Blogodak - srpski blogovi na jednom mestu

Izgleda da na mom blogu stalno nešto kritikujem, zasluženo. Ipak, lepo je i ponešto pohvaliti.

Elem, volim da jedem kolače, kao što ste već primetili. I volim da idem po poslastičarnicama gde su skupi, ali sa puterom i pavlakom. Nema laži, nema prevare. I tako dođem do jedne naše prijateljice, koja uvek nešto "štedljivo" i "krizno" pravi. Ja se odmah ogradim, kao na dijeti sam. Kad će to ona: "Draga noja, čekala sam da te pozovem na jedan jednostavan i divan kolač." Prebiram po glavi njene kolače od krompira i šargarepe, pa sa veštačkim šlagom i plazma keksom i sve tako… Kad iznese ona rolat od kestena sa pravom pavlakom. Ja razrogačila oči i na izgled, a bogami i na ukus. Stvarno je čarobno. Kažem:"Draga moja Mico, šta ti bi?" Odgovara ona meni: "Ti znaš da ja u ljubavi i nemam baš sreće. Onda se setim tebe i pomislim. Ona moja debela drugarica živi srećno i zadovoljno u braku preko 30 godina. Šta to ona ima, a ja nemam. I setim se, kad god pozovem frajera na večeru, oni čekaju desert. A kada izesem one "krizne "kolače, kako ih ti zoveš, oni posle malo i odu. Elem, sada sam sa jednim divnim čovekom. I hoću da mi kažeš da li je kolač dostojan jedne divne romase?" Ko iz topa sve tri odgovaramo:"Hej, ovo je dostojno i kralja, a ne običnog smrtnika."

Recept: (mogu i muškarci i žene da ga prave, lako je i jednostavno) Kupite 2 pakovanja kestena, najbolje iz Mađarske. Pomešate u multipraktiku sa 4-5 kašika ruma, 100 gr otopljene gorke čokolade i 100 gr. putera. Na plastičnu foliju pospete mlevene ili još bolje listiće od badema, pa preko toga kakao prah. Rastanjite masu preko i ostavite. U međuvremenu umutite 150 gr, marcipana (najbolje Mađarski ili iz Beča) sa 75 gr putera. Onda je urolate u valjak i stavite u sredinu kestena. Zavijte rolat sa plastičnom folijom i u frižideru držite bar 2h. Umutite slatku pavlaku i na svako parče stavite ili okolo. Šta kažete?

Posle razmišljam. Zar ne vidite lepotu u svom životu? Život čine i male stvari. Dobar kolač, dobar prijatelj, a još bolje partner i eto sreće. I ako ste dovoljno srećni, probajte kolač. Čaroban je. Na zdravlje.

U poslednje vreme po novinama su osvanuli tužni tekstovi kako imamo malo obrazovanih u državi, oko 7%. Šta društvo i država čini da se reklamira znanje, visoka stručna sprema i šta se sve dobija kada se posle 5-7 godina završi fakultet?? Elem, u prosveti rade ljudi sa završenim fakultetom. Kakav je njihov položaj? Kakva im je plata :((? Koliko su uvaženi i poštovani?

Lekari rade veoma težak i odgovoran posao. Da li oni imaju velike plate?? Kako izdržavaju sa propisanih 40 pacijenata dnevno? Da li bi želeli da studirate medicinu, 7-9 godina i da zarađujete oko 50.000 dinara mesečno?? Pojedini poslodavci se hvale kako su zaposlili inženjera za 15.000 dinara, 25.000 dinara!!?? Utrkuju se ko će manje da plati visoko obrazovane kadrove?? Da li je to preporuka da se uči škola, studira težak fakultet !!??

Posle razmišljam. Zar ne vidite lepotu u svom životu? Očigledno nije sve u školi. Kod nas je najvažnije gde radite i koga poznajete. A škola, ako neko baš želi da protraći 5-9 godina svoga života učeći, društvo mu to omugućava. Čak, šta više, ako mu to ide od ruke, može da se bude na budžetu. Na zdravlje.

Ne može se dati toliko lak pismeni zadatak. Uvek će neko dobiti jedinicu.

