Blogodak - srpski blogovi na jednom mestu

Novosođani su imali prilike da ugoste blogere iz regiona na ovogodišnjem BlogOpen-u koji je održan u subotu i nedelju 9. i 10. oktobra na SPENS-u pod nazivom Social Open.

I dajem sebi slobodu da ovaj post napišem malo leženije… #emo

Bez obzira što sam kotizaciju uplatila kao „rana ptičica“ moram priznati da nisam bila baš u stanju da se družim iz nekih ličnih tj emotivnih razloga – ali sam ipak otišla… Hvala Tatjani, Draganu, Maji i Saletu. Kakva sjajna atmosfera! Toliko pozitivne energije, divnih, poznatih ljudi (avatara i nickova). Pozitivci tj autori ovog našeg kompanijskog bloga su planirali da grupno prisustvuju ovom eventu – međutim, obaveze…

Iz godine u godinu kako se nastavlja ovo moje profesionalno internet putešestvije naprosto vremenom neke stvari su „po defaultu“ kao npr da se obradujete, pozdravite pa čak i izgrlite i izljubite sa ljudima koje poznajete samo virtuelno …ali i da imate free wi-fi što je bilo i moje prvo pitanje konobaru kada sam otišla na svečanu večeru, i niko se na to nije nasmejao već su svi željno iščekivali da čuju koji je pass (kao što smo imali prilike da čujemo nije mis**123).

Dakle nisam imala očekivanja, kako su mi pričali, poznato je da je na ovom okupljanu prijateljska i ležerna atmosfera. Organizacija je bila odlično urađena, odabir prostora, ukupan ambijent = odličan 5.

Očekivano je bilo to da skoro svi manje-više koriste twitter i real time prenose svoje utiske i zapažanja (hashtag #blogopen) kao i da se sve prati preko live streama za koji je i ovaj put podršku obezbedio live-e.tv.

Šta rade blogeri? Tweetaju

Predavanja su bila u blogerskom maniru – poprilično opuštena i sa dosta slenga (BlogOpen je to) ali sam bila iznenađena kada smo od strane predavača u nekoliko navrata mogli čuti i psovke što mi se nije dopalo. Iskreno verujem da su organizatori izvukli najbolje od svih prijava koje su dobili.

Nisam prisustvovala baš svim predavanjima, više sam se družila, fotografisala i tvitovala. Smatram da bi zbog narednih BlogOpena mi blogeri sami trebali uticati na podizanje nivoa kvaliteta predavanja tako što ćemo se prijavljivati.

Osnove blogovanja, networkinga i društvenih medija i mreža su uvek dobro došli ali kao i na svim sličnim okupljanima ovakve vrste, bilo bi dobro da razmenimo sva naša pozitivna i negativna iskustva bez obzira koliko imamo ili nemamo iskustva kao predavači.

Dragan Dinic's Photos - Blogopen 2010

Sve u svemu vrlo dobra ocena za ovogodišnji BlogOpen. Fotografije možete pogledati na fan stranama a moji pozitivni utisci su vezani za blog post Borisa Gadgeterije (.HR) o Novom Sadu like, kao i radnjica „Magični svet“ u TC Pariski Magazin gde smo se Maja, Jelena, Maja i moja malenkost pretvorile u prave devojčice isprobavajući kostime.

PS: bila sam u ozbiljnom iskušenju/krađi da sa Draganom Dinićem zamenim torbe (imamo iste) jer je unutra imao brdo raznih handy geeky gadgeta tj „sve nešto lepo“

Nisam ni mogla pretpostaviti pre par godina da ću ikada pisati post na ovu temu… I to na kompanijskom blogu… Početkom prošle sedmice menadžment je doneo odluku o raspisivanju Konkursa za nova radna mesta u Pozitivu.

Kako se (obično) zapošljava u Positive-u?

