Blogodak - srpski blogovi na jednom mestu

Da li se IT-jevci mogu opustiti i družiti? Ima li prostora za prijateljsko ćaskanje ili se svi međusobno gledaju kao „ljuta“ konkurencija?

Postavim sebi često ovo pitanje, a verujem da i mnogi razmišljaju o tome, bez obzira o kojoj branši je reč. Za one koji se bave informatičkom delatnošću uvreženo je mišljenje da su nekonvencionalni u pogledu dress code-a, retko pokazuju emocije (pogotovo sreće i zadovoljstva), uglavnom su „čudaci“ i slično. Sigurno ima istine u tome, ali čini mi se sve manje. Ustvari, zaposleni u sektoru IT-a su sasvim opušteni, pristupačni, prilagodljivi ljudi.

Složili se vi sa mnom ili ne, u prilog činjenici da se i u svetu informatike nađe vremena za provod, govori i nedavno održan SKI skup „hard“ i „soft“ profesionalaca na Jahorini. Preko 80 učesnika – vendora, distributera, partnera – družilo se tri dana bez incidenata bilo koje vrste (verbalnih, fizičkih…) Sa kakvim je ko utiscima otišao, ne možemo sa sigurnošću reći, ali emocije nezadovoljstva niko javno nije izrazio.

Jahorina

„Formalni“ deo skupa je bio organizovan na principu zimskih igara, gde su učesnici podeljeni u 6 ekipa, koje su bile formirane po poznatim svetskim proizvođačima opreme i softvera. Takmičenja su obuhvatala igre na snegu, ali i zanimljive sadržaje u samom hotelu, kao i veliki IT kviz. Većina učesnika se pokazala kao pravi timski igrači, takmičarski duh je itekako bio prisutan, konkurentske ekipe su međusobno pokazale visok nivo tolerancije (nećemo računati izuzetke, kojih je bilo malo i na kraju smo se svi vratili pevajući, bez obzira na konačan ishod.

Neformalni deo  sastojao se od slobodnog vremena posvećenog skijanju, plivanju, šetnji kroz šumu, odmaranju, poseti Sarajevu… svako je mogao da odabere ono što mu najviše prija. A uveče su svi bili u „obavezi“ da prisustvuju „niskokaloričnoj“ večeri, a zatim i svirci do sitnih sati. I… svi su izdržali i bili krajnje opušteni i prijateljski raspoloženi.

Neformalna druženja IT sveta

Zanimljivost… Redovni čitaoci POSITIVE blog-a setiće se da sam pre nešto više od mesec dana napomenula kako bi ova godina mogla biti godina priznanja, nagrada, pohvala… Izgleda da sam bila u pravu. Kolega Saša i ja smo za 5. godinu učešća na pomenutom skupu prijatno iznenađeni prigodnim poklonima od strane organizatora, što potvrđuje moja predviđanja.

Napunili smo „baterije“, vratili se orni za posao, nadamo se da nas entuzijazam neće napustiti, a ako i popustimo, pa iz IT-a smo, zamenićemo „baterije“ !

Kolege - Stanislava i Saša

Početkom januara meseca ove godine dobila sam email od Tijane Marjanović, Partner marketing manager for Central and Eastern Europe, Cisco Srbija (Cisco Systems) da u par kratkih slajdova prezentujem aktivnosti i iskustva koje je POSITIVE imao u domenu korišćnja Social Media.

Postoji mogućnost da se ovaj naš „Best Practice“ prikaže na Konferenciji Marketing Profs Socail Tech 2010, koja se ove godine održava 25. marta u San Hozeu u Kaliforniji (USA). Predavači na ovoj Konferenciji su i predstavnici najboljih tehnoloških kompanija IBM, Intel, Adobe, Motorola, HP odnosno Marketing i Social Media menadžeri a među njima je i Luanne Tierney Vice President, Worldwide Channel Marketing Cisco Systems koja bi naša iskutva prenela učesnicima ove konferencije u sklopu svog predavanja. Tema Konferencije su najbolja iskustava, primeri u korišćenju i primeni društvenih medija u poslovne svrhe.

Moram priznati da sam bila prilično iznenađena jer je POSITIVE ipak mala kompanija iz Srbije koja pokušava da ostvari rezultate na našem webu koji se tek razvija u ovom domenu. Ovu kratku prezentaciju trebali smo poslati i Sophie Kramhoft koja je Channel Marketing Manager za Emerging markets Cisco.

