Blogodak - srpski blogovi na jednom mestu

U cilju postizanja boljih rezultata poslovanja potrebno je izvršiti promene. One se pre svega tiču promena u načinu ponašanja, kako bismo bili u mogućnosti da realizujemo zadate ciljeve, kroz ispunjenje strategije povećanja zarade kroz pružanje usluga boljeg kvaliteta.

Da bi ovo bilo moguće potrebno je da bude potpuno jasno po kojim se pravilima treba vladati, kao i da postoji jasna nagrada, kao i sankcija. Još jednostavnije rečeno moraju  postojati fer sistem, pravila, nagrade i kazne. Na potrebi sistemskog pristupa i razumevanja potrebe ispunjenja strateških ciljeva menadžment mora insistirati, usmeno i pismeno, dokle god ne postane sastavni deo razmišljanja i ponašanja zaposlenih. Kroz ova pravila potrebno je postići povećanje intenziteta i efikasnosti rada, jer je to jedini put ka boljim rezultatima, pa time i većoj zaradi preduzeća i pojedinca.

Stres i povremeni povećani pritisak su sastavni deo današnje radne svakodnevnice. Najveći deo tog pritiska na sebe, po pravilu, preuzima top menadžment i njegovom amortizacijom, u najboljoj nameri stvara privid kod zaposlenih da rade u okruženju oslobodjenom stresa. Količina „pritiska“ tj. intenziteta rada, direktno se reflektuje na količinu zarade i te su kategorije povezane. Za smanjenje pritiska potrebno je imati dobar osećaj za organizovanje obaveza i potrebno je usmeriti fokus i prioritete ka najboljim i najprofitabilnijim poslovnim programima. Na nivou svakog zaposlenog ovo znači da mora biti spreman i sposoban da radi kompleksne ili „teške“ stvari radi ostvarenja značajnih rezultata, u odnosu na čest običaj da se rade „lakše stvari“, ali naravno uz postizanje skromnih poslovnih rezultata.

Pravila ponašanja podrazumevaju i urednu internu i eksternu komunikaciju. Poboljšanje komunikacije je veoma bitno, jer je preduzeće TIM, ne skup pojedinaca i funkcioniše u dinamičnom spoljnom okruženju.

Za postizanje unapredjenja korporativne kulture neophodni su redovni pojedinačni sastanci top menadžmenta sa zaposlenima, a što češće potrebno je organizovati i zajednička druženja zaposlenih (team building).

Ako svi zaposleni imaju jasnu sliku o pravcima razvoja i programu rada i ukoliko top menadžment ovo konstantno ponavlja, doći će do unapredjenja korporativnog načina ponašanja, a time i do značajno boljih rezultata poslovanja i boljih uslova rada za svakog pojedinca.

Jedan u kući više nije dovoljan?

Danas gotovo da nema doma u Srbiji koji nema računar. Pojavom ADSL i kablovskog interneta, ceo svet je na dohvat ruke. Računari nam služe za zabavu, informisanje, za posao, za kontakt sa bliskim osobama koje žive daleko odavde, a sve više i za kupovinu iz fotelje. I dok su nekad samo mladi sedeli za računarima kod kuće, sada je konkurencija postala velika. Tata bi da pogleda rezultate jučerašnjih utakmica, pročita vesti, mama bi da pronađe recepte za kolače i da popriča sa koleginicom koja živi u Americi. Deca bi opet da igraju svoje omiljene igrice.

Da bi sve potrebe jedne moderne porodice bile zadovoljene, jedan računar više nije dovoljan, pa mnogi razmišljaju o kupovini drugog, pa i trećeg kućnog računara.

Po mnogo čemu se razlikujemo od razvijenih zemalja, pa i po načinu kupovine računara. Mi još ne primenjujemo svuda važeći princip da se računar kupuje namenski – znam kako ću koristiti računar, kupujem upravo onaj koji je za tu svrhu namenjen i ne dam ni centa više. Kod nas je običaj bio da se kupi najskuplji računar i da se koristi za sve potrebe. Rezultat je nedovoljna iskorišćenost računara i razočarenje nakon saznanja da nakon „samo” tri godine, taj računar nema vrednost koju je imao pri kupovini.

Ekonomska kriza koja nam se događa je stvari učinila još gorim. Sada  svi kupuju najjeftinije računare, koji jedva mogu da prođu kao kancelarijski, a želje su velike: da može da emituje filmove i muziku, da bude računar za igranje takav da neće zastareti u sledeće 2-3 godine, da može bezbedno na internet i da se nikada ne pokvari. Pri tome se računari kupuju bez legalnog operativnog sistema i svi kupci koji nemaju iskustva, dospevaju brzo na crne liste, uz obaveštenje Majkrosofta da su postali „žrtve nelegalne trgovine softverom”.