Većina nas je ovde počela da radi na osnovu preporuke. Prethodnih godina (kada sam postala deo tima u maju 2006-te, Pozitiv je imao 15 zaposlenih, danas 30) pri zapošljavanju novog kadra kreirali bi smo konkurs i objavili na Infostudu. I to je bilo to. Ukupan broj CV-ja koje smo dobijali je bio oko 20-tak do vremena završetka konkursa koji je uglavnom bio 15-20 dana.

Ove godine smo imali i iskustvo da je korisnik (sada kolega Bane) jednostavno došetao jedan dan u Pozitiv, zamolio da ostavi svoj CV i da ga obavestimo ukoliko bude nekih novina… Sada je na probnom radu u servisu i tehničkoj podršci za koje je moram priznati, najveće interesovanje tj apliciranje (tokom godine pristiže nam i ne mali broj CV e-mailom).

Positive.rs i društveni mediji

Ove godine Pozitiv je jednostavno odlučio da će Konkurs za posao objaviti za početak samo na svom sajtu, FaceBook-u i Twitter-u (+ proizvoljno, ko želi, lični nalozi zaposlenih) i ukoliko bude bilo potrebe i na Infostudu.

Onog trenutka kada je Konkurs postavljen/objavljen inbox na Fejsbuku je bio prepun, kao i timeline na Twitteru a poslovni mob telefoni su nam neprestano zvonili i putpuno neočekivano samo prvi dan je stiglo oko 30 CV-ja.

I ovo je pokazatelj koliko je važno da kompanije NE -budu prisutne- online već DA komuniciraju i održavaju, grade vezu, sa svojom zajednicom i korisnicima. Da, naravno da su trenutna situacija u zemlji odnosno kriza uticali na interakciju odnosno obim deljenja ovog sadržaja na mrežama.

O čemu razmišljam/iskustvo?

Prisutnost kompanije odnosno online strategija ne treba da se razvija samo u dva pravca kada su mreže u pitanju: odnos i kreiranje zajednice i predstavljanje same kompanije i njenih vrednosti. Biti „transparentan“ u jednom dinamičnom, energičnom, nekontrolisanom i pre svega “real time” okruženju zapravo znači podizanje svesti svih zaposlenih i promena njihove percepcije o internetu kao brzom medijumu jer tako će ovakve zajedničke aktivnosti imati pravi smisao a korisnici prepoznati vrednost.

Internet strategija nisu samo društvene mreže.

Ne mislite da ste najbolji i da to što je vama (kao kompaniji) važno, interesantno…  podrazumeva da bude i drugima. Ne, naprotiv! (ništa se ne podrazumeva via @varagic). Odnos sa zajednicama nije posao odnosno projekat koji ima vremenski okvir i nakon toga završi u nekoj fioci kao „urađeno“ već traži konstantno osluškivanje, praćenje, prepoznavanje, otvorenost, prvenstveno SARADNJU među zaposlenima U ODNOSU prema korisnicima.

Percepcija i podrška okruženja o onome što radite, kritičnost, objektivnost i iskrenost – ključni su za uspeh pod uslovom da pokažete interesovanje i razumevanje, da stavite do znanja korisnicima da ste tu JER upravo ŽELITE NJIH da ih čujete.

Poslednje (skoro) četiri sedmice imala sam priliku da na poziv profesora Dragana Varagića budem drugi predavač iz oblasti e-poslovanja a čiji je organizator Nacionalna služba za zapošljavanje Novi Sad i škola kompjutera SMART sa kojom POSITIVE već godinama sarađuje.

Predavanja su bila organizovana u prostorijama SMART-a gde je 20 polaznika imalo mogućnost da stekne nova znanja iz oblasti poslovne primene interneta: e-poslovanje, e-marketing, e-prodaja.

Miloš Đajić

aurora

Polaznici su pored teorijskog dela i lekcija koje su, moram priznati i meni kao predavaču bile intenzivne, imali i radionice, zadatke (na samim predavanjima i van njih) uz maksimalnu (inter)akciju.