Nakon prepiske od nekoliko mejlova, Sophie nas je zamolila da ovu prezentaciju Cisco objavi i u svom „Newsletter for Cisco’s Emerging Markets Partners“ – kao jedan od najboljih primera. S obzirom da pristup ovom sadržaju na Cisco sajtu mogu imati samo njihovi partneri, prenosimo vam ga u srpskoj verziji (engl. se može videti na pratećim slikama u postu):

POSITIVE(no) iskustvo sa društvenim medijima
Case study: Izdvajanje vrednosti je postepen proces

POSITIVE Doo je Cisco Select Partner sa 30 zaposlenih od kojih pojedini imaju i preko 20 godina iskustva u projektovanju i izvođenju kompleksnih računarskih mreža. Nedavno je proglašen za najinventivnijeg Cisco SMB partnera u Jugoistočnoj Evropi i vidi se da je korišćenje ove kompanije u sferi društvenih medija važno za njen razvoj pozitivne reputacije.

Sve je počelo pojavom web 2.0 tehnologije koja je podstakla korisnike da koriste internet mnogo više. Sajt POSITIVE-a ima Medija Centar gde objavljuju sadržaje, vesti i saopštenja, a postoji i Ženski IT Kutak (jedini servis takve vrste na Balkanu) kao i kompanijski blog koji je dobro podržan u blogosferi. Svi sadržaji su dostupni putem RSS Feed-a.

Cisco Newsletter

Kompanija je utvrdila da su društveni mediji najjednostavniji način da efikasno komuniciraju sa svojim krajnjim korisnicima. Sada koriste svoj veb sajt, Facebook i posebno Twitter – tako što i retvituju korisne sadržaje, uključujući i tematske sa Cisco korporativnog bloga – kao ključ za komunikaciju i promocije.

Đorđe Medaković, direktor POSITIVE-a, veruje da je aktivno usvajanje i strateško korišćenje Društvenih Medija odličan način da mala preduzeća poboljšaju svoju reputaciju, grade imidž, da povećaju svest o svom brendu i potražnji korisnika.

“Interesantno je da nije unapred moguće nekome objasniti ulogu i značaj Social Media. Uticaj na poslovanje kompanije se pokazuje postepeno, polako i uz veliki rad i posvećenost. U jednom trenutku shvatite da ovaj napor daje rezultate i da je vaša prepoznatljivost kao ozbiljne kompanije povećana preko svih vaših očekivanja. Mislim da poslovni ljudi uglavnom nisu svesni ovog uticaja i ogromnog značaja Social Media za poslovanje.”

Jasna Kamatović, Marketing i PR menadžer u POSITIVE-u takođe veruje, aktivno i kontinuirano sarađuje sa Cisco-m Srbija u svim svojim marketinškim i PR aktivnostima, sa posebnim fokusom na web.

„Social Media je koristan alat u komunikaciji i pozicioniranju jedne kompanije. Oni su puno uticali na radne procese unutar naše kompanije i potpuno promenili način na koji doživljavamo web. Pokazale su nam koliko je važno da kao kompanija budemo otvoreni, transparentni, da pratimo potrebe naših korisnika. Moramo biti svesni da je online potpuno drugačiji u odnosu na offline okruženje, odnosno klasičan Marketing i PR. Online reputacija kompanije će postati ključna za njeno ukupno poslovanje.“

Cisco Newsletter

Društveni Mediji nisu i ne treba da budu medijum koji će se koristiti isključivo za objavljivanje kompanijskih, promotivnih poruka i sl. (sa nula following) već naprotiv! k-o-m-u-n-i-c-i-r-a-nj-e!  Da pokažemo kakva su i naša interesovanja (kao kompanije, zaposlenih), da objavljujemo sadržaje koje korisnici smatraju korisnim, da se međusobno edukujemo i povezujemo jer ispred svake kompanije i svake tehnologije stoje ljudi sa svim svojim dobrim osobinama i manama. Društveni mediji traže posvećenost.

Svi zaposleni u jednoj kompaniji bez obzira čime se bave, svakom svojom aktivnošću online ili na webu utiču na njenu reputaciju. Društveni mediji su nam do pre godinu dana bili velika nepoznanica i priznajem, još uvek puno gledamo, puno slušamo, puno pratimo a najviše učimo – i to od korisnika.

@positive_it na Twitteru

Mislim da sve kompanije u Srbiji i okruženju, koje su do sada imale dilemu: da li DA ili NE koristiti društvene medije u poslovne svrhe – više ne dovode u pitanje. Mi smo vrlo ponosni i zadovoljni rezultatima koje smo ostvarili.