Na svakom pismenom zadatku biće dato nešto što nije rađeno na časovima.

Ma kako jasno bio napisan zadatak, nekoga neće razumeti, a neko će ga pogrešno protumačiti.

Ma kako kvalitetan i dobar bio profesor, uvek ima bar jedan đak koji ga neće razumeti.

Najveća je verovatnoća da se na usmenom dobije pitanje koje nije pročitano-naučeno.

Ako profesor dobro predaje, udžbenik je totalno nerazumljiv. I obrnuto.

Iako si baš sve naučio, profesor će pitati nešto što ne znaš.

Ako uradiš domaći zadatak profa ga ne pregleda. Ako ne uradiš domaći, sigurno će da pregleda (a i da ocenjuje).

Ako poneseš knjigu – udžbenik, neće ti trebati. Ako ne poneseš, sigurno će ti trebati.

Ako sedneš u srednji red, danas će pitati odatle. Ako sedneš u poslednju klupu, opet će pitati odatle.

Ako krenem na vreme u školu, obavezno zakasnim. Ako krenem kasno, zakasnim isto toliko.

Ako kojim slučajem i vi imate neku dobru frazu molim vas pošaljite u komentaru, da je dodamo i širimo listu. Hvala i na zdravlje.

Da li ste gledali skoro TV? Da li ste videli neku jadnu učiteljicu kako se bori sa 30 alamana i kako saosećaju sa njom roditelji, a gledaoci plaču? Da li ste videli nekog lekara kako prima 50 pacijenta dnevno, koji mu kašlju i kijaju u lice, zapljuvavaju i prenose bakcile i viruse, naravno neokupani i spremni na veeliki spam – šta ih sve boli? Da li ste videli nekog jadnog sudiju i gomulu nezadovoljnih parničara kako je vređaju i prete? Niste!!??

A da li ste videli kako se troše naše pare za izvinjenja tipa mi održavamo puteve (mi znamo empirijski kako) i ne nervirajte se zbog zastoja ? Da li ste videli spot službe za čišćenje snega (koliko oni dana godišnje rade!?)? Da li ste videli spotove komunalnih preduzeća (koje mi izdržavamo)? Ko to plaća?! Čemu to?? Navešću samo primer, da zbog preblage kaznene politike neko je ukrao 2 šahta ispred naše zgrade. Elem, posle 15 dana, kada je dvadesetak kola upalo u šaht a jedan kombi polomio prednju osovinu, su došli  da ugrade nove, iako je šteta odmah prijavljena.

Da li su neki poslovi favorizovani, a neki namerno ponižavajući?

Ili, možda ja ne razumem poruke iz spotova. Jedina je uteha da TV, koji redovno plaćam, neredovno gledam.

Posle razmišljam. Zar ne vidite lepotu u svom životu? Jeste da nas komunalci deru sa cenama, jeste da se rezultat njihovog rada  baš i ne vidi, jeste da troše naše pare. Bolje da se posvete poslu da i mi vidimo rezultate, nego što troše pare na reklame. Mogu i da ih ulože u razne popuste (redovne platiše dobijaju krstarenja, besplatne karte za pozorišta, što je lepo, ali bih više volela popust da sama trošim svoje pare kako hoću). Na zdravlje.

Ne znam na šta ste vi pomislili, ali ja sam mislila na suhomesnate proizvode. U našem velikom, sada prodatom, lancu prodavnica najslabija tačka je higijena  kod suhomesnatih proizvoda.

Slučaj 1: U nekim prodavnicama iste osobe služe i na sirovom mesu (mesara nikad nema!!??) i na suhomesnatom. Onda i kada presvuče rukavicu, levom rukom skine zapljanu od džigerice, desnom kantu za đubre!!?? i onda navuče na levu novu rukavicu. Naravno, ruke niko ne pere, a poklopac kante za đubre je verovatno sterilan!!??