Jedan od zadataka koje su imali je i kreiranje i pisanje bloga koje je Dragan Varagić predstavio na svom blogu, osmišljavanje web koncepta, online nastupa, promocija proizvoda i usluga putem internata i korišćenje društvenih mreža.

Posebno mi je zanimljivo u kojoj meri su pozitivno reagovali na SEO a posebno na Google Analytics – više puta su samoinicijativno tražili dodatna pojašnjenja sa aspekta naprednog korišćenja ali i Google AdWords – što je za mene bilo pravo iznenađenje.

Smiljana Mihajlović - http://bubbledouble.wordpress.com/

Lidija Dominic - Creativity 4 U

Polaznicima kursa želim puno uspeha u primeni novostečenih znanja a na koji način su njihove aktivnosti podržane od strane web zajednice možete videti i u pratećim prikazima tj screen-shots (hvala!).

Takođe, koristim priliku da Draganu zahvalim na poverenju koje mi je ukazao i mogućnošću da i sama steknem nova iskustva u edukaciji i usavršavanju kao predavač.

Sudeći po prognozama meteorologa, očekuje nas lep i sunčan oktobar mesec (Miholjsko leto),  bogatstvo plodova i uživanje u šetnjama prirodom i divnim bojama jesenjeg lišća. Da li ove prognoze možemo preneti i u poslovne sfere i očekivati bogate plodove rada koji smo uložili prethodnih meseci? (pretpostavljam da vam se više ne čita post , ali ipak nastavljamo…).

Ideja za post je potekla, kao što to obično i biva, događajem od pre neki dan, a vezana je za (opet) Javne nabavke i tendere (sad vam se definitivno više ne čita…) o čemu sam već pisala pre nešto više od godinu dana…

Koliko je ta tema još uvek goruća, aktuelna ili prevaziđena zavisi iz kog ugla gledate i čime se konkretno bavite?! Tada smo nekorektan odnos svih učesnika u postupku pripisali stanju krize koja je zahvatila sve oblasti privrede i društva.

Danas, godinu dana kasnije, priča se da je na pomolu izlazak iz krize, povratak na  2008. godinu, poboljšanje uslova života i rada, otvoreno tržište, eto i podrška MMF-a. Možda… ali  u sferi informacionih tehnologija još uvek smo daleko od onog dobrog, starog, prijateljskog odnosa, čak bih smela reći da se situacija za nijansu pogoršala.

Ne samo da generalni uvoznici i distributeri uzimaju masovno učešće u JN i tenderima, nego pokušavaju da na neprimeren način izdejstvuju „pobedu“ na istim.

Sve to prevazilazi granice dobrih privrednika i prerasta u „borbu za opstanak“ na onom najnižem, biološkom nivou, kad se bez imalo skrupula podmeće noga dojučerašnjem saradniku i prijatelju. Nivo cena proizvoda i usluga je ispod svakog kriterijuma, čime se i stručnost i ozbiljnost informatičkog posla omalovažava.

Jednostavno se pitate kako vaša konkurencija uopšte može da posluje pozitivno ukoliko poštuje sve to što nudi u okviru Javnog nastupa? Ili možda očekuju da se nakon završenog postupka, kada „padnu zavese“, sa klijentom „dogovore“ o realizaciji posla?!

Koliko su daleko pojedinci spremni da idu i da li se u potpunosti poštuje Zakon o Javnim nabavkama? Mislim da bi se zaista trebalo ozbiljnije posvetiti proučavanju ove „pojave“. Ili ćemo svi, idući linijom manjeg otpora, prestati da se borimo i pustimo stvari da teku…

Sve teče, sve se menja, ali je bitno zadržati POSITIVE-an stav! Posle kiše dolazi sunce, očekujemo SUNČANU JESEN!

