Blogodak - srpski blogovi na jednom mestu

Da li još uvek ima mesta za sentimentalne trenutke ili smo postali opsednuti već hroničnim pitanjima svetske krize, opšte apatije, ličnog nedostatka energije, hladne zime? I… mada je ovih dana minus ispod proseka, pokušavamo na svaki način ostati u +.

U tom duhu, iskoristila bih priliku da dragom kolegi Saši Grbiću čestitam rođendan koji je na današnji dan, i poželim mu još mnogo uspešnih, pozitivnih godina sa nama i vama. Tim povodom, poklanjam mu nešto što će sigurno biti sačuvano od zaborava, a to je ovaj post.

Razmišljajući o tome koliko su teme koje obradjujemo aktuelne i interesantne čitaocima, pratila sam malo reakcije na popularnoj društvenoj mreži (FB-u), kao i u ličnim kontaktima i došla do zaključka da naši prijatelji najviše obraćaju pažnju na sitnice (koje život znače) – šarene miševe, privlačne torbe, praktične stvarčice za svakodnevnu upotrebu, lepu reč, poziv za druženje… i onda se odlučih na pisanje o sopstvenom IT kutku.

Do pre nekoliko godina, važno mi je bilo da imam pouzdan računar  – laptop sa neophodnom opremom – miš i numerička tastatura, uz neupadljivu (pripadajuću) torbu, isključivo za prenošenje računara. U kućnoj varijanti, to je desktop konfiguracija sa TFT monitorom, i pratećim elementima (tastatura, miš, veb kamera, inkdžet štampač).

Naravno, sve sa licenciranim operativnim sistemom . A zatim…koleginica iz nabavke je, na zahtev naših korisnika, poručivala razne edukativne softvere kao i one za igranje, gde sam se na listi kupaca za samo par meseci sasvim sigurno našla na prvom mestu. Ubrzo je počela poručivati igrice na osnovu mojih zahteva, i kad sam napunila kućni lager, a ispraznila budžet prestala sam sa tim „hobijem“ i okrenula se futrolama za mobilne telefone  i opremi za laptop.

Šareni miševi – optički, bežični, kombinovani…uskoro su postali moja pasija, a usb gedžetima jednostavno nisam mogla odoleti. Javili su se i ukućani sa svojim zahtevima – slušalice sa mikrofonima, stalak za daljinske upravljače, produžni kabel sa zaštitom… moralo se i njima ugoditi, mir u kući je na prvom mestu.

Kada je prošle godine došlo vreme za promenu laptop konfiguracije, za koju mi je (kako i rekoh) bitno da je pouzdana i sa što više radne memorije, o boji nismo ni pričali. Do sada sam imala uobičajenu crno-sivu varijantu, kao i moje kolege, i to mi je bilo sasvim prihvatljivo. Ipak… danas je toliko divnih ružičastih, crvenih, belih računara, koji svi jednostavno čekaju samo na mene pa zar im se može odoleti? Odlučila sam da istrajem u svom stavu da boja nije bitna. I uspela sam (bih) da mi kolega Saša Grbić nije odabrao predivan bordo-crveni laptop, koji me odlično služi i na kome upravo pišem ove redove. Ne treba da naglasim kako sam odmah obezbedila i dodatnu opremu za njega u odgovarajućoj boji.

Danas, kada sam opremljena svim neophodnim IT stvarčicama, ipak ne odolim ponekom novom mišu i futrolici za telefon, jednostavno to je jače od mene. A sutra… sutra dolazi vreme za novi ciklus.

Savremena preduzeća polažu sve više na sigurnost i poverljivost svojih poslovnih podataka. Možemo reći da su sve IT kompanije koje se bave uslugama u oblasti održavanja i unapredjenja informacionih sistema svojih korisnika, tako i one koje pružaju različite usluge data centara i sl, pred velikim izazovom kako da zaštite integritet i tajnost podataka svojih klijenata. U ovu svrhu postavljeni su standardi koji nam omogućavaju da ove zadatke ispunimo.

Za početak, treba reći da se pod pojmom informacije podrazumeva svaki podatak koji u nekom kontekstu ima značenje i vrednost za vlasnika i/ili korisnika. Pod informacionim sistemom se smatra uređeni skup resursa i pravila koji imaju jednu ili više uloga u procesima generisanja, prenosa, arhiviranja i obrade informacija.

Glavne karakteristike upotrebe informacija se opisuju kroz tri aspekta:

1. Tajnost (Confidentiality) informacije koja ima smisao u tome da informaciju mogu koristiti i obrađivati samo  ovlaštena lica;
2. Celovitost (Integrity) informacije koji se opisuje svojstvom da se informacija ne može promeniti bez znanja vlasnika informacije, ali i metode obrade informacija;
3. Raspoloživost (Availability) informacija koja ima karakteristiku da se informacija mora dostaviti korisniku na mestu i u vremenu kada je to njemu potrebno.

Osiguranje postojanja ova tri aspekta čine osnovu sistema za upravljanje sigurnošću informacija koja je tema standarda ISO/IEC 27001:2005 Information technology — Security techniques — Information security management systems — Requirements.

