Blogodak - srpski blogovi na jednom mestu

Nekada davno naš narod je imao običaj, naročito po manjim mestima, ali i u Beogradu (pre rata je bio relativno mali), da izbace klupicu ispred kuće i posmatraju ljude šta rade. Imali ste radio-mileve, koje su sve znale, pa su ih mnogi potkupljivali da sačuvaju svoje tajne. Elem, danas, a izgleda i u skoroj budućnosti, nećete morati lično da "virite komšiji u tanjir", već preko skrivenih ili neskrivenih kamerica posmatrate njegov život.

Na mnogim televizijama, ne samo da prikazuju saobraćaj i registarske tablice (da li je slika dokaz na sudu za prekršaje!!??), već i sve ljude sa nekoga skupa (neke promocije knjiga, pola ih drema), na liturgijama u crkvi (da li je to zadiranje u privatnost i verske slobode?), pa onda snimaju Knez Mihajlovu i sve prolaznike (ako ste pobegli sa posla ili idete u "štetu", svi će biti obavešteni)… Prosto čudi kako se niko od gledalaca ne buni, ili se oni ne čuju , ili smo svi potajni voajeri. Neviđeni prodor medija treba samo da nam omogući pravovremene informacije, ali ne i da gledamo uživo tuđe živote. Ili možda u ovoj krizi ljudi žele svoj život da zamene za tuđi, pa se uživljavaju, kao i u latino-američke serije. Samo, nije dobro ni kada se baš sve zna.

Posle razmišljam. Zar ne vidite lepotu u svom životu? Uostalom, možda neki ne vole da se bave tuđim životima, ali velika većina želi. A Veliki Brat se postarao za tehniku. Moja poruka je ovima što vole - uživajte, a onima drugima – ko vas šiša. Na zdravlje.

Znate priču o Tantalovim mukama, a i šta je radio Sizif – uzaludan posao. Elem, meni se pokvario telefon. Nešto smo krečili i izvukao se kabl, a kad smo ga uključili nema svih usluga koje plaćamo. Zovem 9813 jedno 5 puta. Javi se konačno neka fina ženica, kao resetujte aparat, bazu, sve živo i ako ne proradi zovite 977. Da li možete da pogodite koliko sam ga puta zvala od 9h do 19h? Pa recimo dvadesetak. "Ako je kvar na liniji 1, ako je neki drugi kvar (ništa ne razumem) 2." E onda se ovo uvek ponovi 2 puta. Zatim:"Svi operateri su zauzeti, sačekajte". Elem, naslušala sam se muzike samo tako. E sad ide "Vreme čekanja je duže od 2 minuta, od 5 minuta itd". Već drugi dan pokušavam da ih dobijem. Da izađem sa posla ne mogu, gde da se žalim, kako da ih dobijem a da mi ne odbiju od plate ovolike pozive?

Telekom ili ima loše organizovanu službu, ili malo operatera, ili mnooogo kvarova. Ova usluga, telefonski poziv, nije besplatan, pa pomislim da im ovo nije dodatni izvor prihoda. Recimo 100 000 korisnika po 15 din, nije loše.

Posle razmišljam. Zar ne vidite lepotu u svom životu? Država, a i ostali, vežbaju naše strpljenje, što gledano na duže staze i nije loše, pre svega za zdravlje. Imate utisak da nešto radite, a samo visite na telefonu i pravite impulse. Na zdravlje.

Da li se sećate kad je u aprilu i maju naglo zahladnelo? Mi koji redovno plaćamo centralno grejanje smo očekivali da par dana greju, jer je bilo dosta dana grejne sezone kad zbog visokih temperatura nije grejano. Ali, ništa od toga. Toplane su započele remonte, ali se niko nije setio da nam odbije te dane od našeg računa. Znači, potrošaču ti plaćaj i kad imaš i kad nemaš grejanje. Plus još i za grejalice i ostale načine dogrevanja. Inače, ubeđivali su nas nadležni da je najjeftinije baš centralno, ali nije. Pogledajte uporedne cene grejanja (struja je najjeftinija).

