Blogodak - srpski blogovi na jednom mestu

Prošlo je tri godine od momenta kada je Positive počeo sasvim polako, prvo samo da posmatra (moram priznati prilično bojažljivo) a zatim i da počne sa aktivnim korišćenjem Društvenih medija u poslovne svrhe.  Početkom ove godine doneli smo odluku da se 90% marketinga i PR-a bazira na online-u i webu.

Nedugo zatim ova naša odluka koja je doneta na osnovu rezultata i efektata koje smo postigli, potvrđena je i od strane našeg partnera Cisco Systems o čemu ste mogli pročitati i na ovom našem kompanijskom blogu.

Bila sam počastvovana i ponosna što me je krajem marta meseca kontaktirao Fakultet organizacionih nauka u Beogradu da napišem naučni rad na temu: „Kompanijsko korišćenje društvenih medija“ kako bi smo budućim studentima preneli naša iskustva i znanja iz ove oblasti. Povod za poziv FON-a bio je upravo Case Study koji je Cisco objavio o nama a koliko sam uspela da saznam informacije su dobili baš putem društvenih mreža.

Naučni rad je pripreman za XII međunarodni simpozijum SymOrg 2010 koji se održao počekom juna meseca na Zlatiboru, gde je i prezentovan u okviru posebne sesije: Upravljanje komunikacijama i društvene mreže.

Na ovoj sesiji tokom prezentovanja i odbrane drugih radova od strane autora moglo se čuti da su ovi mediji i „socijalni“ i „društveni“ nakon čega je usledila diskusija gde je zaključeno da je pravilno koristiti i izgovarati „Društveni mediji“. Dakle, na jednom zvaničnom međunarodnom naučnom skupu potvrđeno je da je pravilno „Društveni mediji“.

Naučni rad možete pogledati ili preuzeti i na SlideShare-u: Kompanijsko korišćenje društvenih medija

Nadam se da će ovaj rad ne samo kroz prezentaciju koja je bila na Zlatiboru, već i putem udžbenika u kojem će se naći, puno pomoći studentima da iskustva Pozitiva uspešno primene u svom budućem radu.

Za normalno funkcionisanje informacionog sistema veoma je značajno da se vrši redovno održavanje – kako preventivno i proaktivno, tako i interventno. Kako većina malih i srednjih preduzeća nema sopstveni IT sektor, postoji problem oko pravovremenog i pravilnog intervenisanja u slučaju nepravilnosti u radu računara, računarske mreže i periferne opreme. U tim slučajevima veoma je značajno postojanje ugovora o održavanju računarske opreme i mrežne infrastrukture.

Računar i računarska mreža podložni su otkazima u radu koliko i bilo koji drugi elektro-mehanički uređaji i samim tim neophodno je da se vrši adekvatno preventivno održavanje. Kao i svaki drugi uređaj koji radi na struju i računarska oprema je izvor elektromagnetnog zračenja koje privlači čestice prašine iz vazduha prema sebi. Taloženje tih čestica tokom dužeg vremenskog perioda unutar uređaja može izazvati nestabilnosti u funkcionisanju uređaja, usporenje u radu i na kraju otkaz uređaja.

Ova taloženja najčešće izazivaju neadekvatno hlađenje komponenti, što izaziva pojačano grejanje unutrašnjosti uređaja i njegovo dodatno oštećivanje, kao i “zaribavanje” i mehanička oštećenja u slučaju uređaja koji pored elektronike imaju i mehaničke komponente. Pored elektro mehaničkih česti su slučajevi softverskih problema sa računarskom opremom koji mogu značajno da utiču na performanse celog sistema. Ovakve situacije se mogu preduprediti blagovremenim intervencijama koje podrazumeva preventivno održavanje računara i računarske opreme.

Pored ovakvog vida održavanja bitan vid održavanja jeste i proaktivno održavanje računara , računarske opreme i računarskih mreža. Ovaj vid održavanja podrazumeva prepoznavanje problema u radu računarskog sistema u njegovom začetku, ili čak uočavanje mogućnosti da se desi incident u radu računarskog sistema pre nego što dođe do neželjenog događaja. U slučaju pravovremenog prepoznavanja mogućnosti da se dogodi zastoj u radu moguće je izvršiti preventivnu radnju koja će sprečiti da dođe do zastoja u radu kako računara, tako i računarske mreže u slučaju da se radi o incidentu na serverima ili mrežnim uređajima.

Positive tehnička podrška

Da bi se ovakav vid održavanja mogao sprovesti, neophodno je prisustvo servisera obučenih za prepoznavanje ovakvih incidentnih situacija koji su sertifikovani za rad sa prisutnom opremom, ali istovremeno i sertifikovani za rad sa aktuelnim operativnim sistemima.