Primer i preporuka:

Računar za porodice  sa malom decom (internet / kancelarijski poslovi / muzika i filmovi).

Računar koji može zadovoljiti osnovne potrebe u domaćinstvu može biti neki  u rangu cene od 25.000 do 30.000  dinara sa LCD monitorom od 18,5“. Komponente u ovom računaru su mahom integrisane na matičnoj ploči, imaju manje memorije i manje čvrste diskove za smeštanje podataka. Od njih ne treba očekivati velike domete u kućnom igranju. Ukoliko nemate veliki stan ili volite da i na godišnjem odmoru pogledate neki film ili slušate muziku, ovakav računar odlično može zameniti i neki od laptopova iz cenovne klase od 30.000 do 35.000.

Računari za tinejdžere – igranje, internet, igranje. Računar namenjen tinejdžerima, pogotovo muškog dela tinejdžerske populacije, mora biti beskompromisna mašina. Kućište sa kvalitetnim napajanjem, snažan procesor, dosta memorije i jaka grafička kartica, garant su zadovoljstva vaših tinejdžera. Minimalni iznos novca za takav računar sa velikim i kvalitetnim monitorom od bar 22“ je 45 – 50.000 dinara, a obično dosegne i 80 – 100.000 dinara. Mnogo je lakše ako u kući imate ženski podmladak. Njihovi apetiti biće zadovoljeni nekim finim laptopom (ako je moguće rozim ili crvenim) u rangu cene od 35 – 45.000 dinara.

Pirati „kvare” računare – sve cene računara su date kao okvir, a treba ih uvećati još za cenu legalanog operativnog sistema, koji će omogućiti stabilnost u radu, bezbednost izlazaka na internet, besplatne dodatke i ispravke u softveru. Kupovinom  legalnog softvera izbegavate  neprijatne situacije do kojih može doći u garantnom roku,  kada reklamirate neispravnost računara, a ispostavi se da je uzrok problema u nelegalnom operativnom sistemu. Takođe, instalaciju kupljenog legalnog operativnog sistema će izvršiti kompanija kod koje kupujete računar i time će garancija biti potpuna.

Najpopularniji operativni sistem za kućne računare je Windows 7 , koji se pojavljuje u tri varijante: Windows 7 starter, Windows 7 Home Basic i Windows 7 Home Premium. Cene operativnih sistema za kućne korisnike, uz novi računar kreću se od 4.500 do 12.500 dinara. Operativni sistem se kao i računar bira u skladu sa namenom.

(objavljeno u Dnevnikovom “D-magazinu” 19. juna 2011. godine)

Prošlo je već pune tri nedelje, a utisci su i dalje vrlo upečatljivi… Nije u pitanju POSITIVE event, nije ni odmor na egzotičnom ostrvu, nije prinova u porodici, ali je zaista nešto sasvim drugo u odnosu na sve ono što sam do sada radila, videla, doživela…?

Pre svega, poslovne je prirode, dakle u pitanju je službeni put. Verovatno ste pomalo razočarani i razmišljate šta sada tu može biti novo i jedinstveno, što već nije pomenuto, prepričavano i poznato u našoj branši. Jedan potpuno novi „ugao“ POSITIVE-a. Radi se o audio uređajima – pojačala i predpojačala, vrhunske tehnologije, a domaće proizvodnje. Tehnički i kreativni direktor ove linije proizvoda, gispodin Milan Karan, usavršavao je  svoje znanje u ovoj oblasti i, nakon višegodišnjeg rada,  rezultat je bio neizbežan – audio uređaji postali su predmet interesovanja velikog broja stručnjaka iz inostranstva.

Izložbeni štand audio opreme Milana Karana

Jedna od najvećih, ako ne i najveća svetska izložba najnovijih dostignuća u oblasti informatike, elektronike i akustike, svakako je High-end manifestacija, održana u Minhenu. Poseta ovoj High-end izložbi zaista je nešto sasvim drugo u odnosu na sve ono što je do sada već viđeno na ovim „stranicama“. I, kako je to naša donedavna koleginica, (uvek drag gost-domaćin kompanijskog bloga) , govorila ponekad u svojim tekstovima, verujem da će ova putopisna priča biti objavljivana u nastavcima, bar još jednom.