Ovaj standard definiše informacionu sigurnost kao stalno osiguranje i poboljšanje tajnosti, celovitosti i raspoloživosti informacija u okviru informacionog sistema.

Standard ISO/IEC 27001:2005  je skup zahteva koje se mora ispuniti za certifikaciju sistema za upravljanje informacionom sigurnošću. Standard je u potpunosti harmonizovan sa ISO 9001:2008, tako da je njegova struktura vrlo slična ostalim certifikacionim standardima.

Glavni smisao standarda je da se ispune zahtevi kojima se osigurava ispunjenje tri glavna aspekta informacione sigurnosti, tajnosti, integriteta i raspoloživosti (C-I-A).

IT kompanije koje odluče da se ozbiljno bave uslugama koje obuhvataju rukovanje podacima korisnika moraju  razmisliti o uvodjenju ovog standarda, iako je moguće sprovoditi procedure sigurnosti i rukovanja rizikom i kroz standard ISO 9001:2008. Takodje, moguće je i potrebno definisati različite vrste ugovora sa klijentima koji dodatno ojačavaju poziciju preduzeća u ovoj oblasti.

Positive svoju budućnost vidi u uspostavljanju i očuvanju poverenja svojih korisnika i zbog toga je na putu da i formalizuje već ostvarene visoke standarde prilikom zaštite i sigurnosti podataka, kako svojih, tako i pre svega, svojih klijenata.

Kompanija Positive na kraju svake godine napravi prijem za svoje poslovne partnere, pa je i 15.12.2011 isti održan u amfiteatru Hotela Park. Cilj poznat – da se u opuštenoj atmosferi , kroz kratake prezentacije o novim proizvodima i uslugama i neformalne razgovore dođe do smernica za dalji pravac saradnje.  Osmislili smo kratak program, kako bi naše drage prijatelje i saradnike više relaksirali od krizne godine, nego zatrpavali informacijama.

Skup  je organizovan uz podršku kompanije Microsoft Srbija, a pored predstavnika Microsofta, među gostima su bili i poslovni partneri iz NBG Lizinga, Clover Technologies, kao i „mladi lavovi“ iz studentske organizacije AIESEC.

Gosti iz preko 40 kompanija pažljivo su slušali izlaganja vezana za novi projekat kompanije Positive, pod nazivom „BITS“, koji je predstavio menadžer ključnih kupaca Miljan Radanović. Suština cele priče vezane za ovaj projekat je pružena ruka zaposlenih u Positive-u da preuzmu brige vezane za IT kod svih korisnika , kako bi oni mogli da se posvete svom poslu koji im donosi zaradu. Do ove ideje dosli smo kroz razgovore sa velikim brojem kompanija sa kojima sarađujemo , a slobodu da se ponudimo na ovaj način smo sebi dozvolili na osnovu novih kompetencija i partnerstava koje smo osvojili u ovoj veoma teškoj 2011- godini i koje planiramo da osvojimo u 2012.
Positive gleda napred i traži način da bude još bolji i da obezbedi satisfakciju za vernost svim svojim partnerima. Ta satisfakcija se ogleda u insistiranju na  kvalitetnoj Brand name opremi, uštedi novca kroz  programe za kontrolu troškova štampanja, zaštiti životne sredine kroz  racionalnu upotrebu potrošnog materijala za štampanje i odgovorno ponašanje prema otpadu, vrhunskoj postprodajnoj i servisnoj podršci, kao  i  obezbeđenju relaksiranih uslova kreditiranja svojih partnera – lizingu računarske opreme.

Prezentacija Uroša Stupljanina iz Microsofta bila je orijentisana na jednu od najbolnijih tačaka u srpskom biznisu – legalizaciju Microsoft softvera. Veoma zainteresovani, naši partneri su pažljivo odslušali iscrpno predavanje, u kome su mogli da saznaju najbezbolniji način kako da legalizuju do kraja svoje poslovanje. Sama činjenica da sarađuju sa našom kompanijom je znak da su u velikoj meri legalni u svome poslovanju, ali uvek postoje nejasnoće i nijanse koje treba ispraviti, kako bi se ostvarila popuna legalnost. Koliko je to bitno za njih, pokazala je diskusija se velikim brojem pitanja, na koje je Uroš odgovarao veoma strpljivo i precizno. Diskusija sa predstavnikom kompanije Microsoft je nastavljena i kasnije , u neformalnom razgovoru, sa svim zainteresovanima.

Poslednja prezentacija, koju je predstavio direktor prodaje i marketinga  kompanije Positive Saša Grbić,  bila je rezervisana za priču o lizingu računarske opreme. Mi u kompaniji Positive čvrsto verujemo da ovaj model finansiranja nabavke računarske opreme, koji smo pokušavali  da uvedemo još od doba kada su nam polovni računari (skinuti sa lizing programa u Nemačkoj) bili „core bussiness“, odličan način da se male kompanije opreme računarima i računarskim periferijama  bezbolnije, kroz plaćanje na rate.

Šta je suština lizinga? Odmah po pribavljanju potrebne dokumentacije (mnogo manje nego kod kredita) i uplati učešća od 25%, korisnik dobija svu opremu na raspolaganje, a onda ta oprema sama sebe otplaćuje ostatak duga kroz eksploataciju.  Nakon uplate poslednje rate, korisnik postaje vlasnik opreme. Ili može da je zameni za novu opremu, uz nastavak plaćanja rata.