Biti Case Study na jednoj ovako važnoj konferenciji od strane visokog predstavnika Cisco Systems World Wide nije nešto čemu smo se nadali (ni u snovima) niti smo imali utisak da se naše aktivnosti (naročito na twitteru) ovako intenzivno prate od strane predstavnika i zaposlenih Cisco Systems-a.

Pre mnogo godina doneo sam svoj prvi PC kući: velik’ kao veš mašina, jednako težak, sa monitorom koji je delovao kao da radim u NASA-i. Zauzeo mi je pola pisaćeg stola a kada sam ga palio zvuk prilikom startovanja ventilatora i diskova je bio blizak zvuku poletanja helikoptera.

Pre par dana sam odneo kući Network Attached Storage – NAS. Velik je kao prvi deo knjige „Rat i mir“ a najveća buka koja se čula iz njega je zvuk rada hard diska. Delovao je kao igračka, međutim…

Danas nas je sve više koji kući imamo više računara: privatni, poslovni, fiksni, laptop, ženin, dečiji… Kućne mreže su postale normalna stvar od pojave brzog interneta i želje da se on podeli na sve računare u kući. Ono što je ostalo kao razlika je server. Do nedavno mala preduzeća su koristila Peer-to-peer mreže i nije ih bilo moguće ubediti da treba da investiraju u server, bio on pod Windows-om ili Linux-om.

Računar na kome niko ne radi je bio luksuz u SOHO (Small Office Home Office) mrežama, o kući i da ne govorimo. Prostor, buka i naravno cena su uvek bili ograničenje za prelazak na klijent – server mreže.

QNAP

NAS uređaji su na dobrom putu da promene sve ono što je sprečavalo ljude da u mala okruženja postave server. Ovi uređaji su malih dimenzija pa se mogu smestiti bilo gde. Ja sam ga smestio na vrh svog kućnog računara. Tu već stoji i ruter pa nisam morao da razvlačim kablove da bih ga povezao u mrežu. Pristupio sam mu preko web interfejsa i konfigurisao ga.

Sada kući imam fajl server, web server, ftp server, print server, multimedijalnu i download stanicu kojoj mogu da zadam da mi skida kako sa http / ftp sajtova, tako i torente pa da ugasim računar i uživam u tišini, koliko mi to komšiluk dozvoli. Ako se uz to doda i softver za bekap računara kao i mogućnost da spojim dve IP kamere i napravim kućni video nadzor dobijam više od onog za šta mi je nekad trebao server koji sam konfigurisao i konfigurisao danima dok sve ne bi proradilo kako valja.

Za kuću sam odabrao najmanji uređaj koji prima jedan hard disk. To je odlično rešenje za malu kućnu mrežu: zauzima malo mesta, troši malo struje i proizvodi onoliko buke koliko je bučan hard disk.

Za potrebe malih preduzeća preporučiću verzije sa dva hard diska zbog bezbednosti podataka. Za ozbiljnije „igrače“ tu su i sistemi sa četiri i više diskova sa podržanim raznim RAID-ovima i Hot-swap opcijama kao i rack mount varijante. U zavisnosti od potrebnih performansi postoje varijante sa Marvel i Intel procesorima kao i sa memorijom od 256MB – 1GB. Gigabitne mrežne kartice se podrazumevaju, pa i dve na ozbiljnijim uređajima kako bi se mogli spojiti na dva različita mrežna uređaja – ako jedan crkne, još uvek se može drugom putanjom pristupiti NAS uređaju. Failover opcije na sve strane!

Nisam uspeo da spojim moj NAS sa televizorom i pojačalom! Multimedijalna stanica, ali mora da ima i računar pored sebe! Međutim, ovo je mrežni uređaj koji vam daje funkcionalnosti i servise servera. Za ovo drugo postoji uređaj sa drugom skraćenicom – NMP, odnosno Network Media Player. O njemu drugi put…

Juče sam zaokružio još jedno poglavlje u životu. Položio sam sve potrebne ispite za odbranu master rada i time praktično dovršio ono što sam počeo neverovatno davne 1983. godine – fakultet.

Put je bio dug, prekidan raznim opravdanim i manje opravdanim razlozima, ali sam siguran da je ovo cilj kome treba da teže svi koji imaju bilo kakve izglede da ga ostvare. Makar i ovako kasno kao ja. Proteklih godinu dana sam zaista uživao u svakom predavanju, pa i ispitu, prezentaciji, a i u druženju sa kolegama.

Veoma je interesantno kako u različitim fazama svog života probleme i zadatke pred vama posmatrate na različite načine. Ako je studiranje pre dvadeset pet godina moglo biti teret i muka, sada, svestan ogromne koristi akademskog obrazovanja, sve doživljavam kao izazov koji rado prihvatam.

