Lep jesenji dan.
Lepa jesen, sve bogato rodilo, grožđe slatko, dunje kao dinje, dinje ko lubenice, lubenice ko one, kakosetozove, fitnes lopte.
::
Svi postovi sa bloga: HRANA Blog
gle, dobre strane ovog recepta su :: preukusno je, može se dodati i karanfilića/klinčića, cimeta, vanile, šta ko voli. kuhinja miriše na kompot od dunja. ili na neki džem. ili na dunjevaču.
loše strane :: za sečenje i čišćenje dunja potrebna su sledeća sredstva za proizvodnju – snažne ruke, oštri i jaki noževi, dobri živci. pošto nič’ od toga nemam, onda neću sigurno učestalo jesti dunje. (osim ako moj muž-radnik-sa-sredstivma-za proizvodnju-jela-od-dunja ne bude imao želju da mi ovo pravi često^^)
inače :: ovo je pečeno u pizza-pekaču, jer nam rerna crkla. dakle, ispeku se kriške dunje. nakon pečenja se prelije medom i pospe orasima. što bi rekao miki maus, ”orasi!”
Bio sam veliki protivnik grickanja semenki. Čak sam i deci zabranjivao grickanje crnog semena suncokreta, kada bi ga slučajno doneli iz škole. Za mene je to bila prljava navika, kao što je to sad, nekima, pušenje.
Čovek nije Šešelj, je l’, pa da ceo život ostane isti i zatucan. Tako i ja, povremeno, kupim seme suncokreta pa grickam uz pivo.
Nisu sve semenke na tržištu dobre. Gabora² u gradu u kom sad živim nema, pa mi ostaju samoposluge i industrijski zapakovane semenke zvučnije ili opskurnije robne marke. Ima preslanih, prepečenih, oljuštenih… ali Suncokret Agroprodukta iz Bačkog Novog Sela odnosi Grand Prix. Nije samo anarho logo presudio, ali je značajno doprineo.
“40g +- 2%, domaćeg porekla iz otkupa” za celih 11 dinara.
Gric!
Agroproduktov "Suncokret"
Kada pišemo po novinarski, nikako ne piskaramo u prvom licu jednine, neg u prvom licu množine, e da bismo prevarili čitaoca, da bi on to pomislio kako smo mi objektivniji od subjektivnog ja.
Tako, u prvom licu množine, odosmo nekamo u goste, gde nas ponudiše sirupom od cvekle.
- Dva čaše, molićemo, – rekosmo.
- Zašto?
- Zato što smo sada u svojstvu medija, dakle, objektivno, mi sada nismo ja.
I dobismo 2 čaše.
- Nego, – pitamo mi, redakcija hrana bloga, - kako se pravi ovaj sirup?
Ovamo, onamo, drž-nedaj, uz pomoć sveprisutnih telekomunikacija, dođosmo do recepta koji ekskluzivno objavljujemo čitaocima hrana bloga:
SIRUP OD CVEKLE
Prokuvati 5 litara vode sa
5 kg šećera, 3-4 limuntusa, 10 vanilin šećera
i to ohladiti, a u međuvremenu pripremiti:
3 kg CVEKLE (samo je oprati i oljuštiti, i samleti na mašini za meso)
- Ehh, nemamo mašinu za meso :-/ !!
- Kako nemaš?
- Eto tako. Nikad ne meljemo, nego odemo kod mesara i tražimo mu samleveno.
- Nema veze, može i super-secko ili slično.
- To sranje, uvek nam se pokvari!
Dalje,
1 kg ŠARGAREPE (oprati i ljuštiti i samleti)
1 kg LIMUNA (dobro oprati mu koricu četkicom i samleti ga zajedno sa korom)
Kad je sve to samleveno, dodati sve zajedno tako SVEŽE, NEKUVANO u prohlađeni sirup (vodu sa šećerom) i to ostaviti na hladno mesto da stoji 48 sati, uz povremeno mešanje. Nakon toga tu masu procediti 2 puta, i to prvo na krupniju cetku, a potom još jednom na sitnu, da ne ostane trunje na dnu sirupa u flaši.
Čiča-miča, i gotova priča.
Antrfile:
Napomena: Od ove količine se dobije oko 8 litara sirupa, a od 8 litara sirupa može se, u zavisnosti da li dozirate 1/3, 1/4 ili 1/5, respektivno dobiti 24, 32 ili 40 litara soka!
Savet: Bilo bi dobro, kad se flaše operu, da se stave u rernu i drže jedno pola sata na 100-120 stepeni da se sterilišu, pošto u soku nema konzervansa, da bi duže ostao. Rernu uključiti tek kad se flaše stave u nju, da se polako zagrevaju, da ne bi pukle.