Elem, stiglo leto GSP smanjio broj vozila ili ti prešao na "letnji" red vožnje (umesto 1200-1300 sada saobraća oko 700). Da li su nama smanjene cene markica za 20-30%. Naravno da ne. Potrošači su dužni, ovde još unapred!!??, da redovno plate prevoz, a to što je manji broj vozila i što se čeka 30-40 minuta svaki dan??!! Nema veze.

Ako nas svi ubeđuju da živimo u tržišnoj privredi, tj. kapitalizmu, gde se plaća samo isporučeno i to uvek na kraju meseca, onda ovde nešto nije u redu, sa nama ili sa gradskim preduzećima.

Posle razmišljam. Zar ne vidite lepotu u svom životu? Hoćete "visok" standard ali ne i visoke račune. Lepo vam je kad vas greju, a ne idete po ugalj u podrum, ne iznosite pepeo i ne čistite peći. Pa šta što plaćate i leti i zimi, a naročito onda kada bi po svim propisima trebalo da greju. Isto je i sa gradskim. Ne vozite kola, ne jurite parking u centru grada, ne istrčavate svaka 2 sata da uplaćujete za parkiranje. Pa šta što čekate satima autobus ili što zbog zastoja (mostovi se stalno rekonstruišu, što je za pohvalu) morate da pešačite (što je inače najbolja rekreacija). Kako svi brinu o nama i našem zdravlju!? Na zdravlje.

Imamo garažu u stambenoj zgradi. Ispred garaže je travnjak jedno 3-4m. Kad smo se uselili bilo je sve otvoreno i deca su tuda trčala, pešaci lepo šetali. Ali, naš nekulturni i bahati narod je počeo da uparkirava svoja kola ispred vaše garaže. Vama hitno da izađete, bilo je i za bolnicu i smrtnih slučajeva, ne možete da nađete personu koja je tu uparkirala kola. Na policiju ne možete da se oslonite, dok oni dođu, a ovde u prigradskim naseljima i nema parking servisa, da ih odnesu. Možda neka kaznica, a s obzirom da se svi poznaju … Nekada dvojica, trojica rmpalija poguraju auto, ali retko. Uglavnom, svađe, objašnjavanja, nekulturan dijalog.. i ono naše "stao sam samo na par minuta". "Pa čoveče preko puta je parking i obično ima mesta, pa zašto ispred tuđe garaže". Može mu se. Elem, posle pet-šest godina svi smo se ogradili lancima i stubićima. Neke komšije pešaci nas tužili, ali milicija konstatovala da je to prilaz našoj garaži i da je to jedino rešenje. E pa nije. Danas ispred lanca, na pola ulice uparkirao se baja i kad smo se vratili sa pijace nema mesta. Onda je moj muž kružio pola sata po naselju da nađe mesto. Pišem ovo u 15h i on je još tu. Razmišljam, da bušim gume, da mu pišem grozne poruke, šta li sve ne??

Posle razmišljam. Ništa to ne vredi. Znate onu izreku "ako ne možeš da promeniš ti se pomiri- prevaziđi…" Da te neko zaštiti nema ko. Izgleda da nekultura i bahatost stvarno caruje ali pošto ništa ne mogu da uradim onda…Na zdravlje.

Nekada je bila sramota da si lopov ili prevarant. Jednostavno i da te ne uhvate i ne osude, osuda društva je bila velika. I svi su to znali. Danas je to "in" zanimanje i sve više ljudi ga podržava.

U GSP sve češće zatičete ruke u vašim džepovima i tašnama. Mojoj koleginici su zavukli ruku u ceger, u kome je bio neki materijal sa sastanka i još je lopov izgrdio "Pa gde su ti pare? Šta nosiš toliki papir?". Niko u busu  nije reagovao.

Drugoj mojoj poznanici u autobusu inventarisao fino obučeni čovek sa prebačenom jaknom na levom ramenu. Ona se otima, a on će:"Šta se ritaš devojko?". Maltene kako ona ne da joj kradu iz tašne!!?? Jedva se nekako izvukla. Svi su to mirno posmatrali.

