Od trenutka kada je beba u stanju da u svojoj ručici drži predmet, ona počinje da njime proizvodi zvuke – da ga udara, da ga baca na pod i da njime zvecka. Oni to rade ne bi li naučili ponešto o sposobnostima sopstvenog tela, okruženja, svojstva predmeta, ali najviše od svega, da bi osetili čari proizvođenja zvukova. Divno iskustvo za njih je kada otkriju da mogu napraviti buku na toliko različitih načina! To osećanje pruža im istovremeno i zadovoljstvo i snagu. Da parafraziram Dekarta, mogli bi reći: Bučan sam, dakle postojim!
Stoga je u njihovom razvoju igra koja uključuje ritam više nego potrebna i važna. Mnogi pedagozi insistiraju na pevanju i razvijanju glasa često nemajući u vidu da nisu sva deca ni podjednako talentovana niti su u svojim domovima okružena ljudima koji rado i često pevaju. Zbog toga nekoj deci pevanje može predstavljati značajan problem, dok ritam posmatraju isključivo kao igru. To treba i iskoristiti.
Evo jednog odličnog predloga kako da deca održavaju konstantan ritam. Ovo je od izuzetnog značaja imajući u vidu da sve dalje aktivnosti koje podrazumevaju ritam ne mogu biti dobro ispunjene ako konstantnog ritma nema.
Sedite u krug sa decom. Počnite da tapšete i brojite: jedan, dva, tri, četiri. To radite dok svi ne budu složni. Dok oni i dalje tapšu, vi im objasnite da ćete uskoro broj 4 zameniti novim udarcem. To može biti bilo koji – tapšanje iza leđa ili iznad glave, pucketanje prstima, udaranje kolena… Kada kažete sad, novi ciklus udaraca počinje i četvrti se menja u novi. Kada sva deca ponovo rade složno, najavite im da ćete ponovo promeniti udarac na četiri. Sada će to biti neki novi, ali ostala tri su i dalje ista. Kada budu spremni za novu promenu udarca, ponudite deci da sama predlože nov udarac. Uvek ponovite sve korake, od jedan do četiri, barem 5-6 puta, kako se ne bi izgubio konstantan ritam.
Kada deca iz dana u dan igraju ovu igru, posle nekog vremena biće spremna i da je rade u pokretu. Ovde posebno morate voditi računa da se ritam koraka poklapa sa ritmom koji imate u rukama. Bolje igru zaustavite na vreme nego da imate različit ritam u gornjim i donjim ekstremitetima. Opet četvrti udarac menjajte s vremena na vreme i sada dozvolite deci i nove udarce – skokove, okrete, promene pravca kretanja…
Kada i ovu fazu usavršite, možete početi sa novom. Sada neka je drugačiji udarac na prvom mestu i gledajte da on bude jači od ostalih. Na primer, neka on bude pljeskanje a ostala tri pucketanje prstima. Zapravo, Vama sada treba naglašen i nenaglašeni delovi takta, kakvi postoje u muzici. Kada deca budu spremna, možete i na mesto trećeg udarca da stavite novi. Može biti isti kao prvi, ili neki drugačiji, samo da nije jači od prvog. Time ćete dobiti sled naglašenog i nenaglašenog dela takta kakav postoji u taktu četiri četvrtine, a koji ste koristili sve vreme od početka igre.
Ova igra donosi puno zabave, podstiče decu na timski rad ali i na improvizaciju i samopouzdanje. Neće svako dete biti spremno da ponudi nov pokret, ali će makar u svojoj glavi smišljati šta bi ono moglo predloži.
Nikada ne treba zaboraviti da nam ritam nije urođen već da se on gradi tokom detinjstva. Što ga više podstičemo, više ćemo ga osećati. Ova igra pomaže da se uskladi ritam udaraca sa ritmom pokreta, da se oseti konstantan ritam koga promena načina sviranja ne remeti i ne prekida. Zato, zabavite se sa decom igrajući se i radeći više nego korisnu stvar.
Ova, kao i mnoge druge igre za decu najrazličitijeg uzrasta, samo je jedna od tema akreditovanog seminara MULTIMEDIJALNE MUZIČKE RADIONICE namenjenog zaposlenima u obrazovanju. Pozivamo Vas da nam se pridružite na seminarima koji će se u novembru održati u Beogradu (19. i 20.11.) i u Kanjiži (26. i 27.11.). Dođite da osvežite i usavršite svoja muzička znanja!