Kao preduzeće koje se skoro 20 godina bavi informacionim tehnologijama i želi da bude lider u ovoj oblasti na teritoriji Vojvodine, kao dar sa neba, pre par meseci nam je ponuđena mogućnost da učestvujemo u projektu EPI, tehničke podrške u sprovođenju inovativnih strategija u malim i srednjim preduzećima.

Ovaj projekat evropske unije u našoj zemlji je podržalo Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja i Nacionalna agencija za regionalni razvoj. Od 157 kompanija uključenih u projekat Positive je odabran u TOP 20, koje su primile veoma obuhvatnu i intenzivnu pomoć stručnjaka za menadžement inovacija iz Irske.

Sa 30 zaposlenih, od čega veći broj sa potrebnim znanjima i sertifikatima poznatih svetskih IT kompanija, Positive je proteklih godina prolazio kroz tranziciju od malog preduzeća sa 10 zaposlenih u složeniju organizaciju i na ovom putu naišao je na mnoge teškoće.

Najveći problem bio je organizacione prirode, kako promeniti organizaciju i razmišljanje zaposlenih, na način da se postigne čvrsta struktura i sistematičan pristup poslovanju. Uz pomoć programa EPI otkrili smo najveće slabosti i sistematično počeli da radimo na promenama.

Zahvaljujući uvođenju inovacija u našu organizaciju i pre svega organizacionu kulturu, danas možemo da prepoznamo odgovornosti, definišemo ciljeve i merimo njihovo ostvarenje. Rezultat rada konsultanata EPI-ja je usvajanje novog načina razmišljanja i strategije poslovanja koja podrazumeva sistemski pristup i inovativno razmišljanje. Spoj ovakvih ideja je već počeo da se ogleda u boljem praćenju, a samim tim i poboljšanju načina poslovanja.

S obzirom da se radi o strateškim promenama, prave rezultate očekujemo tek od jeseni, kada ova strategija bude u potpunoj primeni u našem preduzeću.

Posebno mi je drago da smo bili pozvani da prenesemo svoja iskustva na završnom skupu ovog projekta i da potvrdimo našu posvećenost inovativnom razvoju preduzećai nadam se da ćemo i ubuduće imati priliku da učestvujemo u sličnim projektima, da unapredimo znanja koja smo ovoga puta stekli.

U prilogu možete pogledati naš video intervju za EPI

Prema dostupim pokazateljima i našim ličnim rezultatima stanje sa malo razlikuje od opimističkih objava političara u medijima.

Govoreći iz ličnog iskustva, kriza je započela zapravo polovinom prošle godine, kada je počeo da se oseća značajan pad u prometu. Istini za volju, taj pad je u prvoj polovini 2010. godine usporen sa 20-tak, na 10-tak posto u odnosu na isti mesec protekle godine.

Ono što ceo sektor očekuje je da sazna kakvi će biti rezultati za Q2 2010. Prema do sada dostupnim podacima i procenama, može se reći da je pad gotovo zaustavljen. Ipak, teško je dati pokazatelje koji su relevantni, a odnose se na Q2, jer ovaj period ima odlike sezonskog umanjenja prometa usled godišnjih odmora i slično. Q3 je tradicionalno težak period za IT sektor, a za nas prvi u kojem smo osetili značajan pad prošle godine.

Ukoliko uspemo da stabilizujemo poslovanje na današnjem nivou, moći ćemo se nadati uspešnom, tradicionalno najboljem kvartalu za IT sektor – poslednja tri meseca u godini.

Positive već 18 meseci sprovodi mere ublažavanja krize, sa naglaskom na očuvanju radnih mesta. Do sada su ove aktivnosti uspele da očuvaju sva radna mesta, uz pad prometa koji je manji od proseka sektora. Pravi izazov biće 3. kvartal, čiji će rezultati opredeliti ne samo poslovanje ove godine, već i dati zamajac (ili stvoriti problem) za poslovanje u narednih 18 meseci.