Toliko rado da sam odlučio da nastavim sa obrazovanjem i da upišem doktorske studije. Volim, ide mi, pa što da ne. Nije posao jedini način ispoljavanja u životu. Kada učenje pretvorite u hobi, a ipak ga sasvim ozbiljno shvatite, nagrada je ogomna.

Voleo bih da u skoroj budućnosti budem u poziciji da svoje znanje, iskustvo i želju za učenjem mogu da prenesem mladim ljudima i da dam svoj doprinos stvaranju mladih stručnjaka koji će uvesti više reda i nauke u naš veoma haotičan poslovni život.

Spoj prakse i nauke jeste i biće moj glavni cilj u ovoj oblasti.

Dugi niz godina ziveli smo pod sankcijama, naučili svega da se odričemo, poremetio nam se osećaj za kvalitet. Kupovali smo odeću i obuću na pijaci, cigarete po ulici, rakije koje su pravili razni šarlatani i guslari. Bilo nam je bitno samo da se nešto ima, da se nešto kupi, pa dok traje – traje.

Onda su prošle crne godine (bar smo tako mi, naivni mislili), počeli smo da kupujemo polovne računare uvezene iz Zapadne Evrope, koji su radili odlično i odgovorili na sve naše post-traumatske (sankcije, izolacija, bombardovanje) zahteve i pri tome imali odličnu, nisku cenu.  Informatička pismenost je porasla, sve je je više domaćinstava bilo snabdeveno računarima, klinci su počeli da koriste internet, pa su im se vidici i prohtevi prošilrili.

Maloprodajni salon POSITIVE

Malo zbog povećanih prohteva, malo zbog zakona koji je zabranio uvoz polovnih računara, a malo i zbog povećanja standarda (bar je tako izgledalo iz naše evropske perspektive) polovni računari su otišli u zaborav. Zamenili su ih novi, koji su kupovani bez pardona, nije se štedelo. Imali smo, kao tržište, odličan rast na kome su nam i Slovenci mogli pozavideti. Standardne konfiguracije prodavane su po ceni od 50-ak i više hiljada dinara, uglavnom su komponente birane prema savetu prijatelja poznavalaca, da zadovolje želje mladih igrača i dizajnera. Cena nije bila toliko bitna, bitno je bilo postići dobar kvalitet. Sve je izgledalo ružičasto kako korisnicima, tako i svima nama koji živimo od prodaje računara.

Poslednjih nekoliko  godina, isprva nekako čudno stidljivo, a u poslednjih 15-ak meseci  sve jače, događa se drastičan pad kupovne moći većine našeg stanoviništva, što se očituje  padom interesovanja i prometa tehničke robe, ponovnim odricanjem od mnogih stvari, nakon nekoliko godina kreditno -  informatičko – tehnološkog buma po domaćinstvima.

I eto opet one stare devize: „Daj mi neki računar, nije bitno kakav, samo da je jeftin. Da ima tanki monitor i da košta do 30-ak hiljada!„ Tridesetak  hiljada!!! Pre samo dve godine, kada je uzgred budi rečeno i  Dinar u odnosu na EVRO  vredeo mnogo više, nije bio problem dati 50.000 dinara, a sada je i 30.000 problem. Daj šta daš. Ali da sve radi. Igre, Internet, filmovi. Sve. I da ima i Windows!

Positive Brand

I šta da radimo? Uklapamo se. Ako nisi jeftin i ne praviš kompromise, onda ni ne prodaješ. Kompromis nikada ne donosi najbolje rešenje, ali ako je on tačka sa koje ćemo opet gore – neka bude.

POSITIVE je stoga odlučio da privremeno stavi sa strane svoje BRAND računare i da tržištu ponudi jeftine gotove konfiguracije solidnog kvaliteta, koje drugi sklapaju za nas. Imaju odličan odnos cene i kvaliteta i ljudima se to dopada.

Servis i tehnička podrška

Dobro, tu smo, prodajemo, dopada se i nama.  Na kraju, opet smo otišli korak dalje pa smo se izborili i za status ovlašćenog servisa i time rešili još neke brige koje eventualno mogu da se pojave kod korisnika. Služimo narodu.

Za one koji i dalje žele da učestvuju u kreiranju svog računara, ostavljamo mogućnost da kombinuju kroz konfigurator na našem sajtu www.positive.rs i da za sebe izaberu ono što smatraju da je najbolje, bez nametanja sa strane zbog cene ili bilo čega drugog.

Ima za svakoga po nešto.