Slučaj 2: Žena pere vitrine sa jogurtom i gura kolica (drška se verovatno redovno pere i dezinfikuje!!??) i ulazi iza tezge. "Šta želite?" Ja smireno: "Prvo da operete ruke i navučete rukavice." Kad će ti radnica: "Ma nije nego. Ruke su mi čiste. Čim sam počela da radim (pre 5 sati, primedba autora) ja sam ih oprala, a i kad krenem kući ću opet." Opet ja: "Hvala. Neću ništa." Onda ona žena, već ljuta: "Pa što sam prekidala posao?". Šta reći.

Slučaj 3: Žena ima kijavicu ili alergiju, meni je svejedno. Kija i "kulturno" stavlja ruku u rukavici na usta!!?? Onda lepo uzme salamu, tom klicavičastom i zaraženom rukom da seče, pa onda ispipa svako, ama baš svako , parče salame. Da li vam ovo liči na horor ili infektivnu kliniku???

Slučaj 4: Dve radnice iza vitrine pričaju li pričaju. Jedna secka neku salamu od 2 kg na slisčice, a ova druga kao nas uslužuje. Voli da daje samo viršle i komade slanine jer se ne seku, a ostali će da sačekaju da "časkom" iseku onu slametinu za nekog zemljaka. Sve vreme ona i dalje priča, pomalo pljucka, pomalo češe nos, onda namešta kosu, sve naravno bez rukavica (ko je za to uopšte čuo!!##??). Onda u međuvremenu spandeks krpom prebriše vagu i mašinu za sečenje (kviz pitanje: Gde ima najviše bacila? Na krpama, naročito vlažnim.###).

Šefovi su iz istog miljea, a izgleda i kupci, kojima ovo uglavnom ne smeta. Zato oni kijavičasti, kijaju po čvarcima koji se uvek nalaze na vitrini a ne u njoj. Pa onda, oni potrošači što stalno kašljucaju, naravno bez ruke, po izloženom hlebu, koji je nećete verovati, pored vitrine sa suhomesnatim!!?? Šta radi tržišna inspekcija  nikako mi nije jasno?

Posle razmišljam. Zar ne vidite lepotu u svom životu? Svi znamo da su suhomesnati proizvodi nezdravi, ali ih ipak kupujemo. Zamislite, kad najveći trgovinski lanci počinju da vas lepo, pomalo grubo i direktno odvikavaju od ove nezdrave navike, a vi se ljutite i zakerate. Oni vam ustvari čuvaju zdravlje. Na zdravlje.

Razmišljam danas o jednom siromašnom bračnom paru kod nas u zgradi. Radili oboje po 35 i 40 godina u propaloj trgovinskoj, nekada najjačoj, firmi. Doduše to su bili najjednostavniji poslovi i otišli u kakvu takvu penziju. Elem, ona boluje od artritisa, kičme, srca, vode u organizmu i ima povišen šećer, a on se drži, okopava cveće i drveće oko naše zgrade. Skoro smo sakupljali pare za obnovu lifta, po 2000 dinara, po ko zna koji put. Neki neće stalno da plaćaju, "to je rupa bez dna", ovi sa viših spratova hoće da plate, ali samo 2000 dinara. Javi se komšija i kaže."Moja penzija je 13.000 dinara i kada kupimo sve lekove ne ostane mi ništa. Ne mogu da dam sada pare iako stanujem u potkrovlju i žena mi teško hoda, tj. penje se."

Javi se druga komšinica iz prizemlja, dobila od društva stan (ja to izgleda neću doživeti iako sam pred penzijom, gde ode moj doprinos?!) i nasledila muževljevu penziju 12.000 dinara, pa kaže:" Znate da mi sin ne radi, ćerka radi ali se razvela i izdržava dete. Mi ne možemo da damo po 2000 dinara." Onda se ja setim priče iz susedne zgrade. Svi stanovi su bili dobijeni od firmi osim dva u potkrovlju, gde su neki intelektualci prodali neka imanja,uzeli kredit i kupili. Kad god se skupljalo za zajedničke potrebe, svi upru prstom u njih. Znači neko dobije sve ili najskuplje besplatno, a ostali koji se namuče i znaju da nikad neće ni dobiti stan, stalno da plaćaju. Oni kao rade, za pristojnu platu. Sad ja vas pitam pored ovolike bede, šta je to pristojna plata???