Uz veoma striktnu finansijsku disciplinu, planiranje i nadzor nad postojećim poslovanjem, neophodno je uvoditi nove proizvode i usluge, koje će u sebi sadržati veći stepen dodatne vrednosti – znanja. Uz stečeni sertifikat ISO 9001, kao i mnoge druge organizacione promene, ulaganje u stručno osposobljavanje zaposlenih i čvrstu organizacionu strukturu treba da obezbedi zaustavljanje pada prometa i profita u preduzeću.

Da li će ovo doneti i realan rast (makar za vraćanje na pozicije sa kraja 2008. godine), suviše je rano za procenu. U svakom slučaju mislim da će za povratak na stope rasta iz 2007. i 2008. godine biti potrebno još najmanje dve godine, a i tada samo uz jasno opredeljenje države da podstiče IT sektor, pre svega u domenu usluga, kao i da se sa poštovanjem odnosi prema sve većem broju uspešnih softverskih kuća koja posluju u Srbiji, a sav softver (znanje) izvoze.

Onaj ko bude uspeo da se pronađe u stvaranju nove vrednosti za korisnika, može se nadati dugoročnom uspehu. Kratkovidi i kratkoročni potezi, koji za cilj imaju samo postizanje niže cene, bez obzira na kvalitet, osuđeni su na stagnaciju i na kraju propast.

Možda je ovo malo smelo u današnje vreme zahteva za najjeftinijim proizvodom, ali predstavlja viziju, uverenje i opredeljenje preduzeća.

Prošlo je tri godine od momenta kada je Positive počeo sasvim polako, prvo samo da posmatra (moram priznati prilično bojažljivo) a zatim i da počne sa aktivnim korišćenjem Društvenih medija u poslovne svrhe.  Početkom ove godine doneli smo odluku da se 90% marketinga i PR-a bazira na online-u i webu.

Nedugo zatim ova naša odluka koja je doneta na osnovu rezultata i efektata koje smo postigli, potvrđena je i od strane našeg partnera Cisco Systems o čemu ste mogli pročitati i na ovom našem kompanijskom blogu.

Bila sam počastvovana i ponosna što me je krajem marta meseca kontaktirao Fakultet organizacionih nauka u Beogradu da napišem naučni rad na temu: „Kompanijsko korišćenje društvenih medija“ kako bi smo budućim studentima preneli naša iskustva i znanja iz ove oblasti. Povod za poziv FON-a bio je upravo Case Study koji je Cisco objavio o nama a koliko sam uspela da saznam informacije su dobili baš putem društvenih mreža.

Naučni rad je pripreman za XII međunarodni simpozijum SymOrg 2010 koji se održao počekom juna meseca na Zlatiboru, gde je i prezentovan u okviru posebne sesije: Upravljanje komunikacijama i društvene mreže.

Na ovoj sesiji tokom prezentovanja i odbrane drugih radova od strane autora moglo se čuti da su ovi mediji i „socijalni“ i „društveni“ nakon čega je usledila diskusija gde je zaključeno da je pravilno koristiti i izgovarati „Društveni mediji“. Dakle, na jednom zvaničnom međunarodnom naučnom skupu potvrđeno je da je pravilno „Društveni mediji“.

Naučni rad možete pogledati ili preuzeti i na SlideShare-u: Kompanijsko korišćenje društvenih medija

Nadam se da će ovaj rad ne samo kroz prezentaciju koja je bila na Zlatiboru, već i putem udžbenika u kojem će se naći, puno pomoći studentima da iskustva Pozitiva uspešno primene u svom budućem radu.

Za normalno funkcionisanje informacionog sistema veoma je značajno da se vrši redovno održavanje – kako preventivno i proaktivno, tako i interventno. Kako većina malih i srednjih preduzeća nema sopstveni IT sektor, postoji problem oko pravovremenog i pravilnog intervenisanja u slučaju nepravilnosti u radu računara, računarske mreže i periferne opreme. U tim slučajevima veoma je značajno postojanje ugovora o održavanju računarske opreme i mrežne infrastrukture.