Vreme neumitno leti… jedino se ono ne može vratiti. Posle svega ostaje, a lepo je (ili tužno) – SEĆANJE! Kada pogledam tri meseca unazad (a kao da je juče bilo) shvatih da u tom periodu nisam nijednu svoju misao, zapažanje, emociju podelila na našem blogu.  Da li je u pitanju nedostatak inspiracije? Možda… ali nikada to ne želimo priznati, jedini i glavni krivac je niko drugi do VREME, odnosno nedostatak vremena.

Ako se „po jutru dan poznaje“ onda možemo reći da će 2010. biti godina značajnih datuma i jubileja za POSITIVE. Pre dve nedelje, obeležili smo 10 godina postojanja, spontano, skromno, ali sa srcem i željom za još većim uspehom i napretkom, kako pojedinaca, tako i kompanije u celini.

Posle samo nedelju dana, stigla je jako lepa vest – POSITIVE je dobio svoje mesto u prvih 50 sajtova u Srbiji po časopisu PC Press. Bićemo skromni i reći da zaista nismo očekivali ovako zavidno mesto za kratko vreme postojanja našeg novog, redizajniranog sajta. Međutim, veliki broj čestitki koji je potom usledio upravo se odnosio na to da smo konačno dostigli zasluženo, te ćemo odbaciti vrlinu „skromno“ i složiti se sa prijateljima, korisnicima i posetiocima iz off i online-a.

it dogadjaji

Mislim da još uvek nismo svesni činjenice koliko nam je pomoglo to što smo podržali ideju koleginice Jasne Kamatović (marketing managera) o online prodaji i marketingu. Moram priznati da bi prava reč bila, ne „podržali“ nego „bili primorani“ da slušamo njene ideje, smernice, pridike… stalna gunđanja… Isplatilo se a još više će biti efekata u budućem periodu, kada svako od nas da svoj maksimalni doprinos. Postoje dva puta kojim možete krenuti nakon što ste „pobrali lovorike“: jedan je stimulativni (takmičarski) i nagoni vas na još više zalaganja na putu ka vrhu, a drugi je prepotentni – živite od stare slave. Trudićemo se da odaberemo i sledimo ovaj prvi.

Pored standardnih sadržaja, koje možete pronaći na svim sajtovima – o nama, kontakti, cenovnike, pregled proizvoda i usluga i slično treba pronaći nešto po čemu ćete biti posebni, a opet privlačni i zanimljivi. Naša želja je bila da sajt bude interaktivan, gde posetioci mogu slobodno izražavati svoje mišljenje, utiske i primedbe i to bez doterivanja. Mislimo da smo u tome uspeli.

PC Press TOP 50 za 2009.

Najveći „bum“ svakako je izazvao ŽENSKI IT KUTAK koji je u informatičkoj sferi prvi takve vrste, originalan i nenametljiv, sa druge strane prepoznatljiv i privlačan. Fantastičan odjek za veoma kratko vreme, plus iznenađujuća činjenica koliko su pripadnici „jačeg“ pola postali obožavatelji istog. Iako je u većini slučajeva reč o „fancy“ gedžetu koji baš i ne možemo računati u neophodne komponente (očekuje se da ga poseduju mlade dame sa stilom), ipak se i mi „obični smrtnici“ polakomimo i kupimo sebi po koju stvarčicu

Jednostavno, kada kažete „ženski IT kutak“ asocijacija je samo jedna. I verujte, stručni žiri PC Press-a je upravo ovaj detalj opredelio da obeleži www.positive.rs kao jedan od TOP 50.

Na „bini“ to sve deluje jednostavano i glamurozno. U „back stage“-u je ipak drugačija situacija: puno angažovanja, neprospavanih noći, bačenih papira, izlizanih „backspace“ i „delete“ tastera… Sada možemo reći da nam nije žao.
Možda nisam pozvana da govorim u ime koleginice Jasne ali ću to ipak učiniti i reći da se ona nijednog momenta ne kaje za danonoćni rad skoro hermetički zatvorena – definitivno je urodio plodom.

Najveće priznanje je kada se osećaš ispunjenim onim što radiš i kada znaš da i drugi dele sa tobom isto osećanje.

…i vratimo se u stvarnost i prionimo na posao jer puno toga je pred nama.