Vratimo se na početak. Kako i zašto POSITIVE u toj priči? Pojasniću malo za sve one koji ne znaju (ili vrlo malo znaju) o tom segmentu naše kompanije. Reč je o proizvodnji audio uređaja – mono i stereo pojačala i predpojačala vrhunske tehnologije izrade. Komponente za izradu uglavnom se uvoze iz inostranstva, a oprema se proizvodi u Srbiji i preko 90% je predmet izvoza, najviše u EU, a zatim u zemlje Dalekog Istoka i ostatak sveta. Možda jeste malo neobično da se kao izvozni SRPSKI aritkli pojavljuju predmeti visoke tehnologije, ali sa druge strane, zašto bi to bilo čudno, mi imamo vrhunske stručnjake, samo su oni uglavnom „u senci“. Inostrani kupci imaju znanja, iskustva i veštine da prepoznaju pravi kvalitet, trebalo je preći par stepenika (godine i godine napornog rada) i… eto nas na Svetskoj izložbi.

Partneri POSITIVE-a u distribuciji audio uređaja uglavnom su locirani u Nemačkoj i Francuskoj. Izložba u Minhenu otvorila je još mnoga druga vrata, ne samo evropskih nego i svih zemalja sveta. Novinari stručnog magazina Stereoplay, objavili su intervju sa predstavnikom nemačke kompanije, kao i sa našim tehničkim i kreativnim direktorom za liniju proizvodnje audio uređaja.  Takođe, i njujorški novinar bio je izuzetno zainteresovan za svu izloženu opremu i obavio je nekoliko razgovora sa našim kolegom, te obećao da će nas posetiti u Srbiji u toku juna meseca. Očekujemo ga u Novom Sadu, verujemo da biti prijatno iznenađen šta sve može da pruži naš gradi i ljudi u njemu .

High-end, detalji

Par reči i o samoj izložbi… High End je zaista adekvatan naziv za ono što možete videti i doživeti na manifestaciji ovakve vrste, izložbeni prostor u moderno opremljenim halama na više nivoa, sa posetiocima koji su, ili veliki poznavaoci vrhunskih tehnologija, ili jednostavno zaljubljenici u muziku sa istančanim sluhom.  Ponuda je fantastična – od „običnih“ medija i najmanjih zvučnika do kompleksnih sistema koji vas ostavljaju bez daha, zadivljujuće (o ciframa ovaj put ne bih govorila).

Zanimljivosti su ono što sigurno krasi Izložbu – mogli ste videti jedan „old timer“ (uređaj koji je pratio prvi zvučni film), zatim tri dame koje svojom pojavom definitivno moraju biti primećene, budući da istovremeno nose svoje duvačke instrumente (saksofone) i proizvode jedan izuzetan neverovatno skladan zvuk. Izdvojila sam par slika, koje sigurno ne govore dovoljno o tome šta se sve moglo videti, ali su bar „odmor za oči“. A zatim nešto prigodno i za dame – za ženski AUDIO kutak

Najviše su mi se dopali gramofoni, za koje sam mislila da su odavno prevaziđeni. Prevarila sam se, njihovo vreme tek dolazi. Modeli su neopisivi, a moram priznati i i cene, koje (ponavljam) ne bih ovde posebno navodila, jer imaju više nula, a odnose se na stranu valutu. Pronašla sam jedan zgodan model, kroz koju godinu verujem da ću ga moći sebi priuštiti.

Kompletna organizacija takođe je opravdala naziv same Izložbe, zaista High-end u svakom pogledu. Izlagači su bili smešteni u prostorijama koje su tehnički opremljene tako da nesmetano možete uživati u zvucima sa konkretnog(ih) audio uređaja – fenomenalan osećaj, jednostavno se prepustite trenutku.

Sve to i mnogo više doživeli smo u prelepom gradu u pokrajini Bavarska, na obroncima Alpa i obalama reke Izar, a kako je izgledao obilazak Minhena, možete pročitati u sledećem nastavku ove putopisne priče…

Prodaja računara smatrala se veoma unosnim poslom. Pre deset godina. U 2005. 2006. i 2007. prodaja računara u Srbiji rasla je tempom od 25% godišnje. Sjajno, ali premalo da se dostigne jaz u odnosu na zapad, pa čak i u odnosu na Hrvatsko tržište.

I taman se ponadasmo da polako stižemo, kada nastupa kriza, ona za koju su rekli da je naša šansa. U 2008, 2009 i 2010. pad prodaje računara bio je u proseku 15%. Rast u poslednjem kvartalu 2010. dao nam je nadu, evo ga, polećemo.

Pre neki dan IDC Adria je objavila rezultate za Q1 2011. gde je konstatovan pad vrednosti prodatih računara, desktop i mobilnih, za ukupno 11%, u odnosu na isti period prošle godine. Toliko o tome da je kriza prošla. IT kompanije moraju pronaći novi pristup opstanku i razvoju.

U isto vreme tržište prizvodnje softvera je u konstantnom porastu. I izvozi. Na žalost, većinom se izvozi usluga u obliku outsorcing-a, ali su vrednosti izvoza sve veće.