U kombinaciji sa višegodišnjim iskustvom u radu sa računarima i računarskim mrežama ovako obučeni serviseri su nezamenljivi deo proaktivnog održavanja računarskih sistema.

Prethodno navedeni vidovi značajno utiču na nesmetano funkcionisanje računarskih mreža bez kojih danas ne može da se obavi skoro ni jedan posao. Ovu činjenicu mnogi korisnici računara uoče tek kada dođe do zastoja u radu. Zbog te činjenice je kvalitetno interventno održavanje najznačajniji vid održavanja. Za razliku od prethodna dva vida održavanja interventno održavanje podrazumeva što kraće vreme odaziva u slučaju prijave incidenta, kao i rešavanje ili privremeno premošćavanje problema u najkraćem mogućem vremenskom intervalu, do trajnog rešaivanja problema.

Računarske mreže

Ovakva usluga omogućuje korisniku da u najkraćem mogućem vremenskom intervalu povrati potpunu funkcionalnost informacionog sistema. U slučaju da ne postoji mogućnost za rešavanje problema na licu mesta bitno je da se pronađe rešenje koje će povratiti najveći deo funkcionalnosti informacionog sistema kako bi se nesmetano mogle nastaviti redovne aktivnosti do konačnog rešenja nastalog problema.

Za bilo koji od ova tri vida održavanja računara i računarskih mreža neophodno je da postoji adekvatno obučena i opremljena servisna ekipa koja je u mogućnosti da se u unapred dogovorenom vremenskom roku odazove na poziv klijenta i interveniše u cilju rešavanja klijentovih kako trenutnih problema, tako i problema koje stručne ekipe servisera uoče prilikom neke od svojih intervencija.

U tom cilju postoje razni paketi ugovora o održavanju koji mogu da zadovolje potrebe širokog portfolia klijenata. Više informacija o ugovorima o održavanju i tehničkoj podršci možete preuzeti sa našeg sajta: Ugovori o održavanju

Zlatko Markser
Tehnički direktor, Cisco CCNA

Photo: Jovan Djokic

Razmatrajući teme za izradu strateškog plana preduzeća za period 2011.-2014. godine, postalo je sasvim jasno da se u svakom postupku koji moramo usvojiti pojavljuju dve reči: sistem i inovacija.

Kroz seriju treninga koje nam je omogućio EPI, kao i kroz tradicionalno obrazovanje na master studijama, a naravno i najviše kroz 20 godina iskustva u vođenju preduzeća, postalo je sasvim jasno (zar tek sada?) da se dugoročni rezultati mogu postići jedino kroz sistemski pristup svakom segmentu poslovanja i kroz neprekidne inovacije, kako proizvoda i tehnologija, tako i organizacije.

Uvođenje sistema i čvrste strukture organizacije može delovati preterano kada se radi o malim i srednjim preduzećima ali sam se i sam uverio da daju rezultate. Prošle nedelje sam prisustvovao jednom odličnom predavanju koje je obradilo ulogu inovacija u strategiji organizacije marketinga u jednom preduzeću. Marketinga naravno, kao sistema poslovanja, ne samo prodaje ili reklamiranja proizvoda ili usluga.

Posebna pažnja bila je usmerena na važnost istraživanja tržišta i prenošenju jedinstvene poruke kupcima kroz sve marketinške aktivnosti. Važno je naglasiti da u preduzeću mora da postoji razvijena organizaciona kultura koja će omogućiti redovno planiranje i izveštavanje, kao i sistemsti i struktuiran pristup celom segmentu marketinga, uključujući i prodaju.

Potreban je proaktivan pristup svakog prodavca, rad na terenu tj. lokaciji korisnika i potencijalnih korisnika. Takođe, istraživanje je kontinualna aktivnost koju najbolje sprovode prodavci, koji poznaju kupce i njihove potrebe, kao i proizvode i usluge koje preduzeće nudi (pre svega mogu objasniti prednosti kupovine proizvoda ili usluge baš od našeg preduzeća). Takođe, ovu poruku treba  da prenose svi zaposleni, svako na svoj način i iz ugla posla koji obavlja, ali poruka mora biti jedinstvena, tj imati isto značenje.

Istraživanje tržišta prodaje je odličan razlog da prodavac izađe iz kancelarije i poseti svoje korisnike, naročito najznačajnije klijente, koji su inače prijateljski nastrojeni i žele da pomognu. Čuli smo i za primer da u nekim  preduzećima namerno smanjuju broj stolova i stolica da bi podstakli prodavce da provode vreme kod korisnika. Neophodno je pridržavati se usvojene strukture radnog dana, nedelje, meseca.