Nakon zavrsetka prezentacija, podeljene su nagrade partnerima koje su napravili najveći proboj u 2011-oj godini, a onda se nastavilo sa koktelom  i gala ručkom kakav samo zaposleni u Hotel Park znaju da organizuju.

Slušajući najave kako će 2012 godina biti najteža do sada, još više verujemo da će ljudi znati da cene pravu uslugu i podršku. Tu vidimo i priliku da se odgovornim ponašanjem, vrednim učenjem i maksimalnim zalaganjem nametnemo kao pouzdan partner svim našim korisnicima na duže staze.

Pred samim krajem smo još jedne teške godine, a već nas uveravaju da će sledeća biti još teža. Možemo li mi nešto preduzeti da taj teret lakše podnesemo?

Mislim da možemo. Positive je 2011. godinu iskoristio da konačno primeni sve za šta se zalagao u svojim dokumentima, u strategiji i ciljevima. Došlo je vreme da se ostvari vizija i ispuni misija. Potpuni preokret u ponašanju nastao je polovinom godine. Pretpostavljam da su se tek tada “složile kockice”. Ono za šta se zalažemo više od tri godine, doživelo je svoje ostvarenje.

Rezultati politike aktivnog pristupa korisniku, kreiranje dodatne vrednosti za kupca i kao rezultat zadovoljan korisnik, počelo je da daje rezultate. Istraživanje koje smo sproveli u oblasti maloprodaje pokazalo je nedvosmisleno da na naše kupce ne utiče radno vreme, cena proizvoda i agresivan marketing. Sprovodeći svoju politiku najboljeg odnosa cene i kvaliteta robe i nadograđene usluge pokazali smo da su naši kupci u najvećoj meri stalni, oni koji se obraćaju nama kad imaju potrebe u oblasti informatike.

Većom posvećenošću preduzećima koja se oslanjaju na nas zadržali smo stare i osvojili nove verne kupce, koji su spremni da poslušaju naš savet i da nam dopuste da učestvujemo u planiranju njihove informatičke budućnosti. Konstantnim obrazovanjem i obukom zaposlenih uspeli smo da zadržimo i unapredimo partnerstva sa najvećim svetskim kompanijama Microsoftom i Ciscom i tako na najkvalitetniji način zadovoljimo rastuće potrebe naših klijenata.

Uprkos krizi, tržište je gladno kvalitetnih proizvoda u IT oblasti, a još više usluge koja će im pomoći da maksimalno iskoriste ovaj tehnološki napredak. Uvođenje i pridržavanje standarda i sistematičnost u radu značajno su pomogli poboljšanju stanja  preduzeća.

Ovo, uz različite finansijske olakšice za naše klijente, kao što je kupovina opreme na lizing, različite druge vrste otplata, a u maloprodaji čekovi građana, sindikalna prodaja, sve vrste platnih kartica i drugo, uz uvek rastući Web-Shop, daje nam sigurnost u bolju budućnost. Saradnja sa drugim informatičkim kućama u okviru Vojvođanskog IT klastera, kao i saradnja sa Univerzitetom i različitim državnim agencijama za podsticaj razvoja, dodatni su motiv i snaga za napredak.

Očekujemo tešku 2012. godinu spremni. Spremni da učimo i usavršavamo se, da ulažemo u sopstveni razvoj i tako doprinesemo i razvoju naših klijenata.

Mi smo shvatili da postoji način za prevazilaženje opšte krize. On je naporan i sporo daje rezultate. Naravno, ostalo je još mnogo da se uradi, neki će pronaći različite greške i nedoslednosti u našem ponašanju, a dobronamerni će uvideti naš vidan napredak. Sve 0vo o čemu pišem jasno će se videti tek 2013. godine, ali svi znaci su tu i daju mi snagu da nastavim dalje u dobrom pravcu, sa još više entuzijazma.

Đorđe Medaković, direktor

Novo doba, mislite Bitcoin?

U današnje vreme nemoguće je da jedna kompanija posluje bez računara i interneta, a gotovo je nezamislivo da se u svakom domu ne nalazi bar jedan računar sa izlazom na internet. Tehnološka revolucija uvela nas je u doba  u kome je sve više onih koji svoje poslovanje i  zaradu baziraju upravo na upotrebi interneta i računara. Postoji  mnogo načina da se zaradi novac putem interneta,  a jedan od njih je i projekat nazvan Bitcoin.