Da li će Srbija umeti da prepozna i iskoristi mogućnost da se ostvari kroz znanje i rad mladih ljudi, programera, koji su odlučili, za sada, da umesto da se odsele na zapad, tamo prodaju svoje znanje, radeći iz Srbije?

Gde je u stvari budućnost domaćeg IT sektora? Očito u spoju znanja i rada, inovativnosti i uvođenju novih tehnologija i usluga. Na domćem tržištu, kao jedini način da se razvija, IT sektor mora prepoznati mogućnost da svojim klijentima pruži više modernijih, kompleksnijih rešenja i da na taj način podigne nivo zadovoljstva korisnika.

Više ne možemo biti prodavci i majstori za popravku kompjutera, već moramo biti u pravom smislu podrška svim svojim korisnicima. Naše navike se moraju menjati. Iz pasivne uloge čekanja na iskazane potrebe korisnika, moramo biti ti koji će učestvovati u njihovom kreiranju, planiranju i sprovođenju.

Ukoliko klijentu omogućimo da za svoje ulaganje dobija više i ujedno se i on sam edukuje, razume važnost ovakvog načina svog poslovanja, naša budućnost je osigurana.

U proteklih godinu dana 2 stručna i jedan naučno-stručni rad iz oblasti internet poslovanja, nastavila formalno obrazovanje kao deo stimulansa i motivacije od strane kolega da tim bude bolji, da napredujemo, da motivišemo jedni druge… ali ipak došlo je vreme za promene. Nove izazove. Posle 5 punih godina provedenih u POSITIVE-u svoje profesionalno usavršavanje nastavljam u drugoj kompaniji od maja meseca.

Ne znam šta bih rekla… Jedan miks osećanja sreće i tuge. POSITIVE je u odnosu na „malu prodavnicu računara“ u kojoj sam počela da radim izrastao u ozbiljnu IT kompaniju. Sećam se atmosfere sa SPENS-a i upoznavanja sa novim kolegama i „vatrenog krštenja“. Uf! A kako je teško sve ovo #emo

Ko je POSITIVE – a nije onaj iz medija?

Ono što sam najviše volela: LJUDI i jedinstvena atmosfera! Toliko puta mi se dešavalo da uđem u firmu i da me dočeka hor tj da svi u glas zajedno pevaju, da se oko 12:30 kada je „overload time“ tj ničim izazvan počne smeh,  razmišljanje na glas, opominjanje na sve i svašta, doskočice, upadice, naši “rečnici pojmova”… Atmosfera je sjajna i to je pečat koji nosim sa sobom za ovih 5 godina. Ponekada iz našeg ugla deluje da smo potpuno neorganizovani a sa druge strane drugima delujemo sasvim suprotno.

POSITIVE NIJE odavno prodavnica koja „valja polovnjake“ kako mi je skoro rekao jedan kolega sa fakulteta, iza sebe ima ozbiljnu listu referenci kao i tehničko-logistička podrška velikih muzičkih, sportskih i kulturnih dešavanja u zemlji, izuzetno razvijen sektor računarskih mreža ali i odličan servisni centar – a iza svega ovoga stoje ljudi tj moje kolege i ponosna sam i zahvalna što sam bila deo ekipe koja je svaki dan, malo po malo, svojim radom napravila sve ovo.

Ali nije zahvalno pokušati preneti u jednom blog postu ono što upijate svakodnevno, što utiče na vas da se izgradite i profesionalno i to je ono što sam prvenstveno pokušavala da prenesem sve ove godine – profesionalizam i prijateljsko okruženje. Kada radite u IT sektoru kao žena a 100% osećate ravnopravnost i podršku svojih kolega, onako spontano i iskreno uz uvažavanje vaših znanja i mogućnosti i kao žene i kao profesionalca.

I par dana razmišljam o ovom postu. Uf! Moj poslednji post na našem kompanijskom blogu – teško je to. Kada vreme provodite sa ljudima sa kojima ste prošli toliko toga dobrog, ponekada lošeg, stresnog… neće reči i rečenice da se prenesu tako jednostavno „na papir“.

Iz POSITIVE-a odlazim bogata za mnoga iskustva, poznanstva pa i privilegije koje mi je ovaj posao omogućio prvenstveno uz podršku Đorđa. Zaista sam provela pet lepih godina, od svojih kolega sam puno toga naučila (malo su me i razmazili), zajedno smo napredovali, nadopunjavali se a ja se nadam da sam ispunila njihova očekivanja u izvršavanju svojih radnih zadataka i da sam našim korisnicima, klijentima u toj komunikaciji opravdala poverenje koje su nam dali.