Zaposleni moraju znati da su deo tima i da imaju svog trenera. Ukoliko ne doprinose timu i ne izvršavaju postavljene zadatke, kako u pogledu rezultata prodaje tako i u pogledu planiranja, istraživanja i izveštavanja, kao i u svakom timu, moraju biti zamenjeni. Zauzvrat trener, tj. njihov pretpostavljeni, mora da im obezbedi sve uslove za nesmetan rad.

Da li smo zadovoljni? – Delimično. Zašto? Jer nismo imali nikakvih očekivanja tj nismo ih ni definisali. Ovo je više bila proba. Nismo imali konkretnije podatke niti „sliku“ šta se dešava u ovom domenu kada je IT industrija u pitanju ali s obzirom na naša iskustva  koja smo stekli prethodnih godina kao kupci u B2B online prodavnicama imali smo bar neke pokazatelje. Naš webshop nije baziran na B2B već je klasična maloprodaja u web okruženju što znači da smo izmestili (ili otvorili još jednu) prodavnicu u kojoj su cene i stanje lagera realne.

Analiza i podaci

Korisnici domaćeg interneta, kada su kupovine IT opreme u pitanju najčešće odlaze u webshopove da bi upoređivali cene a na osnovu toga se odlučuju za kupovinu. Poslovna politika POSITIVE-a nije bazirana u konkurentnosti cenama već u dodatnoj vrednosti. U najvećoj meri za kupovine se odlučuju tzv gikovi (geek) koji nemaju strah od procesa online kupovina a na osnovu stečenih znanja.

Jedan od komentara sa Twitttera

Sa druge strane, bez obzira koliko se svi trudimo da budemo tačni u opisima i slikama robe koje postavljamo u web shopovima, psihologija kupca je da bi ipak voleo da tu robu pogleda „uživo“.

Tokom prvih godinu dana, broj konverzija pravnih lica u odnosu na ukupan broj konverzija u web shopu je nešto preko 18% a zanimljivo je da je njihov udeo u prometu webshopa preko 40%! što je za nas bilo izenađenje ali sjajan pokazatelj da je naša poslovna politika urodila plodom (ne težimo da budemo najjeftini).

Najviše kupovina smo imali iz Novog Sada i Beograda, zatim Kikinde, Kule, Zaječara i Bora i u velikoj meri i pojedinačnih kupovina sa teritorije Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine (Republike Srpske).  Što se lokacija tiče, najveći udeo u kupovinama su imala „mala mesta u Srbiji“ verovatno iz razloga što kupci nisu zadovoljni ponudom koju imaju u lokalnim prodavnicama ili je uticala udaljenost njihovih mesta od većih gradova u kojima je ponuda računarske opreme bolja.

Takođe, na osnovu analize koju smo uradili kupci žele, pre nego što se odluče za kupovinu, da ipak Shop testiraju. Uglavnom su to samo 2-3 „probe“ a nakon isteka narudžbine uglavnom su se odlučivali za kupovine jer su na taj način mogli biti sigurni koji su sve procesi od „klika u korpu“ pa do e-mail obaveštenja o statusu njihove narudžbine i isporuke.

Stepen konverzije tokom ovih godinu dana je zadovoljavajući kada oduzmemo ove test narudžbine. Primetan je i veliki porast online plaćanja platnim i kreditnim karticama koji je tokom 2010 godine porastao 4 puta u odnosu na jul/decembar 2009. godine.

Značajan broj konverzija Positive je imao i putem Facebook-a, Twittera i e-maila.

Komentar na twitteru - kupovina, pravno lice, webshop

Zaključak:

Kreiranje WebShopa u sklopu online nastupa, omogućava kompaniji da proširi svoje trište i dođe do novih korisnika. Online nastup umnogome doprinosi stepenu konverzija sa aspekta ispunjenja očekivanja korisnika i poverenja u kompaniju. Društveni mediji umnogome utiču na stepen poverenja potencijalnih korsnika kao i rezultati i informacije koje dobijaju putem pretraživača (SEO).

Kultura korišćenja i stepen svesti kupaca u Srbiji o online prodavnicama ili webshopovima je još uvek na nižoj lestvici od očekivanog zbog straha i nepoverenja koje imaju u kompanije a verovatno na osnovu iskustava koja su imali sa istima i u „stvarnom životu“.

Podaci koje smo dobili nakon analize i Izveštaja je da će se prihodi iz ovog segmenta vremenom povećavati. U narednom periodu ćemo sprovesti istraživanje o ostalim kupcima (koji nisu kupovali putem web shopa a koje će biti objavljeno u medijima kao i na našem sajtu) a koji su se odlučili za kupovinu na osnovu informacije i sadržaji koje objavljujemo na našem sajtu i u webshopu.

