Koji je na brzinu ‘teo spremit bešamel – zagoreo mu je. Zato ja nagovorim decu – da se igraju kuvanja. Nji’ovo je svo vreme ovog sveta.
Lično mi je bešamel uvek bio neomiljen – sos od brašna 
– prevara. Ali, mali gurmani vole ovu kulinarsku alhemiju i umeće pretvaranja ničega u nešto.
U ovaj, gusti bešamel otišlo je – crnog luka koji se (lagano, kako bi drukče) pirj’o u maslacu (i kašičici soli). Veli neki vilozof, zaboravio sam koji, da je margarin (isto) prevara, te da treba pirjat’ samo na maslacu. Tu je, kad se lukac konačno ispirjao, dospela kurkuma i malo đumbira, pa došlo brašna, onako, odokativno, jedna šoljica, i mleka, skoro pola litre. Pa opet strpljivo, na laganoj vatri, uz mešanje, dok se ne zgusne (5-10 minuta).
Na kraju, pre nego što će da se skine s vatre – ceđeni beli luk, što više, malko limunovog soka, a stavio sam i (čekićem) samlevenih oraha, čisto mistifikacije radi.
Po volji, u ovakav debeli sos može da se doda i: 1 jaje, ili kakvog taljivog sira. Može da se doda i kuvana pileća noga (šalim se: to ne sme da se doda).
Posluži se preko testa (al dente, pa se promeša, pa ostaviti da stoji jedno 5 min, može se izdržati).
Meni se baš ne dopada (moram da dodam ljute papričice da bi mi bilo jestivo), ali nejač (deca i, da prostite na šovinizmu, žena) se kune da je ukusno, i traže repete.
), priča je zapravo o monopolu na alkoholna pića a ne o jalovom nacionalizmu: Englezi su destilovali džin, a Škoti viski, pa je čitav nesporazum nastao oko monopola na alkohol.
size-full wp-image-2396" />