Nedostajaće mi puno toga, gostovanja na radiju, rad od kuće, brdo mejlova u toku dana, zapisnici i „to do“ liste, smeh, gunđanja, sastanci, brifinzi… Isključivo od nas zavisi kako ćemo ići nekim putem. Da li je to put samo zarad cilja ili ćemo gledati širom otvorenih očiju, upijati svaku prepreku.

Preda mnom su novi, neki drugačiji izazovi s obzirom na to da posle 15 godina radnog iskustva neću imati konkretno dodirnih tačaka sa klasičnim IT-jem a ja odlazim bogata za mnoge prijatelje.

Za moje Pozitivce – Our house

Jasna

Deluje vam kao da sam samo “nabacao” razne važne teme? Ne, ovo se sve dogodilo protekle nedelje. Sve je super, svi negde napredujemo, ali da li to neko primećuje, ceni i vrednuje?

Početkom protekle nedelje Positive je imao redovan godišnji pregled sertifikacione kuće za produženje međunarosnog ISO sertifikata. Sve su detaljno pregledali, postavili nam mnoga pitanja i upoznali se sa našim napretkom u organizaciji, strukturi i poslovanju. I bili jako zadovoljni. Kako kaže jedan moj dragi poslovni pratner: “Što ste vi lepo organizovani…”

Pa odem na E-trgovinu, čujem kako ljudi napreduju, imaju teškoće, prevazilaze ih, ili su na putu da ih prevaziđu, čujem savete kako treba biti dobro organizovan, paziti na troškove, planirati, razvijati se, školovati, biti inovativan. Dođe pomoćnik ministra, kaže elektronska trgovina, poslovanje preko interneta, informacione tehnologije, to su naši prioriteti, to je naš cilj, teško nam je, ali znamo kuda idemo.

E, sad, znam ja da se ponekad stvarnost slika malo lepšim bojama, da nam bude lakše, znam koliko je nama teško da se svakodnevno borimo sa izazovima tekućeg poslovanja, da izdvajamo za obuke, školovanja, razvoj i inovacije, ali računam, svi smo na istom zadatku, proći će i ova kriza (ne sama od sebe, već uz napor svih nas) i postojaće u Srbiji pravi poslovni ambijent, gde će se ceniti rad, znanje, inventivnost…

I onda čujem da će informatika promenama školskog programa postati izborni a ne obavezan predmet! Ne treba nama informatika. Članice Vojvođanskog IT klastera znaju da proizvode softver i izvoze 80% svojih proizvoda.  To nam ne treba?!

Ne treba nam ni Darvin! Trebaju nam, izgleda,  generacije mladih, informatičke neznalice kojima je SMS vrhunac savremene komunikacije. Ma, ne treba nam ni škola! Hajde da se zatvorimo u svoju malu kuću i radimo samo koliko da preživimo. Ili da učimo kako da prevarimo nekog, slažemo, ukrademo…  Tu su pare, izgleda, a ne u znanju i razvoju.

A možda ja ovo sanjam, pa ću se uskoro probuditi?

Čini mi se da je na blogu Pozitiva pisanje na ovu temu postalo „simptomatično“ što je pokazatelj da intenzivno pratimo događaje u zemlji iz ove oblasti. Međutim, kada je e-trgovina u pitanju već četvrtu godinu u kontinuitetu – rado posećujemo!

Za one koji do sada nisu imali prilike da se bolje upoznaju sa ovom međunarodnom konferencijom iz elektronskog poslovanja i e-trgovine (e-business) sve potrebne informacije možete saznati ovde. Ono što ću pokušati je, da vam prenesem moje utiske i najvažnije koliko je prisustvo bilo značajno da profesionalno napredujem.

Lokacija:
E-trgovina se već 11 put održava na Paliću i po svemu sudeći (osećaj) neće se ni menjati. Ambijent više nego odličan, sale u kojima se održavaju predavanja zadovoljavaju potrebe učesnika uz sve tehničke mogućnosti: free wi-fi, ozvučenje, video bimm, udobne stolice, klimatizovano itd. U pauzama zaista odlični izbori učesnicima za odmor  – veliki broj lokala, kafea, bašti, hotela, šetnja pored jezera… Sva predavanja su na jednom mestu tj u objektu tako da se ne gubi vreme šetajući „od – do“.

Iz naše galerije sa prethodnih konferencija

Predavanja:
Zavisi od vaših interesovanja. Lično: najviše studije slučaja i radionice. Radovi su namenjeni poslovnim ljudima u cilju bolje informisanosti o trendovima i dostignućima u ovoj oblasti kao i mogućnostima njihove primene u našoj zemlji/tržištu. Tematske oblasti su različite: e-commerce, internet marketing, društveni mediji, SEO, sistemi plaćanja i zaštite, osiguranja, pravni aspekti, e-banking, brokersko poslovanje, online PR…

Positive će i ove godine predstaviti svoju studiju slučaja: Metodologija unapređenja poslovnih procesa u izgradnji poverenja kompanije na Internetu – prikaz sprovođenja jednog dela internet strategije koja je u velikoj meri uticala na naše poslovanje i planove. Na sajtu e-trgovine možete pogledati najave ovogodišnjih predavača, zaista autoriteti svako iz svoje oblasti i ljudi od kojih možemo još više naučiti i najvažnije! možda i primeniti njihove modele u sopstvene poslovne procese.