Početkom jula meseca 2008-me, POSITIVE je nakon osam godina sa SPENS-a prešao u sopstveni poslovni prostor. I baš tada, u tom periodu postavili smo gejmerski ugao, kao deo maloprodajnog salona koji je namenjen prvenstveno gejmerima sa tada najnovijom opremom i dodacima. Ali, sećam se, kako je ovaj naš „corner“ delovao na sve nas: od zaposlenih koji smo ostajali i nakon radnog vremena da se igramo na PlayStation3 ili korisnika koji su dolazili u salon da nešto kupe a završavali igrajući tenis na Nintendo Wii. Tada sam najbolje i naučila da vozim formulu 1 a tri sredovečne gospođe iz NIS-a ostale čitava 3 sata igrajući se…

Posle par meseci igranja ovaj deo salona je ostao „samo na igrama“ a oprema i dodaci su pronašli svoje nove, uglavnom mlađe vlasnike (na žalost nas, zaposlenih ).

Koliko je Gejming industrija (Gaming Industry) razvijena u svetu, neću posebno pisati: od Game Boy-a, Sege, Tetrisa pa preko Play Stationa do XBOX i PS3. Poslednjih 20 godina gejming je doživeo pravu ekspanziju. Nikada neću zaboraviti scenu na TV-u kako se u Japanu danima i noćima čekao izlazak Play Station 2 u prodavnicama! Bila su to sjajna vremena ali je pred nama prava revolucija u ovoj industriji, možda je sama pojava Microsoft Surface pre par godina doprinela da danas čekamo izlazak Project Natal!

Kolega Miljan Radanović (prvenstveno inicijator) koji je zadužen za gejming deo ponude u POSITIVE-u je početkom ovog leta pokazao veliko interesovanje vezano za naše online aktivnosti a što je rezultiralo da početkom novembra meseca pokrene i svoj web sajt pod nazivnom Gamers House.

Moram priznati, startovao je vrlo ambiciozno s obzirom da mu je ovo prvi samostalan projekat ovakve vrste i još u vreme kada nije baš preporučljivo (vreme krize)  ali nisam imala nedoumica jer je uspeo da završi fakultet u roku i uporedo i radi. Baš iz tih razloga dobio je podršku ne samo pojedinih kolega koji su se uključili svojim znanjem i iskustvom, već kompletnog Pozitiva

www.gamershouse je sajt koji  kreiraju i održavaju gejmeri odnosno oni koji su godinama veliki potrošači a i zaljubljenici u gejming (btw: da li znate da u Americi postoje koledži na kojima se mladi Amerikanci specijalno školuju za ovu industriju?). Sajt pored najava, klasičnih vesti, recenzija… odlikuje i tzv „Community“ koji je osmišljen po principu funkcionisanja društvenih mreža (FaceBook, Twitter) a gde sa svojim prijateljima razmenjujete mišljenja, savetujete se, dolazite do informacija koje su Vam potrebne, postavljate slike, video klipove a sve sa istim ciljem: gejming je način života!

Sajt je za kratko vreme počeo beležiti lepu posećenost jer pored redovnih sadržaja i Community-ja postoji odeljak u kojem se testiraju računarske komponente a u najavi je startovanje web shopa i  rubrika za preuzimanje šifri,  pomoć prilikom igranja, kviz, kalendar svih važnijih takmičenja, mapu svih igraonica u regionu, blog pa i video. Ono što mi je posebno interesantno a što očekujem je datum kada će krenuti i sa turnirima.

I bez obzira što je (verovatno) asocijacija na igre i gejming: deca koja su za računarima sa slušalicama (zbog čega roditelji nisu srećni) imam utisak da će me ova  Miljanova inicijativa posebno motivisati da se posvetim i profesionalno – jer priznajem: obožavam Nintendo Wii! a sa druge strane veliki je i izazov sa aspekta marketinga i odnosa s javnošću.

Radeći ovih par meseci imam puno nedoumica, očekuje nas ozbiljno praćenje i istraživanje ovog tržišta, industrije uopšte, a ono što sada mogu reći isključivno na osnovu „osećaja“ je da nam predstoji ozbiljan dugoročan projekat koji će možda uticati i na buduće poslovanja Positive-a.

…”just stay online” i uživajte u linkovanim videima

Photo: Jovan Djokic

U ponedeljak su me kolege iz prijatno iznenadile. Dobio sam tortu sa deset svećica. Trebalo mi je vremena da shvatim da je ovo deseti rođendan Positive-a.

Deset godina je proletelo u dahu. Od preduzeća sa pet zaposlenih koja se bavila uslugom servisiranja računara, vodeće uloge u prodaji polovnih računara, do kompanije čija je vizija da bude lider u informacionim tehnologijama u Novom Sadu i da pruža vrhunsku uslugu svojim klijentima.

Positive sa 30 zaposlenih, razvijenom maloprodajom, radom sa biznis korisnicima, sektorom računarskih mreža, tehničkom podrškom i na pragu dobijanja međunarodnog certifikata za ISO 9001 standard je kompanija koja se neprestano razvija.