Računar i računarska mreža podložni su otkazima u radu koliko i bilo koji drugi elektro-mehanički uređaji i samim tim neophodno je da se vrši adekvatno preventivno održavanje. Kao i svaki drugi uređaj koji radi na struju i računarska oprema je izvor elektromagnetnog zračenja koje privlači čestice prašine iz vazduha prema sebi. Taloženje tih čestica tokom dužeg vremenskog perioda unutar uređaja može izazvati nestabilnosti u funkcionisanju uređaja, usporenje u radu i na kraju otkaz uređaja.

Ova taloženja najčešće izazivaju neadekvatno hlađenje komponenti, što izaziva pojačano grejanje unutrašnjosti uređaja i njegovo dodatno oštećivanje, kao i “zaribavanje” i mehanička oštećenja u slučaju uređaja koji pored elektronike imaju i mehaničke komponente. Pored elektro mehaničkih česti su slučajevi softverskih problema sa računarskom opremom koji mogu značajno da utiču na performanse celog sistema. Ovakve situacije se mogu preduprediti blagovremenim intervencijama koje podrazumeva preventivno održavanje računara i računarske opreme.

Pored ovakvog vida održavanja bitan vid održavanja jeste i proaktivno održavanje računara , računarske opreme i računarskih mreža. Ovaj vid održavanja podrazumeva prepoznavanje problema u radu računarskog sistema u njegovom začetku, ili čak uočavanje mogućnosti da se desi incident u radu računarskog sistema pre nego što dođe do neželjenog događaja. U slučaju pravovremenog prepoznavanja mogućnosti da se dogodi zastoj u radu moguće je izvršiti preventivnu radnju koja će sprečiti da dođe do zastoja u radu kako računara, tako i računarske mreže u slučaju da se radi o incidentu na serverima ili mrežnim uređajima.

Positive tehnička podrška

Da bi se ovakav vid održavanja mogao sprovesti, neophodno je prisustvo servisera obučenih za prepoznavanje ovakvih incidentnih situacija koji su sertifikovani za rad sa prisutnom opremom, ali istovremeno i sertifikovani za rad sa aktuelnim operativnim sistemima.

U kombinaciji sa višegodišnjim iskustvom u radu sa računarima i računarskim mrežama ovako obučeni serviseri su nezamenljivi deo proaktivnog održavanja računarskih sistema.

Prethodno navedeni vidovi značajno utiču na nesmetano funkcionisanje računarskih mreža bez kojih danas ne može da se obavi skoro ni jedan posao. Ovu činjenicu mnogi korisnici računara uoče tek kada dođe do zastoja u radu. Zbog te činjenice je kvalitetno interventno održavanje najznačajniji vid održavanja. Za razliku od prethodna dva vida održavanja interventno održavanje podrazumeva što kraće vreme odaziva u slučaju prijave incidenta, kao i rešavanje ili privremeno premošćavanje problema u najkraćem mogućem vremenskom intervalu, do trajnog rešaivanja problema.

Računarske mreže

Ovakva usluga omogućuje korisniku da u najkraćem mogućem vremenskom intervalu povrati potpunu funkcionalnost informacionog sistema. U slučaju da ne postoji mogućnost za rešavanje problema na licu mesta bitno je da se pronađe rešenje koje će povratiti najveći deo funkcionalnosti informacionog sistema kako bi se nesmetano mogle nastaviti redovne aktivnosti do konačnog rešenja nastalog problema.

Za bilo koji od ova tri vida održavanja računara i računarskih mreža neophodno je da postoji adekvatno obučena i opremljena servisna ekipa koja je u mogućnosti da se u unapred dogovorenom vremenskom roku odazove na poziv klijenta i interveniše u cilju rešavanja klijentovih kako trenutnih problema, tako i problema koje stručne ekipe servisera uoče prilikom neke od svojih intervencija.