„Bilo bi mnogo lakše…, svako od nas je bar jednom pomislio, „…kada bi plaćanje bilo pojednostavljeno i kada bi provizije bile manje“. Zamislite da više ne morate da nosite novčanik sa gotovinom i kreditnim karticama. Da više nije tako komplikovano poslati vašem prijatelju novac u Kanadu…ili obrnuto što je češći slučaj. Da ukoliko nešto vidite na internetu, možete da poručite za par sekundi i da nema ogromnih provizija i komplikovanih procedura. Da li vam deluje realno da umesto novčanika nosite vaš mobilni telefon koji je od sada i vaš virtuelni novčanik i sa njime plaćate račune, kupujete garderobu, plaćate piće u restoranu i obavljate sve vrste transakcija sa novcem bilo da se nalazite u Srbiji, Moldaviji, Kini ili Australiji? Uostalom ne morate čak ni da nosite vaš telefon. Možete da koristite bilo koji telefon ili računar a sve što je potrebno je da se ulogujete na vaš nalog i novčanik je kod vas u rukama.
Sve ovo je moguće i to bez posredstva banaka i uz potpunu anonimnost. Ključna reč je Bitcoin!

Šta je Bitcoin?

Bitcoin je prva decentralizovana virtuelna valuta,  pomoću koje možete da vršite plaćanja bilo gde na planeti, bez posredstva banaka i bez provizije, brzo i lako. Godine 2009, programer pod pseudnimom Satoshi Nakamoto napravio je open source algoritam i nazvao ga Bitcoin. Za cilj je imao da napravi valutu koja će biti jedinstvena za sve bilo gde da se nalaze,  da zaobiđe posredstvo banaka prilikom transakcija i ubrza proces prenosa novca uz potpunu anonimnost.

Bitcoin je sličan kešu, ali za razliku od novčanica bitcoin ne možete držati u ruci. On je virtuelan i samim tim je lak za skladištenje i transfer. Kao takav, apsolutno je decentralizovan i ne kontroliše ga određena institucija već cela mreža korisnika.

 Kako nastaje Bitcoin?

 Pre svega, važno je napomenuti da je količina bitcoina ograničena na 21 milion novčića. Trenutno   je napravljeno nešto preko 7 miliona. Proizvode se tako što putem vašeg računara rešavate kompleksan matematički zadatak i nakon uspešnog rešavanja zadatka dobijate nagradu od 50 novčića. Deluje lako, ali za rešavanje jednog bloka prosečnom računaru potrebno je više meseci konstantnog rada, pa se korisnici udružuju i zajedno rešavaju blok i dele zaradu po zasluzi. Samim angažovanjem vašeg računara na rešavanju zadatka, radite i na zaštiti kompletne Bitcoin mreže od napada hakera, ili falsifikovanja novčića. Kako mnogi tvrde, nemoguće je probiti sigurnosnu zaštitu bitcoin mreže i za sada je ta činjenica tačna.

Kada dobijete vaše novčiće, možete ih skladištiti u virtuelnom novčaniku na vašem računaru, ili sa njima izaći na berzu i trgovati i menjati ih za dolare, eure, jene itd. Možete i da kupujete određena dobra i usluge na internetu poput video igrica, knjiga, garderobe, zakupa servera, plaćanja usluga IT stručnjaka, pa čak i da popijete kafu u Njujorku i platite  Bitcoin-om.

Iako je nastao 2009,  Bitcoin je doživeo ekspanziju tek početkom ove godine. U maju vrednost jednog Bitcoina bila je oko 2$, pa je vrtoglavo skočila na 30$,  da bi se u oktobru kretala oko 3$ za jedan novčić. Bitcoin ekonomija i tržište su izuzetno mladi i samim tim nepredvidivi i nestabilni. Na vrednost novčića utiče odnos ponude i tražnje kao i poverenje u samo tržište. Drugim rečima on vredi onoliko koliko je neko spreman da plati i iza sebe nema nikakvo pokriće. Sama Bitcoin berza posluje kao i sve druge berze novca, akcija i dobara. S obrzirom da je količina novčića ograničena na samo 21 milion, ukoliko ovaj projekat zaživi vrednost jednog novčića biće jako velika ali to je rešeno sa deljenjem do osam decimala iza zareza.

Bitcoin u Srbiji?

Srbija u mnogim stvarima kasni za svetom, ali ovaj projekat je ispraćen pravovremeno. Dosta ljudi je upoznato sa bitcoin projektom i napravljeni su prvi forum www.bitcoinbalkan.com i prvi pool www.btcwarp.com (mesto gde korisnici zajedničkim snagama otključavaju blok). U izradi su i projekti poput prve menjačnice na ovim prostorima, a kada se steknu uslovi napraviće se i prva on line prodavnica koja će prihvatati bitcoin. Ukoliko se ova priča nastavi u pravcu u kome je krenula i ako Bitcoin doživi procvat, mi nećemo ni sekund kasniti za Amerikom, Evropom i Japanom.

Da li je to moguće, tako lako zaraditi?

Cela ova priča mnogima deluje futuristički, mnogima nerealno, a najvećem broju ljudi komplikovano. Entuzijasti se kunu u bitcoin i sigurni su da je ovo veliko otrkiće, koje će vremenom poprimiti globalne razmere. Oni čvrsto veruju da će u budućnosti plaćanje biti vršeno totalno decentralizovano i bez posrednika ( provizije banaka ), kao i da će ideja o virtuelnoj valuti i virtuelnom novčaniku biti realnost za samo par godina. Drugi su skeptici i uporno ponavljaju da ideja o decentralizovanoj valuti i decentralizovanom virtuelnom sistemu plaćanja nije moguća. Anonimnost pri plaćanju vide kao negativnu i navode da je bitcoin idealan za trgovinu drogom i oružjem. Vreme teče,  a nama ostaje da vidimo ko će da bude u pravu.