Na brdu je dugo bio neki čovek što se trljao o sve žene, znate već kako. Elem sve se žene okreću, beže, pomeraju. Muškarci mrtvi ladni. Elem, jedan dan on se namestio iza jedne zgodne, mlade trudnice, ali to nije video, jer uvek prilazi otpozadi. Ali, njen muž, neki rmpalija, izbaci ga iz busa i prebije. Svi su žalili tog jadnog manijaka, pošto ga biju, umesto da se pridruže i da se čovek odvikne odmah od loše navike.

Sve češće vas neka prljava deca po ulicama hvataju, brišu se i kače o vas, kao prose. Na žalost, ne za sebe, nego za organizovanu grupu. Od Zelenog venca do Politike, prođete bar 7 prosjaka. Sve ih znam, pravi profesionalci. Jedina im je mana, priča im je stalno ista (Hoću leba da jedem, Fali mi 200 dinara za kartu za Niš…). Najbezobrazniji je onaj ispred zgrade Politike, jer ako mu ne date ili malo date, on vas proklinje i kune.

Bili smo u Banji, videli ste iz ranijih članaka. Elem najskuplji je taksi na stanici, duplo. Oni u banji su sasvim ok, i često smo se vozili. Vozić kroz banju u jednom pravcu je 80 dinara, a taksi 70 dinara. Isto je i u Beogradu. Kad siđete sa autobusa saleću vas neki taksisti, isto tako duplo ili više puta skuplji. Ako pozovete neki što daje popust i čekate, oni ga ometaju. Gde to ima!!?? Pa onda krađa kufera i torbi na stanici ili stajalištu. Em platiš za bagaž, em istrčavaš iz busa da ti neko ne otme to malo sirotinje. Znate li da konačno suvozač upoređuje izdate broje prtljaga? Za parking kod Sava centra se zna odavno, pa ako idete organizovano negde dvojica čuvaju ispred otvorenog gepeka da neko ne mazne stvari.

Pošto su učestale krađe i po voćnjacima, ljudi plantaže ogradili. Ali izgleda da je ograda slaba, svako malo neko iseče žicu i krade li krade (ne za jelo, za sebe, nego na veliko). Pa u raznim delovima grada ljudi zaposeli zelene površine i zasadili malo povrća. Svi se žale da im neke grupe ljudi, a to se već zna, čim sazri pokradu. Neće da rade ali vole tuđe.

Posle razmišljam. Zar ne vidite lepotu u svom životu? Da li se to menja ljudska svest, pa je rad postao suvišan. Svako bi leba bez motike. Nego šta će se desiti kada i pošteni počnu da kradu, jer ne mogu da sačuvaju svoju imovinu, pošto ih niko ne štiti. A možda je ovo samo trening pre odlaska u Evropu. Na zdravlje.

Priznajem da sam žensko i iako vozim dvadesetak godina ne volim da se uparkiravam. Evo i zašto. Da li ste skoro išli u nove tržne centre, što je inače bolja varijanta, ili u gradske podzemne garaže? Mesta su projektovana valjda za fiće i skutere, a ne za novija šira kola. Čak i ako se uparkirate, iz više puta naravno i sugestije nervoznih vozača iza vas, koje čeka ista procedura, ne možete da izađete iz svojih kola. Odstojanje je toliko malo, a vrata kola široka. Suvozača ste naravno izbacili pre ulaska na parking mesto. Koji standard !!?? je korišćen za širinu parking mesta? Da li se i nadležni tu uparkiravaju ili izjutra dođu prvi pa im je lako? Takođe pogledajte parkirališta ispred zgrada. Ima neka reklama na TV kao može nijedan, jedan, dva… Tu bih stala. Da, na tri označena mesta mogu da se uparkiraju dvoja šira kola. Inače, kola su mi sva izgrebana, jer iste probleme imaju i drugi. A tek vozači debeljuce. Kako oni izlaze iz svojih kola, kad se lepo i knap uparkiraju!? Građane nekada "bole" i nerviraju i sitnice, a izgleda da se niko ne razume u svoj posao ali zato uzima "debelu" platu. Da ne pričam o silnim parkinzima ukrašenim lipama, pa ti brajko, daj pola plate na pranje kola (sam ne možeš toliku ulepljenost da skineš sa koficama vode).