PS: U prilogu je i kratak video jednog našeg korisnika webshopa o načinu kupovine u Positive WebShopu a kada je plaćanje karticom u pitanju. Preporučujemo da pogledate.

Upravo pristiglo leto 2010. godine i ne izgleda kao leto, ali kalendar je neumoljiv.  Sa letom stiže i sezona godišnjih odmora ali i muzičkih festivala, na čelu sa novosadskim EXIT festivalom, koji se ove godine  održava po 11. put.

Kao i prethodnih  8 godina  i ove godine će iza organizacije festivala kao računarska podrška stati kompanija „POSITIVE“, tj  njeni  zaposleni koji su svi i veliki fanovi muzičkog festivala. Naše veze sa Exitom su jače od jednostavne poslovne saradnje, to je sada već možemo reći, uigrana kombinacija poslovnosti , preciznosti, inovacija, zalaganja sa jedne strane  i poštovanja i  prijateljskih odnosa sa druge strane.

Svake godine,  kroz saradnju EXIT-a i Positive-a  izrodi se neko novo rešenje koje odgovori na zahteve festivala i svih njegovih učesnika.  Saradnja i ove godine podrazumeva izradu kompleksne računarske mreže, obezbeđivanje računara za objekat u kome će biti vršena zamena unapred plaćenih vaučera za karte, za PRESS Centar, kao i organizivanje INTERNET CAFFE-a u kampu Exit festivala, koji će i ove godine biti besplatan za sve goste kampa.

Ove godine, ljudi iz organizacije Exita su osmislili da zamena vaučera za karte bude vršena u Petrovaradinu,  u objektu postavljenom podno Tvrđave na kojoj se festival odvija.  Projektovano je 60 radnih mesta – šaltera na kojima će se vršiti operacija zamene vaučera za karte. Kao rešenja za ta za mesta, Positive je predložio Netbook računare kompanije HP COMPAQ,  model   MINI 110C-1100EM,  veličine 10 inča (dijagonala ekrana), sa preinstaliranim originalnim Microsoft  Windows XP operativnim sistemom, težine od svega 1 kilogram, što  će omogućiti brzo postavljanje i demontažu po potrebi , a istovremeno biti  potpuno upotrebljivo za planiranu namenu.

HP Mini na Exit Festivalu 2010.

Press Centar Exit festivala je prethodnih godina bio pokriven sa računarima iz standardne ponude POSITIVE doo, prilagođenih i brendiranih u skladu sa potrebama festivala. Ove godine , Positive je uz  nesebičnu podršku kompanije MSI Srbija, otišla korak dalje i po prvi put će se na raspolaganju novinarima iz celog sveta naći moćni, vrhunski dizajnirani  MSI ALL in ONE računari, sa ekranima osetljivim na dodir (touch screen), izuzetno moćnim procesorima, dosta radne memorije – što će  omogućiti kvalitetan i brz rad PRESS CENTRA. Uređaji koji će biti korišćeni  u ovu svrhu su  MSI  Wind Top AE2020M-043EE i MSI Wind Top AE2220M-EE i neko od njih će se takođe naći u našem prodajnom asortimanu.

MSI touch screen za Pres centar EXIT-a

U Internet caffe-u EXIT kampa, kao i prethodnih godina, na raspolaganju će biti 15-ak računara  iz Positive ponude, koje će bez nadoknade moći da koriste svi posetioci kampa, kako bi održali komunikaciju sa svojim prijateljima i porodicama i preneli u svet svoje „vruće“  utiske sa jednog od najboljih muzičkih festivala starog kontinenta.

Oprema koja je korišćena za realizaciju Exit festivala  se odmah nakon festivala tradicionalno nađe u prodaji u Positive doo u ulici Danila Kiša 5 po izuzetno povoljnim cenama, što omogućava fanovima  Exita  da dođu do suvenira sa omiljenog festivala, ali i onima sa plićim džepom da dođu do kvalitetne računarske opreme, po povoljnoj ceni.

PROMENE – koliko smo spremni da ih prihvatimo u svakodnevnom životu, radu, načinu razmišljanja…?

Jedna jednostavna reč, koja će učiniti da neka naša navika, ustaljeni šablon, način ponašanja… postane drugačiji. U kojoj meri će se to desiti i kako će uticati na naš dalji život zavisi od načina razmišljanja i prihvatanja te PROMENE. Svaki dan je jedna promena i ako tu činjenicu prihvatimo kao pozitivnu, uspeli smo!

Danas bih se fokusirala na poslovne promene, jer najviše nastaju pod uticajem raznih eksternih faktora a ne kao rezultat neke isključivo naše lične ideje ili stava o potrebi za promenom. Jedan od bitnih segmenata poslovnih promena jesu i organizacione promene. Kada i kako nastaju?  Da li treba uvoditi promene i kada nešto funkcioniše bez problema? Koliko je važan sistemski pristup u definisanju učestalosti promena?