Prošle godine 2 predavanja su na mene posebno ostavila utisak: Tatjana Vehovec „SEO i HEO“ kao i Dušan Knežević “Google Caffeine – Radikalno Drugačiji, Nova Pravila SEM Optimizacije” koji će ove godine u saradnji sa Nenadom Lazarevićem održati Workshop na temu: Od Optimizacije za Pretraživače (SEO), do Novog Biznis Modela (+ video prilog za prošlogodišnji Caffeine).

Iz naše galerije sa prethodnih konferencija

Kako doći, gde boraviti?
Kotizacije su obavezne a cenovno vrlo pristupačne. Smeštaj je preporučen od strane organizatora (nije uračunat u kotizaciju) u dva hotela sa 4**** ili mogućnost da sami odaberete smeštaj. Ukoliko ipak fizički ne možete prisustvovati tu je Twitter @etrgovina_org i hashtag #etrgovina11 kao i live stream (naknadna info za link, verovatno dan-dva pred konferenciju) za skoro sva predavanja pitanje i odgovore od strane svih učesnika online/offline. Kao i prethodnih godina očekujem prisustvo velikog broja elektronskih medija koji će sigurno izvestiti već u večernjim vestima

Ljudi, ljudi  – “HEO”
Mnogo toga je u optimizaciji! Optimizaciji vremena: prisustvovati predavanjima ili družeći se sa ljudima, učesnicima? Bez obzira što Konferencija traje 3 dana – kratko, a kaže kolega Saša Grbić i njemu jer je redovno posećujemo zajedno “po defaultu” i onako, timski, ujutru pravimo raspored i studiramo program ko će na koje predavanje…

Odlična prilika da i lično popričate sa ljudima koje (ne)poznajete (i ne samo virtuelno) a pratite njihove aktivnosti i rad vezan za e-poslovanje. Npr: od prepoznavanja po avatarima, komentarisanja događaja i atmosfere – kao da se zaista poznajete jako dugo. Jednostavno priđete jedni drugima, spominjete se po nickovima, imenima blogova, firmama za koje radite… baš tako „između elektronskog i emocionalnog koda“ kako nam je predstavila Mooshema prošle godine.

Dakle, Pozitivci „status quo“ i ove godine na e-trgovini. Još uvek nije kasno da se prijavite!

Najava - učesnici?

Stigla nam je Nova 2011. koju smo čekali kao izlaz iz sumorne 2010 godine, željni ljudi da nam uđu u radnju, željni dobrog posla, novaca, željni svega. Čini mi se da nikada nismo čekali željnije i da nam nikada nije sporije dolazila Nova.

Jalov plan Vlade da napuni kasu iz praznih džepova tako što će povećati  PDV na IT opremu učinili su da nedelju-dve ljudi u panici kupuju računare, kao da nema života posle PDV-a, a mi smo trljali ruke  u čudu jer se konačno nešto pomerilo.  Moša (iliti mosa). Evo nas u na pragu marta 2011, ponovo se čini da nema spasa na vidiku.

Drastično unakažena kupovna moć prosečnog potencijalnog IT konzumenta u državi Srbiji ostala je neopterećena za tih famoznih 10% PDV-a, ali su svi procesi i novčani tokovi zaustavljeni. To što nismo platili na povećanju PDV-a, stiglo nas je mesec-dva kasnije u talasu (cunamiju)  poskupljenja, koji raste iz dana u dan.

I do sada smo bili na dnu lestvice u Evropi po količini novca investiranog u IT opremu, a trend je da se i dalje ta količina smanjuje. Privreda je odavno na kolenima, javna preduzeća pod prismotrom,  a  IT industrija neinteresantna sve siromašnijem stanovništvu naše zemlje.

Atmosfera je nekako čudna, ljudi su uplašeni za svoju budućnost, kao da ne vide izlaz iz lavirinta. Ništa od razvoja, ništa od investicija, ništa od posla.  Jedno se pričalo na svečanim otvaranjima Sinergije, obećavalo na televiziji,  a drugo se radi.

