz i krastavci. Za osvezenje na +30C.

Salatica

I bilo je odlicno.

Приятного апетита!

Jezero u Gusu

Na prvi pogled može vam zvučati vrlo romatično što zapravo u neku ruku i jeste, ali nevezano za kristal.

Treći dan smo se odličili za istraživanje nepoznatog, po principu, izabrati nešto u okolini Vladimira, ni suviše daleko, ni suviše blizu, a da može bar na kafu da se sedne (da nije totalno selo), a da može i negde da se u prirodi odmori… i tako nam je google earth dao rešenje u vidu ovog industrijskog sela. Ovakvih mesta ima puno u Rusiji: izgradi se grad, samo zato što je neka specifična industrija u okolini. Izgradiš nuklearnu elektranu, i napraviš grad okolo. Iskopaš rudnik, a gde će rudari da žive-pa naravno u gradu koji je napravljen odmah pored rudnika. I tako isto napraviš fabriku kristala, i naseliš mesto radnicima koji rade u fabrici

Vozili smo se ovaj put udobnim autobusom, sa sedećim mestima. Zaustavljanje na stanicama je po principu, mahni rukom, i autobus staje. Nema klasičnih stanica već kogod želi u autobus, stane na ivicu puta i maše vozaču. Ovaj staje i to je to. Ima smisla, jer gde inače po bespućima praviti stanice… ovako je jednostavnije, a treba i tim ljudima što žive daleko od civilizacije omogućiti kakvu/takvu komunikaciju sa svetom.

Po dolasku u gus, tražimo wc (za mene je jedna od bitnijih stvari pronalazak pouzdanog wc-a gdegod da sam u Rusiji, kome se može čovek vratiti, i na koji može računati). U Gusu nažalost zaključujem da ću se suzdržati od posete staničnom wc-u jer to prevazilazi moje civilizacijske standarde. Sećam se u Boliviji da sam u jednom takvom wc-u bila, ali pošto je Bolivija Bolivija a ne razvijena evropska država, takve stvari se tolerišu. U takozvanu shit-hole ovaj put nisam imala želju da zavirim. Moj saputnik se snašao kao i svi muškarci (gdegod nađeš zgodno drvo tu… posadi). Wc je jedna prostorija, odvojena od stanice, gde na nekakvom betonskom uzvišenju, bez vrata, bez wc-šolje ili bilo čega meni znanog, čučneš ispred betosnke rupe (gde se u momentu kad sam ja ušla u prostoriju, jedna starija žena olakšavala, na videlo mene i svih ostalih prisutnih). O mirisima i higijeni neću pričati, ne znam kakav želudac imaju moji čitaoci

Krećemo ka centru, i u međuvremenu posećujemo muzej kristala u nadi da bar tamo ima normalan wc. Ispostavlja se da je wc sa plaćanjem u zgradi preko puta ulice. Unutra su dve babuške koje nude toalet papir, i prodaju čašice za vodku od kristala. Dakle, imaš sve, i wc i suvenirnicu.

Posle mog srećnog wc iskustva, krećemo ka centru i tu nas čeka fino iznenađenje. Jezero, sa lepo uređenim šetalištem, i ljudima koji sede na klupa,a u kafićima pored, muzika se čuje, i ako prekriješ levu polovinu vidika gde se uzdiže nekoliko dimnjaka, osećaj je skoro kao na moru. Sedamo u kafić pored jezera, jedemo odličnu pizzu , pijemo najbolji kapućino od celog ovog putešestvija i prosto gledamo ljude okolo.

Jezero. Samo malo zažmuriš na levo oko, i ne vidiš dimnjake. (Pogledati prvu sliku).

Mnogo nam se dopada ovo mesto. U daljini se vidi plaža sa ljudima koji leže na obali, i odlučujemo se da se prošetamo do tamo. Šetnja je prijatna, kroz čumu, rastinje skoro mediteranskog mirisa, sa malim uvalama i samo onog dimnjaka da nema i da voda nije nekako crvenkasta na drugi pogled, stvarno bi čovek mogao da se zabuni. Nama je to sasvim dovoljno i prosto uživamo u ovom neobičnom pejzažu.

Vamos a la playa. Niko se ne kupa. Voda izgleda lepo izdaleka, al kad se priblizis, nekako je crvenkasta.

Plaža je puna ljudi, neki se sunčaju, neki igraju odbojku, a mi se kao pravi penzosi odlučujemo za duboki hlad, u četinarskoj šumi. Da se dragi čitaoci ne iznenade, pivo je u Rusiji jedna sasvim normalna stvar, i ako se ide u šetnju uglavnom se pije pivo (nisam videla vodku za ove dve godine koliko sam u Rusiji). Pivo je prosto ovde kao sok. Ne smatra se alkoholom. Kako bismo dobili potpuni ruski ugođaj, kupujemo pivo i pravimo se da smo rusi.

Četinarska šuma i mi

Pronalazimo put kroz šumu koji vodi do drugog dela grada, još jednom se zaustavljamo na kafi ovaj put u bloku zgrada, a društvo nam pravi jedan crni olindrali ker i konobarica. Prava kafana u nigdincima. Još jedna poseta pozdanom wc-u i to je to. Bio je ovo jedan krajnje relaksirajući dan, i ako se već zadesite u ovim krajevima, Gus je obavezna lektira. I pored wc-a i čudnih pejzaža, moram priznati da smo se odlično proveli.