Posle razmišljam. Zar ne vidite lepotu u svom životu? Kupio si kola, za to imaš para, ali nećeš da ih grebeš ili da ti ih drugi grebu? Zašto? Država se brine da zatvori ceo krug od proizvodnje, kupovine, ogrebanih kola, do majstora i na kraju kupovine novih. Tako se podstiče ekonomska aktivnost. Na zdravlje.

Svi znate našu ekonomsku situaciju, koja je sve gora. Elem, mene sindikat pošalje u Vrnjce na 5 dana. Lepo. Odemo u hotel, na brdu, još iz socijalističkog perioda, a takvo je i sve ostalo. Soba u prizemlju je preko puta velikih ventilatora, koji tandrču ceo dan i noć. Da li vam treba mir i tišina!!?? Druga soba je na poslednjem spratu i naravno ima fleke po plafonu od vode, u kupatilu isto crno od vlage, šetaju i neke bube klintonke (ako vas ugrizu 1 put uzmete antibiotik, a ako više od 3 puta možete i da umrete pa idete u klinički centar – kažu meštani). Nameštaj iz socijalističkog perioda, star bar 40 dina. Stolice klimave, itison sav flekav… Hrana je očajna. Za doručak margarin, onaj četvrtasti!!?? i neki nepoznati džem. Ima još opcija, viršle, kajgana, sir… Za ručak, osim kupus salate i krompir pirea svaki dan, ima i mesa. Ali kakvog: pohovano parče lepo izgleda, ali kada ga otvorite iznenađenje – trtica sa kostima, parče krila i vrata i sve tako. Kolači su grozni i možda bi bilo bolje da se izostave. Ima kod nas u narodu jeftinih kolača, pa i u banji, samo da kuvar prelista knjige. Da li je kuvar bežao sa časova kolačarstva ne znam, ali kuva kao pre 50tak godina, neku socijalnu varijantu. Pun tanjir ali čega!!??

Inače, ko se sprema za banju, privatni smeštaj 4-5 € po krevetu, a za 1000 dinara ekstra. Sva tri obroka u đačkom restoranu su 600 dinara i odlični su, a gala ima za 700 dinara. Računicu izvedite sami. Ljudi koji idu u sopstvenoj režiji mogu za manje para proći sjajno.

Isti hotel ima dva dela, renovirani i ne renovirani. Ako tražite sobu u renoviranom, cena je ista i nije mala oko 1900 din (znate da su sniženja u toku i da nema mnogo posete u banjama), to je malte ne jeres. Kao – sobe su iste (ma nije nego). Spremanje soba je takođe priča za sebe. Malo potru kupatilo, i stave 1 toalet papir u svaku sobu (jednokrevetnu, dvokrevetnu, trokrevetnu…) Naravno da smo dokupljivali, jer šta da se radi. Inače, veš se pet dana ne menja (ne znam za kategorizaciju i tri zvezdice - možda je stvarno tako). Ranije, pre 20tak godina, su ipak menjali bar jednom u 7 dana ili svaki treći dan. Na kraju holova su neke kao ugaone garniture, sve fotelje su propale (bukvalno) a i točkići ili nogice klimaju. I dole u kafe baru, ako se to ovde tako zove, potpuno propao nameštaj. Osoblje je ljubazno, naročito kelneri, a i njih je ponekad sramota šta vam donesu. Ali šta će.

Inače u banji trešti muzika, a po odluci lokalne vlasti do 2 izjutra!!?? Posećenost u banji mala, kafane skoro prazne – par stolova je ponekad zauzeto, ali zato muzikica trešti, da i oni koji su došli samo da odmore dušu ne mogu da spavaju. Pitam je su li uradili analizu i strukturu gostiju, da li uživaju u muziciranju?

Posle razmišljam. Zar ne vidite lepotu u svom životu? Dobili ste besplatno letovanje, plaćen smeštaj, pa šta ako ne jedete. Šetajte po banji i pijte vodu, zahvalite se sindikatu. Mada me nešto brine cena, koja je iz kataloga i dosta visoka, a kvalitet usluge je očajan. Da neko ne zarađuje na nama? Na zdravlje.

