Možda ste već čuli da su ljudi u Novom Sadu krajem decembra skvotovali tamošnju kasarnu koja zvrji prazna već pet šest godina i od nje trenutno pokušavaju da stvore Društveni centar.
E sad, radi se u kasarni svašta, čisti se, nabavlja se ogrev za hladne noći, benzin za gladne agregate, voda za kujnu… Da, kujnu, aktivističku kuhinju, kako bi je neki nazvali. Elem, svaki dan se u kasarni skuva jedan ručak za narod, a od dobrovoljnih priloga se zgotovi sutrašnji i tako dalje. Preovlađuje veganska hrana, jer su aktivisti većinom zaštitnički nastrojeni prema životinjama, jajima i mlečnim proizvodima.
Dakle, HRANA, NE ORUŽJE, slogan je pod kojim se u kazanu DC-a kuvaju čorbe, riže s karijem, kupus sa suvim šljivama, pasulj, a osmi dan (kako sam ovde) pao je i jedan ozbiljan gulaš za mesojede.
Ima dosta za sve! Dođite u Novi Sad da podržite stvaranje Društvenog centra i da se slatko najedete iz zajedničkog kazana.
Hrana i sloboda narodu!
2. Onda to baciti u kazan, pa kuvati, pa peći (može malko vode na početku, da ne zagori). Treba mešati i ništa drugo. Pijuckati špricer, nekako mi špricer najbolje ide uz kuvanje čvaraka. To će sve da potraje, zavisi od količine i vatre, ali će bit da će trebati oko 2 sata…
3. Na kraju se to peče… Koliko peći? “Gojko, kako ti voliš?” – Nemoj da ih prepečeš, ne volim kad iznutra postanu šupljikavi! Nek ostane masti u njima. – Nisu li to, kad se prepeku, tzv. duvan čvarci? - Jest, mada se ti duvan čvarci uglavnom još jednom peku, kad ih ispečeš, odvadiš mast, pa onda još pečeš, pa cediš mast, al’ ja takve ne volim. – Ne voliš kad je kao čips? – Ma kakvi! Glupost!, – cokće Gojko i odmahuje glavom.
4. Šta sad? Skinut’ s vatre, odlit mast, pa dolit mleka. Zašto mleka? – Nemam pojma, doliva se. Dobro… – Sad to još mešaj, al nemoj da ih gnječiš!
Eto ti, to su ti bački čvarci.