Promene nastaju kao rezultat potrebe da se unapredi poslovanje preduzeća, u većini slučajeva kada dođe do stagnacije u poslovanju ili (što je gore) smanjenja prihoda.  Ako, pak, promena predstavlja osveženje, motiv za ličnu satisfakciju zaposlenih, možemo je uvesti iako sve nesmetano funkcioniše, kako bi sprečili da dođe do saturacije zaposlenih i menadžera. Iz tog razloga, sistemski pristup u definisanju učestalosti promena je neminovan, kako bismo izbegli rizike ili ih minimizirali koliko god je to moguće.

Svet informacionih tehnologija je područje u kome se promene najbrže dešavaju i sve su kraći vremenski periodi od pojave jedne do druge tehnološke inovacije. Ukoliko želite da ostanete na vrhu, morate se prilagoditi. Prilagođavanje zahteva menjanje postojećeg sistema i strategije poslovanja.

Poznato je da LJUDI NE VOLE PROMENE. Većina to neće priznati, čak će tvrditi da su ustvari baš za promene, ali kad dođe momenat za sprovođenje, malo ko je spreman da prihvati aktivno učešće, pogotovo ako su izmene radikalne. Nesvesno se i najuporniji odupiru uvođenju novina u dotadašnje „mirne vode“ u kojima su uspešno „plivali“. Top menadžment mora biti pokretač promena. Da li to znači da jedino menadžeri imaju pravo da predlažu i daju ideje o unapređenju poslovanja? Naprotiv…

U našem preduzeću, generalni direktor je nedavno objavio „interni javni konkurs“ za jačanje inovativnosti, a na osnovu sugestija stručnih konsultanata iz EU, o čemu je bilo reči u jednom od ranijih postova.

Kompanija, koja se odlučila  za inventivnost kao glavni vrednosni pokazatelj, mora biti lider u podsticanju inovacija. Da bi se u tome i istrajalo, stalno se radi na ličnom usavršavanju i promeni načina rada i pristupa klijentima, kako zaposlenih, tako i menadžera. Skup ljudi koji imaju isti način razmišljanja i žele postići isti cilj, čine tim koji pobeđuje.

Brojni su timovi, igra se velika tržišna utakmica i, „ako kanimo pobijediti, ne smijemo izgubiti!“

Primena nauke u praksi – cilj kojem težim

U okviru svog akademskog obrazovanja uvek sam želeo da se bavim temama koje imaju svoju punu praktičnu primenu. U preduzeću Positive trenutno je u toku niz značajnih promena koje treba da, kroz inovaciju, unaprede poslovanje i omoguće uspešniji razvoj. Sem značajnih pomaka u organizaciji poslovanja, uz pomoć programa EPI, uvođenjem standarda ISO 9001:2008 postigli smo značajno unapređenje strukture, definisanja i razumevanja složenih procesa koji se odvijaju u preduzeću.

Sledeći korak je da se stvore mogućnosti da se ova poboljšanja i mere. Balanced Scorecard kao alat strateškog menadžmenta učinio mi se kao odličan način za praćenje, ne samo finansijskih pokazatelja poslovanja, već mogu reći i pre svega nefinansijskih, neopipljivih vrednosti (intangibles).

Spajajući nauku i praksu, kroz moj master rad “Značaj primene Balanced Scorecarda u merenju uspešnosti malih i srednjih preduzeća” bavio sam se definisanjem ovog alata za preduzeće Positive.

Postavljen je početni model, a naredni period do kraja ove godine treba da pokaže primenjivost i kvalitet postavljenog modela. Naravno, model i njegova primena treba da dožive i kritički osvrt svih zainteresovanih, sve u cilju njegovog poboljšanja.

Spreman sam za komentare i kritike koje će mi pomoći da model što uspešnije primenim u praksi. Kratku verziju rada možete videti ovde, kao i Power Point prezentaciju.

Nadam se da će ovaj tekst podstaći razvoj modela Balanced Scorecarda za mala i srednja preduzeća, ili makar odgovoriti na dilemu da li je ovakav model uopšte primenljiv na preduzeća ove veličine u Srbiji.

„Deca su računarski pismenija od svojih roditelja i upravo su roditelji ti (prvenstveno) koji treba dodatno da se edukuju o opasnostima koja im prete na Internetu kao i prevencijama koje mogu da se sprovedu u cilju njihove zaštite“ ovo je zaključak nakon višemesečne obuke koja je sprovedena na teritoriji Vojvodine, na preko 200 tribina u 80 osnovnih škola.