Znam da zaposleni ne mogu sve da stignu da urade za svoje radno vreme, najčešće. Jednostavno nismo svi išli na time-menagement, a nismo svi ni isto brzi, kompetentni, radni. Ali, u poslednje vreme, više zabrinjavaju silni izgovori, a ne nerad. Koliko li samo treba mašte i energije da se smisle koje kakva opravdanja. Sugrađani, radnici, bolje prionite na posao uz par kulturnih reči. "Izvinite, molim vas, rešićemo, hvala na razumevanju…".

Na TV sugrađanka se javlja da telefon za bebe ne radi i da je ona satima pokušavala da ga dobije. Odgovor: "Telefon je stalno zauzet jer koleginice popodne obaveštavaju roditelje o preuzimanju dece!!??" Celo popodne, bez privatnih razgovora, za obaveštenje trebaju sati – nama natalitet opada!!??, to rade i pred ponoć pošto telefon radi non-stop!!??

Neki radnici štrajkuju ispred kliničkog centra. Jedan čovek tvrdi da 8 godina radi na određeno, da ne može da podigne kredit i reši sijaset nekih stvari. Direktor se pojavi na TV i kaže: "To nije tačno. Nema radnika koji radi više od godinu dana na određeno." Sad ovde neko laže i za to treba da odgovara.

Šalju mi već drugi put pogrešan račun iz EDB-a. Prvi put su mi povećali potrošnju za 2000 din, a sada hteli da naplate za garažu 3500 din (imam samo jednu sijalicu, koju neredovno palim jer se vidi preko dana, a i ispred je ulično osvetljenje). Odem na šalter da reklamiram:"Svi tvrde da nisu potrošili struju. Niko ništa ne plaća. Šta ja znam da li je to garaža (inače zgrada je velika i uknjižena i svi znaju), a i ako je, ko zna šta vi unutra imate!!??" To je "kulturan" dijalog "obučenog" (mislim stručno, a inače u providnoj bluzici sa velikim izrezom, valjda za muške korisnike) kadra na šalteru!!?? Moglo bi u nekoj dalekoj budućnosti: "Dajte da vidimo gde je greška, da rešimo problem" i malo aktivnog slušanja, sa oba uveta, a ne prisluškivanja šta Pera kaže Miki, šta radi šef u kancelariji iza i čitanja poruka sa mobilnog. Kako neka zanimanja imaju komociju da čitaju i šalju poruke sa mobilnog, razgovaraju u radno vreme. Šta mislite o hirurzima u toku operacije ili profesorima za vreme časa?

Odvezem kola kod automehaničara. Kao dođite oko 12h biće sređeno. Dođem desetak minuta kasnije, a oni tek počeli da rade. Kažem:"Pa ljudi jedva sam izašao sa posla šta je ovo?" Na to će žutokljunac koji radi moj auto:"Pa komšija smirite se. Imali smo duži doručak, kolega častio jer je dobio na lotou četvorku. Pa radni sastanak, podela kola i zaduženja. Onda sam naravno popio kafu, imam i ja dušu. I evo odmah sam počeo da radim vaša kola. Što ste svi nestrpljivi?" Može im se. Zato lepo i zarađuju. Možda zato neki i poginu jer nisu im pritegnuti sve šrafove? Zamislite hitnu pomoć, da lekar telefonira, doručkuje, pije kaficu i on valjda ima dušu (ili nema?), pa ako dovoljno dugo preživite možda vam ukažu pomoć. Kako sad problem izgleda? Nego navikli smo na nerad, naročito manje obrazovanog kadra, koji ima hiljade i hiljade izgovora. Ali zato lekari i profesori moraju da su tu uvek i da nam odmah reše problem. Da nije krivo i društvo zbog ovakvog odnosa, a o platama, ranije pomenutih, ne bih ni da pričam. Sramota je (koliko su niske).