Da zlo bude veće, nosioci IT industrije u Srbiji su mala i srednja preduzeća,  o kojima su takođe svima puna usta (i ona su motor razvoja modernog društva u Srbiji, reče neko jednom…). Sektor MSP je ključ uspeha mnogih bogatih Evropskih država, kod nas će bojim se, bar u ovom krugu, postati kolateralna šteta tranzicije. Opterećeni plaćanjem PDV-a u napred,  nezaštićeni od neplatiša iz državnog (i tajkunskog)  sektora, prinuđeni da se na Javnim nabavkama tuku najnižim cenama, pod kreditima, većina njih  biće osuđena na propast daljim padom interesovanja za računarsku opremu, jer se mnogo  ljudi bori za opstanak.

Da zlo po prodavce računarske  opreme bude jos veće, tu je i novi zakon o zaštiti potrošača, koji  navodno štiti  i favorizuje potrošača (malog, poštenog, nezaštićenog čoveka) od zlih trgovaca koji se enormno bogate na njegov račun. Taj zakon zbog kojeg mnogi sada likuju planirajući unapred zloupotrebe i marifetluke, koji će omogućiti  vraćanje opreme u roku od 6 meseci  i doneti mnoge druge probleme i troškove prodavcima kako računara i tako i svega ostalog, učiniće da cene porastu  dodatno. Sve to opet na teret potrošača, uz dodatno smanjenje prometa za trgovce.

Na stranu i činjenica da još nisu (a ne čini se da će skoro i biti) donesena podzakonska akta koja ovaj zakon zaokružuju i daju odgovore na postavljena pitanja kako potrošača, tako i trgovaca. To svakodnevno stvara dodatne probleme jer postoji niz različitih tumačenja zakona.

U IT industriji radim više od  20 godina,  moram da priznam da sam verovao da u toj oblasti ne treba ništa da nas gura na silu napred, da će to sa razvojem države, obrazovanjem novih generacija i modernizacijom društva i odnosa u njemu ići samo od sebe. Sada sam pomalo razočaran, jer se pokazalo da nas na kupovinu opreme i softvera (čitaj: tehnološki napredak) može pre svega naterati  pretnja da će se povećati pdv ili pretnja da će nam na vrata zakucati softverska policija. Čast izuzecima.

Dakle nema plana, nema strategije. Nema budućnosti?  Ne želim da poverujem u to!

Naslov koji vas tera da čitate dalje ili odustajete u startu?!

Iskreno se nadam da nastavljate sa čitanjem, pa procenite vredi li se upustiti ili odustati? LEGALIZACIJA je reč koja je u poslednjih nekoliko meseci sveprisutna na našim prostorima, prvenstveno u kontekstu građevinskih objekata i naravno sa negativnom konotacijom. Ipak, ta vrsta legalizacije nije naša današnja tema, opustite se…

Krajem prošle godine, tačnije u decembru, promovisana je kampanja Microsoft-a koja podstiče kupovinu licenciranog softvera, a sve u duhu dobre medicinske izreke „bolje sprečiti nego lečiti“ ili „prevencija umesto terapije (operacije)“. Na sajtu www.positive.rs mogli ste pronaći više zanimljivih članaka na ovu temu.

U toku januara i februara meseca, usledili su brojni pozivi od strane naših postojećih, ali i potencijalnih korisnika, koji su se „uplašeni“ činjenicom da će biti kontrolisani od strane Poreske uprave, interesovali za cene i načine licenciranja softvera.

Veliki broj potencijalnih korisnika javio se sa brojnim pitanjima vezanim za proveru legalnosti njihovih računara, kao i za savete šta im je najbolje učiniti da bi poslovali po principu „dobrog privrednika“. Razgovori su trajali od 10-20 minuta, uglavnom su sagovornici bili veoma prijatni i zainteresovani da čuju sve detalje, a po završetku razgovora na moju inicijativu da mi ostave podatke (naziv firme, telefon, osobu za kontakt, mail) samo se sa druge strane žice čulo kulturno „hvala puno, vrlo ste ljubazni, sigurno ćemo vam se javiti ako se odlučimo za kupovinu…“ Hm… kakav je ovo završetak razgovora, gde li sam pogrešila, ko je ovde kriv… i niz drugih pitanja motalo mi se po glavi?

Jednostavno, ljudi imaju strah da se predstave, jer su mišljenja da će na taj način biti na „meti“ poreskih inspektora i da će platiti kaznu pošto do tada nisu koristili legalni softver. Pogrešno razmišljanje. Naprotiv, svakom od korisnika ko pokaže interesovanje i želju za nabavkom legalnih softverskih paketa biće omogućena maksimalna podrška u svim fazama donošenja odluke o kupovini.

Želela bih svima njima a i ostalima poručiti da panici mesta nema, jer može doći do pogrešnih odluka i ishitrenih kupovina. Pozovite nas i mi ćemo vam rado preporučiti odgovarajući legalizacijski paket za vaše poslovanje. Konsultacije i saveti putem mejla i telefona, kao i izlazak na lokaciju i snimanje stanja, pripremne su radnje za dalje korake i konačno donošenje odluke o pravom izboru.