POSITIVE se uključio u projekat „Elektronske droge – prevencija sajber zlostavljanja“ čiji je inicijator Centar za prevenciju devijantnog ponašanja „Target“ iz Novog Sada sa akcijom: „Bezbednost dece na internetu“ u cilju edukacije i podizanja svesti roditelja i dece o načinima zaštite dok surfuju internetom i istražuju web kao i potencijalnim opasnostima i psihološkim i fizičkim posledicama koje takve aktivnosti mogu da prouzrokuju.

Zajedno sa Biljanom Grujić kriminologom i Ljubicom Ristić psihologom uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje i Gradske uprave za obrazovanje imali smo prilike da u razgovoru sa decom, roditeljima i nastavnicima podelimo svoja iskustva, posavetujemo ih, predočimo im konkretnim primerima koliko se naše ponašanje u stvarnom svetu oslikava i na ponašanje na Internetu.

Tribine su u vidu predavanja uz prezentaciju na projektoru oko 60 minuta sa opisima i screen shot-ovima a nakon toga pored klasičnih pitanja i odgovora pruža im se mogućnost da prenesu i svoja iskustva i zapažanja.

Roditelji: Prvo roditelji nisu svesni da fizičkim odvajanjem deteta i računara u posebnu prostoriju (njegovu sobu) prave najveću grešku jer na taj način deca se zatvore a roditelji slabo mogu da nadgledaju i umaju uvid koji su to web sajtovi koji posećuju, kako se ponašaju na Internetu i kakve su im aktivnosti.

Deca: Sa druge strane, deca svesna da se od roditelja bolje razumeju u računare i da nema načina na koji bi ih (neko) roditelji proveravao, na internetu se ponašaju nekontrolisano i često neprimereno što je za posledicu u Srbiji imalo ekspanziju sajber zlostavljanja.

Škole: Nastavnici informatike, bez obzira što tema bezbednost dece i ponašanje na internetu nije u nastavnom programu?! ipak samoinicijativno skreću pažnju deci na časovima informatike o tome.

Opasnosti: Kada sam se početkom januara meseca uključila u projekat, tribine su održavane samo osnovcima od 5. do 8. razreda a za samo nekih mesec ipo dana moralo se proširiti i na decu od 1. do 4. razreda jer je glavni „krivac“ Facebook. Dovoljno je da samo jedno dete iz razreda otvori profil i lanac je krenuo… U Srbiji trenutno ima preko 2 miliona otvorenih naloga a većina su deca (a i sudeći po broju prijatelja koje imaju. Apsolutni rekorder je devojčica od 10 godina koja ima 3.200 prijatelja!).

Opasnosti koje najčešće prete deci na internetu, a čije primere smo mogli saznati i putem skoro svih medija proteklih godina su:

1. Sajber zlostavljanje (Cyber bullying, Virtuelno zlostavljanje)

Najčešća pojava u Srbiji u poslednjih godina i to od strane dece. Na meti su druga deca i nastavnici (profesori). Najčešće se koristi Facebook za otvaranje grupe tipa: „Ko mrzi tog i tog…“ i snimanjem video sadržaja putem telefona da bi se namerno, svesno, neprijateljski ponašali i zlostavljali drugu decu, odnosno sa ciljem da naštete pojedincu (ili grupi).

Jedna od grupa: Svi koji mrze...

Ovakvo ponašanje na Internetu je „ničim izazvano“ odnosno grupe se otvaraju iz različitih (uglavnom dečjih) razloga: debeo, mršav, kratka kosa, ružne patike, štreber, zato što neko ima plavu jaknu itd. Možete samo pretpostaviti kako je tom detetu koje dođe na Fejs i sazna da postoji preko 100 druge dece koja ga mrzi. Deca nisu izgrađene ličnosti i njihove percepcije sveta (društva), pojava koje ih okružuju su potpuno različite od odraslih. Neka deca naprosto puste da sve prođe, a druga dožive sve vrlo emotivno što za posledicu ima promenu u ponašanju: povlačenje u sebe, preispitivanje (sebe lično) svoje porodice, roditelja, škole, preispituje značaj prijateljstva, dobija loše ocene u školi, ne druži se, ne izlazi… Takođe otvaraju se i grupe gde đaci mrze svoje nastavnike i profesore: „Ko mrzi nastavnicu biologije (ime i prezime) iz OŠ….“ Na Facebook-u u trenutku kreiranja ovog posta je bilo 1.400 grupa koje su sadržale reči: svi koji mrze…

Kada dete koje doživljava sajber zlostavljanje dođe kući i ukaže roditeljima na taj problem, najčešći odgovor roditelja je: pa, što si otvarao Facebook? Ko ti je dozvolio? I sad, zabranjujem ti internet! – što je potpuno pogrešno. Deci treba podrška i pokazati inicijativu da se taj problem reši. Simptomatično je što je ova pojava toliko uzela maha i da su česti primeri, gde deca koja su prvo bila sajber zlostavljana (bile mete) preokrenu i postanu deca koja zlostavljaju drugu  jer je to način da se „uključe u zajednicu“ i skrenu pažnju sa svog problema (tj grupe).