Imamo ženu koja čisti hodnik. Elem kad smo je zaposlili svaki drugi dan je prala stepenište, a prozore jednom mesečno. Sada, posle par godina, prozore opere kad joj predsednica skupštine stanara kaže i to posle puno ubeđivanje. Nju bole leđa i ne može mnogo da se savija, prozori su nezgodni, a i opet će da padne kiša(Da li vi perete svoju garderobu iako znate da ćete opet ući u gradski prevoz i isprljati!!??). Onda, kao malo je plaćamo, po 200din po stanu, mislim inače da je to carski za takav rad, pa mora da radi u još dve zgrade. Naročito voli da radi u nekoj vip zgradi, jer joj plaćaju po 500 din (ali ima 4 puta manje stanova a isto stepenište) i oni se ljute kad nije sve sređeno. Daju joj neke muzičke kasete, dve pevačice, i pije kafu redovno sa predsednikom skupštine stanara, pa mu se lepo izjada!!?? Uopšte primetila sam da profesionalizma retko gde ima, a i da svi radnici, mislim električari, čistači i čistačice, vodovoddžije i ostali majstori, vole da piju i jedu kod vas. Kad bi svi lekari i profesori, ne zamerite ali je analogija odlična, išli kod svojih pacijenata i đaka da jedu i piju, trebalo bi im još par života (možda je to i razlog?).

Posle razmišljam. Zar ne vidite lepotu u svom životu? Možda i jeste smisao ovog našeg života da se družimo i pričamo, a ne da radimo. Možda ljudi sa previše škole su zatrpali svoj um mnoštvom informacija i nisu shvatili poentu življenja. Ko zna? Ipak, lakše bi mi bilo da češće čujem "hvala, izvolite, izvinite, molim", a mislim da bismo i rešili mnogobrojne probleme bez ikakvih "maštovitih" izgovora. Na zdravlje.

Ne znam više ni sama da li su me dobro naučili šta je dobro a šta nije, ali u poslednje vreme glume žrtve najveći pakosnici i loši ljudi. Pročitajte novine pa će te se i sami uveriti. Da li mi uopšte znamo šta je dobro a šta loše? Ili stvarno zlo caruje, kao što mnoge knjige govore, a dobro se negde zaturilo. Trebalo bi možda razmisliti šta je uzrok a šta posledica, u sledećim primerima.

>> Komšijin sin stalno pravi buku. Komšije opominju danima i noćima. Milicija dođe ljubazno opomene, čim oni zađu za ćošak, mali nastavi da divlja, još jače i bezobraznije. Onda nekom pukne film i izudara malog napasnika. Odmah ga privedu!!?? Da li da se ugledamo na Beč?

>> Komšija sa prozora video da mu obijaju kola. Sišao i lopova udario više puta. Milicija odmah došla i privela ga na razgovor!!??, a o lopovu ni traga.

>> Naša poznanica, tinejdžerka, psovala po školi nastavnike. Po novom zakonu mogu je kazniti, ali i dalje ima peticu iz vladanja. Majka se kao izvinjava i kao nastavnici su loši jer neće da joj poprave jedinice, a dete rešilo u maju da počne da uči i da sve to sredi!!??

>> Čekate na kasi u poznatom lancu, a kasirka priča sa koleginicom. Pri tom vam kuca duplo neke artikle, ne sluša vas, kao da ne postojite. Kod plaćanja mušterija se dere, preti, svađa se. Odmah dolazi obezbeđenje, kao da smiri napasnika, a o bezobraznoj i nevaspitanoj kradljivici, prodavačici ni reči??

>> Odete u EDB da se žalite na račun. Na šalteru za žalbe nema nikoga već satima. Kolega otišao na doručak, pa na kaficu… On "zna" da su sve žalbe neosnovane i onda vas psihički maltretira da vi odustanete. Kada to ne upali, postaje veoma neljubazan i drčan, a kad vidi da su pogrešili onda kao doći će ponovo na očitavanje službenik. Vi već iznervirani od celokupnog tretmana, ljuti, svašta mu kažete, a onda priskoče kolege da ga brane:"Nije on kriv". Pa to svi znamo, ali on predstavlja EDB u ovom slučaju i snosi kolektivnu krivicu.

>> U GSP-u vas štipaju, trljaju se o vas, gaze vas, guraju tašnu između nogu… Vama prekipi pa se izderete, a onda neka "muškarčina" kaže:"Kravo jedna ćuti, vidiš da se vozimo." Neće da pritekne u pomoć, nego brani i zataškava stvari. Vama je neprijatno, siđete na sledećoj stanici i osećate se krivim. Za šta??? Ne sme čovek danas ni da se brani.