U tom cilju postoje razni paketi ugovora o održavanju koji mogu da zadovolje potrebe širokog portfolia klijenata. Više informacija o ugovorima o održavanju i tehničkoj podršci možete preuzeti sa našeg sajta: Ugovori o održavanju

Zlatko Markser
Tehnički direktor, Cisco CCNA

Photo: Jovan Djokic

Razmatrajući teme za izradu strateškog plana preduzeća za period 2011.-2014. godine, postalo je sasvim jasno da se u svakom postupku koji moramo usvojiti pojavljuju dve reči: sistem i inovacija.

Kroz seriju treninga koje nam je omogućio EPI, kao i kroz tradicionalno obrazovanje na master studijama, a naravno i najviše kroz 20 godina iskustva u vođenju preduzeća, postalo je sasvim jasno (zar tek sada?) da se dugoročni rezultati mogu postići jedino kroz sistemski pristup svakom segmentu poslovanja i kroz neprekidne inovacije, kako proizvoda i tehnologija, tako i organizacije.

Uvođenje sistema i čvrste strukture organizacije može delovati preterano kada se radi o malim i srednjim preduzećima ali sam se i sam uverio da daju rezultate. Prošle nedelje sam prisustvovao jednom odličnom predavanju koje je obradilo ulogu inovacija u strategiji organizacije marketinga u jednom preduzeću. Marketinga naravno, kao sistema poslovanja, ne samo prodaje ili reklamiranja proizvoda ili usluga.

Posebna pažnja bila je usmerena na važnost istraživanja tržišta i prenošenju jedinstvene poruke kupcima kroz sve marketinške aktivnosti. Važno je naglasiti da u preduzeću mora da postoji razvijena organizaciona kultura koja će omogućiti redovno planiranje i izveštavanje, kao i sistemsti i struktuiran pristup celom segmentu marketinga, uključujući i prodaju.

Potreban je proaktivan pristup svakog prodavca, rad na terenu tj. lokaciji korisnika i potencijalnih korisnika. Takođe, istraživanje je kontinualna aktivnost koju najbolje sprovode prodavci, koji poznaju kupce i njihove potrebe, kao i proizvode i usluge koje preduzeće nudi (pre svega mogu objasniti prednosti kupovine proizvoda ili usluge baš od našeg preduzeća). Takođe, ovu poruku treba  da prenose svi zaposleni, svako na svoj način i iz ugla posla koji obavlja, ali poruka mora biti jedinstvena, tj imati isto značenje.

Istraživanje tržišta prodaje je odličan razlog da prodavac izađe iz kancelarije i poseti svoje korisnike, naročito najznačajnije klijente, koji su inače prijateljski nastrojeni i žele da pomognu. Čuli smo i za primer da u nekim  preduzećima namerno smanjuju broj stolova i stolica da bi podstakli prodavce da provode vreme kod korisnika. Neophodno je pridržavati se usvojene strukture radnog dana, nedelje, meseca.

Zaposleni moraju znati da su deo tima i da imaju svog trenera. Ukoliko ne doprinose timu i ne izvršavaju postavljene zadatke, kako u pogledu rezultata prodaje tako i u pogledu planiranja, istraživanja i izveštavanja, kao i u svakom timu, moraju biti zamenjeni. Zauzvrat trener, tj. njihov pretpostavljeni, mora da im obezbedi sve uslove za nesmetan rad.

Da li smo zadovoljni? – Delimično. Zašto? Jer nismo imali nikakvih očekivanja tj nismo ih ni definisali. Ovo je više bila proba. Nismo imali konkretnije podatke niti „sliku“ šta se dešava u ovom domenu kada je IT industrija u pitanju ali s obzirom na naša iskustva  koja smo stekli prethodnih godina kao kupci u B2B online prodavnicama imali smo bar neke pokazatelje. Naš webshop nije baziran na B2B već je klasična maloprodaja u web okruženju što znači da smo izmestili (ili otvorili još jednu) prodavnicu u kojoj su cene i stanje lagera realne.