Opcija za podnaslov: Ovaj sok je dobar za nekakvo povećanje nekakvih crevnih krvnih zrnaca.
)
::
Ovaj blagi višnjevac ispekao je, na suncu, moj kolega sapatnik s kojim delim muke i berem plodove neizvesnog (nikako nezavisnog) novinarstva.
U pitanju je tajna kombinacija voćne rakije (najbolje će bit jabuka), šećera i višanja, koja se potom ostavi na suncu, potom ponovo promeša, pa opet ostavi na suncu, da zri.
Pravimo i mi toga na selu, samo je naša seljačka verzija daleko grublja i, naravno, mnogo jača.
Što se toponima tiče, red bi bio da se pomene Višnjevac (selo pre Čantavira, blizu 700 duša), koji mora da je dobio ime po višnjevcu. Ako nije, izvinjavam se svim višnjevčanima i višnjevčankama.
::
Zapravo sam pogrešio, i prošli članak bi trebalo da se zove okrepljenje, a ne trežnjenje.
Trežnjenje ide uz ovaj, domaći, napitak, sačinjen od jedne velike kašike meda, i 2 velike kašike jabukovog sirćeta (ako se ne varam).
Ostatak dopuniti običnom, najobičnijom komunalnom vodom.
::
Bio sam neki dan na isleđivanju, na informativnom razgovoru sa braćom Srbima. Tu se još ne koristi serum istine, nego, umesto seruma, velike količine rakije. Ne znaju braća Srbi da ja mogu popit mnogo rakije, pa na kraju ispalo da sam ja došao da isleđujem njih, a ne oni mene.
Svejedno, ipak je bilo naporno, velike su to količine, i trebao mi je čitavo pola dana + noć + nekoliko litara tečnosti da dođem sebi.
- Šta su ti radili, – pita najdraža supruga na svetu.
- Ništa, draga, tako se vode ozbiljni razgovori, – pravdam se.
Sutradan, šta ću da spremim, čime da se okrepim?
Ne, nije ono što mislite.
Odeš kod nekog mesara, pa tražiš da ti da mlade junetine i dobićeš to što ti treba – matoru govedinu. Onda je iseci na nekakve kriške, ko šaka debele, pa je meti da se krčka u (crnom) vinu i paradajzu. Na laganoj vatri, to će trajati satima. Od začina, može jedna ili pola ljute papričice, kima, soli, bibera u zrnu, a ja sebi dozvolim da preteram sa korijanderom. Može i malo lisja lovorovog, zadnjih pola sata (ako se ne varam, tako je Karapandža tvrdio).
Za kraj, dočiniti belim lukom i maslinovim uljem.
Ako se služi sa mladim graškom, onda ne treba mnogo safta, a ako se služi sa pire-krompirom ili rižom, onda napravi više safta.
Ide uz ono vino koje se koristilo za kuvanje.
Rakiju mi ne spominjite, bar nekoliko dana.
::
Došao i kod nas, već x-ti po redu nešto-etno ili etno-nešto ival (ne festival, objasniću docnije).
Šta reći, sad je već i poslednji birokračić skontao kap’talizam, maržeting, abwehrtajzing i ovaj ival bio je najveći i najbolji od svih ivala.
Sve to lepo,al’ lepo ko bilbordi – samo da stojiš i da gledaš. Nema tamo ništa za tebe.
Odemo, ajde, makar da se barem nažderemo nekog etno ića (ja sam old-school, i dalje mislim da je festival kad se ždere i pije).
Gužva, brate, naroda i narodnosti se okupilo, više neg Kineza.
Uf, kaže najbolja supruga na svijetu, vidi kakva gužva, nećemo nikad stić’ na red.
- Nemaš frke, draga, kladim se da svi samo gledaju.
Tako i bi: Onamo, kao gužvetina, al sirota raja samo kibicuje. Stoje bednici i gledaju, raspituju se, pošto ovo, pošto ono, nema niko tih para, da jede na festivalu (where da fak is feast).
Pošto ti ovo, majstore? Pošto ti ovo, majstore?
Jedan siroti kobasz (prilično mršav i tanak, jedva dostiže veličinu prosečnog frankfurtera) – 170 dindži. Opa! Ako ‘oćeš leba, platiš posebno il nosiš od kuće. Kečap ti štrcnu džab-džaba.