>> Neki momci ovde u komšiluku bleje cele noći, pričaju, deru se, niko ne spava već godinama. Bila je i policija, ali oni ljubazni, samo ih opomenu, a ovi još jače. Igraju fudbal u gluvo doba. Nasnimili sirenu na mobilni pa je puštaju. Što bi rekli idu nam svake noći po živcima. Neka baka uzela kantu vode i polila ih. Odmah su došli da je tuže, maltene da je privedu. A sa momcima ne mogu da izađu na kraj!!? Ima i drugačijih primera.

>> Iznajmili ste stan u novoj zgradi. Uparkirate kola na parking, a komšija vam izgrebe kola, jer ste navodno stali na njegovo, neobeleženo mesto. Vi mu pozvonite na vrata i izderete se na njega, on pozove policiju. Da li znate koliko košta farbanje zadnjeg krila i vrata!!???

>> Sećam se neke priče od pre desetak godina. Došao čovek u veliki grad, poneo sekire da proda. Od železničke stanice petorica ga gurala u prolazu, neki čovek ga zakačio tašnom, neka baba naletela na njega, i sve tako. Šestog je usmrtio. Da l je baš samo on kriv??? Ima i sličnih primera.

Posle razmišljam. Zar ne vidite lepotu u svom životu? Svi znamo da pravde nema odavno, a prava? Jedni mogu da vas muče i kinje, a ako žrtva odgovori ona je nasilna, ne zna da komunicira (sa kim!!??), nju treba razapeti. U stvari što si luđi(ako još imate i potvrdu suuuper!) i bezobrazniji to bolje, niko vam ništa ne može. Razmislite o svemu. Na zdravlje.

Verovatno dobijate komunalne račune redovno. Ali u kovertu su ne samo redovni računi već i razne uplatnice, već popunjene na vaše ime, često i sa određenom sumom za plaćanje. Mnogi ljudi, ne gledaju detaljno sve račune, jadna im majka, nego sve uplatnice i kukavičija jaja, plate. Kasnije kad prođe neko vreme, pa im deca, komšije, rodbina ili neka fina službenica !!?? u pošti kaže da ne mora da plati, nađe se u čudu.

Prvo, pitam se odakle mogućnost da bazu podataka Infostana i drugih, koriste treća lica. Ko je odobrio da se zvanični računi, uplatnice šalju sa ovim dobrovoljnim?

Drugo, razumem priloge za Hram Svetog Save, za Crveni krst, ali za druge razne već ozloglašene humanitarne aktivnosti ne razumem. Ako želite da donirate, možete i SMS-om, sami da napišete uplatnicu ili kao u crkvi da ubacite u kasicu. Uzgred, i ovih kasica ima previše. U PTT-u, u nekim radnjama, apotekama, tako reći svuda. Sada idu uplatnice za "Školu bez nasilja"  . Naravno, sve to podržavam, ali nije zadatak roditelja (ili jeste?) da samo prave decu, škola će da ih vaspitava !? a svi mi ćemo da plaćamo da ih uče nenasilju. Mogu i roditelji nešto da doniraju.

Treće, desi vam se da platite osiguranje  par rata, pa konstatujete da vam ne treba ili da vam je skupo, a da ga odjavite trebaju vam dani i živci debeli ko konopci. Naravno ovo osiguranje ne pokriva sve.

Četvrto, da li poštarinu za slanje plaćaju solidarno Infostan i ostali, koji koriste njihove koverte? Postoje zvanične tarife.

Peto, malo li je prosjaka na našim ulicama, pevača, svirača, mladih otimača tašni, džeparoša, pa još i nove uplatnice!!?? Ovaj sluđeni i osiromašeni narod izgleda svako može da vara. Niko se ne brine o običnom, prosečnom, slabo platežnom građaninu. Ili nam neko testira milosrđe i sposobnost da drugome damo i kada nemamo dovoljno za sebe. Da li je ovo neki eksperiment!?

Posle razmišljam. Zar ne vidite lepotu u svom životu? Šta na sve ovo reći. Ima se može se. Da li i građani imaju pravo, kao redovne platiše, da sa uplatnicama npr. Infostana, šalju i svoje uplatnice za pomoć sebi ili nekom drugom? Budimo uvek budni i oprezni, jer vas lako mogu zaskočiti. Svuda. Na zdravlje.