A šta znači biti zadovoljan poslom !?

Čitam juče novine i ne verujem svojim očima. Seljaci i nakupci sa pijaca se žale da naš narod ne kupuje više na kilo, nego na komad. Cene nikad niže, povrća ima koliko ti duša ište, ali kupaca ni za lek.

Posle razmišljam. Zar ne vidite lepotu u svom životu? Tolika je beda stisla većinu ljudi da je nepristojno i reći da radiš, a kamoli da ti je plata veća od 30.000 dinara. Odmah svima razglase, pa se onda ti čuvaj lopova i presretača. Na zdravlje.

Komšija pretio deci koja su oko 20h igrala u dvorištu loptu.

Neko prefarbao klupe smolom ispred zgrada da deca po ceo dan ne bi igrala loptu.

Komšija tužio komšiju jer po ceo dan gruva muzika u dvorištu, pošto on radi napolju, a ostali seljani poludeše (vest sa TV). Kao epilog tuženi komšija i dalje pušta muziku, a pošto je siromašan već treći put ide u zatvor. (da li treba da ga žalimo, ili da mu se kazna produži da selo malo odmori uši??!!)

Bacio ciglu na glavu devojčici jer je pravila sa društvom buku u 1.30h. 

Ne znam razlog za pretnju, ali se slažem sa njima. Meni, između zgrada na zelenoj površini, ceo dan dobuju loptom. Em živim na periferiji u "miru i tišini", em me bukom spamuju po ceo dan. Izjutra, mala deca igraju loptu, pa padnu, pa plaču, pa ih majke grde i deru se. Znamo sva imena dece i majki, jer je veoma akustično i sve se čuje. Onda osnovci, šutiraju, gađaju prozore, kola (kome sve nisu ulubili haubu, "jadna dečica"), voze neke ekstra bučne trotinete i motoriće pa se svi alarmi od tolike buke i vibracija uključe. Pa onda srednjoškolci i matorci, deru se, piju pivo, a lopta dum-dum. Da ne pominjem nagluve penzionere koji se svađaju i žale koliko im buka smeta, a sve se to čuje i na petom spratu!!?? Onda uveče i tokom noći (22-5h) dokona omladina  igra fucu, deru se, pomalo biju, pa odvrnu mjuzu, lome klackalice (više nema ni jedne, a i zelenilo ih više ne postavlja i hvala im na tome), pa se smeju da se ori celo naselje, pa onda motorima turiraju (ovo je ćorsokak), pa onda odvrnu muziku iz nečijih kola i sve tako. Uz toliku buku i galamu, i non-stop okupiranje na 4 klupe na zelenoj površini, komšijama obijaju kola, buše rezervoar za gorivo, lupaju kamenom o prozor na prikolici … valjda iz revolta što ih opominjemo ili lopovi se dali na posao.

U vezi ovoga imam više pitanja za sve nas, pa i gradsku vlast:

Da li ljudi srednje generacije imaju pravo na život u našem gradu? http://www.svetplus.com/vesti.asp?vid=7959

Da li ljudi srednje generacije i stariji imaju pravo na mir i odmor?

Dokle sme da se igra lopta u toku dana?

Da li je i u jednoj zemlji dozvoljena tolika buka po ceo dan ispod nečijih prozora?

U svim normalnim zemljama parkovi su van stambenih objekata i tu se igra lopta, a takođe oni se zaključavaju i održavaju. Svaka zelena površina nije tu da se ljudi i deca iživljavaju, već da se uče da poštuju i neguju prirodu  i da poštuju i neguju komšijske odnose. To znači na Adi, Košutnjaku, u velikim parkovima se igra lopta, a ne ispod prozora jadnih ljudi.

Posle razmišljam. Zar ne vidite lepotu u svom životu? Kako je ovo godina omladine to znači da je njima sve, ama baš sve, dozvoljeno. Mi ostali treba ili da se iselimo ili još bolje, za penzioni fond, da umremo. Ne razumem ovo divljanje i bukagijanje po ceo dan, osim da nisam u pogrešnoj dimenziji, gde je sve ono što je nama bilo zabranjeno i smatralo se lepim manirima, sada dozvoljeno. Na zdravlje.