Moje lično iskustvo govori da mogućnost za zaradu postoji , ali kao i kod svih drugih poslova i ovde je pored početne investicije u računarsku opremu za prozvodnju (rudarenje iliti “mining”)  ili direktnu kupovinu novčića , potrebno mnogo učenja i svakodnevnog angažovanja kako bi se ostvario profit.

U krugu IT profesionalaca odavno je poznato da naša IT industrija može, u nekim oblastima, uspešno da se nosi sa svetskom konkurencijom. Proizvodjači softvera iz Srbije odavno su prisutni na svetskom tržištu. Na žalost, preovladjuju usluge iz oblasti outsorce-a naših programera, ali ima sve više i naprednih rešenja, pa i kompletnih proizvoda. Poslovi za izvoz se u najvećoj meri rade za zapadne kompanije koje na ovaj način smanjuju troškove.

Prošle nedelje ukazala mi se jedinstvena prilika da posetim zemlju koja ovu saradnju vidi na drugačiji način. Posetio sam Iran, u okviru delegacije Privredne komore Srbije i bio gost najviših zvaničnika njihove Centralne provincije i privrednika iz ove oblasti.

Iran je zemlja izuzetno duge tradicije i istorije, kulture i visokog obrazovanja, ali trenutno u oblasti informacionih tehnologija, stekao sam utisak da im mi možemo ponuditi mogućnost za napredak. Ova zemlja sa preko 80 miliona stanovnika, površine kao petnaest Srbija i stepenom razvoja koji nije dovoljan, pruža neverovatne mogućnosti za saradnju i izvoz.

Ne izvoz poljoprivrednih proizvoda i rude, čak ne ni izvoz robe, već izvoz tehnologija i znanja. Informacione tehnologije su idealna oblast za naš izvoz u Iran.

Primili su nas sa velikim poštovanjem, uvažavanjem i pažnjom kakva se ne može videti, recimo u Evropi. Bili su konstantno uz nas i ispunjavali nam različite želje, da nešto vidimo, saznamo i razumemo. Dogovoren je i niz aktivnosti kojima ćemo unaprediti saradnju naše dve privrede, a informacione tehnologije u ovome mogu igrati veliku ulogu. Od svih iskazanih potreba nisam pronašao ni jednu koju ili Positive, ili najmanje jedna od članica Vojvodjanskog IKT klastera ne može da ispuni.

Naravno, utisci sa ovog kratkog puta su sjajni, ali i više me raduje mogućnost stvarne saradnje i plasmana našeg znanja van granica Srbije.

Još jedna putopisna priča?! Koga to zanima, vreme je za „stezanje kaiševa“, a ne za putovanja. Apsolutno tačno, ali baš zato napisano, da se čitaoci na kratko odvoje od realnosti i otplove negde daleko, ako ništa drugo, bar u mislima.  Zanimljivo ili ne, videćete… problem je jedino sa malo reči opisati to nezaboravno, fantastično, godinama željeno putovanje u USA, zato će ovaj post biti više ilustrativan .

Microsoft svetska konferencija (WPC) održava se jednom godišnje, u julu mesecu, uvek u nekom od gradova SAD-a. Ove godine to je bio ni manje ni više nego Los Angeles, a Konferenciji je prisustvovalo preko 16.000 učesnika iz čak 135 zemalja širom sveta.

POSITIVE je kao Microsoft Gold Partner i jedna od kompanija koja intenzivno radi na suzbijanju piraterije i promovisanju legalnog softvera, prepoznat od strane MS kancelarije iz Srbije i nagrađen kotizacijom za Konferenciju. Po prvi put smo imali prilike da uzmemo aktivno učešće na događaju svetskih razmera i utisci su impresivni, kako sa profesionalne strane, tako i iz ličnog ugla vinovnika događaja Stanislave Ilić.

Učešće Positive-a na Microsoft Worldwide Partner Conference u Los Anđelesu

Teme koje su bile aktuelne ove godine nisu nam nepoznate, neki softveri su nam i dostupni, dok druge očekujemo uskoro: cloud computing, office 365, Dynamics CRM…prezentacije o tehničkim unapredjenjima, kao i o načinima distribucije i prodaje MS proizvoda po regionima.

Ovo je ustvari bio povod zbog koga sam po prvi put putovala „preko bare“, što će nekima zvučati kao „pih,možeš misliti“, a većini verujem kao i meni „vau, da li ja to sanjam?“. Ustvari, ja još uvek mislim da sam sve to sanjala, pa ću vam više detalja ispričati kad se „probudim“ Do tada, možete pogledati neke od zanimljivih fotografija, kao i posetiti zvanični sajt Konferencije sa svim potrebnim informacijama (video).

Stanislava Ilić: Beverly Hills, Hollywood...