Neretko smo imali prilike videti na YouTube-u video snimke (koje posle prenesu i ostali elektronski mediji, televizije uglavnom) o tome kako deca u školi snimaju mobilnim telefonima međusobne tuče,  zlostavljanja i maltretiranja druge dece i nastavnika. Normalno je da u takvoj situaciji pokušate to da sprečite a ne da mirno gledate i tražite što bolji ugao da to snimite, pa brže bolje na YouTube da to okačite. Neverovatno je da tri starija dečaka tuku mlađeg a da oko njih stoji 20-tak drugih učenika koji to SAMO snimaju.

Cyber zlostavljanje može imati vrlo ozbiljne psihičke posledice gde postoje slučajevi da one prouzrokuju i fizičke sa tragičnim ishodom. Porodica, škola i lokalna zajednica  su ti koji mogu i imaju načina da se ovakav način zlostavljanja spreči intenzivnom edukacijom odraslih i vaspitanjem i obrazovanjem dece.

Zbog širine ove teme, postovi će biti objavljivani iz više segmenata… Nastavak sledi

Nema nikakve sumnje da bez jasne vizije, definisane misije i strategije nema napretka neke organizacije. U periodima krize ova istina još jače izlazi na videlo.

U okviru programa inovacija u organizaciji koje organizuje EPI (www.epi.rs), naše preduzeće se kvalifikovalo među 20 preduzeća koje dobijaju konsultantsku pomoć u ovoj oblasti.

Ako kažemo da smo sve to što čujemo, već znali, nismo daleko od istine. Ipak, drugačije je kada vam neko to sistematski objasni i to na primeru vašeg preduzeća.

POSITIVE definiše svoju strategiju još od 2004. godine, kroz četvorogodišnje strateške planove. Znali smo od ranije da strategija mora biti prilagođena situaciji u i oko preduzeća, da mora da poboljšava funkcionisanje preduzeća i da mora obezbediti konkurentsku prednost. Sada smo naučili i da je inovativnost jedan od ključnih alata strategije. Samo ukoliko organizacija napreduje moguće je ostvariti poslovni uspeh.

U oblasti kao što je IT ovo je posebno važno. Prodaja računara i komponenti odavno više nije posao na kojem se može ostvariti značajan profit, barem ne za kompanije veličine Positive-a. Samo obezbeđenjem dodatne vrednosti za kupca, nečega što nije sadržano u ceni hardvera možemo ići napred. Ovo se postiže, naravno, potenciranjem novih znanja i konstantnim napretkom u znanju i stručnosti svih zaposlenih i to na dva načina: zapošljavanjem “gotovih” stručnjaka ili “odgajanjem” svojih zaposlenih.

Atmosfera u kojoj se učenje podstiče odlično utiče na ukupnu klimu u kolektivu i u mogućnosti je da nadomesti inače veoma tešku situaciju izazvanu krizom.

POSITIVE se, naravno, odlučio da neguje i unapređuje znanja svojih zaposlenih, stvarajući zadovoljne i lojalne radnike. Kod nas ovo nije naredba, već pokušavamo da stvorimo uslove da svaki zaposleni razume potrebu za učenjem i napretkom (naravno da im pri tome pružamo i finansijsku i svaku drugu pomoć).

Oni koji ne žele da napreduju i uče jednostavno nisu sastavni deo razmišljanja koje Positive podstiče i kao takvi ne mogu se uklopiti u kolektiv. U krajnjoj liniji koncentrisanost na rezultate, a ne na aktivnosti ne ostavlja previše izbora onima koji žele da napreduju.

Komunikacija ove ideje doprinela je povećanju svesti zaposlenih, a time i njihovom većem i poslovnom i ličnom zadovoljstvu.

Fotografija preuzeta sa: stock.xchng

…Ovo pitanje mi je postavljeno mnogo puta za prethodne 2 godine. Najviše od strane kolega koji koriste Facebook ili su tek počeli…

I svaki put kao odgovor, postavim pitanja: OK, otvorićemo i…?! Objavljivaćemo? Akcijske ponude? Sadržaje koje objavljujemo na sajtu? Sadržaje koje nam drugi linkuju i objavljuju na tom istom Fejsbuku, svojim sajtovima, blogovima…? Da li misliš da ćemo na taj način povećati posetu, nešto prodati, poboljšati imidž, reputaciju, biti vidljiviji na Google-u…? Zašto bi IKO bio „fun“ jedne prodavnice računara iz Novog Sada? Ko? Novosađani? Svi…?