Ima jedan komšija iz grade preko puta, vredan, radan, voli cveće. Od zelene površine oko njihove zgrade napravio vrt. Stalno nešto čupka, sadi, gde god dođe (i kod nas u zgradu) pita ima li neko pelcer, da mu se da grančica da ožili, seme retkog bilja. Dobar čovek, voli prirodu. Od izjutra, od 6 sati, pa do kasno uveče, 23h, on je u "pogonu". Mislim i da ruča na klupi, koju redovno farba, popravlja, održava. Elem sve je to pohvalno i društveno korisno i odgovorno. Ovi preko puta baš uživaju u pogledu, a i njihova deca se tu igraju i uglavnom gaze i čupaju to isto cveće.

Kada uđete posle njega u lift, prvo ga luftirate pola sata. Sva zgrada i hodnik neprijatno miriše na znoj, nekupanje od mesec dana, prljave stvari (doduše i posao je prljav), nečistoću. Živi sa ženom, koja ga prati u stopu. Kako može satima da posmatra šta on radi i da nepomično sedi na onoj klupi ne znam, ali je tako. Danima. Ipak, možda bi trebalo da se dnevno kupaju i malo da oplaknu svoje stvari. Nudila se jedna komšinica da mu opere radnu odeću, ali je komšija principijelan, on je nosi takvu već 2 godine i ništa joj ne fali!!??

Posle razmišljam. Zar ne vidite lepotu u svom životu? Komšija radi za opšte dobro i ne stiže da se okupa i osveži (zanemario čovek lični život, a naročito higijenu). A mi koji uživamo u pogledu i cveću, kao sve nam smrdi. Ne može se ljudima ugoditi. Na zdravlje.

Mene su u školi učili da se hrana na pijaci i u mesarnici kupuje na kilo. Znači par kila jabuka, dva kila paradajza, kilo paprika… sve do kilo šnicli. Ali, danas taj merni sistem neće preživeti naš sunovrat standarda. Znači par komada jabuka, tri paradajza, dve paprike ili jednu veću šniclu. Postavlja se pitanje za koliko osoba je to. Žalosna je i priča seljaka i nakupaca da niko na pijaci neće da kupi na kilo paradajz od 25 dinara ili voće po 50 dinara. Većina kupuje na komad!!??

Sećam se kad sam obilazila rođake po Evropi, pre dvadesetak godina, moju tetku je kasapin usluživao preko reda sa osmehom od uveta do uveta:"Madam Boso, kilo mesa?" To je tada, a i sada, bilo nezamislivo. Ne zato što ljudi nisu imali para, već su kupovali danas za danas ili sutra. Ali, kod nas je situacija malo drugačija. Narod bi želeo kilo jabuka i mesa, ali se nema para. Cene su nebu pod oblake otišle i prosečan kupac ih više i ne vidi. Plate su se strmoglavile ili su zamrznute, tj. realno padaju. Potrošačka korpa jeste fiktivna, ali sa ovom našom se ne da preživeti. Doduše, neke askete su preživele i post duži od 40 dana, pa što ne bi mogli i mi.

Takođe, ako idete po supermarketima, primetićete da su pakovanja sve manja, mislim pakovanje kartonsko je isto, ali gramaža nije http://www.dnevnik.rs/taxonomy/term/47. A pravo da vam kažem, sve me više nerviraju reklame, kao promenili smo pakovanje. Mene zanima suština, tj. proizvod, a da li je u žutoj ili beloj kutijici, u ovakvoj ili onakvoj boci baš me briga. Dosetili se prodavci čokolada, pomada, mnogih konditorskih proizvoda, da zadrže istu veličinu kutije i omota, ali manje grama i to piše, ekstra sitnim slovima, na proizvodu. U mom detinjstvu čokolade su bile od 100, 200 i 300 grama, a u inostranstvu je bilo i od 500 gr. Sada su se nešto skupile, ko jado, 75gr, 80gr, a mislim da sam negde videla i 65gr!!?? http://www.dnevnik.rs/node/39286