Eh, vidi ovaj etno-pomfrit sa etno-butkicama i, mislim, malo etno-ćuretine, sve dobro nafilovano etno-lukom (nek’ je makar iz Makóa, ako već nije Kineski). Pošto? 300 dindži. Neka ga, nije 300 dinara mnogo da se najedeš slanog i masnog.
Plašim se da to tu stoji već danima, da niko nije ni okusio, al’ šta ću, kud ću, moram da participiram u lokalnoj privredi, kad mi se već ne skida s plate.
Slano ko vrag.
::
Ficus Carica, – ne careva žena, nego karika.
Svi znamo kako je jadni Adam sa svojom dragom prognan iz raja. Go i bos, osim jednog lista smokve da pokrije renesansnog mu crvića. Lepo pokriva on spolovilo, takvog je nekakvog i oblika – spolovalastog, a Bogame i veličine, da bez problema može sakriti prvenčevu sramotu. Sa stidom u grimasi i žalom u grudima zbog budalaste i apsurdne anegdote sa zmijom, jabukom i Njime; sa novim organom (adamovom jabučicom) u grlu ali i sa vernom družbenicom i listom što mlečno suzi iz drške, krenu dasa u kolonizaciju juvenilne Tere. Nakotio ih vala 7 milijardi.
Zašto smokvin list? Osim morfoloških gorenavedinih predispozicija, šta je to što je list ovaj preporučilo za jedini autput rajskog vrta i jedini genetski materijal biljnog porekla što ga kilonja prošvercova iz Edena? Ovo je najluđa biljka za koju znam, a znam ih mnogo. Dobro, i banana je frikozna, nju je Deniken čak proglasio vanzemaljskom. Za smokvu mi se čini isto da nije baš odavde. Prvo, taj njen rogobatni izgled kjastog, golog starca sive glatke kože i rahitičnih naboranih zglobova. Sve kriv i naheren, sa kracima koji drže grde spolovalaste liske. Kožaste, čvrste, grube do bola. Mlečni sok sa preseka koristi biljka za zarastanje rana, pa su i Stari Grci isto. I opasna je, vala opasna:
Jedno se jutro zaputih ja obrati veću količinu sa stipićeve smokveu Splitskoj; bilo baš dosta. Vrućina već u 8, pa ja polugol, sav rumen od jučerašnjeg sunca i rane, retke bevande; vredan berač, oran, zajahao preglomazne merdevine, pa malo po malo žuljah se tamo ali nakupih kilo – dve, i izgrizoše me na smrt komarci, pošast prava. Pauza za tvrđu bevadnu – kad se puno radi onda može i čistak; kad, eto ti susjeda doktora… Reč o ovom, reč o onom i požalih mu se na krvopije i kako se skrivaju u krošnji tog ET – ija, i kako grizu kao besni. «OOO pazi se samo ti, smokva zna jako da peče, to ti je možda od lišća, obuci nešto sa rukavima, biće da je to», reče, pogledavši mi vrat i gornji deo leđa crvenih sad i od odbrambenog mehanizma protiv golih majmuna, što joj podari Kreator. Dakle, svrbelo me ko majmuna dok se furtom nisam otuširao i ispričao o novootkrivenom nauku familiji. Bio sam im smešan u mojoj zaprepašćenosti i iznenađenosti ovim otkrićem. Nikako mi nije jasno bilo da li sam u literaturi preskočio ovo, ili sam zaboravio ili nema ništa o izuzetno iritirajućem efektu smokvinog lista na kožu eventualnog berača, a još sam i smokvu imao na ispitu iz specijalnog voćarstva kao treće pitanje.
Dakle: smokve brati potpuno go ako želiš izgledati kao netom izašavši Adam: Prilično unesrećen sa onim rajskim žarnim listom među nogama dok štrika nizbrdo. Kako li je tek njega svrbelo na tom osteljivom mestu?
recept od Predraga Kovačića. beskompromisnog umetnika iz Sremske Mitrovice.
- 400g integralno brasno
- 100g ovseno brasno
- 50g lan
- 50g susam,
- 100g suncokret
- 1 kvasac i to je to )))
- mada nekada ubacim i mleveni
slani kikiriki oko 100g … pecem ga na 200stepeni pola sata… - ne zaboravite so
Jasna sve ovo remixovala ovako:
- integralno pšenoćno brašno
- ovdeno brašno
- ražano integralno brašno
- lan
- susam
- suncokret
- bundeva
- so
- kvasac
sve “iz ruke”, oko 500gr svih brašna ukupno i semenke po 50gr.
open source lebac
Blogodak?
Blogodak je vaš pogled na domaću blogosferu. Prijavite se i napravite sopstvenu listu blogova koje pratite.
Podrška