Osnovu ovog razvoja čini pre svega ulaganje u kadrove, znanje i kontinuirano usavršavanje svih zaposlenih. Svetla tačka našeg razvoja je svakako i online nastup, koji se neprekidno usavršava i razvija.

Neprekidne inovacije i promene, prilagođavanje turbulentnom okruženju, a nadam se i pogled u budućnost, osnovne su ideje koje me vode i daju mi snagu da učestvujem i kreiram napredak Positive-a.

Kada se osvrnete unazad, ostaju samo lepe uspomene, a svakodnevni stres i pritisak nemilosrdnog (a nažalost i nedovoljno uređenog) tržišta ostavlja se po strani.

Kako kažu, kada bih ponovo mogao da biram, izabrao bih isti put.

Photo: Jovan Djokic

Posle čitanja posta na www.draganvaragic.com “PR objave posle šest meseci” krenula sam da napišem komentar koji me je naveo na neka razmišljanja a vezana su za naša iskustva koja smo imali u prethodnih par godina baš na ovu temu. POSITIVE je kao i većina domaćih firmi koja spada u SMB (mala i srednja preduzeća) počeo sa PR aktivnostima par godina nakon osnivanja (osnovan 2000-te) i gde je fokus bio na offline. Poslednje dve godine smo intenzivno počeli sa objavljivanjima saopštenja ili vesti „na internetu“ tako da smo za vrlo kratko vreme mogli da uporedimo efekte – online vs offline.

U čemu je razlika?

Samo jedan primer:
Polazim od činjenica da se sva saopštenja koja želimo da objavimo u medijima u većini slučajeva plaćaju (i kako mediji vole da ih zovu tzv PR tekstovi) bez obzira da li zadovoljavaju formu saopštenja ili ne (5+1 i x=2+1). OK. Napisali smo saopštenje, kontaktirali medij(e), odredili datum, mesto (stranu i veličinu) na kojoj će se objaviti, poslali smo ga, oni objavili, mi platili…

Novine bilo da su dnevne, nedeljne, mesečne, uglavnom se nakon čitanja bacaju. Mi nemamo sumnji da je poruka koju smo hteli da pošaljemo na ovaj način i stigla do naše ciljane javnosti ali u kojoj meri? Koliko je njih zaista to i pročitalo? Da li je dovoljno ići sa saopštenjem u samo jednom medijumu/novini? Da li je bolje ići samo u jednom ali relevantnom i sa velikim tiražom (npr Blic, 24sata) ili ići u više manjih? Pitanja dosta, odgovori uglavnom polovični i koji se svode na procenu i nagađanja a kada radite u maloj firmi imate i takav budžet za PR a treba da ga „pametno“ raspodelite i menadžmentu ili direktoru/vlasniku prikažete efekte.  U većini slučajeva male kompanije nisu u mogućnosti da angažuju agencije koje rade monitoring i preskliping jer jednostavno nemaju dovoljno novca i za to.

Nakon objavljivanja saopštenja, lepo ga izrežete i zalepite (bukvalno) u Vaš preskliping i arhivu. Neke aktivnosti jednostavno nemaju mogućnost niti mogu da se konkretno izmere. Kako izmeriti reputaciju ili aktivnosti koje se odnose na „image building“? Ovako, kada se kaže, deluje i zvuči potpuno nelogično, zar ne? Za isti novac koji uložite u jedan offline medij, za jedno saopštenje, možete u online-u da objavite mnogo više saopštenja kod različitih izvora.

Zašto je to važno i kome?

Kada krenete sa online PR aktivnostima a koje podrazumevaju i objavljivanje i distribuciju saopštenja važno je da postavite i ciljeve koje se odnose na pretraživače, konkretno najbitniji – Google.

Cilj 1: objavljujemo saopštenje na takav način i kod jednog izvora/medija da se ono pojavi u što većem obimu i na drugim sajtovima ili agregatorima vesti koji ga preuzimaju putem RSS Feed-a. To znači da možete za određenu manju sumu novca i ukoliko je sadržaj saopštenja relevantan, da se pojavite u velikoj meri na Google-u za određene ključne reči. Na ovaj način se uglavnom radi u većini slučajeva a gde je broj „Online Coverage“ najbitniji.