I… dok gledate slike i čitate sve o Konferenciji, dozvolite da vam prenesem jedan deo sna, koji se odnosi na neformalni program – kratko ću ga predstaviti u vidu agende:

• prvo veče – poseta Universal Studio-u, gde se utisci bukvalno ne mogu opisati rečima; pokušavala sam usmeno i čini mi se da nisam uspela, tako da ovde neću ni pokušavati.
• drugo veče – obilazak Beverly Hills-a, Hollywood-a, Farmers market-a, bili smo na Bulevaru zvezda – uglavnom celovečernje razgledanje autobusom, pre bih rekla iz autobusa, budući da se vozač malko izgubio , ali smo ipak par puta uspešno izašli iz autobusa  i još uspešnije se vratili u isti.
• treće veče – regionalni party za CEE (CentralEasternEurope) zemlje; muzika „našeg“ vremena (pronaći će se neki sigurno), prijatno društvo učesnika susednih zemalja, upoznavanje sa nekima od njih, prvenstveno iz bivše SFRJ, pozitivna atmosfera u svakom pogledu.
• četvrto veče – slobodno, zapravo malo sam „uštinula“ i od dana, ne bih li videla ono što zaista godinama sanjam, o čemu maštam na javi, što me ostavlja bez daha… TIHI OKEAN – SANTA MONICA BEACH – 2 sata adrenalina, dovoljno da kompenzuje sve neprospavane noći zbog vremenske razlike.
• peto veče – završna manifestacija za sve učesnike Konferencije, verovatno ste pomislili da je svečana večera upriličena u nekom od eminentnih hotela, ali neee, ipak je to IT konferencija, tako da smo se spontano okupili na jednom od velikih parkinga blizu konferencijskog centra, uz švedski sto i špansku muziku
• Šesti dan – iako je konferencija završena, naša poseta SAD-u još uvek traje… Microsoft Srbija je organizovao celodnevnu posetu OUTLET-u, nedaleko od grada, o čemu ne treba posebno pisati, jasno vam je kakvi se sadržaji mogu očekivati na tako specijalizovanom mestu.
• Sedmi dan – subota… spremamo se da napustimo LA, za neke je to povratak u Srbiju, ali za jedan solidan broj učesnika nastavak putovanja po Americi. Konkretno, za mene je to bila poseta Las Vegasu, koji je na manje od sat vremena vožnje avionom, i u kome slučajno živi moja sestra (ne rođena, ali SKORO) koju nisam videla nekoliko godina. Zamislite samo kakav je to susret bio…

Poseta Las Vegasu

A onda… 4 dana sreće i zadovoljstva, uz naravno minimum sna. I, dok u LA-u uživate na prijatnih 25 stepeni, u Vegasu se ne izlazi na ulicu bez flašice napunjene bar sa 0,5l tečnosti, najbolje vode, jer je teško izdržati 40 stepeni. Mada, iskreno, kada jednom uđete u bilo koji od mnogobrojnih hotela, ne vidim potrebu za izlaskom, pošto na jednom mestu imate sve što vam treba – smeštaj, hranu, prodavnice, internet, zabavu, zabavu i opet zabavu…

Napraviti grad usred pustinje veliki je podvig, pogotovo vodeći računa da svaki hotel ima svoju istoriju i simboliku – u Caesars Palace-u je kao u starom Rimu, u Venetian hotelu kao da ste usred Venecije, možete se čak provozati i gondolom, u Parizu ćete naići na Trijumfalnu kapiju i Ajfelovu kulu, a u MGM-u možete da birate: da li ćete hraniti pravog lava ili ćete se slikati pored statue.  Posetila sam… hm… 11-15 hotela, što je jedva 10% od ukupnog broja koja poseduje ovaj grad.

Viva Las Vegas!

Još samo par zanimljivosti: u LA-u je veliki broj žena vozača autobusa (gradskih i međugradskih); u Las Vegasu najviše se kockaju žene trećeg životnog doba; i… još nešto, a nema veze sa ženskim polom – iako usred pustinje, sam grad i okolina, uključujući i hotele, obiluju oazama, baštama, fontanama… sve delo ljudske ruke. Da, umalo da zaboravim, okušala sam sreću na jednom od aparata…

Detaljni opis kompletnog putovanja zahteva mnogo više vremena i prostora, i biće još raznovrsnog materijala, ali sve to na nekom drugom mestu i tek kad se probudim…

Zamislite sad šta bi bilo da ovaj post nije više ilustrativan, nego deskriptivan?!

Skoro svi naslovi u medijima, štampanim i elektronskim podsećaju nas da kao društvo trošimo suviše, malo radimo i zarađujemo, da nas je sve više bez posla i para.

Miroslav Morača: Svetlo na kraju tunela

Šta je rešenje?

Svako mora poći od sebe i potruditi se da da svoj maksimum. Ponekada nam to neće priznati, ponekada nas neće razumeti. U redu. Idemo dalje. Positive postoji na našem neuređenom tržištu preko 10 godina i barem smo nešto naučili.

Sledite svoj put i viziju, budite uporni i promovišite vrednosti u koje verujete.

Budite aktivni u tome, negujte i obilazite vaše klijente i partnere, stavite im do znanja da su vam važni. Birajte saradnike i zaposlene koji prihvataju vašu viziju, motivišite ih da slede vaše ciljeve i rezultati neće izostati. Biće promašaja i lutanja, biće nesporazuma, ali na kraju, rezultati govore.