Prvo pravilo weba: „Nemojte raditi drugima ono što ne želite da rade Vama“ i polazim od komentara na koje uglavnom nailazim od strane onih koji Fejs i koriste (ne da bi rešavali kvizove, kliktali, lajkovali i postajali fanovi svake moguće grupe, ili selektovali „Attending“ pa ispada da idu na svaki Event za koji dobiju poziv…i sl) jer ne koristimo svi podjednako društvene mreže. Malo, malo pa u fidu možete videti status nekog prijatelja: „Prestanite da me spemujete u inboksu i da mi šaljete pozivnice za grupe!“ (i sama bih ponekada isto).

@PeckoPivo via Twitter

www.positive.rs je koncipiran tako da svaki sadržaj koji se pojavi na sajtu ima svoje mesto (uglavnom u Medija Centru uz intro vest na homu, ažurira se po datumu), postoji čak 4 RSS Feed-a u zavisnosti od samog segmenta i sadržaja.

blog.positive.rs je deo NetworkedBlogs (implementirano i na blogu) na Fejsu gde se svi postovi objavljuju po automatizmu i gde se vidi koji su to drugi blogovi koje Positive prati. Ovde su sadržaji povezani sa autorima bloga tako da se pojavljuju i u njihovim profilima, takođe po automatizmu (ukoliko ne – onda bi trebali podesiti).

Ženski IT Kutak sa sadržajima (RSS) je magazinskog tipa. Kutak ima „Fun“ stranice na Facebook-u što se može videti i na sajtu ali ni on ne služi za „objavljivanje naših sadržaja“ već za sve sadržaje za koje smatramo da će biti korisni, interesantni, edukativni i sl.

Postoje stranice i fan grupe koje apsolutno imaju smisla i koje su odličan primer kako ih treba i koncipirati, kreirati, održavati, komunicirati…

Aktivnosti koje se odnose na POSITIVE u sferi Društvenih Medija su bazirane na takozvanom Compelling Content-u a ne na „spemovanju“ ili principu „što ne radimo mi – kada rade svi?“ Najbolje se pokazalo u našoj dosadašnjoj praksi da se mora osetiti neko mesto, na koji način funkcioniše, da bi sve te aktivnosti zaista imale nekog smisla.

Ono što korisnici uglavnom od nas traže na društvenim mrežama su saveti, predlozi, sugestije pri kupovini, u vezi opreme ili rešenja. Ukoliko imaju neku dilemu uglavnom linkuju proizvode sa sajta. Prosto, ostavili smo im mogućnost da se sami upoznaju sa nama i isključivo ako imaju (opet sami) potrebu da to svoje iskustvo objave u svom statusu, pošalju nam mejl ili tvitnu bez obzira da li je negativno ili pozitivno.

Suština aktivnosti na društvenim mrežama od strane POSITIVE-a je deljenje korisnih sadržaja,  komuniciranje i dijalog. Ovde se postavlja pitanje: u kojoj meri je poželjno dobro poznavati zajednicu, njene potrebe, način na koji funkcioniše i komunicira – da bi smo mogli proceniti koji je to sadržaj koristan i kome?

Jer, ako se nešto dopada nama (meni) uopšte se ne podrazumeva da će se dopasti drugima.  I iz tog razloga, smatram da je bolje biti oprezan a ne po pricipu „što svi – to i mi“.

Pozitivu je u proteklih godinu dana baš Fejsbuk u top 5 kao Referring sites a kao deo metodologije sprovođenja strategije u korišćenju društvenih medija napravili smo i svoj Pravilnik za koji se nadam da će ući i u ISO procedure.

Google Analytics za period mart 2009/2010

Takođe, preporučujem svima koji nisu imali prilike do sada, da kod Istoka Pavlovića pročitaju post na ovu temu: Kako pravilno menadžovati grupe i fan pejdžove na Fejsbuku

Ukoliko se u nekom trenutku prepozna momenat da se i ovakav nalog aktivira a koji će prvenstveno imati šta i da pruži sa aspekta zadovoljenja želja i potreba korisnika društvenih mreža – potrudićemo se i tada da prethodno čujemo njihovo mišljenje. Umesto kreiranja POSITIVE Fan strana na Fejsbuku bilo bi dobro da se još više uključimo u blogosferu, druge društvene mreže, pročitamo interesantan post, podelimo koristan link, ostavimo komentar ili se uključimo u dijalog kao pojedinci ispred naše kompanije.

Budimo otvoreni, transparentni, spremni na kritike, predloge, sugestije ali u skladu sa poslovnom politikom, našom vizijom i misijom a to je zadovoljan korisnik.