Cilj 2: Možete platiti samo jednom mediju koji će na svom sajtu objaviti tu vest za (mnogo) veću sumu novca ali je on vrlo relevantan, npr sajt B92 ili Blic a samim tim postoji mogućnost da će ovu vest preuzeti i neki drugi sajtovi i objaviti ali ne mora da znači. Kada korisnici, potencijalni kupci, ciljane javnosti… krenu sa guglanjem koji su to sadržaji, informacije i ključne reči koje mi želimo da se pojave o nama kao kompaniji? A izvori? Da li je bolje da se kao izvor ovih informacija pojave B92, Blic i samo 24 sata ili je to „samo“ prvih par strana na pretraživačima?

Aktivnosti treba prilagođavati prema sadržaju saopštenja, poruci koju želimo da pošaljemo ciljanoj javnosti (ali!) i efektima koje treba da pokažemo u firmi za koju i radimo.

Cilj 3: Oformiti sopstveni Medija Centar, napraviti plan i strategiju online aktivnosti koje imaju za cilj da kao kompanija budemo relevantan izvor drugima u objavljivanju informacija, sadržaja ali uz sve tzv. principe koje podrazumeva sada (možda) već prevaziđen termin web 2.0

Kod objavljivanja i distribucije saopštenja u online-u postoji i „jedan vrlo mali ne mnogo bitan detalj?“ -  što imate mogućnost da samo uz pomoć jednog običnog klika na link ka Vašem sajtu, koji je postavljen u saopštenju – imate tačne i konkretne informacije: koliko njih je ovo saopštenje pročitalo, koliko im je trebalo minuta, da li su samo pogledali ili odmah zatvorili Vaš sajt, da li su sa te stranice pogledali i još neke druge sadržaje na Vašem sajtu itd… ostavili komentar, preporučili Vas i sl. Ovo je samo jedan primer koje su sve mogućnosti online PR aktivnosti i njihovog praćenja u malim kompanijama gde se očekuje da za konkretne aktivnosti prikažete efekte i isplativnost, sa aspekta važnosti u određenom trenutku i okolnostima.

Objavljivanje i distribucija saopštenja u Online-u je mnogo više i kompleksnije od primera koji je ovde predstavljen a samim tim je i mogućnost praćenja efekata mnogo veća od navedenih.

I da ne zaboravim, da se vratim na četvrti pasus: nakon čitanja nekog saopštenja na Internetu ono ostaje uglavnom trajno zapisano, uvek se može izguglati i ne završava, kao kod klasičnih novina, odmah sutradan u kanti za otpatke ili samo Vašoj arhivi.

PS: Internet, web, online – kako želite – traži posvećenost (odnosno treba mnogo manje uložiti novca ali mnogo više vremena a koje u ovakvim okolnostima nije od 9 do 17h).

Stižemo do završetka još jedne, teške, godine. Kako god izgledalo na početku, niko nije znao šta nas čeka. Mogu da kažem da smo se, jako teško, izborili sa svim nedaćama koje je kriza pred nas postavila. Da budem iskren, ja krizu nimalo ne osećam kao svetsku, već kao našu, unutrašnju, uzrokovanu mnogim greškama iz proteklih par godina.

Izgledalo je da idemo ka zvezdama, a zapravo je rast bio baziran na pretpostavci da će svaki sledeći dan biti sve bolji. Naravno, čim je malo stalo, ceo koncept se srušio kao kula od karata. Na svu sreću, izgleda da smo otkrili pravi lek. Iako smo ove godine smanjili ukupan promet, zarada je ostala otprilike ista kao prošle godine.

Zašto? Zahvaljujući uslugama. Positive nekoliko poslednjih godina ima cilj da kroz kontinuirano obučavanje svojih kadrova, poboljšanje kvaliteta i obima usluge, inovativnosti i posvećenosti korisniku ide napred.

Iako je to na početku izgledalo kao uzaludna bitka protiv “velikih”, pokazalo se da u trenucima krize ovo uspeva. Pravi potez došao je ovoga puta u pravo vreme. Sledeće godine Positive nastavlja sa daljim prodorom u Online okruženje, stiče certifikat ISO9001 i dalje radi na usavršavanju svojih kadrova i poboljšanju kvaliteta usluga.

Ova godina je pokazala da se kvalitet ipak prepoznaje i da ima korisnika koji to prepoznaju.

Ubeđen sam da nastavljajući ovim putem krčimo sebi put do umerenog ali stabilnog rasta i ka većem zadovoljstvu poslom koji obavljamo. Moram iskreno da priznam, da je ovo moj lični cilj i da ponekad ne deluje previše komercijalno u ovom surovom svetu profita, ali posle dvadeset godina rada u IT industriji osećam da imam pravo na to.

Želja mi je jedino da i moje kolege sa posla osete to zadovoljstvo, a tada će, siguran sam, zadovoljstvo onim što činimo u potpunosti osetiti i naši korisnici.