Kad se zapitate da li vam je sve ovo trebalo, odgovor je jasan. Jeste, trebalo vam je.

To je vaš životni izbor i budite istrajni.

Ovo ja ponekad’ sebe zapitam u ogledalu, pa razmišljam da li je moj životni put trebao biti drugačiji? Posle svih uspona i padova, posle svih uspeha i razočarenja, ne bih se menjao. A ako je svetlo na kraju tunela i za dve godine, razmislite gde ste bili pre, recimo tri godine, ili pet. Setite se gde ste bili, na primer,  za Novu 2000-tu godinu?  Kao da je juče bilo.

Vreme prolazi suviše brzo da bismo bili nestrpljivi.

Autor fotografije: Miroslav Morača (morinho82)

U želji da napišem nešto čitljivo i korisno, hvatam sebe kako razmišljam konstantno o istim stvarima i šta god da poželim da napišem kao post, vratim se na neke teme koje sam obrađivao već ranije. Jednostavno moram, jer su stvari iste unazad nekoliko godina i malo šta se menja na bolje.

Pre neki dan u prodavnci kupujem namirnice, kad se pojaviše se stari poznanici. Reč po reč –„Kako deca, kako škola… šta se radi… deca rastu… plate male“…ispričasmo se u roku od 5 minuta. Bilo mi je drago što ih vidim posle dugo vremena, i što su dobro. Krenusmo da se razilazimo, a onda se moja poznanica seti da treba nešto da me pita.

„Sale, ti znas da ja cenim tvoje mišljenje – interesuje me šta misliš o ovoj konfiguraciji koju nude u ovom megamarketu, cena je super, računar nov, a ima i tanki monitor. Na poklon ide i mobilni telefon i još uz sve to i 1.000 dinara kredita za priču. Onaj računar kod kuće nam je star već 7 godina, pa hoćemo decu da obradujemo, da imaju za učenje i igranje.

Izvadi iz džepa flajer i dade mi u ruku. Videvši neki dan u svom poštanskom sandučetu isti, znao sam o čemu se radi, te odmah rekoh: „Ovo nije računar za Vas. Mislim cena jeste primamljiva, ali nije to rešenje za Vas. Vi kod kuće imate dva tinejdžera , dva momka, koji su željni igranja.“ Ona me žena pogleda nekako sa blagim nepoverenjem, u fazonu – šta ti meni sada hoćeš da kažeš? Da ovo što je jeftino ne valja, a hoćeš da mi prodaš nešto skuplje, jer se baviš računarima i tražiš sebi priliku za zaradu.

Da predupredim neko neprijatno pitanje , objasnio sam: „ Ovaj računar koji je u ponudi je odličan za mame i tate, za neku kancelariju, ali za dva dečaka u pubertetu nije ništa posebno. Na njemu nema igranja, osim slaganja karata. Ako ga uzmete , pri prvom pokusaju da instaliraju neku od novih igara deca će izgubiti volju i strpljenje jer neće moči da igraju ono što žele. Teško stečeni poklon koji je trebao da unese mir u kuću  – može postati seme razdora. Deca će biti razočarana mogućnostima, a Vi roditelji činjenicom da ste opet očekivali mnogo za mali novac.“

Da skratim priču, rekao sam im da ja imam isti takav računar  ponudi, za skoro iste novce, ali da stojim iza toga da im to nije rešenje. Da za računar kakav nijima (njihovim dečacima) treba košta desetak hiljada više i da mogu da ga kupe kod mene u Positive-u ili negde drugde na čekove ili na kredit. Ili da jednostavno prištede još malo i da dobiju negde i popust na gotovinu. Razišli smo se prijateljski kao i uvek, ali uz blagu dozu neverice sa njene strane. Njen plan je bio čvrsto skovan, napravljena je finansijska konstrukcija, a ja sam usput naišavši raspršio iluziju da to može da bude prava stvar.

Svi prodavci se utrkuju da privole ljude da otvore novčanike opustele nakon letovanja i akcija tipa „Živeo raspust“ ili „Prvo računar, pa onda na more“itd. Pozivi na zajednički polazak u školu (kao da smo mi polazili svake godine u školu sa novim računarima, pa nam opet ništa ne fali, čak smo školu i završili), pokloni neverovatni, cene na ivici razuma.

Mislim da bi trebalo više da vodimo računa svi o tome šta kupcu treba. Marketing ne sme biti bombastična ponuda kojom praznite lager. Treba da bude odgovor na realne potrebe kupaca i da za rezultat kupovine imamo obostrano zadovoljstvo. To je jedini način da se dugo traje u poslu.