Da li ste primetili da na nekim pekarama, u centru grada, piše kako je od 18h sve  upola cene. Primećujem i neke redove pred kraj radnog vremena, ljudi kupuju "bajat" hleb i pecivo. I u nekim supermarketima, prodaje se jučerašnji hleb. Znači ima kupaca!!?? http://www.dnevnik.rs/node/25101

Pa onda telefonski računi, skratili impuls, a cena ostala ista. Znači sve poskupljuje. Šta meni vredi što je cena priče  u međugradskom ista kao u gradskom, kad ja nemam nikog van grada.

Najviše mi se dopadaju floskule, "najjeftinije u Evropi, okruženju…". Možda je to i istina, ali se sve stavlja u odnos sa platom, pa ti vidi da li je to jeftino. http://www.dnevnik.rs/node/36456 Inače, cena benzina nije najniža u okruženju.

Trenutno obilazim rasprodaje po gradu. Laža i paralaža. Cene su više nego u Evropi i bez sniženja. Suknja od 2990 dinara na sniženju za mene je i dalje skupa. I pošto je bila!!?? Pa cipele. Bez 5000 dinara nema nepromočivih (osim gumenjaka) i kvalitetnih i udobnih.

Uostalom, šta da vam pričam kad sve znate.

Posle razmišljam. Zar ne vidite lepotu u svom životu? Važno je da smo živi i zdravi (kako ko). Preživeli smo do sada svašta, pa valjda možemo i ovo. Samo se bojim da ne bude kao u onoj priči: "Taman sam konja navikao da ne jede, a on mi crko." http://www.dnevnik.rs/node/8841 Na zdravlje.

Čitam komentare u novinama u vezi krađa.  Šta reći, osim da je zakon za kradljivce i napisan, a nama "poštenima" je da trpimo ili ako možemo "građanski uzorno" da im se suprotstavimo.

Pre neki dan siđem do kola, sva sreća krenula sam na vikend. Nema benzina.!!?? Onda otkrijemo da je neki lopov izbušio rupu na rezervoaru, lepo istočio benzin i otišao. Nama šteta od 500€, ali koga to brine. Ovaj narod je navikao samo da plaća, a kad dođe red njemu nešto da se plati (jubilarna nagrada za godine staža, otpremnina, doprinosi npr.) onda nema ništa i treba da budete puni razumevanja i skromnosti.

Pričala sam vam na onog motordžiju što je na praznom putu naleteo na moja kola, elem, još je sve u toku. Šteta oko 700€, čekamo da naše osiguranje pojuri njihovo, a kada će to biti niko ne zna.

Na stanici pričaju neke žene da ih često saleće neki momak, i otima tašne, ceger i sve tako. Zvali policiju, ali nema vajde, kao krađa je mala!?

U jednom našem lancu za prodaju hrane, kasirke često vraćaju manji kusur. Uočim to već peti put, pa onako naglas kažem:"Stvarno nema smisla da mi stalno vraćate manje. Vidite da sam ipak podozriva i da prebrojavam." Kad će ti sva crvena u licu i iznervirana kasirka:"Meni je plata oko 20000 dinara. Je l mislite da sa tim može da se živi? Pa naravno da pokušavam sebi da popravim standard."!!!???

Ja se sad ovako naivna i verujuća u ljudsku dobrotu pitam:"Da li je krađa krađa ili nije?" U staroj Kini su zbog malo ukradene hrane cele porodice zatrpavali zemljom i žive sahranjivali. Kod njih krađa ima drugi tretman. Tolike priče i romani su ispisani o teškim kaznama za krađu, pa i telesnim, na dalekom istoku. Kod nas duvaju neki čudni vetrovi, malo ljudi radi, pa verovatno kad već imaju tu privilegiju, neka ih onda ovi što ne rade potkradaju.

Posle razmišljam. Zar ne vidite lepotu u svom životu? Idete na posao, radite, pa što da ne date malo i lopovima. Država to svojski podržava, zakonodavac je tako propisao, a vi se nešto jogunite i ne odobravate. Na zdravlje.