Analiza i podaci

Korisnici domaćeg interneta, kada su kupovine IT opreme u pitanju najčešće odlaze u webshopove da bi upoređivali cene a na osnovu toga se odlučuju za kupovinu. Poslovna politika POSITIVE-a nije bazirana u konkurentnosti cenama već u dodatnoj vrednosti. U najvećoj meri za kupovine se odlučuju tzv gikovi (geek) koji nemaju strah od procesa online kupovina a na osnovu stečenih znanja.

Jedan od komentara sa Twitttera

Sa druge strane, bez obzira koliko se svi trudimo da budemo tačni u opisima i slikama robe koje postavljamo u web shopovima, psihologija kupca je da bi ipak voleo da tu robu pogleda „uživo“.

Tokom prvih godinu dana, broj konverzija pravnih lica u odnosu na ukupan broj konverzija u web shopu je nešto preko 18% a zanimljivo je da je njihov udeo u prometu webshopa preko 40%! što je za nas bilo izenađenje ali sjajan pokazatelj da je naša poslovna politika urodila plodom (ne težimo da budemo najjeftini).

Najviše kupovina smo imali iz Novog Sada i Beograda, zatim Kikinde, Kule, Zaječara i Bora i u velikoj meri i pojedinačnih kupovina sa teritorije Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine (Republike Srpske).  Što se lokacija tiče, najveći udeo u kupovinama su imala „mala mesta u Srbiji“ verovatno iz razloga što kupci nisu zadovoljni ponudom koju imaju u lokalnim prodavnicama ili je uticala udaljenost njihovih mesta od većih gradova u kojima je ponuda računarske opreme bolja.

Takođe, na osnovu analize koju smo uradili kupci žele, pre nego što se odluče za kupovinu, da ipak Shop testiraju. Uglavnom su to samo 2-3 „probe“ a nakon isteka narudžbine uglavnom su se odlučivali za kupovine jer su na taj način mogli biti sigurni koji su sve procesi od „klika u korpu“ pa do e-mail obaveštenja o statusu njihove narudžbine i isporuke.

Stepen konverzije tokom ovih godinu dana je zadovoljavajući kada oduzmemo ove test narudžbine. Primetan je i veliki porast online plaćanja platnim i kreditnim karticama koji je tokom 2010 godine porastao 4 puta u odnosu na jul/decembar 2009. godine.

Značajan broj konverzija Positive je imao i putem Facebook-a, Twittera i e-maila.

Komentar na twitteru - kupovina, pravno lice, webshop

Zaključak:

Kreiranje WebShopa u sklopu online nastupa, omogućava kompaniji da proširi svoje trište i dođe do novih korisnika. Online nastup umnogome doprinosi stepenu konverzija sa aspekta ispunjenja očekivanja korisnika i poverenja u kompaniju. Društveni mediji umnogome utiču na stepen poverenja potencijalnih korsnika kao i rezultati i informacije koje dobijaju putem pretraživača (SEO).

Kultura korišćenja i stepen svesti kupaca u Srbiji o online prodavnicama ili webshopovima je još uvek na nižoj lestvici od očekivanog zbog straha i nepoverenja koje imaju u kompanije a verovatno na osnovu iskustava koja su imali sa istima i u „stvarnom životu“.

Podaci koje smo dobili nakon analize i Izveštaja je da će se prihodi iz ovog segmenta vremenom povećavati. U narednom periodu ćemo sprovesti istraživanje o ostalim kupcima (koji nisu kupovali putem web shopa a koje će biti objavljeno u medijima kao i na našem sajtu) a koji su se odlučili za kupovinu na osnovu informacije i sadržaji koje objavljujemo na našem sajtu i u webshopu.

PS: U prilogu je i kratak video jednog našeg korisnika webshopa o načinu kupovine u Positive WebShopu a kada je plaćanje karticom u pitanju. Preporučujemo da pogledate.