Svakako da nije jedini motiv kupovine softvera pretnja da biste mogli biti „otkriveni“ što koristite nelegalni operativni sistem ili druge aplikacije. Postoje velike razlike i sa aspekta funkcionalnosti legalnog u odnosu na nelegalni softver (piratska izdanja) i trebalo bi da je to prvi i pravi razlog vašeg opredeljenja za nabavku licenciranog softvera.

Piratizovani softver ne ugrožava samo proizvođača, nego direktno ugrožava i korisnike, jer netestirani ili falsifikovani diskovi mogu biti zaraženi malicioznim softverom i virusima koji ugrožavaju računar na kome se aktiviraju, kao i druge računare u kompanijskoj mreži; jer korisnicima često nedostaju ključni elementi i dokumentacija i ne poseduje nikakvu garanciju niti mogućnosti za nadgradnju.

Kancelarija Microsoft-a i POSITIVE kao Gold partner pre svega imaju savetodavnu ulogu. Kao podrška akciji promocije legalnosti sofvera, Microsoft je sastavio dokument koji predstavlja vodič za utvrđivanje legalnosti, a sve detaljne informacije možete pronaći na sledećem linku.

I dalje, bez obzira na sve navedeno, slobodno nas pozovite, usmena komunikacija svakako je najdelotvorniji vid saradnje (propraćena po mogućstvu i vizuelnom).

Prema podacima republičkog zavoda za statistiku 11.5% preduzeća u Srbiji koristi neko od ERP rešenja u svom poslovanju. Iako su najpoznatija rešenja namenjena pre svega korporativnim korisnicima, postoji veći broj ERP rešenja prilagođenih, prema kompleksnosti i prema ceni, malim i srednjim preduzećima.

Pored većeg broja srpskih proizvođača softvera, na tržištu se mogu pronaći i ERP rešenja iz Ex Yu oblasti, koja obezbeđuju podršku za srpsko tržište. I pored ove ponude, zastupljenost je zabrinjavajuće niska. Istražujući ovaj problem došao sam do zaključka da najveći broj top menadžera (koji treba da promoviši potrebu za uvođenjem ERP rešenja) nema jasnu sliku šta time dobija. Reći da ovaj sistem obezbeđuje sveobuhvatnu analizu poslovnih procesa najčešće nije dovoljno.

Potrebno je kroz edukaciju razjasniti koje su konkretne prednosti kada se za praćenje i upravljanje poslovanjem koristite softverom koji će ne samo zabeležiti sve poslovne promene, već će ih i na organizovan i sistematičan način prikazati u onoj formi koja vam daje mogućnost analize i odlučivanja.

Laički rečeno, za razliku od “knjigovodstvenog programa” ERP vam omogućava ne da gledate pomene koje su se dogodile, već da upravljate promenama koje dolaze.

Da budem potpuno iskren, za ovo je potrebno izdvojiti novac, koji je u ovim teškim trenucima jednostavno teško pronaći, ali pre svega je potrebno posvetiti vreme i dozvoliti prilagođavanje ERP rešenja postojećoj organizaciji poslovanja ili, još bolje, međusobnom unapređenju poslovnog procesa i softvera.

Lako je razumeti zašto bi neko ko je uložio dosta novca, posle godinu dana bio potpuno razočaran rezultatima. Za pune efekte ERP-a potrebno je više od jedne godine, možda i više od dve. Ipak, krajnji rezultat je impresivan. Mogu da kažem da kada konačno dočekate rezultate, kao rezultat pre svega vašeg truda kao top menadžera da menjate neke navike vaših zaposlenih, možete biti veoma zadovoljni.

Analizirajući rezultate poslovnih procesa, odnosa sa klijentima, načina proizvodnje, ponašanja ostalih sektora vaše organizacije, možete veoma precizno predvideti buduća poslovna događanja i naravno, unaprediti postojeće procese. Pri tome tvrdim da nije važno čiji ste softver kupili i koliko ste ga platili, već koliko je on prilagođen vašem načinu rada, poslovnoj strategiji i politica, a pre svega, koliko ste vremena i truda uložili da projekta uspe.

Ako vaši zaposleni vide i prihvataju prednosti, ako ste vi prihvatili ovaj alat kao koristan i značajan, ceo trud se isplatio. Naravno, rad na uvođenju ERP sistema nikad nije završen. On je proces u koje neprekidno unapređujete i ERP sistem i vaše poslovanje. Ako uvodjenje ERP-a razumete na ovaj način, pozitivan rezultat je neizbežan.