Molila bih sve ljubitelje POSITIVE bloga da mi ne zamere što će naslovu ove priče biti posvećen drugi deo današnjeg posta. Prvi deo odnosi se na neka naša razmišljanja, kao i viđenja drugih blogera, pre svega prijatelja POSITIVE kuće, tako da se unapred izvinjavam na malo intenzivnijoj upotrebi linkova (kao autori mnogobrojnih stručnih izdanja koji imaju veći spisak korišćene literature i citata od sopstvenog teksta ), i pozivam vas da ostanete sa nama do kraja putopisne priče. A sad, prvo „kratak“ uvod…

Dok smo razmišljali da li da objavljujemo letnje postove ili da pustimo naše „pratioce“ na kolektivni godišnji, prošlo je skoro dva meseca. Prvo nismo uradili, tj. razmišljali jesmo ali postove objavljivali nismo, a to što smo pustili čitaoce da odmaraju izgleda da je bila loša procena . Oni jednostavno ne žele „takav“ odmor, jer ih POSTITIVE literatura prosto zanima – da li kao stručna ili beletristika nemamo tačan podatak, ali smo svakako ponosni na to što se tekstovi čitaju i komentarišu. I baš kad je post na temu II deo Minhen – putopisna priča (kako je i navedeno u naslovu) skoro bio finiširan, desili su se i prvi komentari, pre bih rekla opomene zašto nas tako dugo nema, gde smo celo leto i slične opaske…

Naša koleginica (reč „bivša“ mi nekako ne „leži“) Jasna Kamatović uvek je bila ta koja je kao urednik sajta i našeg bloga vodila računa o ažurnosti i nas ostalih autora i bilo je lepo imati oslonac i dobrog kormilara. Sada, pokušavajući da se držimo osnovnih postulata vezanih za pisanje postova i blogokulture, a koje je Jaca ostavila ne samo nama, nego i svim zainteresovanim čitaocima, svesni smo da nije lako napisati kvalitetan, stručan, pravovremen, a istovremeno i zanimljiv post. Ipak, kad dobijemo kako pohvale, tako još više i kritike od kompetentnih ljudi, odjednom se stvori i dodatni motiv za pisanje.

I…na kraju, a pre početka sižea ove priče, moram da napomenem svoju dilemu vezanu za temu o kojoj ću pisati. Znam da sam obećala putopisnu priču iz Minhena, i red je da se obećanje održi, ali isto tako znam da je prošlo mnogo vremena od tada i da je možda ova tema za neke već prošlost ili prevaziđena. A onda sam pročitala post kod Istoka Pavlovića i shvatila da je ovo o čemu sam pisala i nameravam pisati – i sada i sve više u mesecima koji dolaze – ustvari veoma važna tema, i da ne može biti zastarela, ali ni toliko hitna da je vremenski ograničena. I odlučih da čitaocima „podarim“ nastavak.

Još jednom ću koristiti link, ovaj put vezan za I deo priče o high-end tehnologijama, kao podsetnik za one koji žele pročitati nastavak, ali i za one koji nisu još pročitali ni prvo poglavlje.

Audio uređaji su specifični artikli namenjeni (rekla bih grubo) dvema ciljnim grupama – usko profilisanim stručnjacima sa jedne i velikim zaljubljenicima (od hedonizma do fanatizma) sa istančanim sluhom, sa druge strane. Zbog visoko kvalitetnih komponenti koje se koriste u proizvodnji, za sada su namenjeni uglavnom imućnijoj populaciji, te je 90% pojačala izvozno orijentisano. Iz tog razloga, pozvani smo na Minhenski sajam visokih tehnologija o kojima je bilo reči u prethodnom postu, gde verujem da sam vam bar malo približila segment poslovanja naše kompanije o kome do sada niste skoro ništa čuli.

Minhen, autor fotografija Stanislava Ilić

Dakle, Sajam je zaista opravdao svoje ime i dugogodišnji imidž i, danas, iz ove perspektive, nakon tri meseca, možemo slobodno reći da su sastanci održani u tih nekoliko majskih dana, urodili plodom i doprineli unapređenju prodaje (izvoza) i razvijanju novih tehnologija i dizajna proizvoda. Takođe, u narednim mesecima planirano je  i proširenje kapaciteta za proizvodnju, o čemu ćemo se truditi da vas obaveštavmo putem newsletter-a i/ili zanimljivih postova na našem blogu.

Celodnevno angažovanje na Sajmu može da bude prilično iscrpljujuće, ali se ipak na kraju dana pronađe malo vremena za obilazak grada. I zaista i vredi…  iako veliki, industrijski, trgovački i privredni centar, grad je prepun zelenih oaza, prava vazdušna banja. Šetnja ulicom Leopoldštrase predstavljala je pravo opuštanje posle napornog dana…prolazeći kroz šumu usred grada i velelepne građevine stigli smo i do tzv. Trijumfalne kapije u Minhenu, posvećene bajerskoj vojsci.

Minhen, autor fotografija Stanislava Ilić

U samom centru obišli smo i Katedralu koja ima svoju specifičnost, na svakih sat vremena možete videti poseban performans. Da ne spominjem brojne trgovačke centre, svetski poznate brendove iz sveta mode, kao i niz narodnih i multinacionlalnih restorana.

I…naravno, kakva bi to poseta Minhenu bila da nije čuvenog piva i kobasica, koje su nezaobilazna turistička atrakcija. Čak i ako niste ljubitelj ove „niskokalorične“ kombinacije, probajte, prijaće vam…! Ili, verujte mi na reč!

Nadam se da ste se malo osvežili i opustili u ove vrele, letnje dane, a sledeći put čeka vas još jedna zanimljiva poslovno-turistička priča